Sign in to follow this  
Aleksa

nepriznate autohtone rase ovcara

Recommended Posts

Е to se tiДЌe ove podele po tipovima , ona je u redu. MeД‘utim treba obratiti paЕѕnju da su i onda postojali a i dan danas postoje psi sa lisom (musom ) tj belinom ,BaljoЕЎ tip. Mada su mnogi sumnjajli u ДЌistokrvnost ovih pasa, to treba primiti sa puno opreza . Е to se tiДЌe termina BaljuЕЎ on se pominje i kod SarkaДЌanaca ( Baljula - ovca sa belom flekom na glavi).

Velika nepravda napravljena prilikom prve standardizacije rase je ostavila i te kakvog traga. Naime neopravdano su tigravost i lisa proglaЕЎeni netipiДЌnoЕЎД‡u za rasu a kasnije su takvi psi izbaДЌeni iz priploda .

Ako obratimo pažnju na obojenost , Kavkasca za koga i ruski izvori ukazuju da potiče takođe od molosa, kao na rasu koja je u najvećem broju obeležja najsličnija Šarplanincu i koja dozvoljava i tigravost i postojanje lise ,a takođe isključuje mogućnost crne boje ,zašto je ovakva obojenost Šarplaninca isključena bez obzira na postojanje jedinki ovog tipa na planini .?

E, evo zašto. Zato što prvenstveni cilj dovođenja pasa sa Šare nije bila prezentacija rase Šarplaninac već pokušaj rekonstrukcije, spašavanje od izumiranja ovčarskog psa slovenačkog krasa Kraškog ovčara , tj osvežavanje krvi. Naime Franjo Bulc je boraveći na Šari 1927. i 1928. god. birao prilično retke primerke u gvozdeno sivoj tj. čelično sivoj boji, takozvane zeljove tj. murdž tip. Kako je i sam kasnije priznao ta boja mu se najviše dopadala. A verovatno da su te boje najviše odgovarale boji Kraševca .

Pošto su nama od uvek, a i dan danas neki drugi, sa strane i lepši i bolji i pametniji od nas samih ,1938. godine je rasa po prvi put standardizovana .Rasa je pretstavljena kao Ilirski ovčar a standard su sastavljali dr Ivan Lovrenčić i Teodor Drening . Zašto Ilirski ovčar ? Zato što u to vreme nekim ljudima u Sloveniji i Hrvatskoj je bilo ispod časti da su Južni Sloveni već su suviše držali do svog “ Ilirskog porekla” pa su ga i ovoj pasmini pripisali i pokušali odvojiti Šarplaninca od Šare. Standard biva priznat 1939.godine u Stokholmu. U standardu gvozdeno, čelično siva boja je prezentovana kao najpoželjnija , a na Šari je bilo i pasa drugih boja koje su neopravdano proglašene nepoželjnim a kasnije i netipičnim..

Ovo kako je naЕЎ Е arplaninac u tuД‘em ruhu uЕЎao u prvi standard 1939. godine ukazuje na neozbiljnost , neoprostivu slabost , nezainteresovanost i nedostatak svesti srpskih kinologa.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne samo da je gvozdeno siva boja po tom standardu iz 1939. godine bila pozeljna, vec je propisana kao jedina dozvoljena.

Ponasanje i odnos prema autohtonim psima srpskih kinologa, ni tada a ni sada sigurno ne moze da im sluzi na cast.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ajde malo da se vratim na ostale pse sa ovog podneblja.

Bratislave, tebi sam ostao duzan odgovor u vezi standardizacije Srpskog pastirskog psa.

Prvo moram da se ispravim. Gospodin Urosevic na prostoru danasnje drzave SiCG pominje 3 a ne 4 zasebna varijeteta pasa pored Sarplaninca. To su:

1. Homoljski patirski pas

2. Srpski (Sumadijski) pastirski pas

3. Durmitorski pastirski pas

Ovaj drugi, Srpski pastirski pas, meni licno je vrlo interesantan. To je pas sa podrucja Kopaonika i dalje na sever ka Zlataru, Tari, a sam gospodin Urosevic kaze da se taj pas moze sresti u dva varijeteta. Jedan je vrlo slican Bosanskom Tornjaku, ali moze biti znatno visi i masivniji od Tornjaka a ima i klasicne boje Tornjaka - belu osnovu sa braon ili crnim flekama a moze biti i trobojan, dok je drugi cisto crne boje ili crne sa palezom, poput Dobermana ili Rotvajlera. Za ovaj tip Urosevic kaze da mu je dlaka i po boji i po strukturi gotovo istovetna dlaci Tibetskog mastifa s tim sto su ovi srpski psi naravno lakse konstitucije.

Ostavimo sad ovaj drugi navedeni tip pasa po strani, a vratimo se na Homoljskog ovcara.

