Presa Canario - 2. deo

Recommended Posts

Breed Standard of the Presa Canario from 1989

(reccomended by the Spanish Club of the Presa Canario)


Denomination: PRESA CANARIO

Synonimy: In Tenerife he is also called “Perro Basto”, or “Verdino”, for those specimens with brindle coat.


Molosser dog original to the Canary Islands. In the Agreements of the Council of Tenerife, in the Ordinances of Tenerife, and in the Agreements of the Council of Fuerteventura, since the XVI Century, there is evidence, among other dog breeds, about “presa” (catch) type dogs. The most logical conclusion is to think that this dog was introduced into the Canaries by the Spanish conquerors and settlers. Then, thanks to time and isolation it led to a completely different breed. It should also be considered that, because of the influence of other bull-breeds imported from other countries (Great Britain, Cuba, etc.), his typology was in someway modified.

It is certain that this catch dog, of voluminous body and head, quite lymphatic, and of extraordinary temperament, was utilized in the Canarian Archipelago for the guarding of farms, for the custody of the bovine cattle and as an auxiliary of the butcher for the sacrifice of the bovines.

Through this evolution, since the end of the XIX Century, of what we may consider the modern presa dog breed, is drawn the outline from a breed point of view, of the influence of the Majorero cattle dog or Bardino Majorero, who is the one that gives him that peculiar characteristic which makes the Presa Canario different from the other molosser breeds.

In the last decades he has been frequently used as fighting dog.

The uninterrupted work of breeding has managed that the Presa Canario is now widely spread and at the present moment is bred and selected with the concept of a breed.


1. Overall description (general characteristics )

Medium sized, eumetric dog, with a straight profile. Of rustic appearance and well-proportioned. It is a mesomorph whose trunk is longer than its height at its withers. The bitches are of slightly longer lines.

Massive head, of square shape and wide cranium. The upper lips cover the lower ones. Black mouth lining. Strong teeth, of wide implantation and well inserted. Brown eyes, of medium size. Highly set ears. Cylindrical neck, very muscular and covered with a thick loose, elastic skin. Double dewlap, not excessive. Highly set tail. Wide and very ample chest. Moderately tucked belly. Perfectly composed front limbs with wide and strong bones and pronounced angulations which guarantee a good cushioning and a long trot . Cat-like feet. Powerful, muscular back limbs, with medium angulations and correctly composed, with cat-like feet slightly longer than the front ones. Thick elastic skin. Short hair, with no undercoat, slightly rough. Brindle, fawn and black. Generally black mask.

2. Character and aptitude

His aspect is very powerful. Harsh gaze. Especially gifted for the guard and defense tasks and traditionally for bovine cattle herding. Strong temperament. Able fighter, behaviour that shows for atavism. Deep and serious bark. Is tame and noble in the family and distrustful of strangers. In the past he was especially used as fighting dog.


1. Height to the withers

Males: from 61 to 66 cm. ( from 24 to 26 inches)

Females: from 57 to 62 cm. (from 22.4 to 24.4 inches)

The specimen that may exceed the height limits should show a correct proportion between the size of the limbs and the volume of the trunk.

2. Head

Of brachiocephalic type. Cuboid tendency. Solid appearance. The proportion cranium-face is of 6 to 4. The frontal-nasal depression is slighly pronounced.

Average length: 25 cm. (9.8 inches)

2.1 Cranium

Convex from front to back and crosswise. Flat frontal bone. Very pronounced zygomatic arch, with a great development of the temporal and mastoid muscles of the suborbital region. The middle furrow between the frontal sinuses is marked. The occipital crest is pratically erased by the nape muscles.

Average cepahlic perimeter: 60 cm. (23.6 inches)

2.2 Muzzle

Shorter than the cranium. Normally, 40% of the whole head. It is very wide, in prolongation of the craium. The craniofacial lines are parallel or slightly convergent.

2.3 Nose

Wide, strongly pigmented black. With well opened orifices

2.4 Lips

Lips: of medium thickness and fleshy. The upper slightly hanging and in their conjunction, seen in front, they form an inverted V. The mucous membranes are of dark colour, but can be in shades of pink, darker being more desirable. Normally he does not drool.

2.5 Jaws

Teeth with a very strong implantation and well inserted. Generally he does not show prognathism. Scissors or level bite. The incisives and the canines should be well set and aligned. The canines show wide transverse distance.


Big, rounded, nor sunken nor bulging eyes. Well separated. The color ranges between the medium and dark brown according to the coat color. Eyelids pigmented black, sticked.

4. Ears

Hanging when are complete. Of abrupt start and medium sized, highly inserted. They are kept flat on the cranium or folded in rose shape. When they are cropped, according to tradition, they stand erected or semi-erected and of triangular shape. The specimen with complete ears will compete equally with those having cropped ears.

