McMira

AMERICKA AKITA FCI 344/5.1.2006./GB

Recommended Posts

Za vreme drugog svetskog rata (1939-1945), pseca koza je bila cesto upotrebljavana za izradu vojne odece. Policija je, radi toga, naredila zaplenu svih pasa osim nemackih ovcara koji su sluzili u vojne zadatke. Kako bi zaobisli zakon neki ljubitelji akita su ih namerno ukrstali sa nemackim ovcarima. Na taj nacin smo dobili jos razlicitije tipove u okviru iste rase. Postojale su dve glavne linije u rasi: Dewa (koja je stereotipno nazivana tip nemackog ovcara), i Ichinoseki (pri cemu se obicno mislilo na mastif tip). Tu su bile jos dve manje poznate linije i to Taihei i Nikkei koje su poticale iz juzne Akite (ovo su bile linije koje su najvise licile na stari tip pasa - matagi).

Ichinoseki linija je u ovom periodu imala dva zaista kvalitetna priplodnjaka. Oni su bili braca iz legla, a Ichinosekitora-go im je deda i po ocu i po majci. Ostenjeni su 30.10.1940. Ti psi su:

- Jugoro-go, ciju sliku na zalost nisam nasla; i

- Arawashi-go, koji je bio svetlo crveni pas. Doziveo je lepu starost od 18 godina. Imam dve njegove slike. Prva je u cvetu snage, kao 4-godisnji pas, dok je na drugoj slici "deka" od nekih 12 godina.

7arawashigo19401zu7.jpg

7arawashigo40qh7.jpg

Jos jedan izuzetan priplodnjak ratnog perioda, ove linije, bio je sin Jurogo-goa. Pas se zvao Ichinosehigoma-go, ostenjen je 10.04.1943. Bio je to crveni pas sa crnom maskom i belom lisom. Majka mu je bila Toshiko-go, tigrasta zenka koja je ranije prikazana. Oko tri godine je intenzivno koriscen u priplodu.

8ichinosehigomagotsubakfs9.jpg

Dewa linija je svoj naziv dobila po tamno crvenom psu Dewa-go koji je ostenjen 01.02.1941. Otac mu je ranije prikazani Mutsu-go, a majka Tama-go. Na njemu se jasno vidi uticaj nemackog ovcara, a njegova linija je tokom drugog svetskog rata intenzivno ukrstana sa istima.

2dewago2ya7.jpg

Dva njegova najpoznatija sina, koja su imala izuzetan uticaj na izgled rase, a ostenjena su tokom drugog svetskog rata, su bila:

- Raiden-go, cije slike na zalost nemam; i

- Dewawaka-go (slika ispod).

3dewawakagowq5.jpg

nastavice se...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jeca, mogu vam samo cestitati na trudu i radu, stvarno lepo od vas i nadam se nekom ce biti od pomoci. Meni je interesantno citati i da tako netko predstavi svaku rasu, ali bi bilo lepo. Cestitam jos jednom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Danijel!!!!!!!!

Drago mi je da se nekome dopada ovo sto pisem. Znas li da sve vreme razmisljam o tome kako ce se mozda drugi koji ovo citaju "smoriti", i da jedva cekaju kraj. A samo zelim da svi koji imaju ovu rasu, ili oni koji zele da je imaju, znaju razloge zasto je cesto agresivna prema drugim psima, zasto cesto pokusava da ulovi sve sto moze (moj muzjak je u par navrata uhvatio i ubio pacova, sto ja nikako ne volim jer i sami znamo da se svakakve bolesti mogu tako pokupiti), ali i zasto su tako verni i nepotkupljivi, zasto im je samo jedan covek gazda i bog, a svi ostali su samo prolazni likovi, zasto su tako laki za obuku. I naravno zbog cega se mogu naci primerci koji su dugodlaki, ili oni koji imaju plave tacke po jeziku, opustene ili previse visoke usi ili neuvijen rep.

