Guest gama

Dalmatinski pas (FCI: 6.3-153)

Recommended Posts

Guest gama

1061-DalmatianDog-Portrait.jpg

Smatralo se da Dalmatinski pas potjece iz starog Egipta gdje su u grobnicama Faraona pronadjene freske vrlo slicnih pasa. Tadasnje pse, bilo sa stojecim, ili kasnije sa visecim usima, kinolozi su isprva nazivali skupnim imenom - faraonski psi.

Najdulje je za dalmatinskog bio uvrijezen naziv galski pas, a zasluge pripadaju velikim ljubiteljima pasa, Englezima. Poznati kinolog Thomas Bewick 1972. u knjizi "Povijest cetveronozaca" (History of Quadrupeds) pise: "To nije galski pas nego dalmatinski, jer mu je postojbina Dalmacija.”

Dalmatinskog psa opisao je jos 1867. i 1876. austrijski zoolog prof. dr. Leopold Fitzinger, spomenuvsi da mu je stariji naziv bio dubrovacki gonic, a kasnije dalmatinski pticar. Znamo da je preko Korzike dosao u Galiju, pa naziv za korzikanskog gonica glasi: Canis sagax corsicanus seu. ragasanus ("lovacki pas korzikanski ili dubrovacki").

2DalmatianDogs-Running-InStream.jpg

U novije vrijeme pronadjen je opis ove pasmine u arhivi u Djakovu, zatim lik psa na nekoliko grbova, a posebno je spomenut u nasoj najstarijoj sistematici autohtonih pasa 1822. u Zadru. Nakon visegodisnjih napora hrvatskih kinologa, dalmatinski pas se vraca kuci. U nomenklaturi pasmina FCI-a (Medjunarodne kinoloske federacije) od 9. svibnja 1994. pod grupom gonica (i srodne pasmine, sekcija/podrijetlo) za dalmatinskog psa navodi se: Dalmacija - Hrvatska

U srednjem vijeku se koristio kao gonic. U 19. st. postao je najprije pas pticar, a kasnije “pas za setnje”, jer je upravo nevjerojatnom upornoscu slijedio svog gospodara, bilo da je hodao, jahao ili se vozio u kociji. S vremenom je postao kucni pas i pas cuvar. Cist je, uredan, voli se kupati i plivati.

To je misicav i skladan pas; visok je od 55 do 60 cm (50 do 55 zenke), tezak je oko 25 kg. Glava je dobre duljine; gubica snazna; stop umanjen; njuska crna ili smedja (prema boji oznaka). Oci su okrugle crne ili smedje, sjajne, inteligentnog izraza; usi tanke, priljubljene uz glavu; rep snazan pri korijenu, stanjuje se prema vrhu, a nosen je lagano svinut u vis; dlaka je kratka, tvrda, gusta i sjajna. Temeljna boja je uvijek posve bijela, s crnim ili jetrenim mrljama, velicine 2 do 3 cm. Sto vise mrlja, to je cjenjeniji, ali mrlje ne smiju biti spojene ili tvoriti plohe.

dalmatin2.jpg

Imam devetogodisnju zenku, Gamu, koja nam je poklonjena u 11 mjesecu '94, u toku uzasnog rata u Sarajevu, i od tog dana postala je centar naseg svijeta. Za njen dolazak u nas dom postoji jedna mala interesantna pricica.

Prije rata smo imali Nagora, Springera kojem je tata dao ime po imenima mog brata i mene, Natasa i Igor. Najgore dane rata, protjerivanje iz doma, smo zajedno proveli da bi jednog jutra pojeo neku vrstu ljepila kod susjeda, istog dana dobio strahovite bolove i u mukama polako umirao. Kako je u toku bilo granatiranje dijela grada u kojem stanujemo nismo imali mogucnosti odvesti ga na Veterinu i uspavati. Ni sada nisam sigurna da li su uopce imali te injekcije. Svi su ga jako voljeli i niko nije imao snage usmrtiti ga i prekratiti muke, dok se oko pola noci na vratima nije pojavio momak koji je Nagora obozavao i dijelio sa njim svaki komadic hrane koju je kao vojnik dobijao. Placuci ga je odnio na livadu ispred zgrade, poljubio i usmrtio. Zakopan je tacno ispod naseg balkona.

