Ivan!

Puli fci 55

Recommended Posts

Drago nam je, da si opet među nama! Pričaj malo, imaš li još onu ženku, ili si nabavio štene? Posećuješ li izložbe? itd...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Puli

Još imam staru ženku. 12 godina stara. na izložbe neidem, jer sam ogranišen sa vremenom. Kad se malo rasteretim obaveza u vezi posla, planiram uzeti štene (već skoro 2 godine, pa nikako da uspem), ali nadam se da ću krajem leta uspeti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Puli, kao radni pas

Primarni ciljh selekcije pulija, pa i ostalih rasa terača stoke jeste, da se dobiju što bolji radni psi za poslove oko ovaca. Anatomiju i proporcije tela tih pasa, vekovima su formirali pastiri po njima važnim principima:

- da psi budu manjih dimenzija- da ugrizom ne ozlede ovce, pa ni dragocenu vunu. (Kako sami čobani kažu: da ne čupaju, samo da štipkaju)

- da budu inteligentni- da brzo nauče što treba, i da ne zaborave naučeno. (Moramo napomenuti, da u su u većini slučajeva čobani dosta ćutljivi ljudi, pa su im psi morali shvatiti komande iz najmanjeg pokreta ruke ili štapa.)

- da budu zdravi i izdržljivi, otporni na sve vremenske prilike- (U stara vremena, dok su gajene racka ovce, stado je cele godine bilo van naselja, zajedno sa pastirima i psima.)

- danonoćno da budu na oprezu- da primete na vreme stranca, ako se približi ovcama, ili noću vuka, risa ili šakala.

Ovakva selekcija je trajala vekovima, sve do pojave prvog standarda pulija, od pre nekih sto godina. Otad glavnu reč u selekciji vodi vanjski izgled psa, a radne sposobnosti su potisnute u drugi plan. Danas, kad slušamo priče o radu nekih pasa terača iz davnih vremena, sve nam zvuči, kao da smo u bajku zakoračili. Evo, šta kažu beleške iz druge polovine 19. veka, šta je trebao znati jedan prosečan pas terač: Najosnovniji zadatak ovih pasa je teranje stada u zadatom pravcu, održati ovce na jednom skupu, ne dozvoliti im da krenu na obrađenu njivu. Sve to na komande čobana, a sačuvati ih skupa na datoj teritoriji, to su znali i bez čoveka. Ovo su najosnovnije radnje, što nije predstavljalo ništa neobično. Jedan pas je bio predviđen da tera oko 200-300 ovaca. Ovakvi psi su se mogli menjati za jedu ovcu ili jagnje. Psi, više rangirani u očima čobana, znali su: Da na komandu razdvoje stado na više dela, da izdvoje iz stada pojedina grla i teraju u drugi tor, da razdvoje jagnjad i stare ovce,i ne daju da se pomešaju, da znaju trčati na leđima zbijenih ovaca. (Ovo ima značaja kod elementarnih nepogoda. Kod požara ili poplave treba najhitrije pokrenuti stado, a to se postiže najlakše ako pas najbrže što može pronađe glavnog ovna, i njega potera. U štali je to jedino moguće, ako trči na leđima životinja.) Ovakvi psi su menjani za dve ovce. Šta su znali legendarni psi? Sve ovo što je dosad nabrajano, a pored toga su se mogli koristiti, kao '' poštari''. Ako je neko od pastira prihvatio da čuva više stada, a bila su na više udaljenih pašnjaka, normalno, neko stado je ostavio psima da ga čuvaju. Pored sebe je držao psa poštara, koga je poslao, kad je trebalo ovce poterati kući. Ovaj bi došao do stada, kojeg su čuvali samo psi, ''izdao komandu za pokret'' i sa ostalim psima terao ovce do prenoćišta. Ovakvi psi nikad nisu prodavani, nego su čobani prevalili put višednevnog hoda, da bi parili svoje ženke sa ovakvim psom, ako je bio mužjak u pitanju, ili su kupovali štene iz legla legendarne ženke.

Danas su smanjene mogućnosti, da se blistave radne sposobnosti očuvaju. Uz skroman broj pasa, koji još rade pored stada, dobar deo mađarskih terača (puli, pumi, mudi) učestvuje u agility sportu, u takmičenjima teranja (Stari običaj zaživeo je u novoj organizovanoj formi tokom devedesetih.) Pored toga u matičnoj zemlji psi mogu da osvoje diplomu POSLUŠAN PAS ZA PRATNJU , kojom se mogu prijaviti u razred radnih na izložbama. Uslov ove diplome je polaganje ispita sličnom IPO programu. Kao dobra razonoda i trening, mogu još da posluže razna takmičenja u spretnosti: dog dancing, flyball, itd. Pored navedenih, grupa mladih ljujdi je nedavno pokrenuo program vraćanja pulija na radne zadatke, o čemu će još biti reči ovde...

