Anastasia

Jetrena žila (liver shunt)

Recommended Posts

Blago receno sam se sokirala kada sam pregledajuci neke stranice na internetu o Biewer Jorkijima, naisla na podatak o ovoj opakoj bolesti :(. Citajuci tekstove jedan za drugim, postala sam ubijedjena da danasnji veterinari ovu smrtonosnu bolest jako lako mogu zamijeniti nekom drugom, a to je smrtna presuda za ljubimca... Evo nesto prevedenog materijala i poneki moj komentar.

Sta je Liver Shunt (u slobodnom prevodu Jetrena Zila)?

U daljem tekstu koristicu skracenicu LS.

Ukratko i pojednostavljeno, LS je stanje pri kome dio krvi u tijelu mimoilazi jetru i ide direktno u srce. To je krvna zila koja odvodi krv oko jetre, umjesto kroz nju na preciscavanje. Toksini, speciajlno amonijak (NH3), sakupljaju se u krvotoku i pas dobija napade oduzetosti radi povisenog nivoa amonijaka. Jetra je obicno manja nego uobicajeno (atrofirana) i ima smanjenu funkcionalnost, pored cega se mogu javiti i infekcije jetre. Hiruski put je jedina moguca mjera, i bez nje pas umire (u najvecem broju slucajeva umire i pored toga).

Neki od znakova ove bolesti su: mali rast (slab razvoj), slab apetit, slab razvoj misica, problemi u ponasanju ( kruzenje, disorjentacija, nereagovanje, pogled u prazno, pritiskanje glave), tiho ponasanje, prekomjerno pijenje vode ili uriniranje, vidljivi gubitak vida, diareja i povracanje, slab oporavak poslije anestetika (barbiturata) ili sedativa (acepromazine) i, napadi oduzetosti. Kod nekih zivotinja, ovi znakovi su povezani sa ishranom proteinima.

Kod nekih zivotinja ova bolest je "urodjena portosistemska zila" ili CPSS, dok se kod drugih javlja masa malih odvodnih zila (stecena portosistemska zila).

Urodjena portosistemska zila

Fetus u razvoju kod svih sisara ima veliku zilu (ductus venosus) koji krv nosi kroz jetru do srca. Posto majcina jetra odradi posao na filterisanju i izbacivanju toksina, sacuvanju secera, i proizvodnji proteina za svoje nerodjene bebe, funkcija jetre nije potrebna kod fetusa. Pod normalnim okolnostima, ova zila se zatvara ubrzo poslije rodjenja, posto jetra novorodjenceta pocinje da funkcionise. No, u nekim slucajevima ne zatvara se korektno (Patent Ductus Venosus ili intrahepaticna zila), te izaziva nasljedni defekt po rodjenju koji se naziva "urodjena portosistemska zila" ili CPSS. Kod drugih, krvna zila van jetre razvija se nenormalno i ostaje otvorena i posto se "ductus venosis" zatvori - u ovom slucaju nazivamo to extrahepaticna zila.

Posto krv mimoilazi jetru kod psa sa odvodom (zilom), toksini se nakupljaju u krvotoku ili bubrezima. Zivotinji nedostaju osnovni materijali, izvori energije koji joj pomazu da raste. Klinicki znakovi se veoma cesto vide u ranom dobu i ukljucuju mali rast (slab razvoj), slab apetit, slab razvoj misica, problemi u ponasanju ( kruzenje, disorjentacija, nereagovanje, pogled u prazno, pritiskanje glave), tiho ponasanje, prekomjerno pijenje vode ili uriniranje, vidljivi gubitak vida, diareja i povracanje, slab oporavak poslije anestetika (barbiturata) ili sedativa (acepromazine) i, napadi oduzetosti. Kod nekih zivotinja, ovi znakovi su povezani sa ishranom proteinima, dok se drugima uspostavlja dijagnoza poslije dugog oporavka od anestetika i sedativa. S druge strane, kod nekih se znakovi ne pokazu dok nisu stariji, kada se razviju infekcije mokracnih puteva i jetre i kamenje.

Od januara 1980. do Februara 2002, univerzitetske veterinarske klinike sakupljale su informacije o psima pogodjenim ovom bolescu, ukljucujuci rasu Joksirski Terijer kojo su medju prvima predstavljeni i dijagnosticirani sa CPPS. Od tada se prati koje rase su sa najvecim rizikom.

Kod 0.18% od svih novorodjenih pasa otkriven je urodjeni LS, od cega 0.05% kod mjesanaca. 10 puta veci broj pasa rodjen je sa ovom dijagnozom u 2001. godini, u odnosu na 1980. Joksirski Terijeri cine 20.1% od svih. Naglaseno je da Jorki ima 36 puta vecu sansu da oboli od ove bolesti nego sve druge rase zajedno. Cak kod 2.9% novorodjenih Jorkija javlja se ovo oboljenje.