Osim toga kada sam uzela svoju prvu kuju, tada sam prvi put zaista sa paznjom procitala standard, i zaista mogu reci da me je uvek kopkalo kako su izgledali svi ti psi koji su ucestvovali u stvaranju nase rase. I tako malo po malo, mic po mic, i sada imam poprilicno dobru sliku ko je kome sta... Naravno rupe i dalje postoje, jer za vecinu ovih pasa ne postoje slike, njihovi pedigrei su u najmanju ruku komplikovani i teski za nalazenje, a najgore je to sto su u to vreme (od 30-50-ih godina) psima cesto davali i po dva imena. I u rodovniku pise jedno ime, a prikazuju sliku potpuno drugog psa. I onda ponovo u istrazivanje dok ne naidjes na podatak da je to u stvari jedan te isti pas. Nadam se da mi necete zameriti sto cu vas jos malo gnjaviti ovom istorijom americkih akita (ovo do sada je istorija i japanske akite).

veliki pozzz

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dewawaka-go je pas koji je pred kraj drugog svetskog rata ostavio iza sebe nekoliko vrhunskih potomaka. Najznacajniji za prikazivanje su:

- Datemitsu-go, crvena kuja sa crnim prelivom i tamnom maskom. Ostenjena je 08.12.1944., i to je bila izuzetno krupna kuja, visine 66,7 cm (i za danasnje pojmove).

5datemitsugotatemitsugozm2.jpg

- Taishu-go, crveni muzjak. Jedini podatak koji postoji je da je ostenjen 1945. godine.

4taishugo1kv8.jpg

Nastavice se...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dewa linija je dostigla svoj vrhunac popularnosti dolaskom psa po imenu Kongo-go iz odgajivacnice Heirakudo, Eikichija Hiraizumija iz Odate. Neko vreme se cak govorilo "Ako pas nije iz Kongo linije, to nije akita." Kongo-goa je kupio u uzrastu od 8 meseci Heihachi Hashimoto iz Tokija, koji je bio preprodavac i hendler pasa. On ga je reklamirao sledecom izjavom: "Pas koji je nacionalno blago - Kongo-go!"

Inace Kongo-go je bio crveno-sivi muzjak ostenjen 20.07.1947. Na slici ispod je imao 6 godina, visina mu je iznosila 68,2 cm. Ovaj pas je imao izrazito mocan genetski uticaj na rasu. To i nije cudno ako u obzir cinjenicu da mu je otac bio Taishu-go, a majka Datemitsu-go. Oba psa su prikazana u prethodnom postu, i oni su bili brat i sestra po ocu. Kongo-go je bio pas na kojem se jasno video uticaj nemackog ovcara. Bio je veliki pas, sa opustenom kozom na donjem velu vrata, dugackih ledja, a nesto kracih nogu, opustenog repa i pogresne boje (vise karakteristicna nemackom ovcaru - zelenku).

6kongogo2st5.jpg

Bez obzira na sve ovo, zbog njegove velicine i izuzetnog karaktera, on se veoma cesto koristio u priplodu, a i na izlozbama je bio veoma cenjen i najcece je pobedjivao. Slika ispod prikazuje BIS pobednika druge medjunarodne izlozbe pasa u Tokiju. To je naravno bio Kongo-go. Slobodno se moze reci da u ovom periodu nije bilo popularnijeg psa u Japanu.

6kongohashimotovu4.jpg

Kongo-go je obicno bio paren sa kujama slicnim u tipu, tako da su njegovi potomci u najvecem broju imali iste mane kao i on, i veoma su podsecali na nemacke ovcare. Samo kao primer evo slike jednog 5-mesecnog steneta Kongo-goa.

6kongopupeq5.jpg

nastavice se...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najveci konkurent Kongo-gou u to vreme bio je Goromaru-go. On je priopadao Ichinoseki liniji, i bio je to crveni pinto muzjak, ostenjen 08.01.1948. Otac mu je bio Ichinosekigoma-go (ranije prikazan). S obzirom na tadasnju ogromnu popularnost Kongo-goa, ne cudi mnogo sto Goromaru-go nije pobedjivao na izlozbama. Katsusuke Ishihara i Hyoemon Kyono su bili prvi ljudi koji su videli potencijal u ovom izuzetnom muzjaku.

9goromarugo2hr6.jpg

9goromarugo4kc1.jpg

Ono sto im se najvise dopalo kod njega je nedostatak mana koje su bile karakteristicne za Dewa liniju. Imao je zategnutu kozu, prihvatljivu boju i bolju gradju (nesto laksi tip psa od Kongo-goa). Pogledajte nedostatak opustenih usana i lepsu glavu od Kongo-goa.