Verovatno ste i sami na televiziji mogli da gledate emisije radjene u cilju promovisanja i predstavljanja ovog danasnjeg Srpskog Pastirkog Psa na cijoj se standardizaciji zadnjih godina jako puno radi. U svakoj od tih emisija, poreklo (bolje je reci formiranje) toga psa se vezuje za Homolje. Vise se u izjavama gosp. Urosevica necuje za druge varijetete ili rase. Nije li to u suprotnosti sa onim (mislim na tu njegovu studiju) sto je govorio deceniju i vise unazad?

Jasno je dakle da je ime Srpski pastirski pas uzeto od pasa Kopaonika i Sumadije i prikaceno Homoljskim psima. Razlog za to sam vec naveo u ranijim komentarima, a to je da su se jedino u Homolju u vecem broju odrzali radni psi donekle ujednacenih karakteristika a da su ostali tipovi pastirskih pasa Srbije i Crne Gore, danas toliko retki ( ili izumrli ) da se vise ne moze ni pomisljati o njihovoj standardizaciji.

Ovakav razvoj situacije nije samo u Srbiji vec i u ostalim zemljama Balkana, jer i u zemljama naseg okruzenja mnogo, nekada poznatih, rasnih tipova nije docekalo ovo vreme u kojem zivimo. Tacno je da su svi ti psi koji danas postoje prilicno slicnih osobina, karaktera, boje, oblika glave, kostura itd. Posto je Urosevic video koliko tipova i podtipova je pred nestajanjem ili je vec odavno nestalo, a da opet izvesne slicnosti tih pasa postoje, on je iz tog razloga prvi svima predlozio da idu na zajednicku standardizaciju i razdvajanje po varijetetima, sto nije naislo na dobar odjek u ostalim maticnim savezima tih zemalja.

Da se taj predlog kojim slucajem prihvatio, sam proces standardizacije bi trajao znatno krace i verujem da bi vec sada imali zvanicno priznatu rasu Balkanskog Pastirskog Psa u nekih 6-7 ili vise varijeteta.

Moram da se osvrnem na stanje u Bugarskoj koje je skoro potpuno istovetno nasem.

U Bugarskoj su postajala bar tri poznata tipa pastirskih pasa. To su Sipka psi, Karakacanski psi i Bugarski Goran (Bugarsko ovcarskoto kuce). Psa tipa Sipka odavno nema, ili su izumrli ili se utopili u vecu populaciju Bugarskog Gorana. I Karakacanski pastirski psi koji su u proslosti bili sasvim crni i cak kovrdzave dlake kao Komondor, takodje vise nisu prisutni u cistom obliku zbog izumiranja i asimilacije manjeg broja pasa u Bugarskog Gorana. Danas se u Bugarskoj radi na standardizaciji Gorana dok se o ostalim tipovima pasa vise nista ne pominje. Dakle skoro isti slucaj kao i sa nasim psima.

Lako je reci da su jedno rase pasa a drugo varijeteti ili tipovi. Pitanje je gde povuci granicu izmedju ta dva pojma. Ako se budemo rukovodili samo slicnostima (zajednicki preci, karakter, boja...) onda smo vec mogli da sve pastirske pse istoka sabijemo u jednu "Balkansko-Azijski Moloski Pastirski Pas" rasu, pa da ih razvrstamo u nekih 50-60 tipova (verovatno i vise).

Pozdrav!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jednom prilikom gosp.Aleksa mi je napisao da jos postoji na planini Dinari

njihov autohtoni pas.Neki ga zovu toras,drugi pak dinarac,treci krainac a neki jednostavno kazu krizanac.Ja sam se uputio na tu planinu dva puta i to sa dva razlicita kraja,jednom iz okolice grada Sinja,drugi put iz okolice grada Knina.Nasao sam u stadima 3 gotovo ista psa.Njihova boja je zuckasta ,noge tih pasa prilicno su jake ali psi koracaju vrlo lako.Glava nije niti slicna sarplanincu a jos manje tornjaku.Prema ljudima su vrlo dobri ali sa psima iz drugih stada su u stalnom ratu.Cobani kazu da se oni ne upustaju u okrsaje sa vukom ili medvjedom vec ih tjeraju glasnim lavezom.Druge koje sam pronasao a slice jedni drugima veoma podsjecaju na sarplanince ,ali su lake gradje sve ukupno 7 komada.Jos moram proviriti u sredinu te planine da vidim da li ih tamo jos ima,zatim slijedi moje pretrazivanje sa bosanske strane.Utrosio sam prilicno vremena ,ipak trud se vec sada isplatio.Naravno sve sam to snimio za neke generacije mladih koji tek dolaze.eto toliko.

Pozdrav svima koji vole i paze pse.