Za nas je svaki od nasih ljubimaca nesto posebno. Danas necu puno pisati o Nagoru, mozda neki drugi put.

Poslije njega smo imali veliku prazninu. Kaze se da poslije smrti ljubimca treba odmah nabaviti novog. Nismo u to vjerovali, ali kako je tuga i praznina postajala sve veca, posebno kod mame, odlucili smo se, i za 0.5kg secera i litar ulja koje nam je baka paketom poslala (sto je u to vrijeme bilo pravo bogatstvo) kupiti prelijepo stene Dalamatinera. Deni je bio gotovo potpuno bijel s pokojom flekicom. Zbog njega smo mjesecima pili potpuno gorak ruski caj i bili presretni.

Na zalost, nismo uspjeli uzivati u njegovim vragolijama i veselim smedjim okicama. Poslije nesto vise od 10mj je, veterinari kazu, od straha dozivio infrakt.

Poslije ovoga smo definitivno odlucili da vise ni jedna zivotinja nece krociti u nas stan. Ali…

Jednog jutra, godinu dana poslije Denijeve smrti, tata citajuci novine pronasao mali oglas da se prodaju stenci Dalmatinera. Par dana smo se premisljali i odlucili nazvati. Gospodja je bila veoma ljubazna, ali nije odustajala od cijene. 300 DM je 94’ bila nevjerovatna suma. Odlucili smo pricekati desetak dana i ponovo nazvati, misleci da ce stenci ukoliko se za to vrijeme ne prodaju, biti jeftiniji. Svi znamo kako je skupo hraniti bebe, a pogotovo u to vrijeme njih deset. Gospodja i kcerka su se svega odrekle da bi stenci imali mladog sira, mlijeka, meda i pomalo mesa. Ni drugi put – nista od pregovora i spustanja cijene.

Kako smo brat i ja bili dosadni i uporni da dobijemo Dalmatinera, tata je nazvao i treci put. Pregovori su poceli, u gospodjinom glasu se moglo osjetiti da zivi za svoju kuju i bebe, ali od cijene nije odustajala.

Na kraju razgovora nam je priznala da joj je ostala samo zenkica koju je cuvala za jednu obitelj koja strasno voli pse, stanuje blizu Katedrale, da je davala oglase na radiju, ali nikako nije mogla doci do njih. Dobro se sjecam da je rekla da je curica njima namjenjena i da ako ih ne pronadje nece je prodati ni za jednu marku nize nego sto je cijena. To je mog tatu potpuno razoruzalo i zeleci joj pomoci pitao ju je za prezime te obitelji, jer i mi stanujemo blizu Katedrale, pa mozda, mislio je, znamo tu obitelj.

Mozete li zamisliti iznenadjenje kad je gospodja izgovorila nase prezime! Nevjerovatno!

Vrlo brzo smo se dogovorili i otisli po Gamu. Dosla je nama onog dana kad su u Sarajevu poslije jako dugo vremena proradili tramvaji.

Brat, sklon crnom humoru, je istog dana kupio malu lopatu i rekao da ne moze vise posudjivati lopatu da bi zakopavao nase pse i da ce sad Gama imati svoju. Ta lopata jos uvijek stoji u podrum i nadam se da ce ostati tamo jos jako, jako dugo.

Princeza je usla u nas zivot i ucinila da se sve oko nje okrece.