9goromarugobk3.jpg

Medjutim ni on nije bio pas kakvog je Japan hteo da povrati. Koriscen je u priplodu uglavnom sa kujama Taihei i Nikkei linija (koje su vise nalikovale nekadasnjim matagijima). I to je zaista bila dobitna kombinacija. Takva stenad je zadrzavala velicinu oca, ali u elegantnijem i laksem obliku, a i sto se boja tice akite su pocele da bivaju ujednacenije.

nastavice se...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bella haski

hvala na pohvalama!!! Kao sto sam vec rekla sve ovo me je veoma interesovalo, posebno sto imam pse ove rase. Inace volim da citam o istoriji nastanka odredjenih rasa.

veliki pozz

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dewa liniji, koju je u ovom periodu predstavljao Kongo-go i njegovi potomci, uskoro je pocela da opada popularnost, kada je vecina odgajivaca Japanskih rasapocela da uvidja da je ova linija bila "nesposobna" da stvori akitu koji bi bio pravi predstavnik ove japanske rase. Cak i uvodjenjem Taihei i Nikkei linija u kombinacije sa Kongo-goom nisu imale zeljene rezultate. Skoro svi njegovi potomci su i dalje imali opustenu kozu, nesto opustenije usne, takodje nesto opusteniji rep, duga ledja, krace noge, i cesto boju koja nije bila karakteristika japanskih rasa.

Ovo su psi kojima je Kongo-go bio otac:

- Bafu-go, crno-crveni muzjak, ostenjen 03.10.1948.

10bafugorodj03101948ez3.jpg

- Kumaso-go, crno-crveni muzjak, ostenjen 03.10.1948. (Brat iz legla Bafu-goa)

10kumasogorodj03101948vo3.jpg

- Shoryu-go, tamno crveni muzjak sa crnom maskom, ostenjen 08.04.1950., visine 71,2 cm

12shoryugorodj08041950si7.jpg

- Taiko-go, sivo-crveni muzjak. On je primerak parenja u okviru same Dewa linije (kod njega su neke krakteristike ove linije jos uocljivije)

taikogomx0.jpg

-Eisu-go, sivo crvena kuja, ostenjena 05.08.1951., visine oko 65 cm (veoma visoka kuja)

9eisugo151jw7.jpg

- Kincho-go, tamno crveni muzjak, ostenjen 20.06.1950. Majka mu je bila poznata kuja Asahime-go (iz Taihei linije). On je ujedno i poslednji popularni pas ove linije i u priplodu se dosta koristio, ali ne toliko koliko njegovi preci. U ovo vreme je Goromaru sa svojim potomcima vec poceo da uzima primat. Na slikama su najpre Kincho-go, a zatim i njegova majka Asahime-go (radi poredjenja te dve linije, i shvatanja jacine gena Dewa linije)

8kinchogo250ah3.jpg

7asahime1zb4.jpg

Jos jedan primer jacine ovog gena cete videti kada vam prikazem muzjaka po imenu Oshu-go. Njegov otac je Kincho-go (ukrstene Dewa i Taihei linije). Majka mu je Akaishihime, kuja iz Nikkei linije. Medjutim kao sto i sami mozete videti uticaj drugih kkrvnih linija nema preveliki uticaj na ovu izuzetno jaku krvnu liniju. Ovo je Oshu-go kao mlad muzjak od godinu i po dana.

11oshugobk2.jpg

Torafusa-go je jedan od poslednjih pasa Dewa linije koji je imao kakvu-takvu popularnost. Inace on je cukun unuk ranije pomenutog Taishu-goa. Torafusa-go je crno tigrasti muzjak.

torafusagoks0.jpg

nastavice se...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kod Ichinoseki linije prica je sasvim drugacija. Goromaru-go, koji nije na izlozbama bio previse popularan, je ipak imao svoje zagovornike koji su ga intenzivno koristili u priplodu sa kujama Nikkei i Taihei linije, kako bi se dovelo do povratka rase.

Medjutim, jedno od njegovih prvih parenja je bilo sa kujom Dewa linije, i to ranije prikazanom Datemitsu-go (majkom Kongo-goa). Iz ove kombinacije (ukrstanje Dewa i Ichinoseki linije, dve najjace linije ovog perioda) je crno tigrasti muzjak Datenoryu-go, koji je ostenjen 11.09.1949.

