Sign in to follow this  
jasmina

Srpski gonic

Recommended Posts

Postavio sam ovaj post u jednom drugom topiku, mada mislim da mu je i ovde pravo mesto. Malo istorijskih podataka i činjenica ne može da škodi.

U reviji"ZOV" br. 300/301 od 5. januara 0996. izašao je članak, prvi deo napisa o balkanskom goniču, pod naslovom (Pra)stara rasa, koji ja ovom prilikom želim da prenesem onako kako je napisan, od reči do reči. Tekst je potpisan inicijalima M. U. - Z. B. Što se tiče inicijala prvog autora, mislim da nema sumnje o kome se radi, a s obzirom da tekst obiluje činjenicama i podacima verujem da će svima koji se interesuju za naše autohtone rase pasa biti interesantno da ga pročitaju.

(PRA)STARA RASA

Činjenica da su goniči nekadašnje Jugoslavije (ima ih sedam rasa) činili više od 10 % ukupne svetske populacije goniča priznatih od strane FCI (64), dovoljno sama po sebi govori o pogodnosti naših prostora za razvoj goniča i ide u prilog teoriji da je u dalekoj prošlosti širi prostor Balkana bio rezervoar iz koga su nastali svi goniči Evrope.

O goničima na balkanu pisali su kroz istoriju mnogi autori. prvi ih je opisao Xenophon u knizi „De Venatione“. Pominje ih i Arrian 530 godina posle aaaaaaxenophona. aristotel u knjizi „Animalium Historica“, 350 godina p.n.e. opisujesedam formi pasa, gde svrstava i molosoidnog psa (Canis Moloticus) poreklom iz Molosie u Epiru. to je bio nešto manji pas od Canis Epiroticus koji se odlikovao snagom i upotrbljavan je za lov.

Rimski autori su takođe pisali o psima na Balkanu, a pre svih: Marcus terentius Varro, virgilius Maro, Horaz, Strabo, Moderatus Columella, Gajus plinius Secundus...

franc Laska 1905. u knjizi „Das Waidwerk in Bosnien und der Hercegovina“ smatra da svi evropski goniči vode poreklo od goniča sa balkana, a to potvrđuje i predsednik nemačkog kluba goniča (Deutche Brackenklub) grof od Kleinsorgen-Blessenohl-a. On navodi da u osnovi postoje tri tipa: ravnodlaki, dugodlaki i kostretasti. Oni se toliko razlikuju na prvi pogled da sigurno nije reč o jednoj osnovi sa tri varijeteta.

Laska je sistematski proučio 1036 goniča, od toga 443 ravnodlaka, 307 dugodlakih i 286 kostretastih. ravnodlaki su pravougaonog oblika, srednje veličine i snažnog tela sa karakterističnim bojama: crna sa paležom, crvena, crveno-žutaili jelenje-crvena sa crnim sedlom, jelenje crvena skoro bez crne, bela.

Visina grebena ovih pasa bila je 53,2 cm, dužina glave 23,5, dužina vrata 19,5, dužina ušiju 12,5 cm i masa 16,5 kg.

Kod dugodlakih dlaka na leđima duga je i do 20 cm, sa finom podlakom. Na repu je perjanica do 20 cm. Na vratu i stomaku, veoma duga dlaka, na zadnjim stranama nogu zastavice. Boja je crvena, crveno-žuta, češće sa belim oznakama na glavi, vratu, grudima, nogama i šapama.

Česta boja je bila crna sa crvenim ili žutim oznakama iznad unutrašnjeg očnog ugla. Bilo je i pasa sa belom osnovnom bojom. visina grebena je 58,6 cm, dužina glave 21,9, dužina ušiju 13,4 cm, a masa 15,7 kg. Dugodlaki goniči sretani su u Srbiji, rumuniji, Bugarskoj, Austriji, Mađarskoj i Sloveniji.

Kostretasti goniči javljali su se u crvenoj, jelenje crvenoj, crveno-žutoj, braon-žutoj i žutoj boji, zatim beli sa žutim ili crvenim pločama, grifon braon psi i trobojni (crno-belo-crveni).Nalaženi su u Bosni, Grčkoj, Albaniji, Epiru, Crnoj Gori, Austriji i Mađarskoj.Ovi psi bili su osnova za stvaranje svih evropskih oštrodlakih goniča.

Da je oštrodlaka forma prastari oblik potvrđuje i Flavius Arrianus iz Nikomedie u Maloj Aziji (2 v.p.n.e.) koji je opisao da su stari Kelti lovili oštrodlakim goničima.

