Sign in to follow this  
Bratislav Milosevic

Planinski pas sa Balija

Recommended Posts

Ovaj zanimljivi tekst o ovoj interesantnoj rasi, pronasao sam u ZOV-u broj 224, od 02 oktobra 1992 godine. Prenosim ga u celosti, a autor teksta je Milivoje Urosevic.

Zvanicna kinoloska sistematika priznaje gotovo 330 rasa pasa. Veliko je pitanje da li je to u redu posto, hteli to pojedinci da priznaju ili ne, u tom mnostvu nije mali broj "politickih rasa". Tako su stvorene mnoge rase koje to po bioloskim zakonima sigurno nisu. Danas je gotovo nemoguce naci novo mesto u genetskom kodu za nastavak neke nove rase na stablu urbanih rasa pasa.

Eventualno o postojanju samostalnih rasa moze se govoriti samo ako se posmatraju regioni u svetu gde civilizacija jos uvek nije u potpunosti prodrla. Jedan od takvih prirodnih dragulja je i ostrvo Bali. Po nepreglednim prostranstvima seta i gospodari Planinski pas sa Balija.

O ovom do danas zvanicno nepriznatom psu dugo se nije nista znalo. Prve informacije o postojanju planinskog psa pojavile su se tek pre desetak godina kada je veterinarka dr Ressang iz Holandije zajedno sa svojim muzem otisla na turisticko putovanje u Indoneziju i Bali.

Za ocuvanje i postojanost ovakvih pasa moze se u najvecoj meri zahvaliti jednoj administrativnoj odluci iz 1926 god. kojom se najstroze kontrolise ulaz pasa(iz inostranstva) na ostrvo, a sve sa osnovnim ciljem da se onemoguci unosenje virusa besnila. Na taj nacin sprecena je mogucnost ukrstanja postojecih pasa sa civilizovanim rasama cije bi predstavnike turisti dovodili na Bali.

Kako navodi dr Ressang na Baliju su uglavnom psi srednje velicine, cesto bele boje, ponekad se srecu tigrasti, a vrlo retko potpuno crni, spicu slicni psi. Svakom poznavaocu rasa u oci pada beli pas harmonicne i cvrste gradje, najcesce bele boje, pri cemu vecina primeraka ima crveno plavkaste usi. Pas na Baliju nije kucna zivotinja u pravom smislu reci. Domoroci ne dozvoljavaju psima da ulaze u kucu niti pak, vode posebnog racuna o njegovoj ishrani i zivotu.

Putujuci po Baliju dr Ressang je na brdima, stocarskim delovima, zapazila da gotovo svaki stocar ima jednog ili nekoliko belih skladno gradjenih pasa. Jednog dana otkrila je ona izuzetnog muzjaka i odlucila da ga povede sa sobom u Holandiju. Pregledom odtale stenadi konstatovala je da u leglu nema zenki, a iznenadjenje je bilo vece kada je i u drugim leglima utvrdila da nema zenki. Stocari domoroci su objasnili da oni zenke unistavaju. Sledeceg dana seljak je doneo zensko stene, posto je sisao u podnozje brda i uzeo jednu mladu zenku, jer u tim delovima odgajivaci ne unistavaju zenke.Na jeziku domoroca psa nazivaju Kintamani. Gosca je dobijenog psa upravo tako i nazvala i bio je to prvi zvanicni planinski pas sa Balija. Pola godine kasnije dobila je i pet nedelja starog Cicenga. Posle cetiri godine boravka na Baliju gospodja dr Ressang je dobila i podrsku guvernera Balija, tako da je napravljen i prvi standard i rasni klub sa osnovnom zeljom da se uzgoj organizuje. Svi napori i zelje gospodje dr Ressang bili su prekinuti smrcu njenog supruga. Bila je primorana da se vrati u Holandiju.

Bali nije zaboravio entuzijastu iz Holandije i na drugoj klupskoj izlozbi dr Ressang je ocenjivala ove pse. Njen prvi pas Kintamani uginuo je ranije, a Ciceng za vreme boravka na Baliju. Na izlozbi od 50 pasa samo osam muzjaka i dve zenke nisu bili kastrirani. Za spas ove nepriznate rase od izuzetnog je znacaja je odluka dr Ressang da u Holandiju ponese stenad ovih pasa. Holandski kinoloski savez upisao je ove pse u uslovnu rodovnu knjigu i u bilizini Ede postao je centar uzgoja ovih pasa. Pedigrei se izdaju pod patronatom maticnog kluba za planinske pse sa Balija, posto nije svaki pas tog podrucja planinski pas sa Balija.

album_pic.php?pic_id=640

Ovo je tekst od pre 12 godina. Koliko ja znam ova rasa jos uvek nije zvanicno priznata od strane FCI.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Izuteno interesantan tekst Bratislave!

Bilo bi veoma interesantno saznati nesto vise o sudbini ove rase. Naime, cesto se zacudim da je priznavanje stoljecima starih rasa zapravo prepusteno uglavnom interesu ili nezainteresovanosti zemlje iz koje poticu, pa se tako desava i sa mnogim nepriznatim, a vijekovima starim kineskim rasama koje smo spominjali. Steta. Ukoliko se ne uradi nesto vise, ova planeta bice sve siromasnija...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this