5. Neck

Cylindrical, straight, massive and very muscular, especially in the upper part. Is somewhat short and his inferior part shows loose skin which contributes to the formation of a slightly dewlap. Average length: between 18 to 20 cm. (from 7.1 to 7.9 inches).

6. Front limbs

Perfectly composed, with wide bones and covered by powerful and visible muscles. The elbows should not be nor too much affixed to the rib cage nor pointing outwards. Cat-like, tight feet. Solid nails, black or white, depending on the coat color.

Average of the forearm: 23 cm. (9.1 inches)

Average of the front limbs bone: 14 cm. (5.5 inches)

7. Trunk

Its length normally exceeds the height to the withers by about 10% to 12%. Wide chest and of great amplitude with well marked pectoral muscles. Seen in profile it must reach at least to the elbow. The thoracic perimiter will be normally equal to the height at the withers more a 1/3 of the same, even if it is desirable to exceed this proportion. Very arched ribs. The overall thoracic build has a cylindrical tendency.

Average thoracic perimeter: 88 cm. (34.6 inches)

7.1 Top-line

Straight, slighly ascending towards the croup. Apparent saddle on the back, just behind the withers.

7.2 Croup

Straight, medium and wide. The height at the croup is generally 1,5 cm. (0.6 inches) higher than that at the withers.

7.3 Flanks

Slightly marked, barely perceptible

7.4 Belly

Moderately tucked drawing an arched line in prolongation of the rib cage.

7.5 Sexual organs

The male should show a complete and perfect development of both testicles. The scrotum should be tucked.

8. Tail

Of high insertion, flexible, thick at start, it goes narrowing till the hock. In action, it rises in shape of a saber, with its end towards the front, but without coiling.

9. Back limbs

Powerful, perfectly composed frontally and in profile. Long and very muscular thighs. Medium angulations. Cat-like feet. Normally he does not show any spurs. Low hooks and without deviations.

The presence of the spur may take away score, but it is not an eliminatory fault.

10. Coat

10.1 Hair

Short in all its length, generally thicker at the withers, throat and crest of the buttocks. Without undercoat. Compact in correspondence of the tail. Of rustic aspect, it shows some harshness to the touch.

10.2 Colour

All range of brindle, from the very warm dark to the very light grey or blond. Black. All range of fawn, till the sandy.

Occasionally it may show markings around the neck which may arrive till the cranium (“acollarados”), in the extremities (“calzados”), even if it is desirable that the presence of the white is as reduced as possible.

Generally shows white markings on the chest, little or big ones. The mask is always of dark colour and may arrive till the height of the eyes.

11. Weight

Average of the males: from 45 to 57 Kg. ( from 99 to 125 lbs. )

Average of the females: from 40 to 50 kg. ( from 88 to 110 lbs. )

12. Faults

12.1 Slight faults

Height at the croup equal to the height at the withers

Slight prognathism

Excessive wrinkles in the craniofacial region

Presence of spurs

Light eyes

Atypical bark

12.2 Serious faults

Scarce pigmentation of the nose

Excessively hanging lips

Two eyes of different colour

Excessive prognathism

Specimen with a slight sighthound aspect.

Front and rear feet turning inward or outward

Absence of premolars

Unbalanced character, shyness, etc.

Weak appearance and poor build

Head with incorrect proportions cranium – muzzle

Coiling tail, of the same thickness in its length, cut out or deformed.

12.3 Eliminatory faults

Monorchid, chryptorchid or castrated specimens

White markings exceeding 30 % or with markings on the back.


Total depigmentation of the nose or labial mucosa

Share this post

Link to post
Share on other sites

Vinko, lepo izgleda ona presa, strukirana, pokretna i oštra. Dobar posao si uradio sa tim psom, posebno što ne uzmiče ni na vodu. A ženkica dobro prati ,,gazdu" i traži rupu u ogradi.

Lumene, vidimo se kad otopli. Lep avatar si izabrao, a kad si već postavio glavu evo šta kažu dobri poznavaoci o tipskoj glavi:

Свака раса пса је идентификован и разликује од осталих паса сорти захваљујући броју генотипицал и пхенотипицал карактеристике. Између ових аспеката диференцирања постоји онај који је посебно евидентно, а то је од укупног броја и апсолутне важности за расу: главу.

Без потцењеност купопродајне цене важност добре структуре, добрим костима, мишићима адекватан развој, типично кретање, чврста и неравнотежних темперамента, као и добар склад између његове размере, од расе тачке гледишта јасно је да је шеф дефинише, на први поглед, остатак животиња.

