Sign in to follow this  
Guest Dijana

Engleski koker španiel (English Cocker Spaniel FCI:8.2-5)

Recommended Posts

Guest Dijana

Prvo Д‡u napisati neЕЎto uopЕЎteno o engleskim koker ЕЎpanijelima, a onda neЕЎto o svom iskustvu sa jednim.

... Engleski koker španijel je pasmina za koju se odlučuje velik broj ljudi, i koja se puno se uzgaja. Popularnost se može tumačiti činjenicom da su se izvanredne radne karakteristike tog psa poklopile s vrlo velikom dopadljivošću i izložbenim kvalitetama. Pas je inače rastom malen i pogodan za držanje u stanu, pa su zapravo u većem broju kućni ljubimci nego lovački psi. Živahnog su temperamenta, uvijek u pokretu, veseli i privrženi i vrlo, vrlo lijepi. Mnogi smatraju da nema ljepšeg psa od kokera, koji je marljiv i nikad loše raspoložen.

Tijelo im je zbijeno i snažno, pojedini dijelovi tijela čvrsto su međusobno povezani. Glava je lijepo oblikovana, sa četvrtastom, punom gubicom i ne preširokom lubanjom uz jasno izraženi čelni prijelaz. Uši su vrlo nisko, obješene, široke i dugačke. Oči bademastog izgleda, uvijek prijateljski sjajne, reklo bi se - inteligentnog izraza. Vrat je osrednje dug i vrlo snažan, leđa ravna, široka i snažna, kratka u slabinskom dijelu. Prsni je koš dubok i jak, ali ne preširok.Rep im se skraćuje. Noge su snažnih kostiju, obilno obavijene mišićima, dovoljno kratke da koncentiraju snagu, ali opet ne previše kratke da ne bi ometale punu aktivnost. Stopala moraju biti čvrsta, s debelim jastučićima i mačjeg oblika. Dlaka ovog psa je lijepa, duga, svilenkastog opipa. Naročito je duga na ušima, grlištu i prsištu, a na nogama stvara obilne zastavice. Uši zahtjevaju posebnu pažnju i nije loše pročitati neke savjete o njihovoj njezi:

"Psima dugih, spuštenih i jako dlakavih ušiju treba svaki dan obrisati uši vlažnom krpom (radi odstranjivanja ulične prašine i ostataka hrane) te ih potom temeljito raščešljati. Kod pasmina, kao što je španijel, moramo to raditi svaki dan, pa čak i kod baseta, mada su kratkodlaki. Psi sa spuštenim ušima imaju posebno osjetljivu unutrašnjost uha te lako dođe do upala. Dugodlakim psima potrebno je odstraniti svu dlaku na ulazu u ušni kanal. Možemo je ošišati. U protivnom se ulaz uške začepi, a to često izazove upalu slušnog kanala koja stvara jake bolove, češkanje po uhu i nagnuto držanje glave. Unutrašnjost uha je obično otečena, crvena s povećanom količinom ušne masnoće. Preporučujem da redovito pregledavate unutrašnjost uha i po potrebi je očistite mekom krpom ili vatiranim štapićima (kao za dojenčad). Masnoću iz uha odstranite pažljivo, pazeći da je ne potisnete dublje u unutrašnjost! Možete koristiti neutralne kapljice za uši koje ćete dobiti u specijaliziranim trgovinama za pse. Dobro je ako vam veterinar najprije može pokazati kako se to radi. Masnoća iz uha je, naime, prirodna tvar koja služi za čišćenje ušnog kanala, ali ako je ima previše morate ići veterinaru koji će propisati odgovarajuće kapljice. Primijetite li da je psu u tijeku kupanja ušla voda dublje u uho, morate je pažljivo odstraniti vatom ili vatiranim štapićem. Ne zaboravite na čišćenje unutrašnjih očnih kutova u kojima se, obično preko noći, pojavi iscjedak. Za to upotrebljavajte mekanu krpicu i nemojte čekati da iscjedak otvrdne, jer ćete imati više posla. Ne čistite li ga redovito, na dlaci će nastati pruga koja se proteže prema usnim kutovima, što će uzrokovati nastanak upalnih procesa. Posebna njega očnih kutova potrebna je kod pasa s izvrnutim kapkom (ektropium). (Navedeni savjeti preuzeti su od Marge DOMES ČAMAGAJEVAC, dr. vet. med.)

Prve vijesti o postojanju koker spanijela datiraju iz 1300. godine. Opisao ga je Gaston Phebus. No istom su petsto godina kasnije engleski spanijeli razdijeljeni na sedam pasmina: clumber, sussex, welsh spinger, elglish spinger, tield, irish watter spanijel, cocker. vi ti psi potječu od epanijela, importiranih za dvanih vremena u Veliku Britaniju. Veseo, sportski, čvrst. dobre građe, engleski koker je visok od 39 do 40 cm mužjaci, a ženke od 38 do 39,5 cm; težina od 12,7 do 14,5 kg. Gubica je kvadratična, naglašenog stopa, široke njuške, snažnih vilica, škarastog zubala. Oči su smeđe, vesele i blistave; uši, obrasle svilenastom dlakom, usađene u visini očiju; vrat mišićav, ramena kosa; rep nisko usađen, veselo nošen (umjereno se prikraćuje); noge čvrstih kostiju, s resama. Dopuštene su mnoge boje: kod jednobojnih bijela je dozvoljena samo na grudima. Dobar, blag, privržen, veliki prijatelj djece, povjerljiv prema strancima, umjereno laje poslušan je. U prošlosti je bio izvanredan lovački pas. Njegovo ime dolazi od engleske riječi “woodcock” što znači šljuka. Bio je vrlo cijenjen zbog izdržljivosti, neumornosti u radu, vještine kojom se kretao neprohodnim terenima i zbog savršenog aportiranja. Koker, bi u stvari, još i danas bio dobar lovački pas, ali ga se gotovo isključivo drži kao kućnog psa. Tog psa treba nježno odgajati, bez teških kazni ili udaraca.

Engleski koker ЕЎpaniel biti jednobojan i viЕЎebojan, a naroДЌito su popularni crni kokeri.

Gore navedene karakteristike mogu se naći na više mjesta o koker spanijelima. To je djelić opisa ove pasmine, od svih na koje sam nailazila...Ali lično mislim da su mnogo interesantnija iskustva vlasnika ove pasmine i mnogo zanimljivija kada se podjele...Ja ću nešto napisati o svojima. Moja Nina ima dvije i po godine i ona je crni koker španijel.Pre nje smo imali mješanca koji je uginuo kada je imao 17 godina. Bila sam sa njim tada i to iskustvo je takvo da mi se jednostavno desilo da kažem da više neću imati psa. Ali pošto sam ja od najranijeg djetinjstva imala neko kuče, a svi koji su tako odrastali znaju kako je kuća pusta bez psa, odlučili smo da nabavimo kuče. Ali koje???? Do tada su to uglavnom bili mješanci koje sam ja dovodila kući i ubjeđivala svoje da ih treba spasiti, izuzev jednog njemačkog ovčara, foxterijera i crvenog dobermana koji je kod nas bio kratko. Odlučili smo da ovaj put kupimo rasno kuče. :roll: I počelo je traganje, čitanje, traženje savjeta, razgovori sa ljudima koji imaju različite pasmine i sl. A onda je presudilo nešto sasvim nevezano za naš trud. Ne znam da li se sjećate one reklame za Coperton u kojoj crni španijel, na plaži, uporno vuče bebu za pelene. Ona je kumovala "Nini"... A onda još jedna ludost. Pošto nisam imala iskustva sa nabavkom rasnih pasa, mislila sam da će u Pet šopu znati bolje od mene odabrati štene i tamo sam ga naručila.Ni dan danas ne znam šta mi je bilo. To je divan način za sve osim za kupovinu tako posebnog bića kao što je štene, sa svim njegovim odlikama sa kojima ćete živjeti narednih godina. Što je još luđe, ni ono ne može da bira Vas.Istina priznajem da su oni vjerovatno usrećili bezbroj ljudi, naročito onih koji ne mogu doći do neke rjetke pasmine koju žele na drugačiji način.Usrećili su i mene. Ali... Došao je dan kada su me nazvali da dođem po Ninu... Zapravo, nekoliko dana pre toga su mi rekli da imaju ljepog srebrnog kokera, ali pošto ja nisam znala kako oni izgledaju( ne znam ni sad-pretpostavljam da su crno-bijeli tj. mramorni), čekala sam crnog. Kada sam došla po nju, sjedila je u ćošku Pet šopa okrenuta leđima, potpuno mokra i tresla se cijelim tijelom. Moram priznati da su psi koje sam spašavala promrzle i pregladnjele izgledali mnogo bolje od nje. Kada sam joj prišla samo je bacila jedan pogled preko ramena na mene. Kod mene nije htjela da se pomjeri sa mjesta na koje sam je stavila i ušuškala u dekicu. Kada je napokon ustala bilo je to samo da bi se sakrila ispod stola. Narednih sati svi smo povremeno čučali pod stolom pokušavajući da se sprijateljimo sa njom. Ludilo. Ali najluđa scena, za koju ni danas ne znam da li bih se smijala ili plakala, bila je kada sam je odnjela do jednog dijela na koji sam stavila malo zemlje da bih je učila bar prvih dana da tamo vrši nuždu.Ona je stala na zemlju, podigla glavu i počela da zavija iz sve snage. To sam mogla objasniti jedino njenom rodovnicom u kojoj je stajalo da je iz jednog sela u Srbiji. Mislim da joj je sve puklo sa to malo zemlje, vjerovatno slične onoj u njenom mjestu. Mi smo stajali u šoku.