Pomešani uticaji

U sistematici „Der Bracken“ koju je dr F. Junclaus objavio 1936. u Lajpcigu, goniči su podeljeni na četiri grupe: sredozemnne, zapadne, istočne i prelazne rase goniča. Kako se istočna grupa uveliko ukrstila sa prelaznom, danas evropske goniče možemo podeliti na zapadne i centralnoistočne. I kod centralnoistočnih goniča (kojima pripada i balkanski gonič)razlikujemo dva tipa: snažne konstitucije (pod uticajem goniča sa istoka) i lakše konstitucije iz Jugoslavije, Albanije, Bugarske, Grčke, Mađarske i Slovačke. I oni se javljaju u dva tipa. teži – eurisomni i lakši – leptosomni koji su pod uticajem sredozemnih goniča.

Balkanski gonič raširen je po celom Balkanskom poluostrvu, ali i u Maloj Aziji (Anadolija).Značajan uticaj na formiranje ove rase odigrali su goniči iz Male Azije. Sasvim je neizvesno da li su Turci pri dolasku u ove krajeve zatekli formiranu rasu ili su za više od pet vekova boravka ostavili veliki, možda i odlučujući uticaj na nju.

Dr Ivan lovrenčić je 1924. napravio prvu preteču standarda (rasne odlike). Standard je u FCI službeno najavljen u Stokholmu 2. 6. 1939. jugoslovenski klub ljubitelja goniča je na sednici održanoj 8. 7. 1939. u Ljubljani usvojio standard balkanskog goniča, kao i Pravilnik za ocenjivanje i rad goniča koji je stupio na snagu 1. 10. 1939. Dolaskom 2. svetskog rata, kao i na drugim prostorima Evrope i u Jugoslaviji zamire kinološki rad, tako da je konačno priznavanje standarda usledilo na skupštini FCI koja je održana na Bledu 14. 5. 1948.

Balkanski gonič je neosporno najrašireniji u Srbiji, zbog čega Kinološko udruženje Srbije 1948. počinje sa praćenjem uzgoja i upisom pasa u službeni registar. U periodu od 1948-1957. održano je u Srbiji preko 200 ocenskih smotri na kojima je praćen uzgoj ove rase.

Rezultate istraživanja objavili su dr Slobodan Pavlović i dr slobodan Antić u zoo-biološkoj studiji o balkanskom goniču, koja je objavljena u „Veterinarskom arhivu“ iz 1954.

Zahvaljujući toj studiji standard je prepravljen i upotrebljen da bi 8. 4. 1955. na Skupštini FCI u Luksemburgu bio prihvaćen i zaveden pod brojem 150.

Komisija za autohtone pse formirana pri KU FNRJ je na sastanku održanom 13. 8. 1955. donela odluku da se moraju uraditi i standardi za balkanskog oštrodlakog goniča i balkanskog žutog goniča, što na žalost nikada nije urađeno.

Novo ime

Još pre 40 godina Jovan Živadinović pokreće pitanje promene imena balkanskog goniča u srpski gonič, pošto te rase ima najviše u Srbiji, sa čim se komisija bezrezervno složila, ali verovatno zbog nekih „viših“, političkih ciljeva to nije nikada učinjeno.

Na zboru sudija održanom u Banja Luci 19. 10. 1959. raspravljano je o boji balkanskog goniča, gde je zaključeno da se standard ipak ne menja, već su zaključci bili obavezujući za sudije. Na predlog dr Slobodana Pavlovića zaključeno je da balkanski gonič može imati plašt preko glave, zatim bela fleka na vratu koja ne sme biti šira od jednog santimetra i duža od 10 cm.

Poslednji standard koji je FCI dostavila zemljama članicama nosi datum 27. 11. 1970.

Poslednjih godina obnovljena je davnašnja inicijativa z apromenu imena balkanski u srpski gonič. Ovaj put nije se ostalo samo na inicijativi, pa je prošlogodišnja skupština JKS održana u Temerinu 17. 12. 1994. potvrdila promenu i dostavila materijal komisiji za standarde FCI, a oficijalno priznanje se ubrzo očekuje.

Balkanski gonič je inače kao i svi ostali goniči smešten u šestu FCI grupu – Goniči, tragači po krvi i srodne rase, u sekciju dva – Goniči srednjeg rasta. Za sticanje naziva šampiona neophodan mu je ispiz u radu, predviđen pravilnikom za rad goniča.

Možda je interesantno reći da je na prvoj Republikanskoj izložbi održanoj u Beogradu 11. 7. 1948. u garaži „Remont“ (preko puta sadašnje stanice milicije u Majke Jevrosime), od 58 upisanih goniča, čak 38 bilo balkanaca, tada zvanih balkanski zečari, od čega i dva oštrodlaka, a ocenjivao ih je dr Janko lovrić iz Ljubljane.