Ово признање може изгледати делимичну, али није, јер је више као посматрамо сваки примерак више консолидованих раса, а затим изглед наше садашње Пресас дана, више недостатак хомогености између њих је јасна. Чак и ако је првобитно задатак ове сорте паса је био да се бори против своје врсте, данас морамо признати да је корисност Преса Цанарио је веома различита и да је стварни Цанине крвна линија наглашавају висок степен дефиниције и селекције са циљем да стекне било седиште у свету пас показује или добије квалификацију "расе".

Због тога, а имајући у виду да се ради о релативно младим паса груписања, бар у свом модерном еволуцији, јасно је да морамо да дефинишемо на начин дефинитивно исправна челу наше Пресас, као и адекватан израз, као расе карактеристике. Овај концепт, апстрактне на одређени начин и веома лоше дефинисаних специјалиста (чак и у стандард расе), је збуњујуће за ентузијасте и у више наврата се користи са одређеним неодговорност да би се оправдала доубтабле резултати показују, која открива не само врло груб недостаје знања о раси, али овај знак идентитета себе.

На то колика је покојног одгајивача је била усмерена да репродукује неке морфолошке особине које, чак и ако је важно, нису више него израз, а одговарајући темперамент наших Пресас, чији значај је неодговорност лиге испадају други авион, и да, у Реалност мора да се заједно развијају.

Извесно је да свакодневно можемо наћи примерци бољу структуру и присуство, са добром општем аспект и, у одређеним случајевима, уз исправну темперамента. Али такође је истина да је израз теза истог паса је сваким даном све више и више удаљени од оног који је првобитно био. Инкорпорацију молоских раса и бика врсте теријера, на оскудне популације Пресас Цанариос који још увек живи на острвима у деценији седамдесетих година, произвела је, логично, губитак неке карактеристике које су некада биле веома добро дефинисани . На ово треба додати и очигледан недостатак знања одгајивача о томе шта стари Пресас заиста и заиста треба да буде. То је евидентно са опадањем традиционалних борби паса, а са њима, историјска позадина Пресас из прошлости. Други кључни аспект је брзо стекао популарност од стране ове расе. Његова жалба очигледно заробили многе ентузијасте, а не само долазе са острва, али и на међународном нивоу и озбиљне тражње која је генерисана изазвала драматичан пораст броја нежељених прелаза са различитих раса које су имале мало везе са оригиналним типа током бум осамдесетих година. Сви ови аспекти заједно изазвали су из дана у дан и у веће или мање мере прогресивним губитком Ово су типичне особине на које сам се направи референца и паса свету су познати као "израз".

Није да старе "перрерос" (људи са пуно искуства са псима), некада давно напоре да се сачува овај сингуларитет расе, напротив, они се користе за претрагу за псе који су били баш ефикасна колико борба је била у питању. Али, у том узрасту Цанине становништва Пресас у Канарских је била генетски затворен и тако је имао много више униформност Захваљујући снажној изолације који је дефинисао и униформисана га без напора.

Али када та стварност је познато да је само корисно да размотре потребне мере како би се тачно да ситуацију пре него што ће бити касно и постати још теже добити узгојну са типичним и преносивих особине за будуће легла. Онда би било неопходно да се дефинишу као мора да буде типичан изглед шефа Преса Цанарио и које аспекте треба сматрати приоритетима колико узгој један примерак са другим.

Расе стандард Преса Цанарио разрадити и договорили се да у 1989 од стране удружења Гран Канарија и Тенерифе и неки независни одгајивачи је узета као признат модел за узгој и рекреацију стварног Преса Цанарио, рачунајући уз благослов Реал Сосиједад Централна пар Ел Форменто де лас Разас Цанина ен Еспана (Централна Краљевско друштво за промоцију паса раса у Шпанији) и, као његову ваљаност и корисност је сваким даном све више и више јасно, ми се позивати на то као обавезан корак у наредним приликама и да ће бити корисна како би се утврдило овај збуњени аспекта морфологије Преса Цанарио.

У њему је дефинисан главу од кубоидан тенденција, то значи квадрата аспект, да то доприноси своје широке лобање, са суштински равно чело и велики развој временског и Мастоид мишића. Значај гушења мишића има много тога да уради са обимом и величини главе, дајући чврст и компактан утисак. Видевши пса из профила и ако бисмо нацртајте линију од надређеног дела чела и још један на горњем делу њушке, ми би видели две паралелне линије. Дакле, лобања и носника морају бити паралелне, а не супротстављених, чак и ако то може да буде примљена благо приближавање између ове две линије, али никада инверзна тенденција која ће показати профил Буллтерриер. Значај снажне виличне кости са широким имплантације у лобањом даје идеју основне функционалности расе: потчињавања плен са својим чељустима. Правилан однос између дужине лобањом, а њушка мора бити од 3 до 2 (3 из дужину лобања и 2 из дужини њушке -. Или од 60% до 40% уколико жељени Растојање мерено од потиљне кости до краја носа треба да буде око 25 цм (9,8 инча) и лобања ободу у мушкарци би требало да буде око 60 цм.. (23,6 инча). Спуштање овај однос на један или други начин да промени слику или типично изглед расе мора бити. узети у обзир да њушка не би требало да изгледа као наглог сужавања кранијума димензија, док се постепено сужава ка носу, са широким имплантацијом основу и смањује се иде ка крају њушци.