Jednostavno, kao da smo zivot podredili njoj. Na planinu se ide da bi Gama trcala po dubokom snijegu i kada smo umorni i kada nam se ne ide. Ove godine je Gama, recimo, na moru bila gotovo 3 mjeseca, a ja samo 7 dana, ko nema psa, ne moze razumjeti taj osjecaj. Svim srcem je zaljubljena u tatu, a mi ostali smo tu samo “onako”. Mama je uz nju na svaki njen mig, ali Tata je Tata.

Dalmatineri su puni energije pa nisu za starije ljude. NISU za obitelji s malom djecom i one koji nisu spremni odvojiti za njih vrijeme.

Zelim reci da su to veoma tvrdoglavi, prilicno sebicni, ljubomorni, veoma pametni psi koji su ravnopravni clan obitelji i jednostavno zele i pronadju svoje mjesto u "coporu". Dosta se linjaju i dlacice su veoma ostre, zavuku se tako da ih je tesko ocistiti. Mada, sad nam to ne smata. Kupili smo namjestaj s kojeg se Gamine dlake veoma lako ciste, s vremenom smo naucili kupovati (a i nasi prijatelji) garderobu koja ne "privlaci" dlake i naravno, crne hlace, suknja, bluza...Da li to uopce postoji?

Nasa Gama je veoma dobra, mirna, zna nam izvuci osmijeh, i visestruko vraca svaki momenat i paznju posvecenu joj.

Od jedne odluke da nikada vise ni jedna zivotinja nece krociti u nasu kucu izrodilo se 40 kanarinaca, vodena kornjaca, Gama, a od nedavno i mali Shih – Tzu psic Vini. On zivi s mojim suprugom i sa mnom. Skoro svaki dan ide Gami na par sati jurnjave i igranja.

Raspisala sam se a imam osjecaj da nista nisam rekla. Za sada toliko.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gama, tvoj tekst je jos jedan dokaz da rasu niko ne moze bolje predstaviti od vlasnika... Bas si me raznjezila... Dok sam citala tekst prezivljavala sam bas svaku rijec i osjecala i tvoju tugu i tvoju radost.

Cula sam od prije da su dalmatinci malo tvrdoglaviji i da nisu pogodni za prvog psa narocito, no to se zasigurno da lijepo ljubavlju nadoknaditi.

Zelim tvojoj Gami jos mnogo, mnogo srecnih godina :)... bas kao i malo Shih-Tzu-u. Jedna gospodja obecala nam se javiti, te pisati o Shih-Tzu-ima ove sedmice, te se nadam da ces imati prilike i da joj postavis pitanja koja te zanimaju :).

Neovisno o tome, pisi nam o vasim svakodnevnim "vragolijama". Jako je lijepo citati tvoje tekstove :).

Ako imas Gaminu sliku, molim te postavi je :)... U tehnickom dijelu (pogledaj na dnu foruma) je i jedan topic sa uputstvima. Ako budes imala problema, samo se javi :).

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest gama

Anastasia, drago mi je da ti se dopala pricica.

Nisam imala dovoljno vremena i cini mi se nabacano. Toliko toga sam zeljela napisati a opet da ne bude predugo.

Nadam se da ce i tata napisati par recenica o uzgoju kanarinaca. Prosle godine su njegovi pjevaci osvojili prva mjesta. Ne razumijem se bas, ocjenjivali su ih pojedinacno i pjev grupe (4).

Mada, bilo bi mi lakse ubijediti ga ako bi imali konkretna pitanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Dotty fan

Pozdrav,

postoje vise verzija o poreklu samog psa i naravno niko sa sigurnoscu ne moze reci koja je prava.Zanimljivo je da je u nekim spisima zabelezeno da je dalmatinski pas na pocetku sluzio kao sluzbeni pas,odnosno bio je pratioc pogranicne sluzbe.Prvi standard rase sastavio je Englez Vero Shaw 1882 godine a 8 godina kasnije ovaj standard je i zvanicno prihvacen kao oficijalni.Posle dugog niza godina patronat nad rasom je dat Hrvatskoj koja trenutno to pravo drzi medjutim posmatrajuci brojno stanje,kvalitet,i istorijsko podneblje,Engleska je zemlja koja i danas nezvanicno vazi za zemlju porekla ove rase odnosno maticnu zemlju.Vise vekovna tradicija odgoja te rase u Engleksoj sigurno mnogo puta nadmasuje vremenski zastupljenost rase u Hrvsatskoj,a i cinjenica je da su prva 2 dalmatianca ,to je bio par, koji su se pojavili u novijoj istoriji na tlu Hrvartske upravo uvezeni iz Engleske i od tog para pasa,rodilo se puno stenaca,a direktno sa tim novih entuzijasta tako da se rasa sirila.