Dan poslje toga izlazila bi samo povremeno ispod stola tek da jede.Čim bi ugledala nekog od nas bježala je. Mislila sam da će to proći vremenom jer bi svakome bilo jasno koji je stres proživjela samo da ju je vidjeo. Ne znam kako je putovala,ne znam kako su je odvojili od njenih ( iako je imala gotovo 4 mjeseca), ali znam kako je izgledala taj i narednih dana. Nije to bila samo adaptacija na novi prostor i ljude, to je bilo nešto što je u njenoj psihi i sada. Dakle skrivanje je nestalo ali.... Ubrzo dok sam je izvodila shvatila sam da ne podnosi da je neko dotakne. Ona može da njuši nekom noge-što obožava, ali niko ne smije ni da pomisli da je takne osim nas u kući i mog dečka. Zapravo, ne smije da je takne niko koga ne zna duže vreme. To sam primjetila tokom naših prvih izlazaka. Pokušala sam mnogo toga, barem da zavoli djecu pred zgradom jer je ona njima od prvog dana bila zanimljiva, ali uzalud. Samo jedna djevojčica je mogla da joj priđe i da je pomiluje. Nikada neću saznati zašto baš ona. Ali je bila najmirnija u odnosu na druge. Ninino igranje sa njima završavalo bi se na tome da ih ganja, da oni nju ganjaju, ali nisu smjeli da je diraju. Odmah bi se promjenila i počela da reži. Uzalud je bilo milion mojih Ne na njeno režanje. Meni to nikada nije uradila, ali mojim ukućanima jeste. Najčešće mojoj sestri, koja je prvih godinu dana morala da budi mamu da ide sa njom do kupatila, jer bi Nina čim je čuje, ustajala i trčala prema njoj režeći. To je strašno, nikada nam se to nije desilo i vjerovali smo da nas ne prepoznaje. Danas to ne radi, ali zato što svako od nas noću prije nego što ustane iz kreveta prvo kaže Nina i upali svjetlo pa se onda kreće po kući. Mogli bi to uvesti kao domaću himnu. :D Nakon nekoliko dana primjetila sam da trči takvom brzinom kada smo vani da sam se zapitala da li sam uzela kokera. Ali to nije prvi put da sam se to zapitala. Prvi dan kada sam je ugledala primjetila sam da njena njuška nije kvadratična kao kod drugih, već više duga i uža, poput afganistanaca. To mi je i potvrdila žena koja ju je prvi put šišala tj. pokušala ošišati, koja mi je sa vrata rekla da je ona tako u tipu afganistanca. Kad smo kod šišanja, i kod dlake kokera, vjerujte mi da je to dlaka koja zahtjeva svakodnevnu njegu naročito šape i uši. Pokušajte da zamislite šta je Nina mislila o tome. Naučiti Ninu da zavoli četku bio je Sizifov posao. Ali probala sam. Prvo kroz igru, onda kroz nagrađivanje, onda smo svi kada bi je počešljala pljeskali i divili joj se kako je ljepa, a ona bi nas samo pogledala preko ramena, u tom smislu- Jel vi mislite da sam luda. I svaki put bi češljanje bilo sve kraće, dok na kraju nije kad ja pokažem četku ona pokazivala zube. Onda bi me pustila onako jedno 10 minuta, ali dolazilo je u obzir samo češljanje glave i leđa. Rezultat toga je bio da zamolim veterinara da mi preporuči nekoga ko se bavi tim profesionalno. U našem gradu samo jedna žena to radi. I tako smo otišli kod nje i ona mi je rekla da je najbolje da ostavim Ninu sa njom jer psi neće da se sprijatelje dok im je gazda tu. Ja sam joj pokušala objasniti da bi Nina trebala biti tu najmanje 10 dana da bi je prihvatila, ali ona se samo nasmijala.Pokušala sam joj objasniti da je Nina jako plašljiva i da je sam dolazak tu već dovoljan stres za nju, ali nije odustajala i ja sam povjerovala da ona ima pravo sa svojim razlozima.. Onda sam otišla. Poslje 15 minuta me nazvala da dođem. Kada sam ušla ona mi je pokazala gdje ju je Nina uhvatila za ruku. Rekla mi je da ona nije agresivna jer bi je ujela ali joj je objasnila da je ne dira, tako što joj je držala ruku zubima. Stvarno???? Ali ta žena je bila veoma ljubazna, i pokušala je da je ošiša dok ja sjedim pored nje. Nina je bila mirna, ali joj je dozvolila da joj ošiša samo zadnju polovinu tijela. Jedva. Onda je veterinar rekao da nema drugog načina nego da je uspava i ošiša. I tako je i bilo. Bila sam ljuta na sebe zbog toga, ali drugačije nije moglo. Da, zamalo da zaboravim da je Nina jako osvetoljubiva. Dan nakon šišanja prožvakala je moju kutiju cigareta sa stola ( nikada pre toga joj nisu bile zanimljive) iako su na stolu bile još dve kutije. Vetrinar mi je kasnije rekao da su kokeri psi koji su izuzetno osvetoljubivi. Sve što nisam pročitala o njima saznala sam naknadno. To su vam i jako ponosni psi. Šišanje je uvreda časti ma kako vi to zvali i činili, ili joj se divili nakon toga. Ako Njoj stavim da jede poslje nas to je uvreda, ali neće jesti ni prije nas. Ona najčešće jede kad i mi. Kokeri vam nisu potkupljivi, ili bar ovaj nije. Ne postoji ništa na svjetu zbog čega bi vas ona zavoljela, ako to zaista u njenom srcu niste zaslužili. I plašljivi su. Mi u mojoj porodici bi mogli da radimo kao meteorolozi. Najmanje dva sata ranije znamo da će biti oluja. Nina trči od jednih balkonskih vrata do drugih, gunđa, cvili i uplašena je.Nikome ne da da izađe na balkon. Sem nje. Da kokeri vam imaju jednu divnu osobinu-da su brižni. Onoliko koliko se vi brinete za njega on će se dva puta više brinuti za vas. Obilaziće vas po 5 puta u toku noći, ali svakog člana porodice, da vidi da li ste svi tu. Ako ste tužni, gunđaće na sav glas. I ispuštati neke zvukove koji su slični mrmljanju. Uvjek će vas pozdraviti i obradovati vam se. Ako vas nije vidjela 5 minuta mahaće cijelim tijelom kao da je 5 dana prošlo. I kokeri nisu ljubomorni. Svaki član porodice ima jednako mjesto u njihovom srcu. Ali potpuno jednako. Zato ako želite psa koji će biti samo vama privržen koker to nije. On se brine da svakom članu porodice posveti jednaku pažnju. Ako se ja npr. igram lopticom sa njom ona će je odnjeti svakom ko sjedi u sobi da bi ga uključila u igru.. I došli smo do bolne tačke: gosti i stranci. Sa gostima nije pomagao nikakav vid učenja, nagrađivanja, pokušaja da joj oni daju hranu, kažnjavanja ignorisanjem... Zapravo lažem ignorisanje je pomoglo do nekih granica. Ali i dalje ne prestaje da reži na goste u prvim minutama. To je strašno. Kada odem sa njom u drugu sobu, onda počne da cvili i zavija. I što je najluđe kada gosti odu ona cvili kao da su joj otišli najbolji prijatelji, ali dok su tu svi moraju biti njoj na oku i pod njenom kontrolom. Nema ustajanja, šetanja i sl. Vjerujte da je to stvarno neprijatno i strašno- i za te ljude, i za psa i za nas. Hiljadu puta se sjetim rečenice koju sam pročitala pre nego što je Nina došla kod nas, a to je rečenica- sa kokerima vam nikada neće biti dosadno. Stvarno sve može da vam se desi ali dosada nikada. Kada šetam sa njom dok ne dođemo do šetališta pored rijeke stavim joj lanac jer ona se od kada sam je prvi put izvela boji auta, ljudi i sl, tako da od straha ima nepredvidive reakcije kao što je bježanje i sl. Ali kad dođemo do tog šetališta onda se ne plaši i tamo je pustim. Kada ima ljudi hoda mi uz nogu, ali čim ih nema ona je uobičajen razigran i sretan pas. I tako dok je moj uobičajen, razigran i sretan pas trčao iza mene odjednom sam čula glas jedne gospođe kako mi spominje kokera i mnogo toga. :oops: Mislila sam da nema nikoga iza nas. Ja sam se okrenula, a ona je Ninu gurnula nogom, na šta je Nina skočila uhvatila je za butinu i pustila.Nije je ni ogrebala, ali to je bila strašna scena. Tada mi je stvarno došlo da plačem. I od muke sam se počela smijati kao nikada u životu-ne znam da li vam se to nekada desilo, kada vam potonu sve lađe umjesto da se isplačete počnete da se smijete. Ludilo... Izvinjavala sam se ženi bezbroj puta i ubrzo prestala kada sam vidjela da je ona milion puta bezobraznija od moje Nine. Uostalom otkud joj ideja da gura Ninu nogom. Ljudi se ponekad čude zašto ih je pas ujeo, a ne poštuju pravila koja postoje u psećem svijetu kao i u ljudskom. Taj put sam branila Ninu. Jer bila je u pravu. Znam da će mnogi pomisliti da bi trebalo da joj stavim brnjicu kada izlazim. Ali nisam pristalica brnjica, i možete zamisliti koliko bi to bilo blesavo da vidite kokera sa brnjicom. Šalim se, jednostavno ne volim brnjice da vidim na psima. Kada ima ljudi ona je na lancu, mada i kada mislite da nema nikoga, nikada ne možete biti dovoljno sigurni da neko neće naići.Jednom je iz čista mira prišla djevojci koja je takođe šetala kokera i dok sam ja trčala kao luda da stignem pre nego što je pomiluje, i vikala da je ne dira, Nina je sjela pored njenih nogu i uživala dok je ova milovala. 8) Djevojka je vjerovatno mislila da sam blesava. Da, sa kokerom vam nikada nije dosadno. I ako se nikada niste zacrvenili zacrveniće te se, vjerujte mi. U prvim danima naših izlazaka išla sam sa njom u grad. Pola puta sam je nosila, a onu drugu polovinu bi čim bi neko naišao ona je sjela. Ljudi su bili oduševljeni njom kako je slatka i svako je pružao ruku misleći da je ona sjela da bi je pomilovao. I onda su prije moje molbe da je puste da im sama priđe, pružali ruku i ostajali u čudu da li je to iskeženo lice zaista onaj slatki mali koker kojeg gledamo u svim mogućim ljupkim crtićima, filovima, reklamama i sl. Dok smo se vraćali kući, prelazeći glavnu ulicu, ona je odlučila da obavi nuždu negdje na sredini ulice. Samo sam pomislila: Bože, zašto??????? :oops: Ali vjerujem da je to bilo od straha, uglavnom bilo je tečno i dugo je trajalo. I dok sam stajala tako na sredini ulice, dok su auti prolazili, a pješaci buljili, a moja Nina sva sretna radila to što je radila-shvatila sam da nikada pre i nikada poslje u moj život neće ući takav pas, da je to jednostavno jedinstveno, neponovljivo imati takvog psa i doživjeti sa njim sve što možete doživjeti sa takvim psom-to je valjda bilo suđeno.Imati psa kome je stresan svaki kontakt sa spoljašnjim svjetom- da li ste to nekada doživjeli????Imati psa koji ne voli ljude????? Mislim da se to svakome može desiti, iako su moja iskustva sa psima bila potpuno drugačija, i prije Nine nisam ni pomislila da postoji pas koji će takve osobine, ako ih i pokazuje u početku zadržati kao trajne. Ne vjerujem da je Ninin karakter nasljeđen, možda djelimično,više vjerujem da je rezultat pogrešnog izbora načina kupovine šteneta, moje želje da to bude rasan pas i da ga nabavimo brzo. Ali i kada vam se to desi, vi ste dobili novog člana porodice. I nekako sam taj prvi dan, uzevši u ruke tu crnu mrvu koja se tresla, znala da ću da je volim do kraja života. Da ću da je volim i kada mi uradi tako nešto na tako prometnoj ulici ( istina sve mi je palo na pamet osim tog sa ulicom i moje glupe face dok kao držim njen lanac dok to radi)....Da ću da je volim iako ne liči na koker španijela... Ne mali broj ljudi mi je rekao: "Jao, znate šta ja vam moram reći da baš ne volim koker španijele, ali ona nije tipični koker španijel sa tom glavicom, mnogo je ljepša od njih...Da, i ima puno više dlake." Vjerovatno zato što koker španieli prirodno ne izgledaju onakvi kakve ih mi viđamo, sa istrimanim glavicama, stepenasto šišanom dlakom i sl. Ali i zato što Nina nije tipični engleski koker španiel po izgledu. Naravno tu se postavlja i pitanje kako se osjećate kada očekujete da vaš koker barem po izgledu bude zaista koker, a ne štene koje jako liči na kokera, ali i laiku kao meni je jasno da to nije isto.Moja mama kaže zašto i mora biti kao drugi,i zašto uopšte mora biti rasni ( s čim se slažem) ali ako ste vi to željeli, i vjerovali nekome, zašto ne bi bio barem po izgledu onaj kojeg ste očekivali???Veterinar me iznenadio kada mi je rekao da ona vjerovatno pripadam starijem engleskom tipu kokera, i da se sada uglavnom uzgajaju samo kokeri sa kvadratičnom njuškom, nešto niži od nje, sa većom glavicom. A ja sam i željela takvog. Nije mi palo na pamet da se oni između sebe mogu toliko razlikovati. Koliko vam znači rodovnica uz takav izgled psa??? Netipičan!!!!! Nina je, ne zbog tipa psa, već zbog moje popustljivosti, ličila i na Alfa jedno vreme dok nisam uspjela postiči da mi dozvoli bar deset minuta da se posvetim njenom izgledu. Istina kupanje voli. Mislim kod nje voli znači da kupanje može da izdrži bez cviljenja, režanja i sl.Čak ponekad i mahne repom dok ja pravim budalu od sebe da bi ona to shvatila kao igru. To je pas sa kojim i jako puno rada ne daje nikakve rezultate što se tiče njene naravi.Ona uči samo ono što ona hoće.Pamti samo ono što joj se dopada. I kokeri su vam, barem za mene najslađa štenad koju ćete vidjeti. Između ostalog imaju i duge trepavice. Kada sam je vodila veterinaru, onda su kod njega bili studenti na praksi i pitali su me je li mužjak ili ženka, a on je rekao: Pa zar ne vidite po trepavicama???