Други важан аспект усаглашености шефа Преса је "Стоп, или депресије која је показала да се од лобања њушке. Стоп Преса Цанарио је врло мекана, готово непостојеће с обзиром да је од чела до њушка тешко да има пад, или барем то је пожељно. То га чини посебности, по мом мишљењу, другачији од већине молоссерс, јер сви они показују јаку челног носа депресије, као Булдог је Боксер је Буллмастифф је Бордошке Доге, мастифа, наполитанске Мастифа, итд Осим тога, Преса Цанарио је. карактерише за приказивање обележен бразда између фронталног синуса, који пролази уздужно раздваја на два дела главе, из мање или више на средини лобањом до краја Стоп и даје га свом израз озбиљан и мрштећи аспект. Тхе зигоматиц арцхс су такође веома развијена, као што је суборбитал региону која је проглашена и обезбеђује главу пса са јаким профилима.

Уши треба да има висок имплантације у лобања, дају утисак елеганције и будности, када је пас у акцији. Они би требало да буде средње величине, чак и ако је боље кад су мање, висе са једним или два набора (у облику руже). Усева ушију је традиционална као што је било у прошлости ери борбе. Међутим, треба додати и да је одговарајући значај би требало дати животиња која показују потпуну уши, јер ће бити могуће да их ценимо у природан начин, без намерних измена. Почетак ушију мора бити висок и поклапа се са хоризонталном замишљене линије у висини ока, ка центру лобања. Нетачне убацивање замагљује рустичног и елегантног аспект који је произведен од стране њихових подизање пажње.

Чак и ако то показује слободне коже на врату, грлу и неких делова лица, то не би требало да буде присутна на челу, са изузетком две области. Ово су супериорни у делу лобања, само између основу ушима (и то само када је пажње) и супериорне делу орбите, где постоје две мале савија који даје оштре аспект поглед. Обиље бора у супериоран делу кранијума даје јасан утисак укрштања са средње-европског молоссерс и она мења исправна експресивности главе.

Очи су апсолутне трансценденције за интонације главе, јер пружају већи део онога што ми намеравамо као расе израз. Очи морају бити тамне - још боље - велики, округли као што су орах, или у облику и добро раздвојени. Очни капци треба да буде довољно пријања за око и не би требало да покаже који везује, нити се косо или виси. Треба избегавати примерака са светлом, косим, различитих боја, веома близу очију, или изгубљени, стидљив или јако опрезан поглед, који су потпуно атипична особина ове расе. Његов поглед је озбиљан, продоран и прек, истовремено племенита, оригиналан и самоуверен. Ово је једна од најцењенијих особина типицалити расе, јер даје људски изглед захваљујући чудан начин посматрања.

Су горње усне средње дебљине и незнатно висеће покривају оне инфериорне, али не би требало да буде сувише дуг или виси. Вишак би да проузрокују нежељене себе уједа, осим да би било мана у борби јер би то понуда противника јасан циљ, и због тога у прошлости су били одгајани са врло мало фанона. Усне треба да виси само мало на врхунцу углу уста, где је за потребе прибора дисање је Преса Цанарио показује отвор који му омогућава дах са усана док је он држи вилице закључан и фирме ухвати. Доњи усне би требало да буде довољно истрајни у вилична кост, осим у навео углу уста, где је више индивидуална и његове слузокоже би требало да буде тамна. Штавише, јасно треба да покаже зубе, када држи уста отворена, супротно је очигледан доказ укрштања са другим расама који показују више фанона, као Буллмастифф, напуљског мастифа, мастифа, булдога, итд

Нос је широк и са добро отворио отворе који га пустите дах и када је у акцији, то је стан у његовом горњем делу и формирање мало прћаст тачка на предњем делу. Увек мора да буде црна. Тхе маска или пигментација на лицу мора да буде црн и покрива барем највећи део њушке, то није довољно када се стигне до предњем делу усне, важно је да она покрива широко више део лица могуће.