12datenoryu49hr7.jpg

Nakon, neuspelog parenja (jer je Dewa linija genetski nadjacala Ichinoseki) stavio se akcenat na obnovu rase, i Goromaru-go je sa drugim kujama imao izuzetno potomstvo. Neki od njih su:

- Tanihibiki-go, crveni muzjak sa crnom maskom, ostenjen 25.10.1950.

14tanihibikigo150mb8.jpg

- Tetsumaru-go, bela kuja, sestra iz legla gore prikazanog Tanihibiki-goa. U to vreme i nije bila posebno cenjena, iako cak i po danasnjem standardu za rasu akita-inu nije los primerak.

14tetsumarugo150tq5.jpg

- Kiyohime-go, crvena kuja, sa naznakama urajira (jos nije u potpunosti kako treba), ostenjena 19.12.1950.

13kiyohimego250pe1.jpg

- Oretsu-go, crveni muzjak sa urajirom, ostenjen 29.09.1953.

16oretsugo153qx5.jpg

- Oryu-go, crveni muzjak sa tamnom maskom, brat iz legla Oretsu-goa

16oryugo153kl5.jpg

- Oshun-go, crveni muzjak sa tamnim sedlom (nasledje nemackog ovcara koji je u manjoj kolicini umesan i u ovoj liniji akita), brat iz legla Oretsu i Oryu-goa

16oshungo53fo8.jpg

- Bankomaru-go, crveni muzjak sa tamnom maskom, ostenjen 27.10.1953.

15bankomarugo153wx5.jpg

- Hachishio-go, crvena kuja sa crnom maskom. Sestra iz legla iznad prikazanog Bankumaru-goa.

15hachishiogo53vy1.jpg

A evo i sledecih generacija:

- Fukutaro-go, crveni pinto muzjak (sin Tanihibiki-goa). Nasledio je ovu boju od deda Goromaru-goa sa obe strane (majka je Goromaru-goova cerka Gomashiwe-go). Ostenjen je 05.10.1954.

17fukutarogo54gq8.jpg

- Muchi-go, crveni pinto muzjak (po meni, potomak koji najvise lici na Goromaru-goa), sin Kiyohime-go (gore prikazane kuje). Ostenjen je 30.03.1956.

18muchigo56lx0.jpg

- Goryu-go, crveni muzjak sa urajirom. Otac mu je bio Oryu-go.

19goryugoyd9.jpg

I od tada pa na dalje se obnova prave japanske akite-inu odvijala sve bolje. Psi su najcesce bili beli i crveni sa urajirom, ali bilo je i tigrastih sa urajirom, kao i crvenih sa crnom maskom. Primerci sa tamnim maskama su postepeno izbacivani iz uzgoja (jer ni jedna japanska spic rasa nikada nije imala tamnu masku).

Nastavice se...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nakon drugog svetskog rata, kada su se Americki vojnici vracali svojim domovima, oni su sa sobom vodili i akite o kojima su se brinuli tokom ovih teskih vremena za japanski narod.

Pod ovim mislim na situaciju kada je rasa dovedena skoro do istrebljenja nakon sto se Japan predao. Narod je bio bez hrane i smestaja, i iako je Alijansa obezbedjivala pomoc, to je bilo vreme gladi i bola. Psi su bili luksuz koji su sebi mogli da priuste samo veoma bogati ljudi. Oni koji su uopste i razmisljali da zadrze voljene pse sa sobom, bili bi optuzeni za tracenje hrane i samim tim bili proglaseni neprijateljima drzave. Samim tim, mnogi psi su bili ubijeni. Neki su bili napusteni, a mnogi od takvih su umrli od gladi. Ali svuda su ljudi koji su imali takvih mogucnosti i dalje uzgajali rasu.

Vremenom, kako se situacija u zemlji poboljsavala, vlada je ponudila da pomogne oko brige i hranjenja sampionskih akita ukoliko njihovi vlasnici nisu mogli da im to obezbede. Ovim je rasa pocela da se brojcano oporavlja. U ovom periodu su pocele da se jasno vide razlike izmedju Dewa i Ichinoseki linije (slikovni primeri su na poslednja 2 posta), a i pasa je bivalo sve vise.