Na drrugoj republikanskoj izložbi koja je održana 18. 9. 1949. u Zoološkom vrtu, bilo je prijavljeno čak 123 „balkanskih zečara“, 23 „balkanska žuta zečara“ i 7 „balkanskih oštrodlakih zečara“, što znači 153 „balkanca“ od ukupno 203 prijavljenih goniča.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozivamo sve vlasnike, odgajivace i ljubitelje pasa da svojim potpisom doprinesu da se ne izglasa novi Zakon o dobrobiti zivotinja, koji nekim svojim clanovima direktno ugrozava ustavna prava gradjana Republike Srbije i ugrozava kinologiju u Srbiji.

Peticija:

http://www.petitiononline.com/g322g80/petition.html

Vise o svemu ovome pisali smo na temi:

viewtopic.php?f=1&t=9393

Tekst peticije:

To: Vladi Republike Srbije

- Predsedniku Republike Srbije, gosp. Borisu Tadiću

- Vladi Republike Srbije, gosp. Mirku Cvetkoviću

- Ministarstvu Poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministru Saši Draginu

- Direktoru Uprave za veterinu, gosp. Zoranu Mićoviću

Mi dole potpisani građani Republike Srbije se zalažemo za ukidanje dole navedenih tačaka, a koji se nalaze u predlogu nacrta dobrobiti životinja.

Mi se zalažemo za poštovanje prava svih građana kojima je Ustavom Republike Srbije zagarantovano pravo na izbor i opredeljenje, te stoga iznosimo naš stav koji glasi:

Ukoliko se donese nacrt o dobrobiti životinja sa dole pomenutim članovima koji su predloženi biće štetan i kršiće naša ustavna prava.

Molimo sve državne institucije da uvaže naše zahteve za ukidanje i izmene sledećih članova zakona nacrta o dobrobiti životinja:

- Član zakona koji dozvoljava lišavanje života (eutanaziju) zdravih jedinki.

- Član zakona koji ograničava odgajivače na brojnost jedinki. ( kućni ljubimci )

- Član zakona koji ograničava vremensko uslovljavanje izvođenje životinje (šetnja).

- Član zakona koji komercijalizuje odgajivačnice i držaoce životinja.(kućni ljubimci)

- Član zakona koji zabranjuje korektivno ulepšavanje.(kućni ljubimci)

S postovanjem,

dole potpisani

Neophodno je da se peticija potpise u sto vecem broju sto pre,

jer ce se nacrt zakona naci u Skupstini vec u cetvrtak, 20.11.'08.

O svemu obavesten je Kinoloski savez Srbije, i zatrazicemo njihovu pomoc i podrsku vec u ponedeljak.

Jos jednom, link za potpisivanje peticije nalazi se na stranici

http://www.petitiononline.com/g322g80/petition.html

Ocekujemo kako Vas potpis, tako i da peticiju posaljete na sto vise adresa gradjana kojih se ova problematika tice i direktno moze uticati na njih.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozdrav svim odgajivacima,vlasnicima i ljubiteljima ove nase izuzetne rase :!:

Malo slika iz odgajivacnice Dragoljuba i Jovanke Markovic iz Vrnjacke Banje.Slike su prenesene sa papira,pa nemojte zameriti na kvalitetu.

Ponos odgajivacnice,mladi sampion Srbije,kandidat za zrelog sampiona,vise puta pobednik na specijalkama itd... BOKI

Boki-3.jpg?t=1234440972

Bokipovelja.jpg?t=1234441146

Dragoljub sa Bokijem i Grofom i Aca Belic sa Aranom,Cacib Kragujevac 2006.

bokigrofiaran.jpg?t=1234441222

Mladi Sampion Srbije GROF

grof-2.jpg?t=1234441368

grofpovelja.jpg?t=1234441442

Share this post


Link to post
Share on other sites
Pozdrav svim odgajivacima,vlasnicima i ljubiteljima ove nase izuzetne rase :!:

Malo slika iz odgajivacnice Dragoljuba i Jovanke Markovic iz Vrnjacke Banje.Slike su prenesene sa papira,pa nemojte zameriti na kvalitetu.

Ponos odgajivacnice,mladi sampion Srbije,kandidat za zrelog sampiona,vise puta pobednik na specijalkama itd... BOKI

Boki-3.jpg?t=1234440972

Bokipovelja.jpg?t=1234441146

Dragoljub sa Bokijem i Grofom i Aca Belic sa Aranom,Cacib Kragujevac 2006.

bokigrofiaran.jpg?t=1234441222

Mladi Sampion Srbije GROF

grof-2.jpg?t=1234441368

grofpovelja.jpg?t=1234441442

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozdrav svim ljubiteljima ove velelepne rase.Na sajtu sam video mnogo lepih primeraka SRPSKIH GONICA.Skoro sam kupio kerusu Zolu Rasinovacku iz Banjaluke.Stara je devet meseci.Uskoro cu postaviti njene slike na sajt,bas me zanimaju vasa misljenja.Pozdrav sa ZLATARA,Nova Varos.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this