Ovom bolescu (extrahepaticna zila) generalno su vise pogodjene manje rase, Snauceri, Maktezeri, Dachshund, Jack Russell terrier, Shih Tzu, Lhasa Apso, Cairn Terrier i pudle. Kod vecih rasa javlja se cesce intrahepaticna zila. U Holandiji oko 2% Irskih Vucjih hrtova radja se sa intrahepaticnom zilom. Ova vrsta LS moze se susresti kod bilo koje velike rase i kod nekih malih (posebno pudle). U US najcesce se srece kod Labradora, Australijskih ovcara, Australijskih govedarskih pasa, Samojeda i Starog Engleskog ovcara.

Ova bolest smatra se nasljednom, jer se desava kod nekih od rasa mnogo cesce nego kod drugih, te u familijama pasa. Smatra se nasljednim kod Irskih Vucjih Hrtova, Koker Spanijela, Maltezera i Joksirskih Terijera, a vjeruje se da je nasljedna i kod nekoliko drugih rasa. Oboljeli pas trebao bi biti kastriran ili neutralizovan.

Ogromna paznja treba da se posveti pracenju stanja stenadi, posebno sa simptomima slicnim navedenim. Ja nisam sigurna niti da li u Evropi postoje klinike koje mogu uspjesno dati dijagnozu za ovu bolest, posto se ona cesto zamijeni sa, recimo padom nivoa secera, itd. Citajuci podatke na internetu, pronasla sam podatke o velikom broju oboljelih okota Biewer jorkija (nepriznata fci rasa koja potice iz Njemacke) u Njemackoj o cemu se ovdje uopste ne govori, medjutim otvorene optuzbe dolaze sa druge strane okeana (http://www.biewercoa.org/livershuntstatement.html), jer se bolest genetski prenosi na stence, a uzgajivaci koji to znaju ne cine nista da ih iskljuce iz daljeg uzgoja. Price vlasnika pasa koji su oboljeli od ove bolesti su zaista tragicne. Za sada je moguce lijecenje (koje ne garantuje uspjeh) samo hiruskim putem (ponata po tome Dr. Karen Tobias (ktobias@utk.edu), Tennessee College - Veterinarski fakultet), a oni koji to sebi i ljubimcu i pored najbolje volje nisu u mogucnosti materialno priustiti, pribjegavaju dijetama koje ne sadrze proteine, te tako pokusavaju da kontrolisu bolest sto je duze moguce.

Kako se dijagnostikuje ova bolest?

Psi sa urodjenim LS obicno imaju nizak nivo BUN-a (nitrogen urina u krvi) i albumina. Mogu imati laganu anemiju ili crvena krvna zrnca koja su manja nego je uobicajeno (microcytosis). Takodje im se moze javiti porast u nivou enzima jetre (AST, ALT). Urin im moze biti razrijedjen ili sadrzati male kristale (ammonium biurate). Niti jedna od ovih laboratorijskih promjena nije specificna za LS; ipak, kada veterinar vidi ove vrijednosti, obicno ce testirati i zucnu kiselinu ili koncentraciju amonijaka da bi vidio funkciju jetre. LS ne moze biti dijagnostikovan samo pregledom krvi; moze biti pronadjen samo naprednim tehnikama poput scintigrafa (nuklearni scan koji mjeri protok krvi), ultrazvuka, portogram (radiograf krvnih sudova jetre), CT-a, MRI-a ili hiruskim putem.

Da biste shvatili koliko je ova bolest opasna, procitajte price vlasnika pasa koji su prosli kroz taj pakao:

Liver Shunt Stories

Obavezno procitajte na drugoj strani prethodno datog linka sa pricama: Theodore's Story: Life of a Liver Shunt Yorkie

theo.jpg

Sada par pitanja... da li je kod nas zabiljezen neki slucaj LS-a i da li su veterinari obavijesteni o tome i obuceni kako da daju pravu dijagnozu? Da li imaju neophodne uslove da budu sigurni da je ta bolest u pitanju?

Share this post


Link to post
Share on other sites

U redu, Anastasia, odbrali ste interesantnu temu za diskusiju.

Najveci deo informacija si napisala i ne bih nista da promenim, samo bih hteo da dodam jos neke podatke i naravno, da odgovorin na zadnje pitanje koje si postavila.

Kako sto si istakla ovo oboljenje, tacnije anomalija, pretstavlja stanje na jedna abnormalna vaskilarna povezanost pomedju portalnu venu (vena koja je glavna u jetrinom krvotoku) i sistemsku sirkulaciju.

Glavni zadatak na portalnu venu je da povezuje gastro-intestinalni trakt sa jetrom. Dakle, krv koja dolazi od kapilara intestinalnog trakta ide direktno u jetra. Ova krv u sebi nosi hranljive stvari koji trebaju biti preradjene u jetru, kako i ogromna kolicina toksina, koji se trebaju detoksificirati u nju. Nakon ulaska u jetru, hranljive supstance budu metabolizirane, a toksini se detoksificiraju. Nakon ovih procesa, krv koja je prociscena i snabdena cistin hranljivih materija se prenosi u srcu, a odatle se raznosi po celi organizam.

Kad se desi anomalija krv ide direktno od intestinalnom traktu u srce.