Уста је витални аспект, с обзиром да је алатка са којом је обавља задатак хватање. Ми је рекао да виличне кости и имплантација зуба су широке, нуди велики основ за потчињавање, са веома развијеним очњаци и јаке, комплетна дентиције и исправна оклузија. Типична залогај за Преса Цанарио, или начин на који два чељусти мреже, је онај познат као ниво зубало, то значи да је доњи део горњег инцисивес поклапа са горњи део ниже, чак и ако друге врсте зубало је дозвољено, као маказе угристи, када је нижа инцисивес остати иза горњих и обрнути маказе угристи, што је супротно случај. То значи да доњи инцисивес искочиле из горњих. У сваком случају ове две врсте залогај су дозвољени када се растојање између редова обе инцисивес је веома смањен, у супротном случају то би произвести прекомерну предгриз (у првом случају) или еногнатхисм (у другом). Није ни потребно рећи да је погрешна уједа приметна на први поглед као и две вилице није мреже заједно исправно а самим тим и спољни изглед главе је под јаким утицајем на један или други начин од стране истакнутост виличне кости.

Сумира свих ових аспект даје облик типичан израз раса Преса Цанарио. Главу да недостаје једна од тих тачака ће се померити узорак далеко од идеалног типа, а раскрснице исте аспекти ће дати на пса импресиван, оштре, изгледа фирму, и племенита када је то потребно, што открива добро Преса Цанарио има добру хармонију између његових краниофацијалну размере. Да бисте добили животиња са ових особина није лако, све више од генетског материјала који влада на архипелагу. У сваком случају, то је циљ да се постигне, с обзиром да је за ову расу на "пропратно писмо" је у великој мери изглед главе, што је аспект који даје пса на први поглед и да подесите разлике са остатком молоских раса. Тхе Бреедерс који се баве опоравак ове врсте пса, који ће бити одговоран за будућност ове Цанариан пса расе, треба се добро на уму ове.

Share this post

Link to post
Share on other sites

Izvinjavam se moderatorima što sada uzimam prostor ali postavio sam tekst sa guglovog translatora a on je dosta ne precizan, tako da ću ubuduće, ako neki tekst zavredi da bude postavljen, biti postavljen u orginalu a svako sa translatorom ili sam da neka ga prevodi. Kako je sada početak drugog dela, ovaj tekst se može tretirati kao razrada dela standarda pa ću ga postaviti i u orginalu:

Every breed of dog is identified and is differentiated from other canine varieties thanks to a number of genotypical and phenotypical characteristics. Between these differentiating aspects there is one that is especially evident, and that is of total and absolute importance for a breed: the head.

Without undervaluing the importance of good structure, good bone, adequate muscular development, typical movement, a firm and equilibrated temperament, and a good harmony between his proportions, from a breed point of view it is clear that the head defines, at first sight, the rest of the animal.

This appreciation may seem partial, but it is not, as the more as we observe every specimen of more consolidated breeds and then look to our present day Presas, the more the lack of homogeneity between them is clear. Even if originally the task of this canine variety was to fight against their kind, today we must recognize that the utility of the Presa Canario is very different and that the actual canine bloodlines underline a high grade of definition and selection aimed to either gain a seat in the world of dog shows or obtain the qualification of “breed”.

Because of this, and considering that we are dealing with a relatively young canine grouping, at least in his modern evolution, it is clear that we have to define in a definitive way the correct head of our Presas, and the adequate expression, as breed characteristics. This concept, abstract in a certain way and very badly defined by the specialists (even in the breed standard ), is confusing to the enthusiasts and on many occasions it is used with a certain irresponsibility in order to justify doubtable show results, which reveals not only a very rude lacking of knowledge about the breed, but of this particular sign of identity itself.

The preoccupation of the late breeders has been directed to reproduce some morphological characteristics that, even if important, are not more so than the expression and the suitable temperament of our Presas, whose importance has been irresponsibility relegated to a second plane, and that, in reality must be developed together.

It is certain that everyday we can find specimens of better structure and presence, with a good general aspect and, in certain cases, with a correct temperament. But it is also true that the expression of theses same dogs is every day more and more distant from the one which originally was. The incorporation of molosser breeds and of the bull type of Terriers, to the scarce population of the Presas Canarios that still lived on the islands in the decade of the seventies, has produced, logically, the loss of some characteristics that once were very well defined. To this we should add the evident lack of knowledge of breeders as to what the old Presas really were and actually should be. This is more evident with the decline of the traditional dog fights and, with them, the historical background of the Presas of the past. Another key aspect is the fast popularity gained by this breed. His evident appeal captured many enthusiasts, not only coming from the islands but also internationally and the serious demand which was generated caused a dramatic increase of the number of undesirable crossings with different breeds which had little to do with the original type during the boom of the Eighties. All these aspects put together have caused day after day and in major or minor measure the progressive loss of these typical characteristics to which I am making reference and in the canine world are known as “expression”.