Vinko

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bilo je joЕЎ postova, imeД‘u ostalog i nekih mojih, pa neznam iz kog razloga su nestali. Ja svoje imam saДЌuvane i mogu opet da ih postavim, ali mi je krivo zbog odgovora na njih.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sta drugo reci nego svaka cast na predstavljnju Saraca, Homoljaca, Pastiraca... Verujem da postoji gomila ljudi koji kao i ja nisu imali pojma o ovome a sa zadovoljstvio citaju vase postove. Hvala na prenesenom znanju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Trajcebulvaj,

Izvini sto kasnim sa ovim obracanjem, nisam na vreme video da si mi postavio pitanje. Meni ti psi nisu tolika nepoznanica, radi se o starom, autenticnom Epirskom Molosu, rodonacelniku mnogih rasa pasa. Ovo je ono sto bi neki od nas nazvali Grckom verzijom Sumskog Zmaja, pa je ovde u odredjenim krugovima poklonika i poznatiji kao Grcki Zmaj.

Dugo je ovaj pas bio strpan u isti kos sa mnogim drugim grckim rasama i tipovima pasa pod nazivom Helenikos Poimenikos (Grcki Ovcar), mislim da je sad konacno odvojen od vecine ostalih grckih ovcarskih pasa kao Epirski Molos, mada i pod tim novim nazivom pored autenticnih linija starog grckog zmaja ima takodje jos tipova koji bi se mogli smatrati zasebnim rasama kao sto su stari Grcki Mastif i slicno.

Eto, ukratko toliko.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Mislio sam da diskusiju završimo ali posle nešto detaljnije analize prethodnih postova i pošto je tema jako kompleksna i jako bitna, moraćemo da nastavimo.

Aleksa, koliko sam primetio povodom ove teme izgleda da smo zainteresovani samo Vi i ja , (možda bi mogli da pređemo i na privatne poruke) ostale očigledno ne interesuje, ili samo čitaju i mudro ćute, ili nemaju i ne žele bilo šta da kažu , mada se na ovu temu ima još mnogo toga reći .

Bez obzira na to što je ovo kinološki forum , obzirom na važnost teme moramo se i dalje pored ostalog doticati i istorije i politike i nacije i lingvistike.... itd, tako da nema nikakvog razloga da se bilo ko nađe pogođenim. Moj prvenstveni cilj nije da bilo koga zamaram, niti bilo kome ovde demonstriram svoja kinološka znanja i svoju nacionalnu pripadnost, već pre svega utvrđivanje ISTINE .

Da li Д‡e i drugi u diskusiji uДЌestvovati ili ne, neka odluДЌe oni sami!

Edit> Ne vredjajte clanove. Procitajte pravilnik. Jos jedan ispad i bicete udaljeni sa foruma.

Mod Team BK

Share this post


Link to post
Share on other sites
Trajcebulvaj,

Izvini sto kasnim sa ovim obracanjem, nisam na vreme video da si mi postavio pitanje. Meni ti psi nisu tolika nepoznanica, radi se o starom, autenticnom Epirskom Molosu, rodonacelniku mnogih rasa pasa. Ovo je ono sto bi neki od nas nazvali Grckom verzijom Sumskog Zmaja, pa je ovde u odredjenim krugovima poklonika i poznatiji kao Grcki Zmaj.

Dugo je ovaj pas bio strpan u isti kos sa mnogim drugim grckim rasama i tipovima pasa pod nazivom Helenikos Poimenikos (Grcki Ovcar), mislim da je sad konacno odvojen od vecine ostalih grckih ovcarskih pasa kao Epirski Molos, mada i pod tim novim nazivom pored autenticnih linija starog grckog zmaja ima takodje jos tipova koji bi se mogli smatrati zasebnim rasama kao sto su stari Grcki Mastif i slicno.

Eto, ukratko toliko.

Vjerujem da smijem pitati a da me se ne napadne regionalno (nacionalno neću ni da spomenem), znate li otkud se pojavljuje termin "zmaj" i otkad on datira /potječe) od koje godine? Ja ne znam pa pitam, čitao sam o autohtonim pasminama puno toga i svašta ali nikad nisam naišao na termin "zmaj" jer možda nisam čitao prave stvari

Share this post


Link to post
Share on other sites

Edit> Ne vredjajte clanove. Procitajte pravilnik. Jos jedan ispad i bicete udaljeni sa foruma.

Mod Team BK

Tacno je da sam prekrshio pravilnik i ako to nije moj stil pisanja, ali sta je sve napisao taj Clan, to je vredzanje jedne cele nacije.

Ne svacam kako to vec 4 godina stoji.

za moj prekrshaj se izvinjavam ali teshko je ostati mirne dushe a citati takve tekstove.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jedan zanimljiv tekst o REDU CRVENIH ZMAJEVA

Из књиге Живојина Андрејића

Почетак приче о змајевима код народа Балкана налазимо у епици у којој су они фантазмагорична митска бића, али и људи, велики јунаци. Готово су непознати змајеви, односно витезови реда змаја, историчног витешког реда, који је установљен почетком XV века у Угарској. Тачније, витешки ред Змаја установио је 12. децембра 1408. године угарски краљ и потоњи римски цар Жигмунд као ред краљевске куће и стожер око кога ће се окупљати најзначајнији племићи његове моћне краљевине и њених вазалних држава.

