timon

Fox Terrier (FCI: 3.1-Smooth (12), Wire (169)) 4. deo

Recommended Posts

Drugari, U POMOC!

Da ne davim, problem je sledeci:

Dva psa, fox terijerka kratkodlaka (3 godine) i mešanka (8 godina) se češu do krvi!

Dlaka im opada svuda, kao vrlo jako linjanje.

Imale su buve, to je sređeno. Drugih parazita nema, pregledala 2 veterinara.

Koža je po celom telu crvena, češu se svuda.

Veterinar je primenio terapiju kortikosteroidima, bilo je bolje nedelju dana, sad počinje ponovo.

Menjana je hrana, vec dugo jedu ekopet sa jagnjetinom, bez promene.

Pošto žive u stanu, imaju svoje ležaljke i čaršave na kojima spavaju, menjan je deterdžent, ukinut omekšivač...

Ukinute su koske za probu, bez promene.

Kupamo ih retko, blagim šamponom, vrlo retko, pa pretpostavljam da to nije uzrok.

Mešavina sirćeta i vode na kratko pomogne...

Savet veterinara je da se daju kortikosteroidi povremeno, on sumnja da je neka alergija...

Ima li neko ideju, iskustvo, uput na nekoga ili bilo šta što može da pomogne?

 

POMAGAJTE DRUGOVI!

Edited by pedjaremote

Share this post


Link to post
Share on other sites

Drugari, U POMOC!

Da ne davim, problem je sledeci:

Dva psa, fox terijerka kratkodlaka (3 godine) i mešanka (8 godina) se češu do krvi!

Dlaka im opada svuda, kao vrlo jako linjanje.

Imale su buve, to je sređeno. Drugih parazita nema, pregledala 2 veterinara.

Koža je po celom telu crvena, češu se svuda.

Veterinar je primenio terapiju kortikosteroidima, bilo je bolje nedelju dana, sad počinje ponovo.

Menjana je hrana, vec dugo jedu ekopet sa jagnjetinom, bez promene.

Pošto žive u stanu, imaju svoje ležaljke i čaršave na kojima spavaju, menjan je deterdžent, ukinut omekšivač...

Ukinute su koske za probu, bez promene.

Kupamo ih retko, blagim šamponom, vrlo retko, pa pretpostavljam da to nije uzrok.

Mešavina sirćeta i vode na kratko pomogne...

Savet veterinara je da se daju kortikosteroidi povremeno, on sumnja da je neka alergija...

Ima li neko ideju, iskustvo, uput na nekoga ili bilo šta što može da pomogne?

 

POMAGAJTE DRUGOVI!

Najpre, ČESTITKE za Zenitha!

 

Peđa, to hoće da se desi, posebno kada je toplo i vlažno vreme u dužem periodu. Pretpostavljam da je veterinar proverio da li se radi o paranalnim žlezdama ili ne. Ukoliko je alergija na neki sastojak u ishrani, iz mog iskustva i iskustva ljudi kojima sam to preporučio, simptomi bi nestajali nakon presecanja ishrane Brit Care granulama na 2-3 nedelje. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da malo osvežimo. Ljubitelji foksića, uživajte.

 

Britanski pisac, Gilpin, pisao je o plemiću iz Hempšira koji je držao goniče, španijele i terijere u XVII veku, pse koji su se u to vreme koristili za lov. Na slikama koje potiču iz XVIII veka se mogu videti psi koji veoma podsećaju na današnje oštrodlake i kratkodlake terijere. Početkom tog veka je nastala slika holandskog slikara Hamiltona na kojoj se vidi pas, koji neodoljivo liči na modernog kratkodlakog foksterijera, sem što mu je nos više crven nego crn.


 

Rani foksterijeri su bili poznati kao „grubodlaki“ terijeri (rough coated terriers). Inicijalno, oštrodlaki i kratkodlaki su podrazumevani kao dva varijeteta jedne rase. Koje su sve pasmine učestvovale u kreiranju moderne verzije, nije poznato, mada se pretpostavlja da udela ima bigl, hrt, bul terijer i buldog. Ipak, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi količinu tog udela. Sa druge strane, Vero Šou oštro odbija takve mogućnosti, pa u svojoj knjizi „The Illustrated Dog Book“ iz 1881. godine piše: „Izložbeni primerak (kada je dobar) foksterijera, svoje poreklo ne duguje, kao što bi neki želeli da verujemo, genijalnom spoju bul terijera, bigla itd., već starim terijerima od pre trideset godina“.