Sta reci o rasi .

Iako je prepoznatljiva odlika rase istackano krzno,radjaju se potpuno beli,da bi svakim novim danom nijansa tacaka tamnila,i negde oko 2 nedelje uzrasta vec se jasno primecuju.

album_pic.php?pic_id=841album_pic.php?pic_id=842

Na levoj slici su stenci u uzrastu od 7 dana gde se jedva naziru tacke,na desnoj su u uzrastu od 3 nedelje.Iako je dalmatinac rasa koja svojim tackama zasluzuje prepoznatljivost sama cinjenica ne treba umanjivati znacaj anatomije jer ne treba razdvajati te dve stvari.U tome je sva problematika ogoja i sudjenja dalmatinskog psa,naci meru,balans izmedju pigmentacije i anatomije,jer perfektno istackan pas sa losim telom je los isto toliko koliko i perfektno anatomski izgradjen pas sa losim pigmentom tako da tacke koliko su doprinele odgajivacima dajuci atraktivniji izgled psu,toliko i cine odgoj ovih pasa komplikovanijim.Znaci stenci se radjaju potpuno beli.I to je cak i obaveza.Desava se da stene od rodjenja ima povrsinu koja nije bela,i to je greska kod rase.Obicno je u predelu ociju tada se to zove monokl,ili moze biti bilo gde i tada se zove pega.Znaci bega i tufna su dve razlicite stvari.Pega je znatno veca od obicne tacke.

album_pic.php?pic_id=843

Znaci jedna od gresaka u pigmentu moze biti pojava ploce,monokla ili pege(jedna ista stvar ari razlicito se imenuje u odnosu na mesto na telu gde se nalazi)

Postoje 2 varijeteta dalmatinskog psa,Beli sa crnim tackama i beli sa braon tackama

album_pic.php?pic_id=844album_pic.php?pic_id=845

Kako bi lakse primetili razliku postavio sam levo sliku dalmatinca sa crnim tackama a desno sa braon.Kod "pigmentacije" dalmatinaca imamo nekoliko stvari na kojima se treba obratiti paznja.

1. nijansa boje

2.velicina tacaka

3,raspored tacaka

4.oivicenost tacaka.

Braon istackani su relativno komplikovaniji jer crnu boju lako mozemo odrediti crna je uvek crna,dok kod braon varijeteta u standardu se kaze da treba biti boja jantara...Tako da su moguce jako puno nijansi braon boje i u zavisnosti od odstupanja je i velicina problema.Kada smo kod nijanse,najnepozelnije mane koje su ujedno i diskvalifikacione su Limun Boja i Oranz.

album_pic.php?pic_id=846

Stene oranz varijeteta.Razlika izmedju orazn i limun varijeteta je u tome sto oranz imaju tamnije pigmentisan nos i nijansa boje im je vise ka narandzastoj dok limun imaju svetliji nos i boja je zuta.

Kod crno istackanih redje se srece problem oko nijanse boje tacaka,i ona uvek tezi ka sivoj u tom slucaju.

Pod brojem 2 naveo sam velicinu tacaka.Generalno to nije striktno ograniceno nisu pozeljne ni previse velike ni previse male tacke.Negde izmedju 3-5 cm u precniku su najpozeljnije.Ono sto jejako bitno bez obzira da li su manje ili vece,je da su po celom telu ujednacene velicine,ukoliko su po telu rasporedjene tacke normalne velicine ali po teli mozemo videti i jako sitne tackice puno manje od normalnih,to je greska.Sitnije tacke od onih koje su po telu,pozeljne su jedino na glavi i repu.

