Sign in to follow this  
Nensi

Bouvier des Flandres

Recommended Posts

tchoumamiens.jpg

Pozdrav svima!

Obzirom da je moj prvi pas u zivotu bio Flandrijski govedarski pas, zelela bih da predstavim ovu rasu!

O istorijatu ove pasmine se malo zna, sem da su poreklom iz Flandrije (belgijske pokrajine), te da su uspesno sluzili Flamancima u cuvanju goveda i zbog svoje snage, velicine i srcanosti, cuvali su i pastire boreci se cak i protiv medveda. Na prelomu 19. i 20. veka U Belgiji su koristeni razni ovcarski psi, dok su Bouvie-a poceli da koriste kao sluzbenu rasu pri vojsci. Za vreme II svetskog rata rasa je skoro iskorenjena, ali na svu srecu u postratnom periodu se obnovila.

KARAKTERISTIKE:

To je pas snazne gradje, jakog, kratkog i kvadraticnog tela. Ima pritegnut trbuh i jake noge.

GLAVA: Snazna, sa naglasenom dlakavom bradom, koja je cini jos vecom i impozantnijom

OCI: Ovalnog oblika, dovoljno razmaknute, tamne boje (ili u nijansama dlake), zivahnog izraza

NOS: Sa izrazenim ravnim nosnim grebenom

USI: Trouglaste (kupirane), visoko usadjene

REP: Kratak (kupiran), dva do tri prsta

DLAKA: Duga dlaka, koja se sisa i trimuje, izrazito gusta. Sto se boje tice, pozeljna je crna, ali je dozvoljena i siva u nijansama. Izuzetno je vazno redovito odrzavati dlaku trimovanjem i cesljanjem, kao i ciscenjem.

VISINA: Zenke od 60-64 cm, muzjaci od 64-68 cm

TEZINA: Od 35-50 kg

UPOTREBA: Cuvar goveda, sluzbeni pas

KRETANJE: Kas ili korak u harmoniji

ZIVOTNI VEK: 10-13 godina

ZDRAVSTVENE KARAKTERISTIKE: Nema predispozicije za displaziju kukova

TEMPERAMENT: Zivahan, treba mu dosta kretanja i prostora

KARAKTER: Inteligentan i izuzetno uravnotezen pas. Razborit je cuvar i ima jako visoki prag suzdrzljivosti. Po prirodi nije agresivan. Kod "brzih" instruktora vazi za teskog partnera. Nikako se ne sme vaspitavati silom, samo pozitivnom motivacijom. Vezuje se uglavnom za jednog gospodara. Prema drugim psima pokazuje drustvenost. Posebna karakteristika mu je da nije "lajavac".

Ja sam za mog Bouvie-a do druge godine mislila da ima manu, tj. da je nem, jer nije pustao glasa od sebe :-) .

Jako mi je drago sto sam uspela da vam pretstavim ovu divnu i retku rasu. Toliko dugujem mom Carliju, s kojim sam se druzila punih 8,5 nezaboravnih godina.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nevjerovatno lijepa rasa Nensi :)!!!

Stvarno bi mi bilo interesantno citati kako je bilo zivjeti sa Carlijem i kako je dosao kod tebe...

Hvala ti mnogo za opis :P

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Admin na lepim recima!

Bice mi izuzetno drago ispricati pricu o Carliju.

Naime, kako je Carli dosao kod mene je jedna vrlo zanimljiva prica!

Kako znam za sebe (valjda od rodjenja) nosim taj neki gen da obozavam zivotinje. Posto smo oduvek ziveli u stanu, moji roditelji (posebno majka) protivili su se drzanju zivotinja. Otimala sam se vec kao vece dete, koliko sam mogla i znala...ali sam uspela jedino da izborim malog papagaja (tigricu)...mog medenog Dadu, koji je bio pitom kao kakav pas. No, uprkos tome, vecito sam sa ulice vukla kuci neke polubolesne zivotinje, stence mesance, neke male sugave mackice, cak sam jednom dovukla u stan i bolesnog goluba. Moja mama je padala u nesvest, ali sam uspela da izborim da budu kod nas bar dok se ne oporave. Tada bi im trazili neki adekvatan smestaj. Tako sam npr. spasila zivot dvema mackama, koje su zavrsile kod moje tetke i tamo zivele veoma srecno oko 9 godina. Bile su negovane, zdrave, debele, sa ogrlicom.