 

Ipak, ono što znamo je da su u XIX veku kratkodlaki i oštrodlaki foksterijeri međusobno pareni da bi oštrodlaki dobio više belina, čistije linije glave i klasičniju figuru. Sa početkom XX veka, prestala je praksa međusobnog ukrštanja.


 

Negde oko sto godina pre zvaničnog priznavanja pasmine od strane KC-a, različite plemićke kuće i lovci su gajili svoje sopstvene kvalitetne linije sa prepoznatljivim izgledom. Tim linijama je rasla popularnost ali su generalno bile poznate samo u svojim regijama. U „Sportsman's Cabinetu“ objavljenom 1803., Taplin naglašava da su foksterijeri odgajani sa pažnjom, i da su neke linije bile na veoma visokoj ceni. Taplin tu opisuje glavne zadatke oštrodlakog i kratkodlakog foksterijera, i pojašnjava da je oštrodlaki varijetet bio od esencijalnijeg značaja za lov. Kratkodlaki, koji je bio manji, je bio „rezerva“ u slučaju da je oštrodlaki prevelik da uđe u jamu. Tada bi kratkodlaki prvi ulazio, „utabavao put“ za oštrodlakog, koji bi naknadno bio pušten da obavi posao. Oba tipa su bila važna za lov, jer se uvek išlo sa po jednim psom oba varijeteta.


 

Što se tiče porekla izložbenog foksterijera, ono što se zna je da je pre sredine XIX veka postojala pasmina belih terijera grube dlake, sličnih dendi dinmont i bedlington terijerima, ali tvrđe i oštrije dlake. Takođe, u Šropširu je egzistirao poznati tip terijera grube dlake u „black and tan“ bojama, kratkih nogu, težine 5-6 kg. Oni su imali duge glave i bili su izuzetni radni psi. Takođe, postojali su terijeri boje peska, koji su podsećali na današnjeg irskog terijera. Bilo koji od ova dva tipa je mogao biti ukrštan sa kratkodlakim foksterijerom prilikom razvoja oštrodlakog varijeteta koji je krenuo na izložbe krajem XIX veka.


 

Kratkodlaki je počeo da se izlaže 1860. godine, najpre u Lidsu, Birmingemu, Mančesteru... Fox Terrier klub Ujedinjenog Kraljevstva je oformljen 1876., i uključivao je oba tipa. Standard pasmine koji je tada utvrđen nije se mnogo promenio, sem  težine za mužjake, koja je sa 9,1 kg smanjena na 8,2 kg. Kada su foksterijeri počeli da se izlažu na izložbama, sve što je ličilo na terijera je bilo dozvoljeno, ali su tokom vremena izlagači i odgajivači bili sve edukovaniji i selektivniji. Povodom toga, Rouden B. Li je u
svojoj knjizi „ A History and Description of the Modern Dogs of Great Britain and Ireland“ (1894.) prilično oštro napisao: „Gotovo svaka vrsta đubreta je mogla tu da se podmetne kao originalna stvar u proteklih 25 godina, ali je sada prevagnula razlika.“


 

Međutim, popularnost oštrodlakog foksterijera je kaskala za kratkodlakim. Oni su u izložbeni ring stigli 1872., devet godina nakon kratkodlakih. Prvi se pojavio u Birmingemu, ali do 1880. su bili prava retkost na izložbama. Rouden Li je to kaskanje u popularnosti pripisao prvenstveno neznanju sudija. Godina 1875. označava prekretnicu i porast broja foksterijera na izložbama Kennel Cluba. Vero Šou je 1881. primetio da su foksterijeri (kratkodlaki i oštrodlaki) postali moderni, posebno među damama. On je tu popularnost pripisao dobrom izgledu i stabilnijoj naravi od bul terijera.