Amerikanci, kao osvajaci, su bili tolerisani, ponekad i prihvatani, ali niko ih nije voleo i nisu smatrani prijateljima. Zbog toga se moze razumeti da su Amerikancima davani samo najlosiji primerci ove rase. Posto su u ovo vreme Japanske akite pocele da dobijaju svoju pravu formu (kroz Ichinoseki liniju), psi Dewa linije (tada su je vec nazivali i Kongo linija, jer su u to vreme skoro svi psi bili Kongovo potomstvo - deca, unucici...) su smatrani losim primercima, i uglavnom su takvi psi davani Americkim vojnicima, koji su ih zatim vodili sa sobom nazad u Ameriku. I tako je neko vreme izvoz pasa bio izuzetno dobra stvar. Dobra za Japan (jer su losi primerci odnoseni, a dobre, prave akite su ostajale da jos vise unapredjuju rasu), ali dobra i za Amerikance, koji su primili ovog velikog, egzoticnog psa i u svoja srca, kao i u svoje domove.

Nastavice se...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zakljucak:

A zbog cega je toliko velika razlika izmedju Japanske i Americke akite? Pa jednostavno, tokom 50-ih i 60-ih godina proslog veka Amerikanci su iz Japana uvozili pse uglavnom Kongo tipa. Provlacili su se i naslednici Goromaru-goa, ali oni losijih karakteristika (pinto boja, crna maska, neuvijen rep...), kao i po neki primerak Nikkei linije (veoma mali broj).

Zbog toga se Americke akite mogu videti u skoro svim bojama: beli (jedini jednobojni varijetet), krem (sa belinama na nogama, stomaku i vrhu repa, cesto sa tamnom maskom - moguca i bela lisa), crveni (od svetlo crvene do braon, sa belinama na nogama, stomaku i vrhu repa, najcesce sa tamnom maskom-moguca i bela lisa), tigrasti (crveno, braon i crno tigrasti, sa belinama na nogama, stomaku i vrhu repa, obicno sa crnom maskom - moguca i bela lisa), pinto (krem, crveni, braon i crni pinto, obicno sa tamnom maskom sa ili bez lise), crni (sivo-crni i crni sa belinama na nogama, stomaku i vrhu repa, obavezna crna maska sa ili bez lise).

Takodje, "Amerikanci" su teze konstitucije, jaceg kostura, sa nesto opustenijom kozom tela i glave. Sto se karaktera tice zadrzali su u nasledje karakteristike skoro svih rasa koje su ucestvovale u stvaranju rase:

- jak lovacki nagon - nasledje matagija (sada-akita inu);

- cesto netrpeljivost prema drugim psima - nasledje Tose-inu (japanskog borca);

- samostalnost i nezavisnost - nasledje kineske rase Cau-cau;

- lako prihvatanje svake vrste obuke (treba imati jaku volju, i postaviti se dominantno, ali bez agresije i nasilja prema njima) - nasledje nemackog ovcara.

Naravno, s obzirom da je ovoliko rasa u pozadini ove jedne, cesto se mogu videti psi sa pojedinim fizickim karakteristikama neke od ovih rasa (sto su najcesce mane):

- niski psi - nasledje matagija;

- previse kratka dlaka, preklopljene usi - nasledje Tose;

- dugodlakost i plave tacke na jeziku - nasledje Cau-cau-a;

- previse visoko usadjene usi, ravan (neuvijen) rep - nasledje nemackog ovcara.

Ali sve te razlike mozda ne bi bile dovedene do ove mere, da Americki kinoloski savez nije zabranio uvoz pasa iz Japana 1972. godine. To je bio uslov kako bi se ova rasa i zvanicno priznala u Americi i mogla ravnopravno da se takmici na izlozbama pasa svih rasa, i to sve zbog toga sto Americki i Japanski kinoloski savezi nisu imali reciprcne sporazume o medjusobnom priznavanju pedigrea.

U medjuvremenu su neki psi iz Amerike izvezeni u Veliku Britaniju, Evropu i Austrailju. I na svim ovim podrucjima Akitom se smatrao americki varijetet. Japan je u to vreme jos uvek ljubomorno cuvao svoje pse i nije dozvoljavao izvoz.

Tek 1993. godine, Americki kinoloski savez ponovo dozvoljava uvoz pasa iz Japana, ali...