Not that the old “perreros”(men with lots of experience with dogs) of once upon a time made efforts to preserve this breed singularity ;on the contrary, they used to search for dogs who were just effective as far as fight was concerned.But at that age the canine population of the Presas in the Canaries was more genetically enclosed and so it had much more uniformity thanks to the strong isolation that defined and uniformed it without efforts.

But once this reality is known it is just useful to consider the needed actions in order to correct that situation before it would be too late and become even more difficult to obtain breeding stock with typical and transmissible traits for future litters. It would then be necessary to define as it must be the typical appearance of the head of the Presa Canario and which aspects we should consider as priorities as far as breeding one specimen with another.

The breed standard of the Presa Canario elaborated upon and agreed to in 1989 by the associations of Gran Canaria and Tenerife and some independent breeders was taken as a recognized model for the breeding and the recuperation of the actual Presa Canario, counting with the blessing of the Real Sociedad Central para el Fomento de las Razas Canina en Espana (Central Royal Society for the Promotion of the Canine Breeds in Spain) and, as its validity and utility is every day more and more evident, we make reference to it as the compulsory step in the next occasions and will be useful in order to determine this confused aspect of the morphology of the Presa Canario.

In it the head is defined as of cuboid tendency, this means of squared aspect, to this contributes his wide skull, with an essentially flat forehead and a great development of temporal and mastoid muscles. The importance of the choking muscles has a lot to do with the volume and size of the head, giving a solid and compact impression. Seeing the dog in profile and if we would draw a line from the superior part of the forehead and another one on the upper part of the muzzle, we would see two parallel lines. So, cranium and muzzle must be parallel and not diverging, even if it could be admitted a slightly convergence between these two lines, but never the inverse tendency which would show the profile of a Bullterrier. The importance of the powerful jawbones with a wide implantation in the cranium gives the idea of the basic functionality of the breed: the subjection of the prey with its jaws. The correct proportion between the length of the cranium and the muzzle must be of 3 to 2 (3 referred to the length of the cranium and 2 referred to the length of the muzzle – or of 60% to 40% if preferred. The distance measured from the occipital bone to the end of the nose should be about 25 cm. ( 9.8 inches) and the cranium perimeter in the males should be about 60 cm. (23.6 inches). Lowering this proportion in one way or another would alter the image or typical appearance of the breed. It must be taken into account that the muzzle should not look like an abrupt narrowing of the cranium dimensions, while it gets gradually narrowing towards the nose, with a wide implantation basis and reducing itself going towards the end of the muzzle.

Another important aspect of the conformation of the head of a Presa is the Stop, or depression which is showed from the cranium to the muzzle. The Stop of the Presa Canario is very soft, almost inexistent considering that from the forehead to the muzzle scarcely there is drop, or at least this is desirable. This particularity makes him, in my opinion, different from the majority of the molossers, as they all show strong frontal-nasal depressions, as the Bulldog, the Boxer, the Bullmastiff, the Dogue de Bordeaux, the Mastiff, the Neapolitan Mastiff, etc. Moreover the Presa Canario is characterized for showing a marked furrow between the frontal sinuses, which goes longitudinally splitting in two parts the head, from more or less the middle of the cranium to the end of the Stop and it gives to his expression a serious and frowning aspect. The zigomatic archs are also very developed, as is the suborbital region which is pronounced and provides the head of the dog with strong profiles.

The ears should have a high implantation into the cranium, they give the impression of alertness and elegance when the dog is in action. They should be medium sized, even if it is preferable when they are smaller, hanging with one or two folds (in a rose shape). The crop of the ears is traditional as it was used in the past era of the fighting. However it should be added that an adequate importance should be given to the animal which show complete ears, as it will be possible to appreciate them in their natural way, without intentional alterations. The start of the ears must be high and coincides with the horizontal imaginary line at the height of the eye, towards the centre of the cranium. An incorrect insertion blurs the rustic and elegant aspect which is produced by their raising in attention.

Even if it shows loose skin on the neck, throat and some parts of the face, it should not be present on the forehead, with the exception of two areas. These are in the superior part of the cranium, just between the basis of the ears (and only when he is in attention) and in the superior part of orbits, where there are two little folds that gives a harsh aspect to the gaze. The abundance of wrinkles in the superior part of the cranium gives the clear impression of crosses with middle European molossers and it alters the correct expressivity of the head.