Истоимени ред су много раније основали и грофови од Фоа са истоветним знаком у виду змаја украшеног драгим камењем чији је број био у вези са рангом носиоца. Да ред Змаја постоји и крајем XIII века сведочи и шлем Жака Арагонског на чијем врху је змај раширених крила и грб са истоветним цимером. Француска владарска бућа Бурбона има грб са двос-труким, уплетеним змајевима. Ту су и енглески змајеви. Познат је грб владарске куће Пендрагон, као и грб енглеске породице са цимером на коме се налази црни змај. Миланска владарска кућа Висконти има у цимеру змаја са круном већ 1395. године. Ова владарска породица се појављује у Ломбардији крајем XI века а велики значај има од XIII до XVII века и за све то време има у грбу представу змаја који избацује Јону.159

Угарски витешки ред Змаја је имао рангове првог -златног и другог - сребрног реда. У првом, златном реду било је 24 владара и припадника највишег племства Средње Европе. Овакво устројство има аналогије у хришћанској теогонији: „И около пријестола бијаху двадесет четири пријестола, и на пријестолима видјех двадесет четири старјешине гдје седе, обучени у бијеле хаљине, и са вјенцима златним на главама својим. Падоше двадесет четири старјешине пред Оним што сједи на пријестолу, и поклонише се Ономе што живи у вијеке вијекова, и положише вијенце своје пред при-јестолом...” Ред је имао задатак да штити интересе римске цркве, краљевске породице и највише властеле, шири братске односе мећу собом и чува веру и феудална права и обичаје. Врло важан задатак је била и борба против неверника и шизматика. Имајући у виду да се под борбом против шизматика подразумева и борба против православаца врло чудно је чланство у овом реду и неких православних владра, а пре свега српског деспота Стефана Лазаревића који је био првоносећи витез. У смислу борбе против неверника, односно Турака оснивање овог реда је имало велики значај за југоисток Европе и Балкан.

У том складу додељивана су и одликовања у облику „змаја са јако дугачким репом, обавијеним око врата и исплаженим језиком”. На леђима змаја налази се штит са положеним крстом, а изнад штита усправан крст са натписом: „О како је бог милосрдан, трпељив и праведан”. Примерак овог ордена је сачуван у Мађарској, а са овим орденом на ленти је насликан тиролски витез Освалд фон Волкенштајн. Колико је квалитетна израда и вредност овог ордена показује и тестамент босанског витеза реда змаја Прибислава Вукотића који је тестаментом својој супрузи Доротеји оставио, поред хаљина, појасева и накита и ознаке витешког реда. Један о тих ордена био је украшен бисерима, дијамантима и рубинима.

Први и највиши степен имао је двадесет четири члана мећу којима је најистакнутије место имао деспот Стефан. Деспотов биограф Константин Филозоф није забележио да је он носилац овог ордена, те га је вероватно носио само у Угарској јавно, али је његов значај у пословима реда био врло велики што не спори ни он: „Долажаху најсветлији њихови (западни) и најхрабрији да служе деспоту, као пред краљем, и на сабору свих кнезова један од витезова благочастивога (Стефана) обори најсилније и узе венац победе. А овај и краљеве благородне и славне витезове имађаше власт венчаваше, тако да су се ови поносили више од свију краљевских (витезова), говорећи: 'Мени деспот витештво уручи'”

У сваком случају, српски извори ћутке прелазе преко деспотовог чланства у овом реду. Не постоји ни један сачувани деспотов грб са представом змаја већ само хипотетични који је новија конструкција.

Први ред, златни змај је био и наследан а поседовали су га, осим првоносећег деспота Стефана Лазаревића,гроф Херман Цељски, Фредерик Цељски, Урлих Цељски, Јован Тамишки, Јаков Сантои, мачвански бан Јован Мароти, тамишки жупан и северински бан Филип де Схоларис (Пипо од Озоре-Спано), грофови Карло и Јован Крбавски, сикулски жупан Михајло Надажди, мармарошки жупан Петар Перењи, палатин Никола Горјански-Гара, Шћибор Шћиборић, Иван Тамаши, Јаков Лацковић де Зенто, мачвански бан Иван Моровић, Никола Сеч, Симон Коњевић-Сечен, кнез и гроф Иван Краковски, магистар краљевских убрусара Иван Јурјев де Алсен, Петар Чех од Левањске вароши, ердељски војвода Никола Чак, бан Павао Бисен, бан Павао де Пећ, Емерик Перењи, Иван Горјански, Гергељи Јанош, Саломон Надажди.

Змајевом реду, колико је познато, није било свештених лица.