U toku ovih 20 godina, Japan je uspeo da ispuni svoj cilj. Akite u Japanu su imale potpuno drugaciju konstituciju (bili su lakseg kostura i mnogo elegantnije), glava je imala potpuno orijentalan izgled (lisicje lice), koza je bila potpuno zategnuta bez opustenih delova, rep im je usadjen visoko, potpuno uvijen i nosen na ledjima, a sto se boja tice dozvoljene su bile bela, crvena sa urajirom i tigrasta sa urajirom (ni jedna varijanta ne dozvoljava crnu masku).

E tada su nastali novi problemi. Da li su ova dva razlicita tipa akite ista rasa ili ne? Treba li ih ukrstati ili uzgajati kao dve razlicite rase? I u zavisnosti od licnih sklonosti odgajivaca u Americi, Britaniji, Evropi i Australiji, razvijala se dalje ova rasa sa dva lica. Neki odgajivaci su se opredeljivali za samo jedan varijetet i svoj odgoj baziri u tom pravcu, ali vise je bilo onih (posebno u Evropi) koji su ukrstali ova dva tipa pasa. Na taj nacin su stvarane jedinke lakse konstitucije i lisicjeg lica, ali u bojama koje nisu tipicne za japansku akitu.

Kako bi se sprecilo dalje "kvarenje" japanske akite, 1996. godine, pod uticajem Japanskog kinoloskog saveza kao maticne zemlje ove rase, FCI je odlucio da na izlozbama psi americkog tipa mogu dobiti maksimalno ocenu 5, bez prava na titule. To je dovelo do smanjenja broja americkih akita u Evropi, a odgajivaci su poceli da akcenat bacaju na japanski tip. Medjutim, "amerikanci" su i dalje imali svoje fanove, koji su zestoko protestvovali zbog ovakve odluke.

FCI je 2001. godine doneo odluku da se americki tip akite prizna kao posebna japanska rasa, pod imenom Veliki japanski pas, a posto ova rasa ima gene tose i mastifa u sebi smestena je u 2. FCI grupu. Medjutim ovo je vazilo samo za zemlje clanice FCI-a.

To je dovelo do toga da odgajivaci ove rase u Evropi nisu imali mogucnost parenja svojih kuja sa priplodnjacima iz Amerike ili Britanije, sto je dovodilo do toga da su morali da kupuju odrasle sampione i onda im menjaju nazive u svojim kinoloskim savezima. To je dosta zakomplikovali stvari sa te strane, a osim toga mnogi su se bunili i zbog toga sto su Velikog japanskog psa smestili u 2. grupu.

05.01.2006. godine, FCI je doneo odluku da se rasi ponovo promeni naziv. Tacnije, rasa je ponovo nazvana Americka akita i vracena je u 5. FCI grupu.

McMira je ostatak vec napisala na pocetku ove teme, tako da cu ja ovime zakljuciti pricu o nastanku Americke akite.

Nadam se da vas nisam previse udavila ovom mojom pricom!!! :D :oops:

Share this post


Link to post
Share on other sites

BRAVO, to se zove prezentacija rase, kakvi dosadno, nadasve interesantno i vidi se vasa ljubav prema rasi, zao mi je da nema vise citalaca jer zasluzuje. Stvarno velike cestitke vama na trudu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Danijel!!!! :D :D :D :D

Na zalost vlasnika ove rase kod nas nema mnogo, a vecina onih koji je i imaju, ne idu na izlozbe vec su im to cuvari ili ljubimci. A koliko sam ja primetila osim mene, Mc Mire i Baka niko od forumasa nema amerikance.

Verovatno je zbog toga i slabija poseta ove teme.

Ali nema veze, nikada se ne zna, ovo mozda bude stimulans, pa jos neko odluci da ovako prezentuje svoju rasu.

Veliki pozzz

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jeco 14,

cestitam ti na ulozenom trudu, radu i vremenu koje si posvetila ovoj rasi i forumu... Nadam se da ce tvoji tekstovi nekome biti od koristi bez obzira da li vlasnici imaju akite ili neke druge pse. Jos jednom ti od srca cestitam za sve napisano i uradjeno za americke akite i zelim ti da u skorijoj buducnosti postanes i kinoloski sudija "specijalista".Ti si pravi ambasador amerikanaca(americkih akita)...