Sta se desava kad se krv prenese direktno u srce, zaobilazeci jetru?

Kad se to desi, krv koja je obogacena toksinima, ulazi u srcu, a nakon toga, raznosi se po celom organizmu. Naravno, metabolizam hraitelnih supstanca izostaje, pa ih organizam nemoze iskoristiti ako nisu u soodvetnom obliku.

Kako se razvija ova anomalija?

Ovo stnanje moze biti urodjeno ili da nastane nakon rodjenja. Prema zadnjih podataka koji sam imao, oko 70-80% se radi o poremecenja u embrionalnom razvitku, narocito u zadnju trecinu gravidnosti. Samo u 20-30% slucajeva se radi o post-natalnom pojavljivanju bolesti.

U prvom slucaju, kapilari koji postoje u embrionalnom razvoju se ne zatvaraju, dakle ostaju otvoreni, povezujuci intestinalni krvotok direktno sa srcem. Oni se u zadnju trecinu gravidnosti trebaju zatvoriti.

Sto se tice post-natalnih pojava ove anomalije, stanje najcesce nastaje prilikom progresivnih jetrenih oboljenja, ciroze, hepatitise, povecani pritisak u jetrenom tkivu sto je posledica srcanih poremecenja.

u zavisnosti od toga, dali je vezni krvni sud u jetru ili izvan nje, poremecenje se naziva extra ili intrahepaticnim.

Posledice ovog poremecenja je dobro opisala Anastasia, ja cu samo da pojasnim kako se to dijagnostificira.

U gornjem tekstu iznjeti su nekih metoda, kako sto su laboratoriski testov i identifikaciju jetrinih enzima u krvi, onda se treba obratiti paznju na koncentracije glukoza, bilirubina, holesterola i BUN (blood urea nitrogen), koncentraciju ukupnih proteinskih frakcija, sa posebni akcenat na albuminsku frakciju i sl. Medjutim, sve ovo nisu patognomonicne karakteristike ovog poremecenja. Oni su samo pokazaoci da je moguce da se radi o LS. Da bi Doktor bio 100% siguran da se radi o ovom podmuklom stanju, mora se posluziti nekim modernijim tehnikama dijagnostifikovanja. Pre svega tu su: kontrastna radiografija, gde se koriste boje koji se ubrizgavaju u cirkulaciju i na rentgenskim zracima se moze jasno videti gde se krv transportira. Primenaom radioizotopa se takodje moze dijagnostifikovati ova pojava...mada ja bih uvek preferirao radiografiju. Radioizotopi su veoma skupi, a test nije tako pouzdan kao prvi. Lecenje ovog oboljenja se sprovodi samo hirurskim putem. Intervencija je daleko jednostavnija ako je konekcija izvan jetre. Ako ona prolazi kroz jetrenom tkivu, onda se mora raditi sto brze i sto spretnije. Jetra je organ koji brzo regenerise, ali je i puna krvi.

Pozdrav

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas je nasem mesancu od dve godine dijagnostifikovan sant jetre. Uradjene su sve analize, ali je nakon analize zucne kiseline postalo jasnije sta je. Dve godine vodimo bitku u pronalazenju odgovora zasto nam pas ima ponasanje koje se moze opisati svim simptomima koji su navedeni: kretanje u krug, dezorjentisanost, grizenje stvari u tom kretanju, pritiskivanje glave...a sve je zapocelo kada je kao mali imao tri kamena u besici. Do skora je jeo urinary hranu. Iz muke promenili smo ishranu misleci da je mozda alergija. Povecali smo proteine i nastao je haos! Saljem vam video za koji se nadam da bi mogao pomoci u ranijoj dijagnozi ove bolesti kod drugih pasa

 

https://docs.google.com/file/d/0ByMtZLSYb_B5THJaQ1hRa1FNUUE/edit?usp=drive_web

Share this post


Link to post
Share on other sites

Molim vas napišite malo o tome kako ide proces liječenja sa vašim psom nakon ove dijagnoze. Naime i sama sam nakon dugogodišnjeg tretiranja psa na sve drugo blizu ove iste dijagnoze.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odgovor (nazalost) iz prve ruke.

Mi se borimo za zivot maltezera evo tacno godinu dana, tesko je jako ali uspesno ako se pridrzavate pravila. Necu imenovati veterinare koji su nama skinuli kozu s ledja, iako je dijagnoza ustanovljenja, naplacivali su sve i svasta a niko konkretnu terapiju nije dao sem Strahinje. (Kome treba kontakt rposledicu).

 

Laktuloza kao obavezna (ujutru i uvece)

Daje se pola cepa, vecim psima naravno ceo cep.

Ona je mnogo znacajna i ne sme se propustiti u terapiji.

 

Sledeca stavka je bromazepan koji uvek treba imati kraj sebe za posle napada, mi dajemo jednu cetvrtinu (odredjuje se shodno kilazi psa).