Share this post


Link to post
Share on other sites

U prethodnim poruka video sam da je neko rekao da ima ljudi koji odgajaju ove pse u okolini novog sada i subotice , interesuje me od koga mou dobiti preciznije podatke od tih u oklii NS-a :?:

hvala

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napomena za sve ucesnike foruma BK,

svako citiranje slika i njihovo dupliranje povlace brisanje posta u celosti i sankcionisanje autora

za sliku koja Vam je potrebna zarad nekog komentara, a vec je objavljena na forumu BK moze se postaviti , ali bez tagova ...

Puli mamica je jako lepa! A kučići su slatki bonbončići! :P

Share this post


Link to post
Share on other sites

REPATRIJACIJA RASE

(repatrijacija-vraćanje na prirodna staništa)

Uzrok slabljenja radnih odlika

Možemo se lako složiti sa izjavama istinskih znalaca kuvasa i pulija, da urbano držanje ovih pasa neminovno dovodi do slabljenja radnog i psihološkog karaktera istih. Naime, psi koji su radili pored pastira, prošli su kroz veoma strogu selekciju. Nije ni moglo drugačije, jer su morali živeti u besprekornoj saradnji, gde se znalo ko je komandujući. Nesposobni psi su vrlo brzo odstranjeni iz populacije, ili strogošću prirode ili od ruku pastira... Čuvanje stada je moglo da se poveri samo staloženim, psihički stabilnim i fizički jakim psima. Ovakvim psima je trebalo znati i vladati, ali i živeti sa njima harmoničan suživot. Svi se slažu, da su pastiri starih vremena znali sve o ovim rasama.

regiidokkw5.gif

kuvasznyajjalqe0.jpg

Urbanizacijom pasa čuvara i terača stada, psi su dospeli u ruk

e seoskog stanovništva. Ovi psi neprocenjive vrednosti na pašnjacima, u selu gube slobodu, mogućnost rada, i sa tim i cenjenost od ljudi. O suživotu, sličnom pastirskom, se ne može govoriti. Psi su najčešće stavljeni na lanac, što kod ovih rasa, naviknuta na beskrajna prostranstva, predstavlja pravi zločin. Od mnoštva njihovih sposobnosti, ništa se dalje ne koristi, dovoljno je da laju, ako neko dođe u dvorište.

Rađanje ideje o repatrijaciji

Evropska Unija, zakonski postojeća od 1.11.1993, već godinu dana ranije sastavlja zakon očuvanja prirode, sa tačnim nazivom: Zakon o očuvanju raznolikosti prirodnih staništa

farkasokic1.jpg

U ovom zakonu značajnu tačku predstavlja zaštita vuka, medveda, risa, šakala... Svih onih predatora, koji u ekstenzivnom gajenju ovaca predstavljaju opasnost za stado. U zemljama članicama EU zabranjen je lov ovih životinja. Kombinovani način gajenja ovaca međutim postoji još u Francuskoj, Italiji, Španiji. Pastiri su trebali da se snađu da zaštite svoja grla. Puška se ne sme koristiti (u cilju samoodbrane od iznenadnog susreta sa medvedom i vukom, koriste se sprejovi velike efikasnosti, koji usmereni sa 6-7 metara, odbijaju bilo kakav napad ovi zveri), pa se samo nadmeće najjednostavnije rešenje: Psi, čuvari stada da se vrate na radne zadatke. Rečeno-učinjeno...

Širenjem EU od 2004. god najpre Mađarska, pa kasnije Rumunija, Slovačka i Bugarska postaju članice. Od ovog momenta, zaštita spomenutih predatora važi i za njih. Kako već imaju primer drugih zemalja, grupa mladih ljudi odmah organizuje proram očuvanja radnih odlika kuvasa. Kordinator sklapanja ugovora, i prevoza pasa na ciljna mesta je Ferenc Puškaš sa grupom zaljubljenika rase. Moramo tu spomenuti čoveka sa naših prostora: Julian Loranda iz Tornjoša, koji je sa tri svoja šteneta učesnik ovog, sada već međunarodnog programa. Pedigrirani kuvasi su poslati u Slovačku i Rumuniju. Ubrzo nakon toga, Jožef Tari, odgajivač pulija, smišlja sličan program repatrijacije pulija... Dosad su dva pulija poslata u Rumuniju, koji su savršeno savladali sve potrebne radnje oko ovaca, i prilikom kontrolne posete od pre dve nedelje, pokazali su se kao da su rođeni na planini Estenak.

fapsztorkezem93df897dw3.jpg

danyan10yq4.jpg

danyan12mb2.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najnovija vest iz Rumunije, da su dva pulija (iz programa repatrijacije) pomogla u odstrelu divlje svinje. Puliji su naišli na svinju, pa su je primorali da ostane na mestu (kao goniči), dok je čobani nisu odstrelili.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now