Sign in to follow this  
Igor M

Pitanja u vezi kangala

Recommended Posts

Pozdrav,

Imam pitanje za vlasnike kangala.
U dilemi sam oko nabavke psa cuvara. Kangal mi je medju prva 3 psa pa sam hteo da se konsultujem sa vlasnicima.
-Dakle zivim na imanju 2ha koje bi on trebao da cuva. Smatram da bi ograde koje su 1.2m mogle predstavljati problem da mozda preskoci i napadne nekoga?
-Da li ga je moguce setati na povodcu medju ljude?
-Dosta planinarim pa sam sve prethodne pse vodio sa mnom. Nisam imao proplema sa agresijom ka ljudima i drugim psima na koje nailazimo. Da li mislite da je to izvodljivo sa kangalom?
Dosta sam citao o njemu kao dosta tvrdoglavoj i agresivnoj rasi pa me zanima sta vlasnici misle. To mi odgovara za imanje i cuvanje ali ne bih voleo da imam problem i da povredi nekoga van imanja.
Hvala unapred

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ograda te visine ti mala preniska za takvog psa, uostalom to znaš i sam.  Ako nabavljaš  odraslog psa, vidi da to bude socijaliziran pas, da ne bi došlo do opasnosti da napada ljude i životinje.

Mada sa Kangalom se nikad ne zna, ipak je to krvoločan pas. Za obezbedjenje objekta je Azijat odlično rješenje, pogotovu mužijak i ženka i miran. Uopšteno, krvoločni su i jedni i drugi, samo je bitno koliko toliko na koji su način odgojeni.

 

Lično odgajam Azijate, koji su prilično rizični psi i vrhunski obrambeno nastrojeni, ali ne vole druge pse, za Kangale lično iskreno ne znam osim okolnog što se  priča..

 

Edited by Ozana
dopuna

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa sad krvoločni.....
Pastirci bi trebalo da imaju prilično stabilan karakter a to znači da ne bi trebalo da idu okolo i kidišu bez razloga na sve što vide naročito kada nisu na svojoj teritoriji.
Problem je u tome što se retko gde može naleteti na normalnog odgajivača koji je pri uzgoju vodio računa o tome da pas bude u standardu i stabilnog karaktera nego sad svaka druga seoska kuća drži po jednog azijata/kangala/kavkazca ili mešavinu istog a pri odabiru psa za ostavljanje potomstva biraju se veliki, što veći, ako peni bez razloka i kidiše sa metar lanca onda super. Takav odabir se kroz par generacija ispoljio tako što sada ljudi po dvorištima imaju ogromne, preteške azijate/kangale/kavkazce koji nisu čisti u glavi. Takvi psi jesu pogodni da divljaju po dvorištu i kidišu na kapiju ali ni za šta više pa i na planinarske šetnje možeš da zaboraviš ako kupiš psa "predimenzionisanog porekla" koji je pretežak.

Ako pričamo o pravom, rasnom kangalu u standardu, zdrave pastirske glave (što bi rekla @Tuncay) onda socijalizacija od malena, šetnja kroz ljude, upoznavanje sa drugim psima da bi naučio pseći bonton, privikavanje na razne situacije/zvukove i ne bi trebalo da bude problema. Ovo bi podrazumevalo da obiđeš par odgajivača, onih ozbiljnih koji vode računa o karakteru koliko i o standardu i izgledu.
Ovi psi su samostalni (oni što mi nazivamo tvrdoglavi) u smislu da neće odmah poslušati bespogovorno kao što to rade recimo službene rase kojima možeš da naređuješ da skaču preko prepreke ceo dan (kangal će prepreku zaobići (rofl) ) već će pomalo i sam proceniti da li ta tvoja naredba ima ili nema smisla.
Oni koje pas ne šljivi baš ni 2% se nisu potrudili (ili nisu umeli) da ga obuče pa onda tupe kako su psi onakvi ili ovakvi.
Kangali izvorno u postojbini rade u parovima ili čoporima te nema ni govora sa su prirodno netrpeljivi prema drugim psima (mada sigurno nisu druželjubivi kao zlatni retriveri) i u svojoj postojbini itekako moraju da slušaju pastira, sreću se sa drugim stadima, drugim psima (isto pastirskim).