Bitna stavka kod NAPADA:

1. Ne pokusavati prizvati psa-on Vas ne cuje.

2.Ne treskaj te ga, vec ga drzite u narucju  (polozaj ljuljanja bebe, ne znam kako drugacije da objasnim) kako ne bi progutao jezik.

3.OBAVEZNO napraviti zvecku od novcica i metalne cinije ili  uzmite kasiku recimo i lupajet sto jace mozete u bilo sta metalno, njima tik uz uvo, jer im ovo odvlaci paznju i napad ubrzo prestaje.

4. OBAVEZNO  psu posle napada prineti vode, jer posle napada su jako zedni i trazice da piski. ( i par puta)

5.OBAVEZNO posle napada psa izvesti u setnju.

 

Jako bitna stavka je i RC HEPATIC hrana ( granule i konzerve) nista kuvano i tome slicno, dakle samo ovo navedeno pas do kraja zivota sme da jede.

Jedino ukoliko lek nece da proguta u jako mali komadic salame recimo ubaciti lek kako biste ga zavarali.

 

Kod pasa kojima je ustanovljen jetreni sant. primecen je manjak B vitamina, koji se regulise  primera radi, davanje bundeve jedna supena kasika. I naravno uz loaktulozu uzeti u Animal strath , on je vitamin nije nikakav lek.

 

PREPORUKA: U apoteci uzeti glukozu, pozeljno je psu dati posle napada uz vodu i malo glukoze, kako bi ga secer povratio.

 

NAPAD IZAZIVA:

Stres- psu se mora posvetiti maksimalno paznja, nema vike na njega ni pod razno.

Hrana-ukoliko pojede bilo sta sem gore navedenog , moze biti kobno.

I naravno, ono sto dovodi do napada, nagomilavanje u mozgu toksida ( koji ujedno i uticu na gledanje u jednu tacnu, padanje prilikom setanja, nemogucnost oslanjanja na zadnje sape, POVRACANJE- zute sadrzine, pa se kod steneta jetreni sant mimo vadjenja krvi i jetrenih enzima , moze nalakse uociti.

 

Sam NAPAD - je slican epi napadu, grcenje , pena na usta(koja nekad ide , nekad ne) zbog toga nasi veterinari usled nestrucnosti ovu bolest cesto porede sa epilepsijom.

 

Operacija postoji, ali se ne preporucuje.

Kod malih pasa je van jetreni sant ( da kazem tako mimo strucnih izraza), dok je kod vecih pasa najcesce u jetri sto je kobno u veicni slucajeva.

Operacija podrazumeva ugradnju plocice koja ce spojiti krve sudove (ako sam dobro razumela Novaka) i ispunjava tu prazninu.Sem kad sant nije razgranat. Sto se ne vidi dok se pas ne ``otvori``.

Kod nas je izvreno 4 ove operacije ordinacija na Vracaru, ni jedan pas nije preizveo.

 

Ukoliko imate jos neko pitanje javite se.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala vam na odgovoru. Zanima me kada ste i koje prvo simptome primjetili kod vašeg psa? Kojom pretragom je točno utvrđena ta bolest?

Koliko često vam pas ima napade i što se dešava kada niste kod kuće u to vrijeme?

Koje su prognoze koliko dugo vam pas može živjeti pod ovim uvjetima koje ste naveli, te da li napadi postaju češći s vremenom?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nema na cemu naravno.

 

Prvi simptomi su uoceni sa tri meseca, odvedena je u Novmovet gde je njihovom greskom lecena od dehidracije (kazem greskom, jer da su tada izvadili krv a ne razna snimanja pas ne bi zapao u komu par meseci nakon toga).

Simptom prvi:

povracanje- poput slajma, zuta gusta masa (vezuje se za zeludac).

Ujedno, prvi napad ove bolesti izgleda:

blago teturanje, pas posle napada je mojar oko usta, ne moze na zadnje sape (prvi napad tako izgleda, kod nekog je blazi).

 

BITNO: Jetreni sant moze biti i steceni- drugim recima kod naseg psa je genetski ( ovim putem veliki pozdrav za odgajivaca gospodina Pavlovica iz Obrenovca!!).

Kod vecih pasa je stecen tokom zivota, razlozi mogu biti razliciti.

 

 

Kada je letos imala seriju jakih napada upala je u komu, tek tada su veterinari odradili komplet krvne analize ( AST je bio preko 1000, ne smem ni da napisem kolika je njegova normalna vrednost). Dakle, najvise se iz krvo moze uociti (za pocetak), potom ukoliko ovaj enzim bude visok, rade se jetreni enzimi gde izmedju ostalog dobijete tacnu informaciju.Sta je , ali ne i sta za dalje (oko terapije).

 

Kod svakog psa napadi su drugaciji, nekad ima seriju povezanih napada dan za dananom, nekad ih nema po par meseci.

Bitno je samo pratiti psa kada ima napada, zapisati i pokusati da uociti zbog cega do njih dolazi (uglavnom stresno ili ukoliko pojedu nesto sto ne bi trebali ).

 

BITNO: Pas koji boluje od jetrenog santa, NE SME ostajati sam kuci nikako!!