 

Kako su foksterijeri sve više utvrđivali svoje pozicije unutar izložbenog ringa, tako je bila i oštrija konkurencija među pokroviteljima. Ova konkurencija je podsticala istraživanje istorije pasmine u potrazi za „kraljevskim“ linijama. Oštrodlaki foksterijeri su se našli u lovačkoj štampi, pre pojavljivanja magazina i žurnala poput „Fox Terrier Chroniclea“, koji je bio ekskluzivno posvećen pasmini. Istaknuti i imućni ljudi su osnivali asocijacije da bi nastavili linije i poboljšali tip. 1884., na izložbi pasa u Kembridžu,
foksterijer gospodina Glina, Česterton Tom je osvojio glavnu nagradu. 1889., gospodin Heri Džons je odgajio Ch Džeka St. Legera, koji je redovno išao u lov sa goničima. Njegov oštrodlaki foksterijer je pobedio sve izložbene šampione svog vremena. Gospodin Tornton, plemić iz Jorkšira, koji je živeo blizu Pikeringa, je imao „tan and black“ oštrodlake foksterijere od oko 7-7,5 kg, sa dugim terijerskim glavama i preklopljenim ušima, baš kao kod izložbenih foksterijera, sem što im je boja bila drugačija. Jedan od ovih pasa je ukršten sa kratkodlakim foksterijerom, i tako je započeta linija belih oštrodlakih foksterijera. Najpoznatiji među njima je bio Kendalov Old Tip, lovni terijer iz
Sinington Haundsa. Old Tip, rođen 1866., smatra se samim izvorom modernog oštrodlakog foksterijera. Beo sa jednim obojenim uhom, težio je između 7 i 7,5 kg i bio je neverovatan radni pas. Old Tip nikada nije ušao u izložbeni ring, bio je korišćeni isključivo za rad. Većina kasnijih osvajača titula nosi njegovu krv u sebi. On je bio otac jednog od najboljih predstavnika rase, Kerikovog Venčera. Takođe je bio otac tri šampiona, Pinčera rođenog 1869., Old Džestera rođenog 1875., i Jang Džestera rođenog 1880. Potonji je bio otac Nejvsmajr Džesta 1886., koji je opet bio otac Mirsbruk Bristlsa 1892. Mirsbruk Bristls koji je posedovao veoma cenjenu lovačku (hound) obojenost, koja je i danas favorizovana, je bio otac brojnih šampiona. On je prodat gospodinu Kizu u Boston za u to vreme značajnu sumu novca. Mirsbruk Bristls je označio početak
pouzdanog beleženja rodoslova pasmine. Jedan od Bristlsovih sinova je bio Mirsbruk Ben, rođen 1894., deda Kaklera od Notsa, rođenog 1898. Kaklerov sin je bio Cezar od Notsa, voljeni pas kralja Edvarda VII. Cezar je nosio ogrlicu na kojoj je pisalo: „Ja sam Cezar. Ja pripadam kralju.“ Cezar, s obzirom da je bio pas kralja, doprineo je popularizaciji pasmine. Kada je kralj umro, 1910. godine, Cezar je pratio povorku sa njegovim kovčegom na sahrani. Još jedan čuveni vlasnik foksterijera je bio Čarls Darvin. Njegova Poli mu je bila nerazdvojni pratilac sve do njegove smrti, 19. aprila 1882. Poli je preminula dan nakon Darvina.


 

Šo je takođe istakao da je na dlaci oštrodlakih foksterijera bio jedan od najznačajnijih akcenata prilikom uzgajanja i izlaganja na izložbama. Dlaka „treba da bude kratka, čvrsta, gusta i da je pod prstima kao žičana četka“. On je pisao da je dlaka često preduga, meka i suviše lako otkriva kožu, ne pružajući psu zaštitu koja mu je potrebna. Odgovarajuća dlaka odbija kišu, druga je apsorbuje. Premeka, tanka dlaka, nakon radnog dana terijera, više izgleda kao „aljkava morska trava“. Što je grublja, gušća i tvrđa dlaka na oštrodlakom foksterijeru, to bolje, i po istoriji Kennel Cluba, objavljenoj 1905., neki izlagači su ulagali ogromne napore da bi to postigli.