Mnogo puta sam pročitala da je vlasnik odgovoran za karakter psa. Mislim da to zavisi i od toga šta je pas doživio pre nego što je došao kod vas. I ma koliko mu vi ljubavi i pažnje posvetili taj dio života se ne briše tek tako. Iako sam ja u svojoj naivnosti pre nje mislila da svaku lošu naviku kod psa možete ispraviti, ako ste dovoljno strpljivi. Ne znam kako ali uvjek sam imala sreće sa psima- sada tek znam da nijedan nije ni blizu imao ovakvu narav. A bilo ih je i koji su vjerovatno prošli kroz strašna iskustva sa ljudima jer sam ih nalazila svakakve na ulici i dovodila kući. Što se tiče drugih pasa Nina bježi od njih. Prvi njen susret sa psom je bio susret sa jednim divnim razigranim zlatnim španijelom, koji je bio štene kao i ona. Baš sam se radovala kako će se igrati, ali Nina je počela da bježi od njega. On je skakao oko nje, ali je ona uporno bježala i kada je pokušao da joj priđe, počela je da reži. To se ponavljalo i sa drugim psima. Jedino je podnosila crnog zeca kojeg je neko puštao na livadu ispred naše zgrade. S njim je mogla da se igra jako dugo i to je bilo strašno smiješno i simpatično jer je zec prihvatao igru sa njom. Ali nikada nisu prišli jedan drugom. Uvjek su skakali kao blesavi, Nina je skakala isto kao i on i mahala repom, ali uvjek podalje od njega. Kokeri vam se lako rastuže. Plašljivi su.Nisu strpljivi. Danas kada razmišljam ne znam koliko je engleski koker prihvatljivo štene za djete, a mnogi ga preporučuju ako imate djecu. Sve zavisi iz kakvog je legla, kako je prošao period socijalizacije (istina taj period traje cijeli život kao i kod nas, ali važno je šta se dešavalo u prvim nedeljama njegovog života). i sl. Pročitala sam da naročito kod njih trebate paziti da štene ne bude iz legla čiji su roditelji, neurotični, agresivni i da ima jako puno takvih legla. S druge strane,sjećam se kada sam bila mlađa, mama mi je pričala kako je koker španijel od njene prijateljice sa posla spasio njihovu bebu, nekoliko sekundi pre zemljotresa, tako što ju je pokrio svojim tijelom. Vjerujem da su sposobni za to jer imaju jaku intuiciju, i brinu se za vas. I razigrani su. Ona je uvjek spremna za igru. Između ostalog hrče kao da je čovjek. Linja se jako puno. Čak i ako uspijete da je počešljate svaki dan. I ono što bih rekla onako kao vječnu istinu je, ponavljam rečenicu, da vam sa kokerima nikada neće biti dosadno. Ja mislim da vlasnici ovih pasa svaki dan imaju nešto da prepričaju. Zato bi ih zamolila za njihove doživljaje sa ovim psima. Naravno dobrodošli su i svi savjeti o tome šta da radite, ako vaš pas ima ovakvu narav. Bilo koje pasmine. Zamislite tek neku veliku pasminu sa ovakvim osobinama. Kako se ljudi i psi nose sa tim? Ne znam, osim za sebe, moje i Ninu.... Eto, nadam se da vas nisam udavila i da će još neko govoriti o svojim iskustvima. Hvala na strpljenju.... :D :D :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Sladjana

Draga Dijana,

procitala sam tvoju pricu pre par nedelja i stalno razmisljam o njoj, iako nisam odmah napisala odgovor.

Prvo, ja sam vlasnik kern terijera koji sada ima sedam meseci (mozes procitati o njima pod istoimenim naslovom u ovoj rubrici). Ali Alex je moj drugi pas.

A sada da predstavim svog prvog psa, moju vecnu ljubav, Rikija.

Rikija sam dobila od svog decka kad sam imala 17 godina (davno proslo vreme:) ). Predstavili su ga kao mesanca malteske pudle i terijera (jest, kad bi malteska pudla bila crna - a Rikijeva majka je bila crna). Koji terijer, do dan danas nisam saznala. Rekli su da cak ima i nekog kokera u porodicnom stablu... Ma sta su sve napricali. Nema veze, sve sto sam u zivotu zelela, bilo je da imam psa i dobila sam ga.

Stigao je kod mene sa osam nedelja. Odgajen u stanu, kod ljudi koji su svoje pse prilicno razmazili (bila kod njih i videla). I gle problema... Moje stene ne podnosi druge pse. Tad nista nisam znala o socijalizaciji pasa, ali sam zelela da se moje stene druzi sa drugim psima i vodila sam ga na jedno mesto gde su se ljudi sa psima okupljali. Mozes li zamisliti tu pufnicu od osam nedelja koja sedi pored moje noge i rezi na svakog psa koji mu se priblizi (moja greska - mozda je trebalo da ga drzim u rukama dok se ne navikne, ali to tada nisam znala). Netrpeljivost prema drugim psima ostala mu je celog zivota - a doziveo je skoro 17 godina. Voleo je lutalice (nisam ga samo jednom cistila od buva) i par pasa iz susedstva koji su se mogli prebrojati na prste jedne ruke. Par puta se opasno zakacio sa psima - bilo je i par ogrebotina i na njemu i na drugom psu (a narocito je voleo da se kaci sa rotvajlerima, dobermanima i slicnim vrstama). Na srecu, uvek se sve dobro zavrsilo. Vremenom sam i ja razvila oci na potiljku i mogla da spazim drugog psa mnogo pre njega, pa ga onda stavljala na povodac.