Imala sam 15 godina i u to vreme vec veliko drustvo. Jedan moj drug se prilicno razboleo i ja sam visila kod njega i bila mu podrska mesecima da izdrzi i da se oporavi. Drugi ljudi su ga izbegavali. Kada je to sve proslo i moj drugar se izlecio izrazio je zelju da mi nesto pokloni, te da se na taj nacin oduzi. Ja to nisam ocekivala od njega, ali sam mu rekla :"Ako stvarno zelis da me obradujes, donesi mi psa. tada moji roditelji nece moci da se bune. Cenice to sto je kuce poklon, a pokloni se ne poklanjaju dalje." Naravno, nisam ni sanjala da se taj moj drug trosi i kupuje rasnog psa...bila bih zadovoljna i mesancem iz obliznjeg Azila. Medjutim, jedan dan je moj drugar napravio dobar stos. rece mi da treba da se nadjemo u gradu hitno! Otisla sam na taj sastanak, te mi on rece da jedan Pjer zeli da se upozna sa mnom, jer me simpatise. Uf, bila sam strasno ljuta jer sam imala tek 15 god. i te stvari me nisu interesovale. Rekao je da ga sacekam i da narucim koka-kolu. Tako sam i ucinila, on je nestao i u roku od par minuta se vratio sa necim crnim u ruci. Rekao je:"To je Pjer, dozvoli da ti ga predstavim!". Ugledala sam malo stene, grudvicu, koja je licila na malo mece. Dodao mi je i rodovnik. Pas se zvao Pjer. Ja sam bila bez teksta! Suvisno je objasnjavati, koliko je kuce bilo slatko. Nije se moglo razlikovati gde mu je njuskica a gde guza.

Odnela sam stene kuci, spremna na revoluciju! Nikog nije bilo kod kuce, te sam prvi napad panike prezivela! Nahranila sam malo pseto, igrala se s njim i on se jadnicak umorio i zaspao ispod mog pisaceg stola. Ja sam sela u fotelju i zurila u jednu tacku dva sata u strahu kako ce moji reagovati, kad se vrate kuci. Mislim, nas cetvoro je zivelo u dvosobnom stanu + papagaj. Moji su se vratili i sa vrata me priupitase sta mi je, jer sam izgledala krajnje cudno. rekoh im nije mi nista. Na tu guzvu, psic izviri ispod stola masuci onim malim repicem. Mama se prestravila, jer se inace plasila pasa; kad je bila mala ujeo je pas mesanac. Ja sam odmah krenula da placem, da im objasnjavam kako je to skup poklon, kako je on beba i kako je bezazlen. Posle sat vremena rasprave, slozili su se da ostane u stanu neko vreme, da vidimo kako ce to da funkcionise. Takodje sam od njih dobila onu klasicnu recenicu :"On je nadalje tvoja briga, mi ne zelimo jos i tu obavezu!" Ja sam na sve pristala, samo da on ostane! Za vecerom je vec bilo veselije, tata i ja smo lupetali imena, kako bi mogao da se zove, jer je Pjer tesko bilo izgovoriti. Ja sam htela da ima neko opasno ime tipa Romel, na sta je tata umro od smeha, rekavsi:"Ma pogledaj mu facicu, kako moze da ima opasno ime, kad izgleda skroz blentavo. Nek se npr. zove Carli!". Svi smo se slozili i otada smo ga zvali Carli!

Dani su prolazili, ja sam na svakom velikom odmoru iz skole ko bez duse jurila kuci, kako bih Carlija izvela napolje. Sva sreca, skola mi je bila na 5 minuta od kuce. Iako u to vreme nisam imala pojma o nezi pasa, ipak sam se o njemu brinula savesno. Vremenom su ga svi ukucani strasno zavoleli. Carli je izrastao u ogromnog rundavog psa, ali to vise nikom nije smetalo. Carli je postao clan porodice. Cak je i moja majka toliko smeksala po tom pitanju da je otisla u drugu krajnost. Carli je imao obicaj da se hrani kad i mi. Znam da nije ispravno, ali je Carli dobijao tretman kao covek. Servirala bi mu se hrana u cinijama posebno pored stola i jeo je isto sto i mi. Posebno supica, posebno snicle i salata. Posebno desert (obozavao je tortu od jagoda i kolace sa visnjama). Cak mu se i riba cistila od sitnih koscica i tako mu se davala. Kako nismo imali pojma o pravilnom uzgoju, tretirali smo ga kao ljudsko dete. Pre spavanja naviknut je da popije sam litru mleka. Eto to su bili obicaji u ishrani. I dakle, jedno vece moj brat zatrazi mleko uz veceru, a mama sva u panici rece:"Robi ne mogu da ti dam. Zaboravila sam da kupim mleko, a ostalo je jos pola litre, treba Carliju!". Toliko o zeni, koja je prelazila na drugu stranu ulice kad bi videla psa. :-)