Standard po pitanju karaktera kaže BEHAVIOUR/TEMPERAMENT: Steady and bold without aggression, naturally independent, very intelligent and tractable. Proud and confident. Loyal and affectionate to owners, but wary of strangers when on duty. 
Iliti u prevodu: Stabilan i odvažan bez znakova agresije, prirodno nezavisan, veoma inteligentan i vodljiv. Ponosan i samouveren. Veran i prijateljski nastrojen prema vlasnicima ali oprezan prema strancima kada je na zadatku (staži).

Jedino što je retka rasa kod nas, nemaš nekog izbora niti mogućnosti da obiđeš puno odgajivača i vidiš uživo kako se psi ponašaju. 
Svakako ako ipak planiraš nabavku bilo koje od tih pastirskih rasa obiđi ozbiljne odgajivače, poseti specijalizovane izložbe ili neku veću CACIB gde ćeđ moći da ih sretneš i razbereš uživo kako se ponašaju stabilni psi a kako nestabilni. Zaobiđi u širokom luku "odgajivače" (one dvorišne u nedostatku boljeg opisa) kojima je woooow ako je pas ogroman, previsok i predebeo i kidiše okolo.

Standard na engleskom: http://www.fci.be/Nomenclature/Standards/331g02-en.pdf

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

I ne obraćaj puno pažnjui na to što je na domaćoj sceni neki pas šampion. Retke rase nemaju veliku konkurenciju pa samo pojavljivanje psa na izložbi podrazumeva pobedu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mala opstrukcija teme, ne zamerite.

Witch, ti to imaš malinoa, zar ne? Tek sam sada obratio pažnju na tvoj avatar. Meni su to jako dragi psi i jednostavno odlični!

Što se kangala tiče samo je jedan bio u opticaju u kraju koliko se sećam. Vlasnik, stariji čovek je bio jako uviđavan, stalno sklanjao svog psa u stranu iako sam ja imao kerušu koja nije imala nikakav problem sa tim psom. Šta znam, ne ulazim sada u to da li čovek nije umeo sa tim psom ili je jednostavno takva jedinka, ali uvek sažaljevam i vlasnika i psa koji su celog života osuđeni samo na povodac. Meni je cilj da mi pas bude što više slobodan i ispunjen i ne bih izdržao psa koji je stalno na povocu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imam NO, na avatar je slika moje prve keruše koja je bila izuzetno radna i praštala sve moje greške u obuci (nisam imala ni 14 kad sam je nabavila), izuzetno stabilna, odlično je procenjivala situacije, uginula je 2007 od raka. Malinoe isto obožavam ali s obzirom na to da sam van kuće od 6:30-16:30 + bebac u kući čisto sumnjam da bi mogla da mu posvetim vremena koliko mislim da bi takvom psu trebalo te sam ostala (i ovaj put) na malo manje zahtevnim NO. Msm možda i potcenjujem sebe ali bolje i tako nego da se precenim. 

Ako taj kanal kojeg ste sretali nije ima nikakve reakcije prema vama možda je samo njegov vlasnik oprezan. Ako pas nije kidisao na vas i otimao se vlasniku koji ga sklanja onda bi pre rekla da je pas OK. Vlasnici velikih pasa i pitova i staforda uglavnom budu oprezni, po sistemu bolje sprečiti neko lečiti. U gradu isuviše često se dešavaju situacije da mali kevtavi i ne vaspitani psi prilaze bez ikakve kontrole izazivajući većeg psa a velikom je dovoljan sekund da napravi nepopravljivu štetu. Ne mora biti ni nevaapitan ni agresivan, jednostavno da je tog dana ustao na levu nogu... 