Drugi problem - mrzeo je decu. U mojoj porodici tada nije bilo dece, ali kad god bi video dete, pretvarao se u divlju zver - s tim sto nije hteo dete da ujede, ali je jurio za njim i lajao, dovoljno da dete izbezumi (sta sam pritom prezivela od roditelja, bolje da ti ne pricam). Nije pomagalo kaznjavanje, postupak ni lepim ni ruznim, jednostavno nije mogao da ih smisli. S godinama, prestao je da ih juri, ali je vazilo pravilo da nijedno dete nije smelo da mu se priblizi na metar, a kamoli da ga pipne. E, to pretpostavljam da je poneo kao ruzno iskustvo iz legla. Znas kako je, imaju ljudi stenad, dolaze komsijska deca da ih gnjave i dave i eto - zamrzi ih za citav zivot.

Kad god bi neko zazvonio na vrata - eto divlje zveri opet na delu. Lajanje da probije bubne opne ne samo nama nego i ljudima u susednoj zgradi. Lajanje ne bi prestalo dok doticni ne bi odsedeo i popio kafu i valjda time pokazao da nije dosao sve da nas pokolje :) Sad mi je smesno, ali bilo je mnogo neprijatnih situacija.

Kad je jako ostario kupanje, cetkanje, sisanje, ciscenje zuba, davanje lekova - postali su gotovo nemoguci. A u starosti to su vrlo bitne stvari. Imao je dugu svilenkastu dlaku u koju su se upetljavali cickovi koji su se morali seci makazama. Poslednji put kad smo to radili, moj suprug ga je drzao jednom rukom pritisnuvsi mu vrat na pod, dok mu je na njusci bila improvizovana brnjica - on se toliko otimao da su mu kapilari u nosu popucali i sva nuska mu je bila krvava. Priznaces da nisam mogla da ga uspavljujem za svaku od tih intervencija, a to se jednostavno moralo obaviti jer od cickova nije mogao da se krece....

Sta da ti pricam, ni jedna od tih 17 godina nije bila laka. Znajuci sta sad znam, evo sta mislim da je bilo u pitanju. Riki je bio alfa u leglu - dosao kao dominantno stene. Moje neiskustvo je dovrsilo posao - prilicno smo ga razmazili. Ali ispravljati tih par "gresaka" u njemu jednostavno nije bilo moguce - a ja nisam malo pokusavala da ih ispravim. Jednostavno je bio takav. Vremenom smo svi naucili da zivimo sa njim takvim, oni koji su dolazili kod nas takodje su se privikli - niko ga nije dirao i sve je manje-vise funkcionisalo. Kad smo ga na kraju morali uspavati - svi smo plakali kao ludi i ja se ni do danas nisam oporavila.

Da, nabavila sam drugog psa. Ovo je cisti terijer. Neki su mi rekli da sam luda - imala sam vec ostrog, tvrdoglavog, neposlusnog psa. Ja sam odgovaram da je to ono sto znam. A sad imam sansu i da neke svoje greske ispravim.

I gle cuda! Imam terijera. Da, tvrdoglav je - ali i ja sam uporna i koristim samo pozitivne metode vaspitanja - jer terijer ce slusati jedino iz ljubavi, ni zbog cega drugog. Ostar? Ko je to pomenuo? Ovaj voli ceo svet. I cudom se cudi kad neko nece da ga pomazi. Nema veze ako drugi psi reze na njega - ma to je samo igra. Deca? Najomiljenija stvorenja na svetu - pa sa njima je najzabavnije....

I eto, sad neka mi neko objasni.... Riki je imao samo cetvrtinu terijerske krvi - ali je bio prgav za pet terijera.

Cemu sve ovo? Samo podvlacenju onoga sto svi pravi poznavaoci pasa znaju... Bez obzira na eventualne karakteristike rase u celini, svaki pas je bice za sebe.... I tu vazi odakle si ga uzeo, ko su i kakvi su mu roditelji, kako ga vaspitavas i jos mnogo toga.... Ali se neki jednostavno radjaju takvi kakvi jesu i to je to. Volimo ih bas takve kakvi jesu i tacka.

Iskreno, koliko god je Riki ruznih osobina imao, bio je jako pametan pas - ucio je u trenu i pamtio za ceo zivot. Nas je voleo vise od bilo cega na svetu i jedino dete u zivotu koje je zavoleo u starosti bilo je moje dete. Poslednji radostan lavez koji smo od njega culi i poslednje mahanje repom koje smo videli, bilo je kad je video mog sina kako ulazi na vrata.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Dijana

Draga SlaД‘ana...

HVALA TI puno za odgovor.Za tvoju priču. Predivna je. Sve u njoj ima svoju težinu, a naročito mi je bilo teško kada sam pročitala tvoju zadnju rečenicu. Pretpostavljam koliko ona krije tuge. Prepričavala sam sestri šta si napisala i kada sam htjela da kažem tu zadnju rečenicu ja sam se tako isplakala, kao da nisam normalna. Tvoj Riki je imao bezuvjetnu ljubav takav kakav je bio. Ustvari to se doživi, čitati nešto i biti u tome su dve različite stvari. Ja sam htjela da ti napišem nešto o tome da te zaista razumijem...Moram priznati da si ti mene svojom pričom o Rikiju, podsjetila na osjećaj kada izgubimo psa kojeg smo voljeli. Pre Nine,imali smo psa koji je jako dugo bio sa nama. Kao tvoj Riki 17 godina. Bila je curica ali je imala blesavo ni muško ni žensko ime -Stemi.

Kada je uginula najteže mi je bilo da uđem u kuću, a da se ona ne izbezumi od sreće..Da je ne dotaknem. Da ne zavučem ruke u njeno mekano krzno. Da je više nema. Sjedila bih u autu ispred zgrade i plakala, i stalno odgađala da uđem u stan.To je takva jedna praznina. :cry: Znam da razumiješ o čemu pišem. Iako je zaista bila jako stara kada je uginula, ja nikada nisam razmišljala da će se to desiti.

Ona je bila tatina ljubimica. To je prvi pas kojeg je on doveo u kuću. Sa službenog puta. Kao sam bila ponosna na tatu što je to uradio. Obično je on bio taj koji bi kad god bih ja dovela psa imao istu rečenicu-pas nije za kuću.Ili –vodi TO iz kuće. :( Moji su zapravo često govorili da pas nije za stan i da imamo kuću da bi mogla imati puno dvorište pasa ako želim. Dobro, priznajem da neki psi uvjek prave haos po stanu. Nemate čarape, nemate papuče, rad koji pišete cjelo veče ujutro nađete sažvakan.Mamine nove cipele mogu platiti glavom ako divno mirišu na kožu. Ujutro imate sandale. Nina je mojoj sestri skočila na crtež koji je radila tušem 9 dana. I onda joj se ulizivala samo pola dana da joj oprosti.

Jednoga dana tata je u naš život unjeo crno-bijelo kuče, od možda mjesec dana. Odmah je donjeo i kutiju, stavio jastuk u nju i držao se svog pravila-pas treba da ima svoje mjesto, a to mjesto nije ni slučajno mjesto na kojem ljudi sjede. :wink: Pa dalje- pas mora da zna ovo i ono...A onda je taj pas prvo počeo da svakodnevno provodi vreme na mom stolu dok sam pisala zadaće. Jednostavno bi prvo pokušavao da mi pojede olovku, a onda bi se umorio i zaspao na ćošku stola. Sada znam da su to bile najdraže zadaće u mom životu, iako ih tada nisam tako doživljavala... Ubrzo je Stemi zamjenila kutiju tatinim krilom, onda foteljom, pa krevetom. :D Strašno ju je volio. Nekad sam imala osjećaj da imamo još jednu sestru koja mu je najdraža. Tih 17 godina sa njom prošlo je kao da je bilo 17 dana. Bila je najdobroćudnije kuče koje sam ikada vidjela. Voljela je sve ljude i sve životinje.Od prvih zaljubljivanja drugih pasa u nju, uvijek se sjetim psa koji je bio lud za njom, koji je bio duplo manji od nje, ali je bio potpuno sljep na sve kada je ona u pitanju.To je bio pas od naše komšinice. Kada je izvedem, a on je vidi sa balkona, zatrčao bi se cjelim hodnikom, skrenuo u kuhinju i udario glavom u frižider. Nisam vjerovala toj komšinici sve dok mu se ta ljubav već nije počela primjećivati na glavi.Ali Stema ga je shvatala kao druga i tako je i ostalo. Zimi je bilo ludilo sa njom. Imala je neki nagon da spašava ljude iz snjega.. Mi djeca smo to pretvorili u igru. Zatrpali bi se u snjeg do grla ležeći, a onda bi nas ona otkopavala brzinom munje. Svašta dobro je bilo s njim. Za sve te godine, ja se ne sjećam da je taj pas ikada zarežao na nekog.Puno mi nedostaje i danas, uvijek...Imala je skoro 17 godina kada je uginula. Jedini znak starosti na njoj bile su oči, koje su ponekad bile gotovo potpuno plave.

Kada pas uđe u vaš život zadnje na šta mislite dok je sa vama jeste da će jednog dana i otići.... :cry: A to se desi.I užasno je teško pričati ili pisati o tome. To sam vidjela i po tvojoj zadnjoj rečenici-ona je krila cjelu jednu priču o tome. Cjelu tugu zbog toga. O tome se ne govori, to živi u nama i samim tim nam je još teže.