У оснивању реда велики значај су имале родбинске везе чланова оснивача. Велики утицај родбинских веза је најочитији на примеру палатина Николе II Горјанског. Он је пре 1389. године био ожењен Теодором, ћерком српског кнеза Лазара. Већ 1408. године он је био у браку са Аном, ћерком грофа Хермана Цељског, старијом сестром угарске краљице Барбаре. Дакле, Херман је имао за зетове краља и палтина Угарске. Осим тога, међу оснивачима је било много браће и рођака: Никола и Јован Горјански, Карло и Јован Крбавски, Петар и Емерик Перењи, Никола Сеч је био муж сестре Николе Горјанског, а ту су отац и син Херман и Фридрих Цељски.

По свему судећи државне титуле су наслеђиване уз помоћ овог реда од стране синова и унука али и браће. Сви Горјански су били палатини: Никола I (1375-1385. године), син Никола П (1403-1433.) и унук Ладислав (1447-1458.). Синови Јована Тамишког Хенрик и Ладис-лав су као и он носили титулу „краљевског вратара”.

Униформа чланова реда је црвена са свиленим огртачем зелене боје преко кога је био златан ланац са орденом змаја. Орден је био украшен разнобојним каменчићима чија је улога била да заведу и преваре ђавола и јеретике. Чланови реда су у свечаним прили-кама носили орден реда на ланцу око врата као што је то забележено за влашког војводу Влада Дракула. Ос-новна обавеза чланова реда је била саветодавна помоћ владару и учествовање у јавним скуповима и саборима. Константин Филозоф тврди да је деспот Стефан од 1419. године редовно ишао на угарске саборе. Био је у Кежмарку када су се састали угарски и пољски краљ Владислав и литвански војвода Витолд. Приликом посете Будиму византијског цара Јована VIII Палеолога 1424. године од деспота Стефана је тражено мишљење и помоћ. Деспот је често давао и војну помоћ угарском краљу. Један велики одред српске војске је 1421. године учествовао у неуспелом крсташком рату против Хусита. Деспот је као и остали златни чланови реда добио право да уводи витезове у ред тако да су се многи поносили тиме да их је баш он примио у Змајев ред.

Народна веровања, али и историјска појава змајева условила је развијање култа јунака као змајских синова, синова из епифаније божанства. У складу са тим у ликовним делима су и представе тих јунака са обележјима змаја. Посебно је појачано појављивање змаја од почетка XIX века када се у Србији поново подударају митолошко и епско у националном освешћењу и националном покрету за ослобођење од Турака. Змаја носе на сликама косовски јунаци Милош Обилић и његови побратими Топлица Милан и Косанчић Иван. Косовски јунаци имају на шлему змаја каквог има и Жак Арагонски. Оваква иконографија за косовске јунаке може се сматрати разумљивом и због сазнања да су у питању митолошке личности, односно стара српска прехришћанска божанства, али одакле потиче слична иконографија за поједине ране српске владаре као што су жупан Мутимир, велики жупан Часлав Клонимировић и велики жупан Вукан, син Стефана Немање на Табли српских владара Адама Шмита?

Сећање и традицију змаја одржали су потомци феудалних кнезова Калимахо-Суцо из Влашке и Молдавије у XVIII и XIX веку. Њихов грб представљају вертикална жуто-бела поља са зеленим змајем. Грб који окружује змај има и словачка племићка породица Балас.

Змај се везује за све Венде и Келто-Гале, а Мавро Орбин на овом трагу змаја доводи у везу уопште са Словенима и на једној гравири „ Словена са Терманског мора' ”налази се штит са змајем.

Многи сматрају да је змај у хералдику ушао преко врло проблематичног грбовника и родослова породице Охмућевић. У грбовнику Охмућевића је дат низ грбова српске, босанске и хрватске владарске куће и властеле. Многи су несумљиво тачни иако носе неке елементе за које се сматра да су додаци из тог времена. Било како било породица Охмућевић је заиста постојала и помиње се од 1342. године у области српске земље Хум. У овом грбовнику се први и једини пут помиње витешки ред Св. Стефана (Немањића) а змај је атрибут и саставни део кациге грбова породица Бранковића (Србија-Косово), Црнојевића (Зета), Дињичића (Босна), Клешића (Босна), Тарцаровића (Босна), Пикиеломено-вића (Босна), Франкопановића (Хрватска). Једино код Качића(Босна) змај је основна ознака грба и на штиту. У овим грбовима је јасно присуство традиције редова витезова змаја. Грб деспота Стефана Лазаревића са змајем је новијег датума и није посведочен као такав у XV веку и касније.

Peg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Preturajući stare brojeve revije ZOV ponovo sam pronašao seriju članaka Milivoja Uroševića pisanih u svrhu popularizacije Srpskog pastirskog psa (br. 431- 435 iz 2001. god.). Međutim, nije to ono što me je posebno zainteresovalo, već nešto što je rađeno znatno ranije. U okviru tih članaka prezentovan je naučni rad autora dr Svetislava Antića i dr Slavomira Milosavljevića pod nazivom “Prilog poznavanja planinskog ovčarskog psa Srbije”, objavljen u Zborniku radova Srpske akademije nauka i umetnosti, Institut za fiziologiju razvića, genetiku i selekciju – Knijiga I iz 1951. godine.