Puno srece u daljem radu...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Knjaze

Ono sto se voli nije tesko, tako da sam ja sa zadovoljstvom prezentirala ovu za mene jedinstvenu rasu.

Nadam se i ja da cu jednoga dana postati kinoloski sudija, ali ne jos. Prvo da mi klinci malo porastu, kako bih i tome mogla lepo da se posvetim.

Ja sve sto radim volim da je kvalitetno. Ako smatram da ne mogu da zadovoljim ni sopstveni kriterijum, onda ni ne pokusavam.

Polako ima jos vremena. Nije mi cilj da budem all round sudija, vec samo za V grupu gde su ovi moji lepotani, i eventualno za X grupu, jer obozavam hrtove (posebno ruske)

veliki pozzz i hvala sto si ispratio ovaj moj "elaborat" haha

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozdrav!

Jeca14 pa nije samo knjaz pomno pratio tvoj detaljan prikaz rase,bilo je tu jos nas...

Nisam hteo nista da se ubacujem da ne bi poremetio koncepciju izlaganja,a sada kazem da je ovo jedan od najpredanijih textova o jednoj rasi na ovom forumu,BRAVO!

Moracu jos jednom da iscitam sve ovo,ali sada mi je mnogo interesantnija rasa kada pogledam njenu istoriju.

Svaka cast,pozdrav jos jednom!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gorane 78, drago mi je da ti se svidja sve ovo sto sam napisala. Kao sto sam vec ranije napisala, zelela sam da malo priblizim ovu moju rasu i ostalima. Samo da znas ovo nije trebalo ovako da izgleda. Ja sam mislila da ovo bude samo ukratko, ali kada sam pocela, jednostavno se otrglo kontroli.

Takva sam i inace, kada pocnem da pricam, niko me ne zaustavi!! :D :D :D :oops:

veliki pozdrav

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cao AMERIKANCI,zasto ste stali ,nema vas ?

Jeco,ti u stvari i jesi uradila malo,a to znaci da trebas nastaviti tamo gde si stala...

Ako je istorijat gotov,sta je sledece ?

Nastavi dalje da pises o AMERICKIM AKITAMA ,one zasluzuju to !!!!

p.s. "Necemo te prekidati jer lepo pises"

Pozdrav...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa ljudi zar vam nisam vec dosadila mojim "romanima"? :D

Evo obecavam ovih dana cu nastaviti sa pricom o amerikancima.

veliki pozz svima koji prate ovaj topic

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zao mi da je rasa eto samo na Jeci te da nema s kime da prica o rasi (tesko je imati monolog) ali je dala ipak jako lep doprinos i nadasve interesantan.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danijele, ovakva je situacija samo kada je forum u pitanju. Ovde sam izgleda sama. Ali imam ja dosta sagovornika. Ovde u Srbiji sam u kontaktu sa velikim brojem vlasnika amerikanaca, i svima pokusavam da pomognem savetima koliko je to u mojoj moci.

A imam dosta sagovornika van Srbije. Najcesce pricam sa vlasnicom odgajivacnice u Poljskoj. Sada razmislja da dodje u Srbiju u februaru sa svojim psima, i ako ona bude dosla (posto ima fantasticne pse) i ja cu prijaviti moju kuju koju sam inace povukla sa izlozbi. Ovde je dobila sve sto moze, ali obicno je bila jedini pas te rase na izlozbi. Ovako cu konacno moci da je vidim i sa drugim odlicnim psima. Konacno konkurencija!!!

U svako slucaju veliki pozzz nekolicini sagovornika na forumu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jeco svaka cast za pricu o americkom akiti.Nisam odavno dolazio na forum i prijatno sam se iznenadio kad sam vidio koliki si trud napravila da predstavis ovu rasu.Inace sve sto si napisala o karakteru americkog akite kao da si gledala mog Baka.Inace mi imamo jos dva mjesanca i 10 macaka pa je kod nas uvjek veselo.Pozdrav za sad ,a ja cu malo cesce svracati na forum.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa iskerno ni mene nije bilo duuugo. Sto se tice pohvala na racun mog pisanija.. Hvala mnogo. Trudila sam se da udjem u srz i sebi u glavi lepo prikazem nastanak i razvoj amerikanaca. Drago mi je ako ti se dopalo. Pozzz

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.