Stalno mora biti neko uz njega, jer nikad ne znate kada moze doci do napada, koji ako se ne spreci moze biti koban, bilo da srce prestane sa radom od velikom napora ili da se zadavi sopstvenim jezikom.

Zato preporucujem svima, da uvek neko bude sa psom ( mi naseg uvek vodimo sa nama gde god da idemo).

 

Pratim godinu dana istrazivanja, nasla sam podatak da je pas ziveo 12 ili 16 godina ( nisam sigurna) uz adekvatnu brigu i terapiju.

Juce sam recimo srela zenu koja mi je rekla da je njen maltezer ziveo 8 godina ( nismo se razumeli oko santa, kaze kod njih je bio srcani).

Od moje prijateljice, maltezer je ziveo jedva 1,5 dana, ali takodje nije potvrdjeno da je jetreni sant.

 

Drugim recima, pas mora imati terapiju (posetiti neurologa, Nesa Andric sa Vet. fakulteta ili pokusati mejlom doci do njega).

Sledeca stavka je hrana, nista ne sme jesti sem Hepatic granula.

Laktuloza svaki dan.

Puno ljubavi, bez nerviranja i stresa  i

BITNO -

1.Psi oboleli od jetrenog santa ne vole da budu u prisustvu drugih pasa , odnosno drugih zivotinja uopsteno.

Mi imamo tu srecu da imamo pored Lune jos tri psa sa kojima je odrasla i koji je posle napada uvek ``vuku`` da se igra, ali ako neko dodje kod nas sa psom , dozivi napad.

2.Psi oboleli od jetrenog santa ne vole guzvu, buku, muziku. Kad dodju gosti maksimalno ga sklanjajte.

3.Ako idete gradskim prevozom, pricajte mu, i obavezno pratite prilikom ulaska u autobus recimo da ima malo ljudi, jer u suprotnom dolazi do blagog treskanja i napada.

 

Pokusala sam da Vam prenesem uopsteno o bolesti i prvenstveno nase iskustvo, jer zaista nema kod kog veterinara nismo bili, nema koga nismo kontaktirali i koliko god Vam mogu pomoci , tu sam.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kod nas je situacija takva da je pas zbog povračanja i moguće gatroskopije poslan na ultrazvuk i rendgen gdje se posumnjalo na ovo teško oboljenje. Sada tek slijedi pretraga vađenja krvi prije i poslije hranjenja. No, ono što me najviše zabrinulo je to da je on uz povračanje imao ponašanje gotovo identično ovome

 

 

a što sam objašnjavala više veterinara kod kojih smo bili.  No svi su samo osim dezorjentiranosti, rušenja, uznemirenosti, tumaranja po stanu, podvlačenja uz namještaj, čuli samo povračanje te ga tretirali peptoranima i intestional hranom od čega mu nije bilo puno bolje.

 

Jedini napad je (a sada mu je 3,5 godine) imao nakon anestezije a po opisu bih rekla da je isto kao i kod vašeg psa izgledalo.

 

Trenutno sam ga na svoju ruku stavila na hepatic hranu i pas je živnuo, dobro mu je i već dugo nije bio u komadu tjedan dana dobro kako je sada.

Share this post


Link to post
Share on other sites

To je velika greska.

Princip da Vam uzmu novac, jer se dijagnoza za jetreni sant ne uspostavlja tako.

Nama je takodje rajden ultrazvuk i jos nekih par snimanja (kao sto rekoh novac da uzmu).

 

Druga stvar je ako se sumnja na neku drugu bolest, mali svaki veterinar zna da ukoliko se sumnja na sant jedini pokazatelj je ast iz krvi i ako se ne varam zucne kiseline koje se proveravaju.

 

Zahtevaj te samo vadjenje krvi, jer zaboga kakav crna snimanja, uvek se kod svakog oboljenja krece od krvi a potom se analizira pas dalje.

 

Povracanje i sant nisu povezani. Pas moze povracati iz vise razloga, ukoliko je ono sto je izbaceno zuckasto vezuje se za zeludac i jetru kako je nama receno.

Stanje psa , gore navedena, krecu tek kada pas ima napad (kod santa).

 

Predpostavljam da Vas pas ima neko neurolosko oboljenje ( i sant je ali me bune vasi simptomi), jer se obicno gubitak ravnoteze, padanje itd vezuje za neurosloski problem.

Nazalost psi koji su oboleli od santa nakon prvog napasa imaju napade stalno, sto kazete da kod Vas nije slucaj.

 

 

Hepatic hrana Vam je poput vazduha, drugim recima dijetalna, od zitarica, dobro je da psu prija, samo mi nije jasno zavlacenje od strane veterinara, jer smo kroz sve to isto prosli.

 

Jedno, snimanje , drugo snimanje i na kraju pa da, daj da izvadimo krv pa da vidimo.