The eyes are of absolute transcendence for the intonation of the head, as they provide the major part of what we intend as breed expression. The eyes must be dark – the more the better – big, round-like or nut-shaped and well separated. The eyelids should be enough adherent to the eye and should not show the conjunctive, nor be slanted or hanging. One should avoid the specimens with light, slanted, of different colours, very close eyes, or with a lost, timid or strongly wary gaze, which are totally atypical traits in this breed. His gaze is serious, penetrating and harsh, at the same time noble, genuine and self-confident. This is one of the most appreciated characteristics of the typicality of the breed, as it gives a human appearance thanks to his peculiar way of observation.

The upper lips are of medium thickness and slightly hanging covering the inferior ones, but they should not be too long or hanging. An excess would cause undesired self bites, besides it would be a disadvantage in the fight as it would offer to the opponent a clear target, and for this reason in the past they were bred with very little dewlap. The lips should hang only a little at the height of the corner of the mouth, where for the need of accessory respiration, the Presa Canario shows an opening which lets him breath with the mouth while he keeps the jaws locked and a firm catch. The inferior lip should be adherent enough to the jawbone, except in the cited corner of the mouth, where it is more detached and his mucosa should be dark. Moreover, it should clearly show the teeth, when he keeps the mouth opened, the contrary is an obvious proof of crosses with other breeds which shows more dewlap, like Bullmastiff, Neapolitan Mastiff, Mastiff, Bulldog, etc.

The nose is wide and with well opened orifices that let him breath well when in action, it is flat in his upper part and forming a slight snub point on the front end. Always must be black. The mask or pigmentation of the face must also be black and cover at least the major part of the muzzle, it is not enough when it arrives till the frontal part of the lips, it is essential that it covers widely the more part of the face possible.

The mouth is a vital aspect, considering that it is the tool with which he carries out the catching task. We said that the jawbones and also the implantation of the teeth are wide, offering a great basis for the subjection, with very developed and strong canines, a complete dentition and a correct occlusion. The typical bite of the Presa Canario, or the way in which the two jaws mesh, is the one known as level bite, this means the lower part of the upper incisives coincides with the upper part of the lower ones, even if other types of bite are allowed, as the scissors bite, when the lower incisives stay behind the upper ones, and the inverted scissors bite, which is the opposite case. It means that the lower incisives stick out from the upper ones. Anyhow these two types of bite are permitted when the separation between both rows of incisives is very reduced, in the opposite case it would produce an excessive prognathism (in the first case) or enognathism (in the second one). It is not even necessary to say that an incorrect bite is appreciable at first sight as the two jaws do not mesh together correctly and therefore the external look of the head is heavily influenced in one way or another by the jawbone prominence.

The sum up of all these aspect gives shape to the typical breed expression of the Presa Canario. A head that is lacking one of those points will move the specimen far away from the ideal type, while the junction of the same aspects will grant to the dog an impressive, harsh, firm look, and noble when needed, which reveals a good Presa Canario having good harmony between his craniofacial proportions. To obtain animals with these traits it is not easy, all the more since the genetic material which rules on the archipelago. Anyhow, it is an objective to reach, considering that for the breed the "cover letter" is in great part the look of the head, which is the aspect that gives the dog at first sight and that set the differences with the rest of molosser breeds. The breeders who are concerned with the recuperation of this type of dog, who will be responsible of the future of this Canarian dog breed, should take good note of this.

Share this post

Link to post
Share on other sites

Svasta se tu vidi,ali ja mislim da bi Presu Canario trebao prodavati njen karakter a ne njihov izgled.

Janja,meni su psi na forumu eL pRESA cANARIO.cOM,TI NJIHOVI PSI NEKAKO sta ja znam cudni,previse bontona,malo napada,nekako su mi previse fini svi skupa.Meni je najbolji onaj grk sta si me upoznao s njim.On kad krene u akciju,to je akcija.

Share this post

Link to post
Share on other sites

Lumene, dobar izbor

Vinko ima tamo svega, mada su svi uglavnom u rukavicama. Video sam podosta pasa sa crticama po glavi (telu), a i onih koji su orjentisani na sportski rad. Psi očigledno imaju temperamenta, ali nisu pred njih postavljani zadaci koje bi im ti zahtevao. Ubeđen sam da bi se i oni čudili svojim psima, kada bi ti psi prošli kroz tvoje ruke ;-) . Druže moj, kukaju i oni, kako im FCI(tu su i kad nisu) i nebulozni zakoni stežu obruč.

A što se izgleda tiče, tačno je, da je najebitniji kvalitet ispunjavanja očekivanog, ali treba težiti i ujednačenosti forme. Uostalom ono što je bio zadatak rase, to je i formilaro izgled. Odstupanja uvek ima, ali to su varijacije na temu. Zna se šta je izbrusilo presu, ali ako bilo koju rasu isforsiraš u lepoti koju ne prati i traženi karakter, e onda brzo izgubiš i traženu formu. Naravno posle šteluju standarde

Share this post

Link to post
Share on other sites

Najnovije štimovanje FCI standarda je za KO, važeće od 02.03.2011godine.