Autori su ispitivali pse na Staroj Planini, Kopaoniku, Šari i Pešteru i upoređivali njihove telesne mere. Evo šta su našli:

Clip49.jpg?t=1253460498

Clip_46.jpg?t=1253460722

Clip_47.jpg?t=1253460885

Clip_48.jpg?t=1253461092

Urošević podseća na još neke literaturne navode o postojanju ovih pasa. U časopisu Moj pas 5-6-7 iz 1958., str. 71-81. mr Ratimir Orban je u tekstu pod naslovom “Pasmine i sojevi autohtonih pastirskih pasa planinskih i brdskih krajeva Jugoslavije” o Srpskom ovčaru, između ostalog, napisao i sledeće:

“Taj se pas ispituje već niz godina (na skupštini KU u Beogradu 1956., čulo se da je tome već deset godina). Prema ispitivanjima Antić – Milosavljević, to je pas visine 55-65 cm, sivo-zelenkaste boje, dakle vrlo sličan šarplanincu”.

Zanimljivo je navesti i šta je autor napisao o Homoljskom ovčaru:

“Homoljski ovčar – taj pas nalazi se na severu Srbije u području Homoljskih Planina, koje su nastavak Karpata. Trebalo bi ispitati da li taj pas više sliči srpskim ovčarima ili susednom karpatskom, odnosno rumunskom ovčaru”.

Dakle, na jednom mestu imamo potvrdu da, pored šarplaninca, postoje barem još dva oblika pastirskih pasa u Srbiji.

E sad, to je ono što je pisao g. Urošević. Postoji i deo u kome su detaljno obrađeni podaci iz prethodnih tabela, verovatno ZOV br. 436, koji ja nažalost trenutno ne mogu da pronađem, međutim do istih zaključaka možemo doći i sami pažljivo tumačeći tabele.

Psi sa Šare su, po mome mišljenju, verovatno uzeti kao reper, jer je šarplaninac u to vreme već postojao kao rasa, a na to navodi i mali broj pasa sa Šare uzetih u razmatranje. U rad nisu uključeni homoljski psi, međutim g. Urošević je naknadno izvršio merenja pasa u Homolju, tako da naknadno mogu da iznesem i te rezultate.

Šta je ono što je meni najviše zapalo za oko?

Kao prvo, prilična ujednačenost u pogledu prosečne visine, pa i drugih parametara, pasa sa sva tri lokaliteta izuzimajući pse sa Šare koji značajno odstupaju od njih.

Zatim prosečna dužina dlake, koja iznosi 7-8 cm, a što je nešto manje od dužine predviđene, recimo, standardom šarplaninca ili tornjaka.

I na kraju podaci vezani za boju dlake. Iz tabela se očigledno može videti da je većina pasa tzv. sivo-zelenkaste boje, tek poneki crni, žuti ili šareni. G. Urošević je, međutim, dajući komentar rezultata, detaljno predstavio sve obrađene parametre, a o boji ni reči. Ovo s toga što je uporno forsirao šarene pse u tipu tornjaka, pa je i u standardu Srpskog pastirskog psa naveo ovu boju kao tipičnu i najpoželjniju, a u cilju navodnog uklapanja SPP-a u veliku porodicu tzv. Balkanskog pastirskog psa. Stanje na terenu je, međutim, bar dok je ovih pasa još uvek bilo u nekom broju, očigledno bilo sasvim drugačije. Pa čak i kod Homoljskog ovčara, koji se inače generalno karakteriše nešto svetlijom bojom dlake i većim belinama, potpuno šareni psi ne čine većinu.

Ovo navodim iz razloga što iz detinjstva, 70-tih godina prošlog veka, pamtim možda poslednje prave primerke ovih pasa iz naših Staroplaninskih i Svrljiških sela, odakle sam rodom i gde i danas živim. Većina ovih pasa, koji danas praktično i ne postoje u svom izvornom obliku, bila je nekih varijanti gvozdeno-sive (tzv. zelene) ili mrke boje, ponekad sa belinama. Šareni su bili dosta retki. Priče moga oca i dede takođe potvrđuju ovo moje zapažanje. Osim toga je i veliki deo krupnih seoskih čuvara, pretežno molosoida, mešane krvi mada najverovatnije bliskih srodnika i uglavnom poreklom od pastiraca, najčesće bio sličnih boja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ivane,

Ja se mogu slozit sa tobom da je uvijek u tom podrucju bilo vise jednobojni pasa no sarenijeh. Sto su Urosevicu trebali ti sareni vrag bi ga znao, jedino ako njesu tacne tvrdnje da je koristio Tornjaka i Bukovinca za neku obnovu Srbskoga pastirca, ako se to more i nazvati obnova.