 

1885., klupski istoričar je napisao da je obim posla komiteta Kennel Cluba rastao kako je i on rastao, pa su se neprestano pojavljivala nova pitanja. Jedan novi problem kojim su se bavili izlagači oštrodlakih foksterijera u nastojanju da kreiraju iluziju gušće, grublje dlake se pojavio. Naime, stipsa i magnezijum oksid su bile dve supstance koje su nanošene na izložbene pse da bi im dlaka bila kruća. Na izložbi Kennel Cluba u oktobru 1894., jedan radnik kenela je spržio dlaku psa da bi je učinio grubljom. Inicijalno, i odgajivač i radnik iz kenela su optuženi za nedozvoljeno manipulisanje sa dlakom psa, ali nakon saslušanja, komitet je presudio da izlagač nije znao o čemu se radi, ali je radnik kenela kažnjen suspenzijom od šest meseci.


 

1895., jedan izlagač oštrodlakih foksterijera je bio diskvalifikovan na klupskoj izložbi u Derbiju jer je „veštački učvrstio dlaku“. Izlagač je priznao da je koristio preparat na bazi magnezijum oksida, ali samo „za potrebe čišćenja“, tako da se žalio Komitetu KC-a, ali su oni ostali pri odluci da diskvalifikuju njegove pse. U jednom drugom incidentu, koji se desio 1902., na izložbi u Kembridžu,na dlaci pobednika izložbe, oštrodlakom foksterijeru, je pronađena „nepoznata supstanca“. Kada je uložen prigovor, odbor izložbe je potvrdio da je dlaka psa sadržala čvrstu supstancu koja je bila protiv pravila Kennel Cluba, ali je odlučeno da je korišćena za izbeljivanje dlake. Dozvoljeno je da pas zadrži titulu. Major de Kastro se žalio na odluku i išao je do Komiteta KC-a. On je insistirao, sa pravom, da je supstanca učinila dlaku psa gušćom i grubljom na
dodir, što mu je donelo nepoštenu prenost. Komitet se složio s tom konstatacijom, i poništio je odluku odbora izložbe u Kembridžu. 22. Januara 1913., osnovana je Asocijacija oštrodlakih foksterijera (Wire Fox Terrier Association – WFTA) u Velikoj Britaniji, ne iz razloga neslaganja unutar Foksterijer kluba, već zbog toga što su osnivači verovali da će uspostavljanje posebnog kluba za oštrodlake foksterijere doneti dobrobit pasmini. Kada je WFTA oformljena, razdvojeni su registri oštrodlakih i kratkodlakih foksterijera.


 

Gospodin Harding Foks je posedovao mnoge pse različitih pasmina, i bio je aktivan član KC-a. On je bio izabran za člana komiteta 1877., i nastavio je sa radom do ranih godina XX veka. Među brojnim pasminama koje je imao, oštrodlaki foksterijeri su bili među najuspešnijim. Neki od njegovih najboljih pasa su bili Ch Torn, Oukli Toper (pobednik prvog foksterijer Derbija), Ch Nju boj, Ch Timoti Foiler, Ch Birč, Ch Gledis Brum i Ch Vajolet Brum. Ketlin, vojvotkinja od Njukasla je bila čuveni odgajivač, izlagač i sudija oštrodlakih foksterijera.


 

1899., Kennel Club je oformio „ženski ogranak“;  vojvotkinja od Njukasla je bila izabrana za prvu predsednicu. Ona je takođe bila predsednica WFTA od 1916. do 1919.,
ostavši član sve do smrti, 1955. Njeni psi, čuveni po sufiksu „od Notsa“, činili su liniju koja je odigrala glavnu ulogu u razvoju oštrodlakih foksterijera. Njeni psi su formirali osnovu za neke od najuspešnijih pedigrea na početku XX veka, uključujući Komidijana od Notsa, Ch Čankija od Notsa, Int. Ch Velvajer Barington Brajdgruma i Ch Talavere Sajmona. 1916., Ch Komon Skemp od Notsa je osvojio prvi CC na WFTA izložbi šampiona a Ch Kokoatina od Notsa je pobedila na WFTA „Grend čelendž kupu“. Na kalendaru koji je obeležio stogodišnjicu postojanja, WFTA je ukazala čast Komidijanu od Notsa, stavivši njegovu sliku kao priznanje za jednog od vodećih pripadnika pasmine s početka XX veka kada je klub organizovan.