Sto se tice trece tacke ,odnosno rasporeda,uvek se tezi ka tome da su takce ravnomerno rasporedjene svuda po telu,nije dobro da su na pojedinim regijama grupisane a da na drugim mestima velike povrsine bez tacaka...

album_pic.php?pic_id=847Baron-01.01.04.jpg

Odlicno rasporedjene tacke po telu levo i lose rasporedjene desno.

I cetvrti segmenat pigmentacije je oivicenost.To znaci da tacke moraju biti okrugle,i maximalno jasnim ogranicenjima.Kod pasa sa duzom dlakom ili kod nekih koji imaju problem sa pigmentom tacke nisu jasne,rubovi tacaka su pomesani sa belim dlakama i ima se utisak da se tacke razlevaju,da su mutne.

]album_pic.php?pic_id=848Baron-01.01.04.jpg

Lako je primetiti da levi pas ima jasno oivicene takce za razliku od desnog koji sem sto ima los raspored tacaka i jasnoca predstavlja ogroman problem

Idealnog psa ne mozemo sresti,on postoji samo u standardu kao zamisljena jedinka.Znaci kombinacija ovih 4 faktora stvara jedan utisak o pigmentacija psa koje sudije ali i odgajivaci treba na neki nacin da vrednuju ili penalizuju.Primento je na izlozbama da se favorizuju psi sa lepo rasporedjenim tackama i da se govori o super pigmentaciji,zanemarujuci ostale segmente sto je velika greska.Zasto?Zato sto paznja najpre treba da se daje na kvalitet boje,nijansu boje i oivicenost dok je sam raspored,barem po meni,da poslednjem mestu iz razloga sto nejasan pigment,lose oivicene tacke ili greska u nijansi boje su problemi koji se jako lako prenose na sledece generacije a mnogo tesko iskorenjuju.To vam je kao kada u buretu ciste vode sipete jedan zatvarac neke boje,istog sekunda sva voda ce se obojiti,posle mozete kofama da dodajete cistu vodu ko zna koliko stotina litara a da samo malo nijansa posvetli,skoro nikada ne mozete dobiti cistu vodu koja je pre toga bila.Zato jako obazrivo sa ovim stvarima u vezi pigmenta.Sam raspored tacaka je uvek igra na srecu.U svakom leglu ima 1/3 otprilike tamnije istackanih,1/3 svetlije (sa manje tacaka) i isto toliko srednje istackanih.Samo je pitanje srece gde ce se tacke pojaviti.Nekada 2 tamnija roditelja daju bas svetlije istackane potomke i obrnuto.Znaci ,ako imate pse ispravnog pigmenta uz malo srece dobicete lepo istackano stene od njih,ali ako imate roditelje loseg pigmenta dobicete istackano stene mozda super,ali to ni malo ne smanjuje gresku koju nosi sa pigmentom...

Moracu da prekinem jer sam umoran ali cim ponovo pronadjem vreme nastavak sledi...

Nenad

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prekrasan text :).

Mozda je moje pitanje naivno, no interesuje me u kojem uzrastu se moze sa sigurnoscu utvrditi da li ce pigmentacija psa biti dobra?

Zapazam da su tacke na psu na posljednjoj slici lijevo vidno odvojene jedna od druge i da se ne "slijevaju" vise njih zajedno, a citala sam da je to veliki plus kod dalmatinaca :).

Takodje zapazam da su kod nekih pasa usi potpuno crne, a kod drugih istackane. Da li je i jedno i drugo u redu?

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Dotty fan

natavak....