Najtoplija preporuka moja Vama je zaista da prvo izvadite krv, vidite ast koliki je, ako je povisen izvadite kiseline, to je jedina potvrda da pas boluje od santa (snimak pokazuje samo unutrasnje organe , odnosno da li je sve na mestu i da li je nesto uvecano/umanjeno) sto ostavite za kraj ako krv  bude u redu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da dopisem sveze informacije.

Po dopisivanju sa strucnjakom iz Londona ( klinika za sant).

 

Za pocetak preporucuju vegi dijetu, njen konkretan sadrzaj su rekli da ce mi polsati naknadno.

Takodje, potrebno je da pas uzima valijum, rekli su mi u apoteci da ga kod nas nema vise pod tim imenom vec samo bromazepan, medjutim neurolog navodi da pas ne sme uzimati bromazepan sem dva puta nedeljno max ( 1/4) za kilazu do 3 kg.

Uskladili smo da lek prima samo posle napada i dva dana po njemu.

 

Manji psi imaju jako velike sanse da prezive i bez operaciju,koju ne savetuje da se radi, jer navodi da su oni jedina klinika koja je opremljena i koja taj problem moze resiti. O ceni operacije se nisam ni raspitivala iskreno, al ako nekom znaci kod Novaka je 45 000 dinara. Medjutim, kao sto rekoh covek nema znanje, 3 operacije koje je zapoceo zavrsile su se uspavljivanjem psa za vreme iste.

 

Vece rase nemaju tolike sanse za oporavak iz razloga sto je kod njih sant u jetri (ne znam strucne termite ovo prevodim ), a kod manjih pasa van jetre.

Potrebno je pridrzavati se ``upustva`` i pas moze dugo da dizi.

Gotovo svaki pas koji prezivi od prvog napada pa narednih 10 meseci , imace verovatno dug  zivot.

Po odgovoru klinike bice ispisano daljnji tok lecenja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svakako ću se javiti sa rezultatima testa. Za vašu inf. jučer sam pitala ovdje kod nas (vet. faks Zg)  je operirano više pasa i rezultata ima dobrih. Naravno sve ovisi od slučaja do slučaja...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svakako bi me zanimala ova vegi dijeta jer nisam zagovornik konzervi i umjetne hrane. Budući ima stvarno malo informacija o ovoj bolesti i simptomima lijepo je od vas da želite podijeliti svoja saznanja i informacije (sun)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja zaista ne bih rizikovala, kod nas u Srbiji je zavedeno 3 slucaja ( a ko zna koliko prikrivenih) jednostavno nemaju opremu niti potrebno znanje,a sa zivotom psa ne bih se igrala. U smislu da nema sanse u Londom da ga odvedem ili Bec niti to zelim ( u pitanju je jako sitan pas kod kojih ako dodje do probijanja krvi u nadogradjeni deo, zna se sta sledi) zaista necu da Vas lazem i kazem da je sansa za oporavak velika, niti verujem veterinarima vise.

Ako je neko sve probao i svuda se raspitivao, verujte da sam to ja, nazalost . :)

 

Necu da Vas obeshrabrim, ali operacija zaista nije preporucljiva, no ako mislite da reba tako, ucinite ..

 

Ja ovako praktikujem ishranu, pored gore pomenutih granula, kada je malo castim ubacim konzervirani Hepatic ( on je na bazi zitarica).

 

Preporucujejm Vam sledece linkove dobro da iscitate, na konto njih sam dosta naucila o ovoj bolesti:

 

http://www.vet.utk.edu/clinical/sacs/shunt/faq.php

http://www.doglivershunt.com/

http://www.vcahospitals.com/main/pet-health-information/article/animal-health/portosystemic-shunt-in-dogs/857

 

 

Pise izmedju ostalog i o vegi dijeti, konkretno cekam jos uvek detaljnu dijetu, cim stigne naravno prosledjujem :)

 

Ne znam da li sam pisala o bundevi, ali ukoliko imate mogucnosti da je nabavite, slobodno davajte psu (ja dajem dve kaficice za faku) dnevno, jer je bogata vitaminom B koji psima sa ovim oboljenjem fali.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ono sto pas NE SME DA JEDE JER JE TOKSICNO PO NJEGA:

Choline Chloride, Zinc
Proteinate, Ferrous Sulfate, Zinc Sulfate, Vitamin E Supplement,
Vitamin B-12 Supplement, Ascorbic Acid (Vitamin C), Taurine,
Manganese Sulfate, Niacin, Riboflavin (Vitamin B-2), Copper
Proteinate, Copper Sulfate, d-Calcium Pantothenate, Vitamin A Acetate,
Inositol, Folic Acid, Pyridoxine Hydrochloride (Vitamin B-6),
Thiamin Mononitrate (Vitamin B-1), Vitamin D-2, Biotin, Potassium
Iodate, Cobalt Sulfate, Vitamin K1 Supplement, Sodium Selenite.

Choline Chloride, Zinc
Organic Canola Oil, Organic Flaxseed, Chicken Fat (Naturally stabilized with Mixed Tocopherols), Dicalcium Phosphate

Share this post


Link to post
Share on other sites

ono sto pas sme da jede:

piletina, grasak, sargarepa, spanac, paradajz, brusnica, suve alge(susene), persun , ruzmarin ( ne u obrocima vec ponekad).