Toliko smo svi razmazili Carlija da je to neverovatno. Tata se prvi budio u 5 ujutro. Skuvao bi kafu, i pijuckao je sedeci na krevetu, cekajuci da krene na posao. Carli bi se istog momenta probudio i lagano bi se kao kakav krivac usunjao u njegov krevet. Legao bi na jastuk, tata bi ga pokrio jorganom do vrata i Carli bi zahrkao bukvalno kao covek. To je vremenom postao ritual.

Obzirom da je onoliki pas ziveo u dvosobnom stanu sa nas cetvoro, ja sam bila zaduzena za njegove aktivnosti van kuce. Istrcavala sam ga uz bicikl do obliznjeg naselja Palic (8km udaljenog). Tamo bi se setali i odmarali uz jezero, pa posle kuci. Carli je 3 puta nedeljno napravio tu rutu od 16km. Kasnije sam pocela da izlazim u grad. Skoro uvek je Carli isao sa mnom. Bio je prava atrakcija u gradu, jer u to vreme jos nije bila tolika ekspanzija pasa bar kod nas. cak su me i u kafice pustali s njim. Svi su poznavali Carlija. A on je bio jedna ogromna dobrica, koja se mazila sa svima. Do druge godine njegovog zivota sam mislila da ima urodjenu manu, te da je nem. Nije cvilio, nije lajao, jednostavno nije nikakav glas ispustao. Prvi put sam ga cula da rezi jedno vece kad smo se setali (retko kad je bio na povocu), tako da sam ga vodila oko 11 uvece u setnju pred spavanje. Nije bilo zive duse na ulici. Medjutim jedan milicajac se odnekud stvorio u blizini i poceo da vice na mene, kako smem da vodim ovolikog psa bez korpe i povoca. Odmah sam Carlija stavila na povodac i pocela milicajcu da objasnjavam da njegov izgled vara, jer je on skroz bezopasan, ali je ovaj i dalje vikao vrlo grubo. Carli se iskezio i poceo da rezi na coveka. Ja sam htela da propadnem u zemlju, jer sam upravo pricala kao je on blage naravi, a on rezi ko divljak, a s druge strane sam bila dvostruko srecna:1. Moj pas nije nem, 2. Izgleda da me brani, jer oseca da sam ugrozena.

Carlija sam za 8 godina jos mozda nekoliko puta cula da laje. U svim tim retkim situacijama je bio napadnut od strane drugih pasa, te se branio. Inace se znao igrati sa ostalim psima, poput mackice. Po tom pitanju je bio vrlo drustven. Druzio se redovito sa jednom nemackom dogom, sa jednim pulinom, cak sa nekim mesancima, sa ruskim pudlama (iako su bile minijaturne naspram njega..neverovatno je koliko je bio nezan sa njima).

Jako sam oduzila pricu i ovako bih mogla da pisem u nedogled o dogodovstinama sa Carlijem. Bilo ih je bezbroj! Carli nikada nije bio bolestan, posle 8,5 godina, samo se jedno jutro nije probudio. To nam je svima bio sok, ali sa druge strane smo bili zahvalni, jer se nije mucio. Pretpostavljali smo da ga je srce izdalo. Sahranjen je u dvoristu nasih dobrih prijatelja (obzirom da mi nismo imali dvoriste). Tada smo bili toliko tuzni da smo odlucili kako vise nikada necemo imati psa. Medjutim to je bila zabluda, od tada pa sve do danas imamo pse. Nisam se nikada vise odlucila za tu rasu, samo iz razloga, jer nisam htela da uporedjujem svog novog psa sa Carlijem, koji je bio skoro savrsen! Nisam htela u samom startu da budem nepravedna prema novoj kuci koja je dosla u kucu.