 

Vojvotkinja je prodala Ch Talavera Sajmona, rođenog 1924. pukovniku H.R. Fipsu. Bob Barlou je bio Sajmonov hendler. Pukovnik Fips se pridružio WFTA 1923., usvojivši
prefiks „Talavera“ za svoj uzgoj. Većina oštrodlakih foksterijera današnjice imaju krv Ch Talavera Sajmona ili njegovog sina Romulusa. Fips je posedovao i odgajio petnaest šampionskih oštrodlakih foksterijera. U te šampione su se ubrajali: Sajmon, Talavera Markus, Gejmster, Margaret, Etel, Bišops Neglektid, Njumarket Brendi Snep, Pol, Sintija, Romulus, Prisila, Jupiter, Dejvid, Najdžel i Ch Stoksmur Sportsmen. Pukovnik Fips je učestvovao u oba svetska rata. Zaradio je „Military Cross“ orden u I svetskom ratu nakon što je tri puta bio ranjavan. Kada nije služio domovini, posvećivao se psima. Sedeo je u tri komiteta Kennel Cluba, bio je predsednik Kensigtonškog kinološkog društva i nosio titulu „Majstora goniča lisica“ jer je bio povezan sa tri aktivna čopora tih pasa. Nakon II svetskog rata, bio je sudija terijerskih rasa. Gospodin Dž.A. Brirli iz Elanda, zapadnog Jorkšira, kupio je Ch Talavera Romulusa i Ch Talavera Najdžela, neposredno nakon završetka rata. Započeo je uzgojni program sa svojom ženkom oštrodlakog foksterijera, Vajerdin Fešn Kvin, koja je bila njegov prvi šampionski pas. Brirli je započeo uzgajanje i izlaganje foksterijera nakon čak 7.000 priznanja za izlaganje grubodlakih bernardinaca. Najdžel je osvojio devet uzastopnih CC kandidatura 1935. I on i Najdžel su bili čuveni priplodnjaci, traženi do sredine četrdesetih godina. Romulus je dao toliko pobednika da je smatran najboljim priplodnim psom u zemlji u to vreme. On je takođe smatran ocem modernog oštrodlakog foksterijera.


 

Ziloj (Zeloy) linija oštrodlakih foksterijera je takođe u velikoj meri uticala na pasminu nakon  II svetskog rata. Ernest Robi Robinson je iz uzgoja dobio Ch Ziloj Emperora marta 1960. Emperor je dao dvadeset i dva britanska šampiona, trideset tri američka šampiona i još mnogo evropskih, japanskih i australijskih. Robinson je gajio oštrodlake foksterijere dvadeset godina pre nego što je dobio Emperora. On je sam spremao i hendlovao svoje pse, što je bila neuobičajena praksa šezdesetih i sedamdesetih godina. Mada je Emperor bio najuticajniji Ziloj šampion, iz Ziloj kenela su proisteki i Ziloj Krusejder, Ziloj Selekt, Meritor Ziloj Sanflauer, Ziloj Murmejds Medžik i Gosmor Kirkmur Storm. Emperor, poznat kao „Bili“, je prvi put izlagan na Kraftsu 1961. Nakon Robijeve smrti, 1972., uživao je kao kućni ljubimac porodice Van der Huvens u Holandiji, koji su bili vlasnici Pikvik kenelsa. Van der Huvensovi su imali još dva Ziloj psa, Ch Ziloj Selekta i Ch Ziloj Eskorta. Kada je Emperor umro, gospođa Van der Huvens mu je izgradila mauzolej. Siril Vitem je bio prijatelj Robija Robinsona i kolega odgajivač. On i Robinson su zajedno učestvovali na brojnim izložbama. Vitem i njegova supruga Edit su takođe ostavili traga u istoriji pasmine. Uzgojili su mnoge šampionske oštrodlake i kratkodlake foksterijere, kao i lejklend terijere. Njihova odgajivačnica Taunvil kenels je dala dvadeset i šest britanskih šampiona i još više van zemlje.