Sada će psi sa izložbi biti biti bliži standardu ali dalji od pasa po kojima je rasa i stekla slavu

Share this post

Link to post
Share on other sites

Meni je tamo najteze sto ne znam engleski pa moram prevoditi preko google translate,i nije svaki put uspjesno.Recimo onaj Turco je dobar,ali na kraju ipak reagira vise na rukav nego na covjeka ,ipak generalno je dobar.

Share this post

Link to post
Share on other sites
Psi u enkavom radu,pogledajte.

Najcjenjenija uzgaivacnica Presa Canario U Madridu.

De la Arena[/quot

Pozdrav!pressa je pravi man-stoper! sad sam rad dobar ili vrlo dobar ili odlican pokazat ce se kroz vrijeme....ali najdraze od svega mi je parola na pocetku videa


Share this post

Link to post
Share on other sites

:arrow: Za arenu i njihov rad se stvarno nema sta reci,ljudi rade sa psima i rezvultat je ocigledan,jedino sto mi par njihovih pasa nekako odudaraju od te price,naravno mozda slika laze ali koliko su ovo tipicni primerci pitanje je.....ili nije......




Share this post

Link to post
Share on other sites

Arena lepo radi i ima funkcionalne pse. Imam utisak, da su njihovi psi, generalno uzevši za nijansu lakšeg tipa (mislim na kostur). Na ponekim slikama njihovih pasa može se videti kao da neki od njih imaju u sebi pomalo pita (barem ja tako vidim). Svejedno, milina je gledati i njihov rad i njihove pse

Vinko, evo ti ,,psić" koji ne mari za rukav, on bi nešto sočnije ;-) ... hnA9i7p_R0 ... Qna6uTpsLk

Share this post

Link to post
Share on other sites

Na ponekim slikama njihovih pasa može se videti kao da neki od njih imaju u sebi pomalo pita (barem ja tako vidim). Svejedno, milina je gledati i njihov rad i njihove pse

:arrow: Zato sam i napisao da je pitanje koliko su tipicni...

:arrow: Par tipicnih..




Share this post

Link to post
Share on other sites

....... PRESSA CANARIO .........

njemacka doga x bullterijer.... x napujski mastif x pitt

+ pastirac-majoreo x bulmastif

+ americki staford

to bi trebao bit izvorni recept... :mrgreen:

Share this post

Link to post
Share on other sites
Psi u enkavom radu,pogledajte.

Najcjenjenija uzgaivacnica Presa Canario U Madridu.

De la Arena

Kakav zmaj :shock:

Sjajan pas, svidja mi se gradja, a i karakter :)

Podseca malo na Arisa sa ovog foruma...

Share this post

Link to post
Share on other sites
....... PRESSA CANARIO .........

njemacka doga x bullterijer.... x napujski mastif x pitt

+ pastirac-majoreo x bulmastif

+ americki staford

to bi trebao bit izvorni recept... :mrgreen:

:arrow: Mat druze odakle si ovo iskopao :?: :?: :?: Recept se razlikuje od odgajivaca do odgajivaca.Tako je recimo cuveni Asensio[atlas-asio]da bi dobio na masi psa ukrstao prese sa rotvajlerom pre 20 godina..Tako da Spanske odgajivacnice godinama tvrdile za njega da ima mesance pa opet na kraju odvedu kod njega zenke pa pare..Ali inace sve rase nastale su ukrstanjem pa se posle cistile u raznim pravcima..

Share this post

Link to post
Share on other sites

Nedavno sam pitao poznatog čoeka iz hrvatske : pa kako bolan danas čovjek može znati što je dobra presa kada je sve to izmješano?Šutio je kratko i onda reče: Frendu ako ima gema i blizu pedesetak kilograma možeš slobodno reći da je to stoposto presa jer čistokrvne prese nikada nisu ni postojale od samog početka to su mješanci?! Kada gledam fotografije po raznim svjetskim forumima vidim da je u pravu,to su mješanci

Share this post

Link to post
Share on other sites
Pa evo da obavjestim ljude,presa kojeg sam ja poducavao postao je tata,koga interesiraju detalji moze na pp.

Bas ti je pametan taj iz Hrvatske,a sta ako covjek koji kupuje ne zeli Presu za one stvari nego zeli psa cuvara ili body guard psa a zeli bas Presu.Recimo ima citan niz uzgaivaca sto uzgajaju bas pse za to o cemu ja govorim,a vrlo mali broj za neke druge stvari.

Share this post

Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.