 

Izbegavati sledece:

 Vitamin E, Vitamin B-12 , Vitamin C,  Niacin, Riboflavin (Vitamin B-2), Vitamin A, Folic Acid, Pyridoxine Hydrochloride (Vitamin B-6), Thiamin Mononitrate (Vitamin B-1), Vitamin D-2, Biotin and Vitamin K1.

Edited by Nevenabg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da dopisem, ono sto mi je Nesa Andric upravo saopstio.

Pokretac napada jesu toksini, sto vecina zna koja se susrece sa ovom bolescu, ali pad secera, u vecini slucaja prouzrokuje napad. Pisala sam gore vec o davanju glukoze psu, so je evo i potvrdjeno.

Dakle glukozu davajte, na svaki drugi dan bez preterivanja, moze se pomesati sa obicnom vodom ali se ne preporucuje jer ce se razblaziti, dakle sipati malo u posudicu i dati psu da popije.

Cisto da se nivo secera podigne.

Mi trenutno nista sem cokalde nismo imali (dok nismo stigli iz apoteke), naravno maltezer i cokolada ne nikako, ali u tom trenutno je potrebno dati bilo sta (mrvicu) cisto da se pas povrati.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da dopisem provereni `recept` gde se broj napada i sama ucestalost smanjuje.

 

U posudicu sa Hepatic hranulama, navuci dva sprica glukoze ( za II obrok, ili jedan spric glukoze ujutru , jedan uvece) i zavisno od tezine psa Laktulozu (ja navlacim do 2).

Pred spavanje, svaki drugi dan dajem 1/4 bensedina ( i ne mora, nekad prodje i po nekoliko dana da joj ne dam).

 

 

Juce je ukrala granule  od AST i naravno, jutros u 5 je imala podugacki napad.

Sto znaci nista od hrane opet ponavljam.

 

 

 

Uz granule, u jedan obrok ubacujem: kafenu kasicicu bundeve-rendane (moze i obarene), i jednu kasicicu belog pirinca ( ni jedan drugi ne nikako).

Od vca dobija komadic jabuke kad kazem komadic , mislim komad velicine supene kasine, ne vise.

Od povraca komadic sargarepe kojoj nije odusevljena.

 

 

Dobila sam preporuku za belu ribu (iskljucivo), kasicicu belog pileceg (iskljucivo iz domagec uzgoja), kasicicu rikote ili svabskog sira.

Dakle, sve se daje bukvalno na kasicicu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nalazi su nam stigli i moj pas ipak nema šant. Što mu je i dalje za sada ne znamo. Vama puno hvala na svim informacijama i savjetima za koje vjerujem da će mnogima pomoći. Meni je već i to što je pas na hepatic hrani trenutno puno pomoglo jer se osjeća i ponaša puno bolje. Naravno, pretrage u našem slučaju idu dalje.

Vama želim da se što bolje nosite sa tom teškom dijagnozom i mogu vam ponoviti ono što su nama rekli na vet. fakultetu u Zagrebu kada smo se raspitivali za moguću operaciju šanta. A to je da imaju uspješno riješenih slučajeva no naravno detalje i više od toga ne znam. Napisati ću vam još i cijenu koju su nama rekli a ta je oko 800 eura za  operaciju, te vjerojatno još nekih 200 eura za potrebne pretrage prije operacije (ovo još sve treba provjeriti). Svakako, puno jeftinija opcija od operacija po Evropi.

Uspješnost operacije svakako rekla bih ovako laički ovisi o stanju šanta i od  psa do psa.

Želim vam svaku sreću.

Edited by Zenko

Share this post


Link to post
Share on other sites

Verujte sta god da je, bolje je nego sant!

Pre svega srecno u trazenju dijagnoze, nadam se da nije nista opasno po zivot psa .. 

 

Sve ukupno izadje oko 2500e, znam cenu, raspitali smo se , kontaktirali sve i svakog, ali ne nikako, ne zelim da mi psa uspavaju zbog velike ``strucnosti``. Inace ovo je komplet cena koja opet nije potpuna, jer ne znaju kako ce pas reagovati na koji lek, pa da li ce biti potrebe za kupovinom jos nekog leka. 

Nas pas jeste da ima sant *van* jetre, ali je mnogo mali i nemaju toliko sitna creva za njen sant. I bas su nam rekli da probamo ishranom problem koliko toliko da suzbijemo.

 

Hvala Vam puno na prenosu informacija, kontaktirali smo nedavno bas Vet. Fakultet u Zagrebu, ovom prilikom veliki pozdrav od nas za njim, jer su ti pravi veterinari (putem skaypa smo pricali 3,5 sata) bez ikakve nanoknade sto je mene odusevilo. Blago Vama kad imate takve veterinare u okruzenju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nevena, zamolila bih te za broj Strahinje. Moja maltezerka ima slične simptome, s tim što ne povraća, već su napadi u vidu stalnog kretanja i baljenja. Rađena joj je krvna slika i biohemija, sad radimo dalje šta sve treba. Pozdrav

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postovanje Tea, s obzirom da ste odradili analzi Strahinja vam s te strane nece biti od pomoci.