Inace...moj drugar je poznavao odgajivaca Bouvie-a, koji je stanovao u obliznjam naselju Kelebija. Tako je i nabavio psa. U to vreme njihova cena je bila 500DEM. Da li je on platio punu cenu psa (sto je previse za jedan poklon), ili je uspeo da ga nabavi po nekim drugim uslovima....to ni dan danas nisam saznala. U to vreme sam znala samo za dve odgajivacnice Bouvie-a u exyu. Jedna je bila ova Kelebijska, na samom granicnom prelazu, a druga se nalazila u Zagrebu. Carlija nikada nisam izvela na izlozbu, jer mi to tada nije bilo bitno! Carli je bio clan porodice i moj najbolji prijatelj. Imao je 2 puta bebe sa jednom mesankom. :-)

Share this post


Link to post
Share on other sites

PS. Imam jako malo Carlijevih fotografija, kao odraslog psa! Snimali smo ga kamerom na VHS, tako da imam nekoliko video kaseta. Smrc!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nensi, ovo je jako lijepa prica :)... Krasno si mi priblizila ovu rasu...

A, sada cu ti reci nesto izuzetno neobicno. Nikada do sada nisam znala nikoga ko je imao psa ove rase, a juce, sasvim slucajno, nasi prijatelji Spanci napomenuse, kako njihovi roditelji imaju pasa i to BAS Flandrijskog govedarskog psa :p. Istog momenta sam se sjetila tebe i Carlija. Bila je to zaista nevjerovatna podudarnost. O njemu su nam rekli sve najljepse :), tako da se tvoje prekrasno iskustvo samo moze potvrditi :).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zaista prelepa rasa!!! Bas mi se svidja,jer sam citao o njemu da ima odlicne osobine.Evo tih podataka......

Jak pas kratkog tela i jakih nogu. Deluje snaЕѕno, ali ne i opasno. Ima izgled prevelikog šnaucera. Glava se naglašena dlakavom bradom koja daje psu posebnost. OДЌi moraju imati odluДЌan izraz i moraju po boji odgovarati krznu koje ima smeД‘i sjaj (izmeД‘u Еѕute i svjetlo smeД‘e boje). Dlaka moЕѕe biti i siva, a poЕѕeljna je crna. Duga je i na leД‘ima posebno gusta. Uši su u obliku trougla, rep kratak od dva do tri prsta. Kretanje (kas ili korak) je harmoniДЌno. DoЕѕivi oko 10 godina. Bouvier des Flandres je ДЌuvar goveda, uspešan kao sportski pas i priznat kao sluЕѕbena rasa. Da doЕѕivi takav uspeh pomogli su mu inteligencija i uravnoteЕѕenost. Razborit je ДЌuvar i ima vrlo visoki prag suzdrЕѕanosti. U vrijeme rata uspešno su ga koristili i kao psa vezista. Kod "brzih" instruktora prati ga glas teškog partnera. Pse te rase ne smemo školovati silom veД‡ razborito. Nije pas koji bi se vezao uz više ljudi. Potreban mu je jedan pravi gospodar, koji Д‡e ga poštovati. Ubrajamo ga meД‘u "pse za jednog ДЌoveka". VaЕѕno je redovito ДЌišД‡enje krzna i skraД‡ivanje dlake. To je potrebno prije svega na glavi. Posle svakog obroka treba mu oДЌistiti bradu. Bouvier moЕѕe Еѕiveti na slobodi. Nije "lajavac" i nema predispozicije za displaziju kukova.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo jedno lepog primerka.

BouvierdesFlandresbajorinspring2200.jpg

i jos....

dasha6ms.jpg

heidi.jpg

slide3.jpg

grover_agility_2.jpg

dasha6ms.jpg

Ne znam da li kod nas postoje odgajivacnice je nisam video ni jednog Bouviera kod nas! :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ima li ovih pasa u Srbiji?

 

Prepostavljam da nema, a i zasto bi se neko bavio odgajanjem ovakvih pasa

u nadi da ce se neko sazaliti da uzme jedno stene?

Nema u Srbiji mnogo lepih i pametnih pasa, uglavnom ovih pastiraca, jer

Srbin ne zeli nesto sto nije popularno kod drugara, a drugar ne zna za neke pse

pa to nikome nije zanimljivo, a stene kosta i 1000 evra i zato se u Srbiji srece

od 330 rasa  mozda dvadesetak i svi su srecni i zadovoljni. Psi jos ponajmanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this