 

Vitem je bio predsednik WFTA i član komiteta i odbora poverenika FTC-a.


 

Prvi oštrodlaki foksterijeri su u SAD pristigli ranih osamdesetih godina XIX veka, nekoliko godina nakon kratkodlakih foksterijera. 1885., i kratkodlaki i oštrodlaki foksterijeri su priznati od strane AKC-a pa je formiran  „American Fox Terrier Club“ (AFTC). 1888. AFTC je postao prvi pasminski klub koga je priznao AKC. 1985., AKC je priznao dve odvojene pasmine – kratkodlakog foksterijera i oštrodlakog foksterijera. Ipak, standardi su zadržani u AFTC-u.


 

U tridesetim godinama prošlog veka, popularnost oštrodlakog foksterijera kao kućnog ljubimca u SAD doživljava vrhunac zahvaljujući filmu „The Thin Man“ sa čuvenim Astom. Takođe, oštrodlaki foksterijer Milu je bio jedan od glavnim protagonista popularnog stripa „Avanture Tintina“. Ostala pojavljivanja na TV-u i filmu uključuju Džordža koji je igrao sa Ketrin Hepbern i Kerijem Grantom u „Bringing Up Baby“ (1938.), mister Smita u „The Awful Truth“ (1937.) sa Ajrin Dan i Kerijem Grantom, mister Atlasa u „Topper Takes a Trip“ (1938.), Skrafija u „The Gost and Mrs. Muir“ (TV serija koja je išla od 1968. do 1970.). Zapravo, Astu, Džordža, mister Smita i Skipija je igrao jedan te isti pas, čije je pravo ime bilo – Skipi. Međutim, od tog doba do kraja prošlog veka, popularnost foksterijera kao ljubimca je opadala, delom zbog toga što je posedovanje ove pasmine izazov kada se živi u predgrađima i gradovima, zbog njegovog jakog lovnog instinkta. Još jedan faktor je promena životnog stila američkih porodica. U većini domova su ljudi često odsutni većinu dana pa i večeri. Takva situacija foksterijera ostavlja bez adekvatne socijalne interakcije, i neophodnog mentalnog i fizičkog trošenja. S druge strane, kao izložbenom psu, oštrodlakom foksterijeru prilično dobro ide. Do danas, pasmina je dobila najviše Best in Show titula (14) na Westminster Kennel Club manifestaciji, više od bilo koje druge rase pasa.


 

 


 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Anselmo

 

Pec, pisali smo u isto vreme. :smile: Malo je zamrla tema, pa reko' da se podsetimo. 

 

SAD VIDIM ZA ZENITHA, otvorio sam FB, i prvo što mi je iskočilo!!! ČESTITKE!!! :grin:

Edited by Pavle Barta

Share this post


Link to post
Share on other sites

We are pleased to announce the results of this GREAT weekend at the European Winner Fox Terrier Dog Show in France!!

Eclipse of Wire Ground - Best baby Female
Best baby of Breed
Best baby of European Winner

Essence of Wire Ground - 2º Best baby Female

Zenith of Assuming Arabesque - exc in open class

 

10599302_652290668218659_643148298866061
image upload

 

 

 

Zenitova cerka

 

10626560_641900002591059_143899032659728
post a picture

 

 

 

Zenitova polusestra Lola

 

CAC Sombor

 

Affinity To Win of Assuming Arabesque CAC, BOB

Sudija- Miodrag Nikic

 

 

10628386_844653368892860_857837186562029
photo upload

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Anselmo

 

Pec, pisali smo u isto vreme. :smile: Malo je zamrla tema, pa reko' da se podsetimo. 