To veče sam bila u gradu i kada sam se vratila Stemi je ležala na podu i dahtala kao da pokušava da dođe do zraka. Samo mi je na sekundu proletilo kroz glavu šta je.Moji su bili potpuno izgubljeni od straha, ali je mama da bi mene umirila samo rekla-izgleda da je došlo i njeno vreme. Pusti je da ode... Bože, o tome se ne može ni pisati. Ali ja sam je već držala i rukama i cjelim svojim bićem i sjećam se da sam jedino ponavljala: Nemoj, molim te... Bila je nedelja naveče, a ja nisam imala kućni broj nijednog veterinara. Uspjela sam nekako da dođem do broja jednog ali mi je njegova žena rekla da je otišao na selo jer grade kuću.Mama je nazvala svoju prijateljicu koja je medicinska sestra da dođe.Ona je pomogla koliko je mogla. Iako nam je svima sama rječ eutanazija zastrašujuća, ja sam očajnički željela da dobije eutanaziju, da se ne muči tako...Cjelu noć je umirala... Cjelu noć nisam prokleto ništa mogla da uradim. Pred jutro su mama i tata otišli po veterinara. Bilo je strašno gledati je kako se muči, a ne možeš ništa da uradiš. Stalno sam joj njušku držala mokrom jer se potpuno sušila od dahtanja. I stalno sam ponavljala koliko je volim i molila je da ne ode. Negdje pre nego što će umreti shvatila sam koliki sam idiot i šta govorim.Ona se očajnički borila da ostane živa, kao da nije mogla da ode.Ja sam je čak to i molila.Znam da sam joj samo rekla da znam da je došlo vreme da se oprostimo. Za sada. Najčudnije od svega je što je ona poslje toga pokušala da ustane. Normalno je disala. Pokušala je da se kreće prednjim šapama, a zadnje je vukla. Odjednom sam pomislila da će biti dobro. Ali onda sam shvatila šta radi. Vukla se prema balkonu. Nešto u meni je shvatilo da želi da zadnji put vidi nebo. Ludo, ali ja sam to osjetila. Otrčala sam do balkona i otvorila ga. Pokušala sam joj pomoći da dođe do balkona. Stala je pred vratima, pogledala vani, pa u mene. Samo je legla otvorenih očiju i smirila se... Otišla. Zauvjek. Oči su joj još bile otvorene, tijelo joj je još bilo toplo, ali nije je bilo.Sjećam se, novembar je bio ali je duvao neki topli vjetar koji ću zapamtiti za cjeli život. I miris tog dana kao da je bilo proljeće u zimi.Prije tog dana najviše sam voljela takve dane. Ali poslje, uvijek su nosili njen zadnji dan u meni. Veterinar i moji su tada ušli na vrata.Plakala sam cijelu noć i jutro i jedva sam izgovorila da je otišla. Sjećam se da je veterinar rekao da je tako najbolje i da on i ne radi eutanazije, ali da je bio spreman da to uradi kada je čuo koliko je ona stara. Prišao joj je i zatvorio joj oči. Ja sam bila u djelovima i mislila sam da više nikada neću biti cijela osoba bez nje. Pa i nisam-ona je zadržala jedan dio mene.To si i ti rekla za Rikija. Obično je se sjećamo sa smješkom, ali kad god ponovo proživim taj zadnji dan grozno je.Zapravo ovo je drugi put da sam imala hrabrosti da vratim cjelu tu noć u sebi. Jednostavno ne mogu...Često se sjetim ali zaustavim se, sjetim se samo dijelova, jer dok sam ovo pisala, kada sam sve vratila, bilo mi je jednako teško kao i tada. Tata ju je sahranio. Poslje toga je tako bilo tiho u kući. Njene posudice za hranu, njena fotelja, njeno sve je ostalo bez nje. Najgore je bilo gledati slike. Sestrina matura, moje zadaće, njeno maženje, sve bez nje...Mi smo bili tihi kao duhovi. Imala sam osjećaj da samo prolazimo kroz kuću, da se ništa ne dešava, da više ne razgovaramo... Ali iako smo prećutno imali dogovor da više nećemo imati psa, svi smo poslje nekih 6 mjeseci bili sigurni da više ne možemo da živimo bez psa u kući.

Možeš da zamisliš koju je ljubav i poštovanje Nina imala od prvog dana. Vjerujem da se to i tebi desilo. Za nju sam od prvog dana znala da može da ugine. Odmah mi je palo na pamet: ona će jednom da ode i ja treba da budem zahvalna za svaki trenutak koji provedem sa njom.Svaki trenutak je bitan. Ima jedna luda stvar vezana za nju. Kad sam je donjela imala je potpuno tamno plave oči kao Stema zadnjih dana. Bila je kao stari pas u malom. Preozbiljna. Tata je jedini imao otpor prema njoj, i znam da je to prvih dana bilo zbog Stemi. Govorio je da ne može da vjeruje da smo toliko platili psa, kada smo mogli da udomimo neko štene sa ulice. A onda kada je primjetio da se ona stvarno čudno ponaša, rekao je da ćemo mi tek vidjeti šta smo uzeli. Toga se sjetim često. Iako bi kad god ih uhvatim nasamo on stalno nešto pričao sa njom i milovao je. Čudna je od prvog dana. Ima neke svoje bubice. Možemo se igrati svi sa njom, ali kada se mazi sa jednim od nas onda niko drugi ne smije da je pomiluje. Počne da reži na njega.Ali ponekad to radi i bez ikakvog razloga i povoda.Znalo se desiti da npr. sestra i ja sjedimo i gledamo TV, i da ona legne na ugaonu, i odjednom iz čista mira, počne da gleda u moju sestru i malo pomalo da reži. I to onako ružno-da pokazuje zube i sl. Izgledala je kao bijesna (naravno to nije jer je redovno vakcinišemo). Ali to je bilo bez ikakvog povoda i razloga, i priznajem da me to šokiralo. Rekla sam Ne i ustala, ali je ona onda počela da spušta glavu i da još više reži na moju sestru. Sestra se nije mrdala, nije je ni gledala, ali bilo je užasno jer je izgledalo kao da će svaki trenutak skočiti na nju. Ali pas osjeća strah i ako ga neko ne pokazuje spolja i koristi to. Nekako ne mogu da zamislim da me rođeni pas ujede. Pa i nekako ako je to s razlogom, ali da to uradi zato što ima takve gene, ili neke svoje bubice u glavi, ili zato što želi da bude alfa u kući, to mi nekako ne liči na odnos koji čovjek i pas razvijaju jedan prema drugom. Ja se čak i pitam da li je to njeno ponašanje zaista rezultat težnje da bude alfa?? Što je više znam sve manje vjerujem i u to... Kad je došla imala je osobine plašljivog, nervoznog, ili psa pod stresom, psa kojeg ništa ne interesuje, koji zna samo za strah i režanje.. Da nisam upoznala Ninu i dalje bih vjerovala da je čovjek kriv za svakog lošeg psa. Čovjek koji ga voli i upozna pronašao bi način da razvije u njemu dobre osobine, i u tome bi i uspio jer sam vidjela kolika je moć ljubavi i strpljenja kod nekih pasa koje smo imali, ali ako taj pas ima genetske predispozicije da razvije neku vrstu ponašanja i najmanja greška će ih isprovocirati do maksimuma i održati kao trajnu osobinu karaktera psa.Mi smo često razgovarali o tome gdje smo i mi mogli pogrešiti i šta je sa njom. Da li smo je razmazili, da li nismo znali kako da se pravilno postavimo prema njenom ponašanju prvih dana i sl. Svaka promjena je u početku bila pravi šok za nju. Ako stavim npr. nešto na sto za šta ona zna da nije bilo tu ona će režati i lajati na to. To sve manje radi, ali u početku to je bilo grozno. Jednom je legla ispod stola i bez ikakvog razloga počela prvo da reži, a onda da laje i reži. Svi smo se prepali da je definitivno luda. Razumijem ako pas to radi zato što je nešto sakrio pa vam ne da da priđete i sl.,ali ona nije imala povod za takvo ponašanje. To je ono što me ponekad plaši kod nje. Mama često kaže da nije mogla ni da sanja da će imati tako napredvidivog psa kojeg će se bojati. Jer kod Stema neka njena pravila smo poštovali mi, ona je poštovala neka naša i to je bilo jedno nenormalno razumjevanje. Mama često kaže da se jedino čudi da nije progovorio. Kod Nine toga nema, i ne samo da toga nema već potpuno je nepredvidiva. Kad mislite da napokon nešto poznajete ona uradi nešto novo i ludo. Ninu djeca pred zgradom od milja zovu bitanga. Osim curice o kojoj sam već pisala.Ona može da je pomiluje iako se Nina sva ukoči i ne skida oči sa nje kad je ova pomiluje, ali ona to smije. Ali ona je samo povremeno tu kod bake. Možda liči na neku djevojčicu iz njenog djetinjstva koju je voljela. Ne znam kako bih drugačije objasnila to. Njeni su me pre par mjeseci pitali gdje sam nabavila Ninu jer i oni žele da njoj kupe kokera. Dok smo razgovarali Nina je lajala na njih kao luda. Rekla sam im da su kokeri divni psi, što u svojoj dubini Nina i jeste, ali da oni svom štenetu duguju izvinjenje ako ga kupe kao ja. I da svom djetetu i sebi duguju da ono vidi sa kim će provesti dobar broj godina života.I da zaista trebaju pročitati i o nekim lošim karakteristikama koje se sve češće javljaju u prevelikom uzgoju ovih pasa. Ponekad mi je strašno žao i dođe mi da joj se izvinem što sam je tako kupila, jer pretpostavljam da i sam transport nije bio baš normalan, pošto je sva bila mokra i jako je smrdila na mokraću drugih pasa. Ali možda bi bila takva i da sam je i vidjela i drugačije uzela. Možda je jednostavno rođena da bude takva. Ni mi ljudi nismo savršeni..Ali sve se više bojim kako će to tek izgledati kada ostari.Baš kao što si i ti napisala za Rikija.