Mozda je moje pitanje naivno, no interesuje me u kojem uzrastu se moze sa sigurnoscu utvrditi da li ce pigmentacija psa biti dobra?

to zavisi najvise od onog ko utvrdjuje.Za iskusne odgajivace vec u prvih par nedelja sve je jasno,zna se i raspored,kvlitet ,nijansa....odnosno iz onog sto se primecuje da se naslutiti kako ce to biti.Na zalost vecina ljudi ,a i kinoloskih sudija ne pravi razliku ni u uzrastu od par godina,tako da je subjektivna stvar.Teoretski je moguce jako rano.

Zapazam da su tacke na psu na posljednjoj slici lijevo vidno odvojene jedna od druge i da se ne "slijevaju" vise njih zajedno, a citala sam da je to veliki plus kod dalmatinaca .

Teoretski najpozeljnije je da je svaka tacka posebna na telu tako da je pozitivneje sto vise odvojenih tacaka da pas ima a i ako su spojene da to budu po par tacaka a ne grupa od 20tak tacaka pa onda pas izgleda kao harlekin.

chelsea001.jpgalbum_pic.php?pic_id=848

na ovim slikama je jasno prikazana ralzlika.Oba psa imaju super dobar,jasan,crn,janso oivicen pigmenat jedino levi pas ima puno tacaka koje se spajaju dok desni je blizi standardu po tom pitanju.Kao sto rekoh najbitniji je sam pigmenat,ali na kraju treba teziti i da su rasporedjene tacke,medjusobno odvojene.Pas koji je na levoj slici ima maximalno spojene tacke za jednog korektno istackanog dalmatinca,znaci do te granice moze se smatrati "normalnim" da je jos malo tamniji vec bi se moralo sankcionisati.

Sto se tice same obojenosti usiju,iz licnog iskustva znam da je to detalj koji kod nasih sudija na balkanu donosi najvece poene ili najvece penale.Meni je to totalno nebitna stavka.Zadnje na sta obracam paznju na jednom psu.Bitno je napraviti razliku izmedju plotne i tamno obojenog uva.Kada se rodi stene ono odmah ima skroz crno recimo uvo ukoliko se na tom mestu nalazi plotna,vremenom dobija tacke po telu ,samim tim i drugo uvo mu se pigmentise,i kada krene na izlozbe vec su mu oba uva relativno tamna.U starijoj varijanti standarda je to bila diskvalifikacino mana sada to nije tako takvi psi se mogu koristiti u priplodu ali i dalje sudije penalizuju to.Razlika izmedju tamno g uva i plotne je jako mala,ponekad plotna zahvati i deo lobanje pa se pojavi razlika vidna ali ako je samo uvo u pitanju razlika je u tome sto je plotna povrsina jasne crne boje bez ikakve primese belih dlaka,dok tamno uvo kolko god da je skroz crno,primetno je prosarano belim dlakama u obliku munja ili sara na mermeru...Iz tog straha od neznanja sudije najcesce penalizuju i tamno uvo i plotnu a nagradjuju svetlo uvo....time cine direktnu protiv uslugu rasi.Zasto?Zato sto,kao sto sam vec rekao na nekom drugom topicu,rasa je jako podlozna problemima sa sluhom.Veliki procenat totalno gluvih ili stenadi koji ne cuju na jedno uvo biva rodjen u skoro svakom leglu.Ne bi sad da sirim o razlozima medicinskim,ali dokazano je da albino gen je direktan krivac svemu,pa su tako podlozne sve zivotinje bele dlake,svi beli psi,macke...toj urodjenoj ,genetskoj gluvoci.E sad,cinjenica je da ne postoji,ili ja bar nisam video do sada,pas koji ima belo uvo odnosno sa vecom belom povrsinom od crne,da takav pas bude sa puno tacaka,to je skoro nemoguce u realnosti,obicno psi koji imaju jako malo tacaka na telu imaju i belo uvo i obrnuto,desi se da srednje istackani imaju tamno uvo,ali belo uvo uvek imaju psi sa malo tacaka nikad obrnuto.E sad sudije non stop favorizuju takve pse,kod njih je procenat gluvoce i njihovih potomaka puno veci nego li kod tamnije istackanih,i samim tim sudije nesvesno rade protiv rase.