 

SAD VIDIM ZA ZENITHA, otvorio sam FB, i prvo što mi je iskočilo!!! ČESTITKE!!! :grin:

Hvala!  :)

 

Bas sam se obradovala u ove kasne sate. Lepa vest me je docekala kada sam stigla kuci! (sun)(dog)

Share this post


Link to post
Share on other sites

I opet Zenith

 

 

 

One year after our Zenith arrived at our team, we have the pleasure to announce that Zenith of Assuming Arabesque is now
NEW CHAMPION OF PORTUGAL 2014.

CAC-QC CACIB Best of Breed

 

10479727_666072460173813_273935643746605
pic hosting

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neki možda znaju, a neki možda i ne, do XVII veka svi terijeri su bili oštrodlaki, uglavnom "black and tan" obojenosti, koja krasi današnjeg nemačkog lovnog terijera i mančesterskog terijera. U XVII veku počinju da se pojavljuju terijeri sa belinama, ili dominantno beli, sa kraćom dlakom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

EURO DOG SHOW, BRNO CZECH, 24.10.2014. sudija Detry Luc

FOX TERRIER WIRE

Travella Strike the Deal - razred mladih - V2, Vice Junior Euro CH
 

ArthurEDS_01362.jpg

 

ArthurEDS_0137.jpg

 

ArthurDSC_0112.jpg

 

 

 

ArthurEDS_1451.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

EURO DOG SHOW, BRNO CZECH, 24.10.2014. sudija Detry Luc

FOX TERRIER WIRE

Travella Strike the Deal - razred mladih - V2, Vice Junior Euro CH

 

 

Cestitke!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cestitke porodici Nikolic na uspehu na ovogodisnjem EDS. Ko nije pogledao snimak na YouTube moze to uciniti "Euro dog Show Brno 2014 fox terriers junior clas".   Mladi muzijak Travella Strike the Deal je pas koji je ostecen na ovoj izlozbi i V 2 je sramna odluka sudije Luca Detrya.   Travella pas je pokazao odlican temperament svojstven ovim engleskim psima a  kretanje i hodovi su mu bili najbolji u ovoj konkurenciji. Ruski pas Zip- Fastener Skim Drim V1 nije zasluzio da se nadje na prvom mestu a po me ni medju pra tri psa.  Mozda je sudija vise paznje obratio na izgled mlade hendlerke od samog kvaliteta psa kojeg je prezentovala.. Trece plasirani pas Moon River van Foliny Home inace u vlasnistvu kinoloskog sudije Dalibora Smekala iz Ceske je zasluzeno V3  a mogao je i bolje da se plasira samo da sudija nije iz Belgije i da najlepsi pas nije iz iste odgajicacnice(Foliny Home). Bilo bi malo previse od Luca Derya. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dule P, Hvala puno na lepim rečima. Najzaslužniji za sve je naš dragi Ljuba i Artur a mi smo tu kao podrška u svakom smislu . Travella Strike the Deal '' Artur'' bio je svakako najbolji , potpuno nesubjektivno ovo kažem , gledjući kompletno ocenjivanje izgleda i ponašanje pasa u ringu. Ipak i Vice J Euro CH je titula kojom se svakako ponosimo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne zahvaljujte i sledeci put kada se pojavite na nekoj prestiznoj izlozbi vi umesto Ljube angazujete neku cicu-hendlerku u mini suknjici i uspeh vam je zagarantovan. Ako ste primetili na pocetku snimka ruskinja povlaci tu uzanu i kratku suknjicu da joj ..... i posle kazu da hendlerka nemoze da utice na sudiju (lmao) Luc Detry jeste poznavalac rase fox terijer ali i neko ko nije samo ocenjivao pse vec i hendlerku. Ona je po njemu V1 a ne Zip-Fastener Skim Drim.  Iskreno medju ovim mladim psima tri psa su zadovoljavala kvalitetom a to je vas pas, Moon River i poslednji pas pri pregledu hodova(neznam o kom psu se radi). Ostali psi su zalutali na ovu izlozbu a sa njima i ruski pas. Zalosno je sto je na izlozbi sudio neko ko se itekako razume u rasu. Naravno da vice sampion nije titula za zaljenje ali zalosno je sto je uskracen za titulu sampiona. Mozda 2016 u Briselu bude sampion. Drzimo vam fige za ubuduce.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.