Ali meni ovo u tvome tekstu zape za oko: Homoljski pas, na severu Srbije... cuj molim te na severu, e mili Boze kolko ce nas jos smanjivati dok im ne bude po volji ova jadna Srbija, da ako ista pretekne od nje.

Moram rec i Bucu da vjerovatno nije stvar u tome da nije cita prave knjige jer u njima nije moga nac nista dje se psi ko zmajevi pominju, vec da je prije svega stvar u tome sta se to nije nidje ni zapisalo, vec se usmenijem putem u narodu prenosilo i koliko je meni poznato, rijec zmaj nije vezata za zmaja ko zivotinju, za zmaja ko krilatu zmiju sa nogama, vec da to ime korijen vuce od krilatijeh pasa (il vukova, kako dje) u mitologiji slovenskoj. I ne petljavajte u te pse Red Zmaja madzarskoga kralja, nema on veze so tim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala na djelomičnom odgovoru oko odgovora na pojam "ZMAJ" samo nevidim razlog čemu spominjati nešto što nije vezano za kinologiju poput tog "smanjivanja" kad se ovdje govori samo o kinologiji.

Da izvinete, dobijem dojam da je ovo čisti srpski forum i tko god kaže drugačije nego što treba - on ne valja, pogotovo mi iz Hrvatske!

Ja nemam ništa protiv vas ni protiv ikoga samo želim znati puno stvari i o drugim psima da bi lakše razumio povjest svojih pasa.

Osim toga, one slike što ste pokazivali pod zmajevima su toliko različite da bi se od tih slika pomislilo da se radi o cijeloj skupini raznoraznih pasmina poput FCI 2 skupine npr.

a ja sam pitao pojam ZMAJ?

Ne znam jesam li jasan bio

Share this post


Link to post
Share on other sites

Eto ti ga sad, a dobro Buco jesam li ja tebi bilo sta reka u vezi smanjivanja Srbije? Kaki je forum i ciji je ja neznam, al moram odreagovati na ono sto mi smeta. To sto sam napisa, napisa sam za Ivana.

Svak ima svoj pravac pa nek njime cera. Kod mene ti nema uzrujavanja ak me neko ko nije Srbin napane na ovaj ili onaj nacin, svak se bori za se i za svoje, al to oko sta zapjenim su takovi benasti ko ovaj Urosevic, bajagi neki znalac i vele strucnjak, a jos iz moga naroda pa pise gluposti. Jebem ti takova Srbina, cuj Omolje sever Srbije! Pa dje su mu Srem, Banat i Backa? Sto je to? Da nije Madzarska? Mulac!

Vjeruj Buco nije mene briga sto bi more bit ti ili neki drugi Hrvat ili sto bi neki Siptar il musliman iz Bosne meni ka Srbinu nakon ovije ratova moga rec nesta ruzno, to mene nit pogadja nit me more iznenadit, pa Boga ti to je normalno za ocekivat kod sviju nas, njesam li u pravu? Cudo bi bilo kad bi bila stvar obrnuta, al znajte da zato i ja ka Srbin nemam ni za sve ostale mnogo lijepih reci. Ali, zato se o nekim neutralnim temama ka ova o psima valda moremo koliko toliko normalno popricati.

Znaci Buco, ono sto sam ja napisa nema nikakove veze sa tobom ka Hrvatom nit je to tebi bilo upuceno, nit je upuceno ikome od drugi naroda. Mene ko sto mos vidjet nerviraju ovi moji govnari kad tako moram rec, a nerviraju me jer ih gledam takove na svakom koraku. Eno pogle samo ondje na temi Deltari Ilir, malo jos fali da onoga Dritija i Muhameda u deseterac spjevaju da ako bi im podarili koje stene. I imaju obraza za se rec da su Srbi, e soj im jebem!

Eto vidi, izmami ti od mene da napisem i ono sto mozda njesam treba, al aj sad, nek stoji to odje pa mozda im nesto i upamet udje.

Slike sto su na temi o zmajevima njesam ja postavlja, ja nemam nijedne, a dosa sam na ovaj forum prije nekolko mjeseci svega. Do sad njesam ni pisa vec samo cita, a izgleda da je i bolje da nepisem jer ako bi zbilja napisa sve sto mi na srcu lezi, bi me odma iscerali odavle. A slazem se sa tobom oko tije slika, nema i ondje mnogo da cemu valja.

Buco, bijo si jasan oko tvoga pitanja o pojmu zmaj, a valda sam i ja bijo jasan, pa valda sam odgovorio jebemu. De reci ako ima sto nejasno, evo ja cu probat bolje objasnit.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Hvala na djelomičnom odgovoru oko odgovora na pojam "ZMAJ" samo nevidim razlog čemu spominjati nešto što nije vezano za kinologiju poput tog "smanjivanja" kad se ovdje govori samo o kinologiji.