U sustini,uvo dalmatinskog psa treba da je bela podloga sa crnim tackama.Nije pozeljno ni belo,ni tamno vec nesto u sredini.

chelsea004.jpg

ovo je otprilike srednje,pozeljno,istackano uvo

be continued...

Nenad

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Danijel Vukšić & Josi

Kao novi ДЌlan prestavljam vam neЕЎto u ДЌemu dalmatineri strahovito uЕѕivaju

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Danijel Vukšić & Josi

Obavezno kada dođemo kući jer sol im nagriza kožu. Ali ne u šamponu nego u čistoj vodi jer pretjerana upotreba šampona također može da im nagrize kožu i može doći do pojave sitnih ranica.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ko su roditelji ovog steneta??Lepo je stene za svoj uzrast.

Nenad

Hello Nenad,

parents of the puppy are:

sire: Panthera Unica Very Important

dam: Maesta by Mediolanum

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bas su lepe slike dalmatinera a ima i dobrih tekstova. Nego hteo bih da pitam da li ste primetili da je nejvecu popularnost ova rasa dobila posle filma 101 i 102 dalmatinca i da su mnogi roditelji kupovali svojoj deci stence ove rase, ali sta se zbivalo kad su ti prelepi malisani odrasli i nisu vise bili interesantni maloj deci a roditeljima zbog dece?!Ti isti "lepotani" sa filma su ostavljeni i prepusteni ulicama i parkovima-STRASNO, tako da su odgajivaci i ljubitelji nastavili da ih odgajaju kao i uvek ali veliki broj njih je napusteno, lutaju ulicama ili zavrse u nekom azilu ako imaju srece! :x

Share this post


Link to post
Share on other sites

mikizamilosaco5.jpg

Interesuju me vasa misljenja u vezi mog ljubimca.Zove se Miki i mesavina je Posavskog gonica (s majcine) i Dalmatinca (s oceve) strane.Ima tek dva ipo meseca i prilicno je agresivan.Ne voli uopste da se mazi i jako voli da grize :?

Posto mi je ovo prva kuca, interesuje me da li mu je takvo ponasanje normalno za taj period i zanimaju me konkretni saveti kako da ga socijalizujem.

Hvala

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije normalno da stene sa dva i nesto meseci bude toliko agresivno i da ujeda, ipak mu se mora staviti do znanja ko je gazda u kuci i ne dopustiti da vas ono svojim postupcima isprovocira, jer bi ono time dobilo ono sta zeli tj. da sve ide na njegovu "ruku". Neznam bas kako da vam pomognem ali se maksimalno potrudite da stene bude dobro socijalizovano kroz upoznavanje sa ostalim psima i ljudima, ako je potrebno i udarite ga po dupetu jer ono nikako nesme vama gospodariti sa 2 meseca, zamislite tek sa 2 godine = i obavezno pozovite veterinara za konsultacije kao i neku odgajivacnicu pasa za dodatna pitanja jer odgajivacnica ima obazezu da dobro pripremi stene za odlazak u kucu buducih vlasnika(pozovite bilo koju odgajivacnicu, trbalo bi da budu fini), cao! :P

Share this post


Link to post
Share on other sites

Д†ao svima,

Izvinte ЕЎto se i ovde guram al moram da vam predstavim ovog momka

Noa029.jpg

On je niДЌiji :shock: !? Zovem ga Dalmosh i nemam pojma kolko je star. Ne umem baЕЎ ni da procenim izgled jednog dalmatinca al ovaj mi se ДЌini baЕЎ lep :D . DalmoЕЎ je potpuno zdrav i uz malko tople vode i ЕЎampona spreman da postane vaЕЎ ljubimac. Ako ga Еѕelite...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.