Prosledjujem Vam broj Magasa (ima ordinacije na dve lokacije)

ordinacija YUBC-NBGD.

Vlada Magas 063/224-774

 

Izvini sto kasno odgovaram tek sada vidim post na temi.

Ako je sant sve ce vam se reci na konto  jetrenih enzima - ukoliko su uvecani u odnosu na normalu.

Imate moj link ka fb pa se slobodno javite. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naravno, necu detaljisati jer smo mi vecinu izbacili (psu ne odgovara i izaziva povracanje).

 

U principu plan dijete se svodi na to, da se granule izbace iz ishrane.

 

Moj pas 1,5-1,8kg kako kada jede sledece:

-kasika tikvica - sveze, obarene

-kasika jabuke

-kasika lubenice ( dakle sve ide po kilazi psa kod nas je to po obroku jedna supena kasika)

-kukuruz secerac (par zrna samo jer povraca od njega)

-sargarepa (takodje retko kada i po malo,povraca)

-avokado i tikvice se sa malo vode u blenderu izmiksaju do mere da se dobije kao sok potom sa njime prelivati granule, ovaj "sos" se moze i zamrznuti ako se napravi vise, mada ja ne preporucujem bolje praviti po malo svakodnevno.

 

-kasika bele ribe

-kasika piletina ( ja je dajem jakoo retko, uglavnom ovaj "mesnati" obrok cini bela riba

 

-grasak ( ja ga dajem u sosicu sa tikvicama i malo vode jer je poznato da je tezak za stomak)

-preporucuje se paradajz (medjutim moj pas odbija)

-brusnica

 

Plan dijete se takodje svodi na to da se psu tokom I nedelje ( inace traje IV nedelje) daje primera radi: odnos 2:1 - granule, organska hrana , pa se svake nedelje granule smanjuju, medjutim nevidim svrhu za potpunim izbacivanjem hepatic granula zbog svoje sadrzine, te mi nismo isli ovoliko rigorozno, uvek jedam obrok ima granule, a tokom ostalih organsko meso/hranu.

Ono sto je bitno, pas je sit a napadi svedeni na minimum.

Share this post


Link to post
Share on other sites

imam zenku labradora staru 5 ipo godina. ljetos je imala par napada i veterinari su konstatovali epilepsiju mada po mome misljenju nisu uradili nikakve konkeretne preglede niti njeni napadi djeluju kao epilepsija... posto nisam bila kuci par mjeseci zbog posla, sad bih da joj odradim nalaze jer mislim da ima jetrenu zilu. iskreno, u crnoj gori ne znam ni jednog dobrog veterinara, samo uzimaju pare i ne daju nikakav konkretan odgovor. na zadnjim nalazima glukoza joj je bila mnogo povecana a AST 210. istrazujuci po forumima vecina ljudi mi je rekla da su to simptomi jetrene zile. takodje, kada ima napad povrati zutu masu, kao sirup. kada ima napad ne pjeni na usta, samo joj se oduzmu ekstremiteti i tako ukocena lezi par minuta. kada sam ovo ispricala veterinaru, rekao je da je epilepsija i negirao da je jetrena zila. ja ne mogu da budem mirna dok to ne provjerim... 

procitala sam vase postove i dijete. ona ima oko 30 kg i ne znam da li bi joj samo ovo povrce bilo dovoljno. preporucili su mi royal canin hepatic granule , ali cijena im je jako visoka pa da li postoji neka adekvatna zamjena? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

imam zenku labradora staru 5 ipo godina. ljetos je imala par napada i veterinari su konstatovali epilepsiju mada po mome misljenju nisu uradili nikakve konkeretne preglede niti njeni napadi djeluju kao epilepsija... posto nisam bila kuci par mjeseci zbog posla, sad bih da joj odradim nalaze jer mislim da ima jetrenu zilu. iskreno, u crnoj gori ne znam ni jednog dobrog veterinara, samo uzimaju pare i ne daju nikakav konkretan odgovor. na zadnjim nalazima glukoza joj je bila mnogo povecana a AST 210. istrazujuci po forumima vecina ljudi mi je rekla da su to simptomi jetrene zile. takodje, kada ima napad povrati zutu masu, kao sirup. kada ima napad ne pjeni na usta, samo joj se oduzmu ekstremiteti i tako ukocena lezi par minuta. kada sam ovo ispricala veterinaru, rekao je da je epilepsija i negirao da je jetrena zila. ja ne mogu da budem mirna dok to ne provjerim... 

procitala sam vase postove i dijete. ona ima oko 30 kg i ne znam da li bi joj samo ovo povrce bilo dovoljno. preporucili su mi royal canin hepatic granule , ali cijena im je jako visoka pa da li postoji neka adekvatna zamjena? 

Jeste zatrazili neko da uradi eho? Super bi bilo ako ima eho dopler.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.