Da izvinete, dobijem dojam da je ovo čisti srpski forum i tko god kaže drugačije nego što treba - on ne valja, pogotovo mi iz Hrvatske!

Ja nemam ništa protiv vas ni protiv ikoga samo želim znati puno stvari i o drugim psima da bi lakše razumio povjest svojih pasa.

Ma nije ovo prvi puta da se netko tko drugačije razmišlja a izvan je Srbije potpuno drugačije tretira, bilo ih je čak koji su me tjerali kad sam pisao o autohtonim psima Hrvatske i Srbije, smatra taj dotični da nitko osim njega nema pravo pisati o toj temi, gluposti!

Osim toga, one slike što ste pokazivali pod zmajevima su toliko različite da bi se od tih slika pomislilo da se radi o cijeloj skupini raznoraznih pasmina poput FCI 2 skupine npr.

a ja sam pitao pojam ZMAJ?

Ne znam jesam li jasan bio

Zbog tolike različitosti u izgledu, nije mi jasno da su svi ti psi svrstani pod zmaja, nitko nije rekao ni koja im je karakteristika i kako izgledaju osim da su izuzetni čuvari

ŠĐto se tiče Uroševića, neželim ni njega ni bilo kog drugog braniti, ali da nije bilo njega vi nebiste imali kinologiju kakva vam je danas, bili biste još nmazadniji, on vam je donio znanje, prosperitet i ugled u kinološkom svijetu. Pitaj bilo kojeg stranog suca za suca iz Srbije koji mu prvi padne na pamet i svi će reći - Urošević! On je toliko dobrih stvari ostavio u kinologiji, ne samo Vama nego i nama, jer vidiš kako se granice mjenjaju ali psi ostaju tu gdje jesu

Čuvajte vi sebi svog Uroša i nek se dobro drži

Share this post


Link to post
Share on other sites
Hvala na djelomičnom odgovoru oko odgovora na pojam "ZMAJ" samo nevidim razlog čemu spominjati nešto što nije vezano za kinologiju poput tog "smanjivanja" kad se ovdje govori samo o kinologiji.

Da izvinete, dobijem dojam da je ovo čisti srpski forum i tko god kaže drugačije nego što treba - on ne valja, pogotovo mi iz Hrvatske!

Ja nemam ništa protiv vas ni protiv ikoga samo želim znati puno stvari i o drugim psima da bi lakše razumio povjest svojih pasa.

Ma nije ovo prvi puta da se netko tko drugačije razmišlja a izvan je Srbije potpuno drugačije tretira, bilo ih je čak koji su me tjerali kad sam pisao o autohtonim psima Hrvatske i Srbije, smatra taj dotični da nitko osim njega nema pravo pisati o toj temi, gluposti!

Osim toga, one slike što ste pokazivali pod zmajevima su toliko različite da bi se od tih slika pomislilo da se radi o cijeloj skupini raznoraznih pasmina poput FCI 2 skupine npr.

a ja sam pitao pojam ZMAJ?

Ne znam jesam li jasan bio

Zbog tolike različitosti u izgledu, nije mi jasno da su svi ti psi svrstani pod zmaja, nitko nije rekao ni koja im je karakteristika i kako izgledaju osim da su izuzetni čuvari

ŠĐto se tiče Uroševića, neželim ni njega ni bilo kog drugog braniti, ali da nije bilo njega vi nebiste imali kinologiju kakva vam je danas, bili biste još nmazadniji, on vam je donio znanje, prosperitet i ugled u kinološkom svijetu. Pitaj bilo kojeg stranog suca za suca iz Srbije koji mu prvi padne na pamet i svi će reći - Urošević! On je toliko dobrih stvari ostavio u kinologiji, ne samo Vama nego i nama, jer vidiš kako se granice mjenjaju ali psi ostaju tu gdje jesu

Čuvajte vi sebi svog Uroša i nek se dobro drži

Jedno pitanje za Bucu:

"Ko su to Mi, Vi, Oni ili Ovi???? i sta bi trebalo da znace ove reci:Čuvajte vi sebi svog Uroša i nek se dobro drži " ???

Deluje li ovo bas kao provokacija? meni deluje !!!

Meni ovo lici na nesto sto nema nikakve veze sa kinologijom niti sa ovom temom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na ovakve komentare se neću obazirati više jer očito nisi ili niste upućeni u rad Uroševića i u njegova djela, a bome ni u ostala.

Sudite ga poprijeko jer krivo percipirate kinologiju.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Na ovakve komentare se neću obazirati više jer očito nisi ili niste upućeni u rad Uroševića i u njegova djela, a bome ni u ostala.

Sudite ga poprijeko jer krivo percipirate kinologiju.

Ono nije bio komentar, nego pitanje upuceno licno Vama, naravno niste odgovorili,,,,,, i dalje me zanima ko su to Mi, Vi, Ovi i Oni????

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this