Bože, koliko sam već napisala!!!! I koliko je sati. Ali ovo je drugo veče da ti pišem pa ću sada ostaviti odgovor na forumu. Hvala ti što si podjelila svoja iskustva sa Rikijem.Voljela bih da pišeš još o Rikiju, razumjeću ako još ne možeš to , jer znam koliko je teško i koliko uspomena se vrati. Naravno i o novom članu porodice. Zaista mi je drago da ste se odlučili za novog psa, i za istu rasu. :D Potpuno se slažem da postoje ekstremne razlike u naravi iste pasmine,ma ne samo pasmine-u naravi svakog psa i da ne nikada ne možemo reći svaki pripadnik jedne pasmine je takav, ali tvoj Riki i Nina su zaista primjeri za to šta nam se sve može desiti sa psom i pored sve ljubavi prema njemu. Hvala za odgovor i hvala za iskrenost. Ja znam da ću o tvojoj priči još puno razmišljati....Ti i Alex imate puno pozdrava od mene i bitange Nine. :D :D :D

P.S. Izvinjavam se Anastaziji što još nisam postavila Ninine slike, ali još nisam uzela skener, i čim to uradim postaviću ih.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Dijana

Tekst koji sljedi zapravo predstavlja dijelove teksta koji je uzet sa interneta, od aurice knjige "I Love My Dog, But..." (1999 Avon Books), koja je prevela neke djelove svoje knjige u jednom forumu.ЕЅao mi je, ali zaista ne znam kako se ona zove, baЕЎ zato ЕЎto je tekst iz jednog foruma, ali ako je neko ДЌitao ovu knjigu ili je ima,mogao bi napisati taj vaЕѕan podatak. Ona u velikom dijelu objaЕЎnjava plaЕЎljivost kod pasa, dio koji me jako interesovao prvenstveno zbog Nine.Tekst koji sljedi je zanimljiv i moЕѕe se iz njega nauДЌiti dosta. Vredi proДЌitati....

4. Zivci

"Takva plaЕЎljiva zivotinja uvijek predstavlja samo teЕЎkocu svom vlasniku, koji se mora stidjeti takvog psa, i sramotu svojoj rasi. Ni pod kakvim uvjetima ne smije se takva Еѕivotinja koristiti u uzgoju, koliko god plemenita i lijepa bila njezina vanjstina." Max von Stephanitz, Njemacki ovcar u rijeci i slici, 1925.

Bit NJO je karakter. Daleko najgora moguca greska kod NJO jesu slabi zivci. Nazalost, taj je problem vrlo rasiren. Sam von Stephanitz je na njega davno ukazao. Zapravo, rekao nam je da bi stvaranje pasa sa slabim zivcima bilo ravno degeneraciji i unistenju pasmine.

Sto je to pas sa slabim zivcima? Pojednostavljeno, pas sa slabim zivcima pokazuje oblike ponasanja koji spadaju u izbjegavanje ili agresivnost kad se nadje suoДЌen s ljudima, situacijama ili predmetima koji nisu prijeteci. Nista nije teze uzgajivacu ili vlasniku nego cuti da njihov pas ima problema sa zivcima. Ljudi ce na raznorazne nacine iznalaziti objasnjena i poricati problem.

Shvatite to kao znak za uzbunu kad uzgajivac poДЌne kriviti okolinu za ponasanje svog psa. Recimo, plaЕЎljivo stene ce se skupiti od straha ili bjezati od vas kad ucnete da ga pomilujete. Uzgajivac ce vam sigurno reci da to nije nista strasno, da je stene samo malo stidljivo i da mu treba vremena da vas upozna. Sigurno ce vam takodjer reci da je to savrseno normalno za stene. Mladi odrasli pas nasrce i skljoca zubima na neutralnog stranca koji mirno hoda ulicom, a vi izjavljujete da je to zato sto taj neznanac nosi cudnu kapu ili da vas pas ima nevjerojatnu moc zapazanja i da je opazio neku skrivenu zlu crtu u tom covjeku pa vas je hrabro branio. (Zapravo, ako je pas to ucinio jednom ili dvaput u zivotu, mozda ste cak u pravu.)

Pseca reakcija na neutralne neznance uvijek puno otkriva. Pod neutralnim mislimo na nepoznatu osobu koja mirno ide ulicom i ne obraca paznju niti na vas niti na vaseg psa. Pas ignorira neznanca? Odlicno. Malo radoznalosti takodjer spada u okvire normalnog. Izbjegavanje ili agresija su znak ozbiljnih problema sa zivcima.

Morate shvatiti da se problemi sa zivcima ne daju popraviti. Bjezanje od "strasnog" predmeta ili zvuka nije problem obuke, nego problem temperamenta. S dovoljno obuke mogli biste nauciti psa da inhibira svoju reakciju na neki odredjeni nadrazaj, ali necete popraviti problem sa zivcima. Recimo, mozete nauciti psa da ne bjezi od invalidske stolice koja se krece. Medjutim, ako covjeku koji sjedi u toj stolici ispadne knjiga na pod, pas ce se naravno opet sav uspaniciti.

Obuka moze modificirati odredjena ponasanja do neke granice, ali ne moze promijeniti psece gene. Slabost temperamenta ce se uvijek ponovo pokazati pod stresom. Testovi stresa su potrebni da bi se pse sa slabim zivcima izdvojilo iz skupa genetskog materijala. Ima i previse slabih pasa koje sposobni instruktori nekako dovuku do naslova. No, bolje ista nego nista! Psi se suvise cesto koriste za uzgoj bez ikakvih testova. U Americi je uzgoj postao posve subjektivna stvar, u stilu "znam kakvi se meni psi svidjaju pa cu takve uzgajati." Nevjerojatan broj americkih uzgajivaca uopce ne shvaca zivce. Gledaju svoje pse u svom dvoristu, gdje su psi samouvjereni, i misle da su im psi upravo super. A kupci stenadi nasjednu na to, naravno.

Tipican scenarij: kupac ide uzgajivacu vidjeti leglo stenaca. Vidi sest prelijepih stenaca koji se zadovoljno medjusobno igraju. Izgledaju odlicno. Nazalost, to je najgori moguci scenarij za izbor steneta. Kad su na poznatom terenu, okruzeni bracom i sestrama i poznatim ljudima, svi stenci izgledaju samopouzdaniji nego sto stvarno jesu! Tek kad izolirate stene od legla i ljudskih prijatelja i po mogucnosti ga odnesete negdje gdje jos nije bilo mozete stvarno vidjeti kakvo je.

.2. Zivot sa psom slabih zivaca

Nije to lako. Slabi psi su nepredvidljivi. Udruzite slabe zivce s jakim obrambenim nagonom i niskim pragom i dobit Д‡ete uistinu opasnog psa. Tko zna sto ce takvog psa izazvati? Vlasnici su uvijek zabezeknuti kad njihovi psi pokazu agresiju iz straha. Iznalaze najraznovrsnije isprike za to. Posebno to vole definirati kao "zastitu." Vlasnica sedmomjesecnog steneta iz tko zna kakvog uzgoja javila mi se zbog obuke svog steneta. To joj je bio prvi pas, i htjela ga je pariti sto je moguce prije. Nikako je nisam mogla odgovoriti zbog toga. Bila je uvjerena da ima najboljeg psa zastitnika na svijetu. Zasto? Zato sto bi se stene, kad pozvani gosti dodju u njezin dom, zalijepilo za nju, naslonilo na njenu nogu i rezalo na goste.

Pas je zapravo vreca zivaca i ne bi nikad trebao ici u uzgoj. Lako je shvatiti zasto se vlasnica zabunila i smatra ponasanje svog psa zastitnickim -- zato sto ne shvaca sto se iz psece perspektive zapravo dogadja. Pas je nasmrt preplasen kad vidi goste. Zato se zalijepi za vlasnicu. Njezina fizicka blizina daje mu upravo toliko hrabrosti da svoju zabrinutost glasno izrazi rezanjem. Apsolutno vam garantiram, da ona nije tamo da zastiti to stene, ono bi se od straha zavlacilo pod namjestaj kad dodju gosti. Nitko ne voli cuti tako nesto o svom voljenom ljubimcu, no svi to moramo cuti u nadi da takvi psi nece ici u uzgoj. To sedmomjesecno stene je bas ona vrsta psa zbog koje najvise brinemo, jer ce vjerojatno kao odrastao pas postati nepredvidljiv grizac iz straha.

.3. Bilo nam je zao jadniДЌka!

Koliko sam samo puta to cula! Mnogi kupci ЕЎtenadi nasjednu na stidljivo, plaЕЎljivo stene. Svima nam je Еѕao takvih. Uzgajivaci jos poticu nasu zabludu da cemo im mi pruziti dobar dom i da ce se oni lijepo oporaviti. Mala stenad cesto pokazuje slabe Еѕivce stidljivim ponasanjem. Izbjegavaju sve sto im nije poznato. Neka stenad i u odrasloj dobi samo izbjegava, dok druga odraste u pse koji pokazuju agresiju iz straha. U oba slucaja su prilicno rizicni. Zamislite zivcanog psa s niskim pragom koji prvi put vidi vase dvogodisnje dijete koje vristi od bijesa i valja se po podu!

O odraslima je malo drukcije. Stidljivost kod steneta je uvijek razlog za zabrinutost. Stenice bi trebalo sve zanimati, trebali bi svakoga slijediti i u sve se petljati. Kako stene sazrijeva, normalno je da ce prestati skakati na svakoga koga vidi. Rezerviranost nije isto sto i stidljivost.Sa zreloscu dolazi sumnjicavost, pa je odredjena rezerviranost prema nepoznatima posve prihvatljiva, a ne znak losih zivaca.

4.4. Simptomi

Ono sto nagovjestava lose zivce jest izbjegavanje neprijeteceg covjeka ili predmeta, ili nepotrebna agresija. Sjetite se kako izgleda pas u obrambenom nagonu. Ako takvo ponasanje vidite kod psa u odsutnosti prave, prepoznatljive opasnosti, taj pas je vreca zivaca. Zivcani psi su cesto vrlo glasni -- cut cete "mitraljesko" lajanje ili rezanje. Pod izbjegavanjem mislimo na to da ce se pas pokusati udaljiti od zamisljene opasnosti tako sto ce fizicki uzmaknuti ili se smrznuti na mjestu. Prevrtanje na ledja je oblik izbjegavanja koji cete opaziti kod krajnje submisivnih pasa. Zapamtite da i tu postoje razlike. Neki problemi sa zivcima su gori od drugih.

Jedan od najgorih slucajeva koje sam vidjela bilo je stene sibirskog haskija staro 12 tjedana. Otisla sam u njegov dom, cucnula i okrenula se postrance da ga pozdravim (cucanje i okretanje postrance je na psecem jeziku univerzalan znak dobrih namjera). Stene se nakostrijesilo, zarezalo, zalajalo i uzmaknulo, pustajuci za sobom dugi trag mokrace dok je bjezalo. Ostalo je desetak metara od mene punih dvadeset minuta prije no sto mi je odlucilo prici (ja sam ga potpuno ignorirala). Vrijeme koje stenetu treba da dodje k sebi je uvijek vazno. Neki stenci se prestrase nepoznatog, no skoro odmah dodju k sebi i pridju da pogledaju izbliza. O takvima puno manje brinem. Dvadeset minuta je jako dugo vrijeme za dolazenje k sebi. Na srecu, vlasnici steneta nemaju uzgajivackih ambicija!

Pazite na rezanje! To nikad nije dobar znak. Samouvjereni psi nikad ne reze na ljude niti predmete. Nakostrijesena dlaka je jos jedan znak da je pas prestrasen. Ljudi mi stalno govore da su njihovi psi dobri cuvari, jer kad god cuju neki zvuk, psi se nakostrijese i reze. Takvi ljudi se zavaravaju. Koliko god pas glumatao, na psa losih zivaca nikad se ne mozes potpuno osloniti u obrani. Prisutnost vlasnika je jedini razlog zasto pas nije pobjegao i sakrio se. Pas se moze lakse praviti vazan kad mamica ili tatica drze drugi kraj uzice.

Psi su na svom teritoriju toliko samouvjereniji da se mnogi problemi sa zivcima daju prikriti. Zamislite kupca odraslog psa koji dolazi vidjeti psa. Prodavatelj ce mozda cak i staviti rukav i pustiti psa da ga grize ne bi li impresionirao kupca. Znajte, igranje lovice sa rukavom sa vlasnikom u svom dvoristu nije test stresa! Ono vam nista ne govori. Izvedite tog psa na nepoznatu livadu, bez vlasnika, pa cete onda vidjeti kakav je. Nervozan, napet, plasljiv pas nije dobro drustvo. Zamislite da morate psa zatvoriti svaki put kad vam netko dolazi. Da se morate bojati za vlastitu djecu. Ili da pas ne moze uspjesno proci niti osnovnu obuku poslusnosti, jer je prezauzet vlastitim strahom kad god izadje iz svog dvorista.

3.2. Bistra glava

Izraz "bistre glave" cesto cete cuti u kinoloskim krugovima. Bistra glava je usko vezana uz pragove i zivce. Pas je bistre glave ako se ne uspanici lako, jer ima dobar kontakt sa stvarnoscu. Takav pas moze imati vrlo jake nagone, ali ima i urodjenu sposobnost kontrolirati svoj nagon ako je to potrebno. Ako je moj Thunder na terenu, markirant ga razdrazuje, i on je potpuno spreman ugristi rukav, a vi mu pridjete s ledja i povucete ga za rep, Thunder vas nece ugristi. To se zove bistra glava. On je pod maksimalnim pritiskom, ali jos je sposoban shvatiti da vi niste prijetnja i da se treba koncentrirati na tipa s rukavom.

Usporedite to sa psom koji poludi kad nepoznata osoba prodje ulicom ili kad s prozora vidi drugog psa u prolazu. Vlasnik mu pridje i on ga ugrize. Sto se dogodilo? Pas je izgubio dodir sa stvarnoscu. Suvise se razdrazio za svoj prag tolerancije. Nazalost, takve su pojave ceste. (Procitajte Rudyjevu pricu u I Love My Dog, But...) Neki instruktori kazu da su takve stvari posve normalne za psa s jakim nagonom. E, nisu. Pas je izlozen prevelikom stresu i izgubio kontakt sa stvarnoscu. To je jedna od definicija ludila. Pas vam takvim postupkom jasno i glasno govori da mu nedostaju mehanizmi nosenja sa stresom. Ugrizanje vodica umjesto zeljenog objekta naziva se krivo usmjerenom agresijom. Uravnotezen pas ne gubi kontakt sa stvarnoscu tako lako. To nije stvar nagona, vec praga koji je postavljen opasno nisko.

3. Pragovi

Pas s tako jakim obrambenim nagonom mogao bi biti opasnost za sve oko sebe da nije praga. Pod pragom za nagon podrazumijevam to koliko brzo pas nesto pocinje smatrati prijetnjom i odgovarati na to.

Visoko defenzivan pas s niskim pragom stimulacije je vrlo opasan pas! Takav pas ce lako vidjeti nepostojecu prijetnju i agresivno reagirati. Prag nije drugi naziv za zivce, nego stvar snage zivaca. Sto su pseci zivci jaci, manje je sanse da ce pas panicariti ni zbog cega, i vise je stimulacije potrebno da bi pas reagirao.

Neki psi reagiraju na apsolutno sve u svojoj okolini. To nije rijetko medju nekim terijerima. Zvuk perilice za rublje koja mijenja programe ili zvonjava telefona moze izazvati nekontrolirani napad bijesnog lajanja. Pas s niskim pragom reagira na skoro sve i cesto prejako reagira. Takve je pse vrlo lako prenadraziti. To ponekad izgleda kao da psu nedostaje nekakav filter koji bi prociscavao ulazne nadrazaje. Sigurno ste vidjeli mirnog, opustenog psa koji drijema u dnevnoj sobi i jedva podigne glavu kad netko u blizini zalupi vratima auta. To bi bio pas s visokim pragom.

Preuzeto iz knjige: "I Love My Dog, But..." (1999 Avon Books)

Pozdrav svima... :D :D :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo nesto o ulepsavanju koker spanijela.Ulepsavanjem se pocinje u 5 ili 6 mesecu zivota.Za uspeh u tome neophodno je psa pravilno drzati i negovati.Pod negom se podrazumeva svakodnevno cesljanje,narocito po povratku iz setnje sa travnatih terena.Ukoliko je dlaka ucebana ili ucickana,odmah je treba ocesljati.Ako se to ne ucini odmah,kasnije se dlaka sa ucickanih delova mora iseci,a to nije trimovanje.U tom slucaju psa vise ne mozemo ulepsati,vec samo osisati,pri cemu ce ostati neravnine po telu,sto znaci da ce takav pas na izlozbama dobiti losu ocenu,jer nema dlaku kakvu bi trebalo da ima pravilno negovan koker.Kokeri obicno imaju pravilno razvijenu dlaku,na nosu,glavi,ledjima i rebrima,kao i na zadnjm nogama sa spoljasnje strane.Duzu dlaku imaju na usima,po stomaku i na nogama sa prednje strane.Prilikom ulepsavanja moze se naici i na kokere koji imaju potpuno jednaku dlaku,kada ih je tesko trimovati.U tom slucaju se moraju osisati,jer druge mogucnosti nema,mada to nije predvidjeno standardom.Za pravilno odrzavanje cistoce psa neophodno je imati cesalj i cetku.Za trimovanje su neophodni:trimer,cetka,cesalj,elektricna i rucna masinica i makaze,kao i stabilan sto na kome se uredjuje pas.Lica koja zele da se bave trimovanjem kokera moraju dobro poznavati ovu rasu,znati njegovu anatomsku gradju,standard i ne smeju biti nervozni.Trimovanje zahteva prilican fizicki i psihicki napor.Pre trimovanja psa treba dobro ocesljati,da nema ucebanih mesta na telu,a zatim specijalnim trimerom izvuci mrtvu dlaku,onu koju cesalj nije uspeo da skine.Trimer uzeti u desnu ruku,levom drzati kozu iznad mesta gde se trimerom radi,a palcem desne ruke pritisnuti dlaku uz trimer.Trimerom treba pazljivo raditi,nezno rukovati,kako ne bi povredili kozu psa.Trimerom treba zahvatati dlaku u manjim kolicinama da se psu ne bi nanosio bol.Trimovanje pocinje od glave.Zatim se ravnaju i po potrebi skracuju dlake na usima.Masinicom i makazama se ociste unutrasnje strane usiju i tek nakon toga se prelazi na trimovanje ledja,od glave do repa.Posle toga prelazi se na ulepsavanje prednjih nogu.Ukoliko na prednjim nogama ima isuvise dlake sa prednje strane,treba ih odstraniti,a na zadnjem delu -zavesice- dobro ocesljati.Pri uredjenju sapa voditi racuna da gornji deo ostane okruglog oblika,tako da se mogu videti nokti.Ne sme se sisati tako kratko kao kod pudli.Rep treba da bude trimovan tako da bude iste debljine od korena do vrha.Zatim se osisa dlaka oko cmara,kako se pri vrsenju nuzde izmet ne bi zadrzavao na dlaci.Na zadnjim nogama se takodje ostavljaju zavesice,srazmerno onim na prednjim nogama.Sape na zadnjim nogama sredjuju se kao i na prednjim,s tim sto se osisaju blizu skocnog zgloba.Pri doterivanju dlaka na stomaku treba obratiti paznju,pogotovo ako je u pitanju zenka,da se ne povrede sise.Kada se oceslja dlaka na donjem delu stomaka,uskladiti je sa zavesicama,a ukoliko je potrebno,vrhove izravnati kako bi pas ozgledao harmonicno.Dlake sa donje strane vratnog dela prorediti i dovesti u srazmeru sa duzinom dlaka susednih delova tela.Na grudima se ostavlja dlaka iste duzine kao i po vratu.Trimovanje treba obavljati 15-20 dana pre izvodjenja psa na izlozbu,kako bi se do izlozbe izravnala i povratila izgubljeni sjaj.Svaki vlasnik,prilikom izvodjenja psa na izlozbu,treba da ponese cetku i cesalj da bi psa pred sam nastup jos jednom dobro ocesljao.Ulepsavanje americkog kokera veoma se razlikuje od ulepsavanja engleskog koker spanijela.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Dijana

Hvala puno za korisne savjete, a naj naj više hvala za sliku. :D Predivan koker. Savršen. =D> Jedino što moram priznati da meni njihove šapice izgledaju mnogo ljepše sa dužom dlakom, tj. kada je ne skraćuju toliko da se vide nokti. Onda mi šapice izgledaju kao da ih je posudio od drugog psa, a one su im najslađi dio tijela. Meni Nina liči na malog medu zbog šapica. A još ima običaj kad se igra da se popne na zadnje noge i da nas zagrli sa obe šape i ništa slađe od toga na svjetu. :D Ma meni su psi najljepši prirodni, tj. sa sasvim malo dotjerivanja dlake. Glavu im je neophodno urediti ovako kao na slici, ali šapa mi je nešto žao. Mada moja sestra kaže da joj je draži bio onaj Alf na kojeg je Nina ličila sa razdeljkom na glavi.

Kod njih je najveći problem što im izuzetno brzo raste dlaka između jastučića - na prednjim i na zadnjim nogama. Ona zahtjeva najpažljivije šišanje, a Nina to najviše mrzi. I kod zlatnih kokera dlaka raste ovako kako si napisala, ali crni imaju mnogo gušću, dužu dlaku, koja je jednake dužine. Kod šišanja ušiju obavezno treba prije šišanja staviti vatu u njih. Ako vam se desi da i pored toga poneka dlačica završi u uhu, to ćete lako primjetiti jer će pas otresati glavom ili će pokušati da šapom češe uho. Ako ne uspijete sami očistiti uho, odvedite ga veterinaru, jer kokeri imaju izuzetno osjetljive uši. Njihove uši vas mogu nasmijati, ali i izluditi, kao što se nama desilo kada ju je mama jednom izvela i vratila je sa dva čička na jednom uhu i tri u drugom. Probala sam na puno načina da ih skinem, ali na kraju smo morali upotrebiti makaze. Kod nje mašinica ne dolazi u obzir, jer je nisam od malena navikla na taj zvuk, i onda počne da se trese i cvili, tako da to više i ne koristimo. Jedva je prihvatila fen, još kao mala.

Uši i koker...-da sam znala šta me čeka. Njih jednostavno morate četkati i češljati svaki dan zbog dlake koja prelazi dužinu uha.Taj donji dio dlake najlakše se i najbrže petlja. Dužinom uha dlaku istrimate i nešto je kraća, ali tamo gdje prestaje uho tu počinju vaše nevolje. Naravno, njihove uši su svuda, a najviše u hrani, tako da smo jedva našli zdjelicu iz koje njene uši ne jedu prije nje.. :lol:

Prednje i zadnje noge se sasvim lako dotjeraju kao na slici (na prednjim djelovima nogu dlaka se sasvim skraćuje, a na zadnjim ostavljaju zastavice-kao što si napisala) i to mi je super, ali zašto im donji dio šape skraćuju toliko da im se vide nokti? Moja sestra kaže da joj onda izgledaju kao da su zavrnuli nogavice od hlača.Šišanje Nininih šapa traje 4 dana-svaki dan jedna. Ne može drugačije, toliko strpljenja ima. Prvo joj ošišam dlaku između jastučića, onda joj prorjedim dlaku između noktiju ali tako da ostavim dužu stepenastu dlaku preko, koja je nekako u obliku zvjezdice kada je kupam, ali kad je dlaka suha šapice izgledaju okrugle i ogromne. Meni se to jako sviđa. Svi su u panici kad se šišaju one-samo ponavljaju-ne prekratko. Nije važno što ja molim boga da Ninino strpljenje potraje,i što rizikujem život –šala, ali važno je da šapice ostanu velike. Obožavam pse sa velikim šapama.Da, Nina ima i bradu, pa pošto nikako nema smisla da jedna curica ima bradu onda i to moramo da skraćujemo da bi dlaka na tom mjestu bila potpuno uz vrat.

Imaju predivnu dlaku i zaista je šteta ne potruditi se da takva i ostane. Nama to nije uspjevalo pa smo je morali voditi kod veterinara da je uspava i ošiša, i od tada je to zaista mukotrpan posao, ali i taj kompromis koji smo pronašle tj. 10-tak minuta dnevno znači puno. Jer možete da zagnjurite ruke u najmekšu dlaku na svjetu i da vas pokrije sa obadve šape po glavi, jer je to njen način umiljavanja. Zagrljaji su joj najveći fazon. I gunđanje. Ubrzo naučite razlikovati te čudne zvukove i to vam dođe kao govor. Najbolje je od svega što i uzdiše. Kad ulazim u stan onda odmah pada zagrljaj i ide uzdisanje tipa – gdje si bila tako dugo, jadna ja... Najbolji dio sam zaboravila kako se stidi i kako voli da krade stvari. To sam čula i od nekih drugih ljudi koji imaju kokera- da su rođeni lopovi. Ako ukrade nešto (šnale, štipaljku sa balkona i sl.) onda stalno hoda sagnute glave i ne gleda vas u oči, i iako niste bili svjedok toga znaćete da je nešto nestalo.. A krade vam i ispred očiju- ako sjedite u bilo čemu što ima džepove imaćete njen nos u džepu, i ubrzo stvari iz džepa u zubima.

Opet sam se ja raspisala. Hvala ti joЕЎ jednom puno za sliku, tako je oЕѕivila tekst. Posebno ЕЎto je to slika predivnog psa. Pozdrav svima od Nine i mene...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Dijana

Predivni su =D> =D> =D> . Hvala :D . Slatki su, preslatki. =D> O:)

Ovo kad sam mali-toga se sjećam kao da je juče bilo kad vidim ove medene okice. Pa ti budi alfa u porodici ovakvom pogledu. U većini slučajeva i ostaje takav.

Tvoj izbor fotografija ne može promašiti. :D Oduševljava me što si sada postavila fotografije sa kokerima koji imaju uže njuškice (osim zlatnog, koji ima tipičnu njuškicu).Ovaj crni koker na drugoj slici je kao Ninina kopija, savršeno isti,jedino što njeni obrazi nemaju baš tu dužinu, već više kao kod ovog u sredini. ( ako ne i kraći).

I naravno-klasika, :lol: kad bi trebalo da proДЌitam ЕЎta je u glavi ovom crnom, to bi vjerovatno bilo :Ako taj kojeg gledamo krene-ja sam zadnji. 8) 8). A vjeruj, da taj izgled-baЕЎ smo umorni -vara, taj pas je neumoran. Ali je fantastiДЌan glumac, ako mu se neЕЎto ne da. :wink:

Hvala puno joЕЎ jednom....Pozdrav :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Black Angel's
Zaista prelep primerak :P .Mogla bi postaviti sliku Holly.

hoæu sutra,ona je crne boje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kod njih je najveći problem što im izuzetno brzo raste dlaka između jastučića - na prednjim i na zadnjim nogama. Ona zahtjeva najpažljivije šišanje, a Nina to najviše mrzi.

AKO TI JE MNOGO LAKSE TO MEDZU JASTUCICAMA MOZES DA OSISAS MASINICOM,NEMOZES DA POVREDIS,ALI TIM SAMIM NECE SE SKUPLATI PRASINA I PRLJAVSTINA

.

Uši i koker...-da sam znala šta me čeka. Njih jednostavno morate četkati i češljati svaki dan zbog dlake koja prelazi dužinu uha.Taj donji dio dlake najlakše se i najbrže petlja. Dužinom uha dlaku istrimate i nešto je kraća, ali tamo gdje prestaje uho tu počinju vaše nevolje. Naravno, njihove uši su svuda, a najviše u hrani, tako da smo jedva našli zdjelicu iz koje njene uši ne jedu prije nje.. :lol:

TU TEBI MOZE DA POMOGNE JEDNA KAPICA,OBICNO NJU SASIJU SAMI I OLAKSAVAS TIM SAMIM POSAO I SA HRANJENJEM I SA CICKOVIMA :wink: KAKO DA SASIJES MOGU DA TI OBJASNIM.

AKO TE INTERESUJE NEGA KOKERA,MOGU DA OBJASNIM, JER IMAM I AMERIKANCE I ENGLEZE :P

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Vesna Curcic

Da usi ne bi upadale u zdelu dok pas jede, jednostavno uzmite jednu zensku najlon carapu i odsecite joj deo za stopalo.

Onda jednostavno provucete glavu kokera kroz carapu i necete vise imati hrane na usima!!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Black Angel's

da malo podignemo topić...

boje engl. kokera

BLACK

Show_Virtual.jpg

RED

gregor.jpg

BLACK AND WHITE

mixer.jpg

BLACK WHITE AND TAN

fiesta1397.jpg

mainelvera.jpg

BLUE ROAN

doubleoseven.jpg

Bailey.jpg

Nino.jpg

LIVER

maineljessica.jpg

LIVER AND TAN

beighley.jpg

LIVER ROAN

maineljoachim.jpg

LIVER AND WHITE

Estee.jpg

LIVER ROAN AND TAN

destinyhart.jpg

LIVER WHITE AND TAN

pablo.jpg

RED ROAN

marilyn.jpg

RED AND WHITE

mainelkatarina.jpg

orio.jpg

ORANGE AND ROAN

mainelalex.jpg

kaila.jpg

ORANGE AND WHITE

gregory4.jpg

gregory6.jpg

LEMON ROAN

cardinal.jpg

SABLE

tosca.jpg

bonita.jpg

fantazie1391.jpg

BLACK AND TAN

madicke.jpg

aj.jpg

BLUE ROAN AND TAN

bridie.jpg

patrick.jpg[/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Valentina

:D :D :D bravo Iva !!! :D :D :lol: :wink: :wink:

Meni je ipak najljepЕЎa crna 8) :wink:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest RAUL dalmatians

Pozdrav svima,

novi smo na ovoj temi.Nasa "banda" brojnija je za 5 malisana,engleskih koker spanijela ,blue roan , koji su rodjeni kod nas ali koji ce biti registrovani pod RAVNELE odgajivacnicom u vlastnistvu Milana Milanovica iz Cuprije.

Majka je Ravnele Biou (Bozotligeti Blue Tarquin X Aone's Stella Polaris of Ravnele)

Otac je Backhill's I Like It (Midnight Train Vom Rauhen X Backhills Doris day)

Kad malo porastemo stizu i prve slike.

Nenad

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this