Dolazila sam u situaciju da svoju kerušu sklanjam tako. Već je bila u godinama a dešavalo se da je saleću mlađi psi sa pozivom na igru i ignorišu njeno otvoreno negodovanje, brundanje i sve ostale znakove upozorenja koje psi uglavnom lako prepoznaju i sklone se. Kad je zakačim na povodac da je sklonim dok situacija ne eskalira (a eskalirala bi, znam joj sistem, dva žuta pa crveni karton) uglavnom sam od takvih vlasnika dobijala komentare tipa "što je sklanjate, moj neće". Verovatno ima čovek loša iskustva. 

Da se razumemo, šetanje kanala, i ostalih rasa koje mogu da naprave veliku štetu nije baš opuštencija, mora se stalno biti na oprezu pa sam i ja sa NO stalno promatrala okolinu.

Edited by witch

Share this post


Link to post
Share on other sites

Volim NO izuzetno, ali ih nikada ne bih držao jer sam ih previše degenerisanih sretao nažalost. Čujem da je sada situacija boljau tom smislu. Inače divni, stabilni, pametni psi. Malinoa traži mnogo rada, ali baš mnogo i ko nema vremena i volje za taj rad ne bi trebalo da ga uzima.

Da, takođe mislim da je taj vlasnik kangala preuveličavao stvar i jednostavno nije želeo da ima ni minimum eventualnih problema. Ne, nije kidisao ni na mene ni na moju kerušu, a moja je bila takva da ih je jednostavno ignorisala.

Ja želim da budem opušten tokom šetnje. To je sada glavni razlog zašto mi je ovo četvrta keruša. Tamo gde mi je glavna šetnja dosta je čopora, a sa kerušom nemam nikakvih problema, generalno rečeno čopori rado prihvataju keruše. Primera radi dolazio je u šumu čovek sa žestokim kavkascem kojeg je kroz šumu šetao na povocu što je meni bilo naravno suludo. Čopori su ih saletali što je normalno. Jednom prilikom pustio je svog psa i on je zaklao jednog i teško povredio drugog psa (ženku ???) iz čopora kojoj su veterinari jedva spasili život. Te čopore neko hrani i čovek koji je bio vezan za njih je lice sa oružijem i raspitivao se ko je vlasnik tog psa. Nisam želeo da mu kažem jer ko zna šta bi bilo dalje. Nakon toga i taj sa kavkascem je prestao da dolazi. Hoću da kažem kako sa takvim psima u nestručnim rukama svašta može da se doživi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
6 hours ago, Sava said:

Primera radi dolazio je u šumu čovek sa žestokim kavkascem kojeg je kroz šumu šetao na povocu što je meni bilo naravno suludo. 

Suludo je što taj pas nije šetao na najkraćem mogućem povodcu sa korpetinom na njušci jer ga je šetala najobičnija krembilčina, one sorte zbog kojih u džepu nosim biber sprej gde god da krenem. Trebalo je da ga prijaviš ne samo čoveku koji se starao o jadnim lutalicama nego i policiji jer je opasan po okolinu i nije podoban ni za šetanje pudlice a kamoli takvog psa.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na žalost zbog takvih psi stradaju, i taj sa oružjem sigurno ne bi na gazdu pucao nego na psa.

A pas kao pas, uradio je šta mu je naređeno i šta mu je prirodno.... Ako su ih stalno čopori oblajavali onda je pas već bio i razdražen i dovoljno je bilo da ga pusti sa lanca pa da on zaštiti svoje "stado" (vlasnika). 

Mojim psima su mogli čopori da laju bukvalno ispred njuške, samo bi ih gledale onako u stilu "da li ste svesni svoje nesvesti" i nikad nisu odreagovale ALI da sam ja neki kreten i da sam im naredila bilo bi haosa. Ja sam se potrudila da lokalne čopore koji su nam na trasi upoznam, bacim im pomalo klope, pomazim, posle kad sam prolazila sa psima samo im se onako "javim" pa ili ostanu tamo negde da laju bez da nas saleću ili se iskuliraju skroz. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pokušao sam svojim tekstom da istaknem kolika je odgovornost na vlasnicima takvih pasa i koliko predznanje moraju da imaju i koliko moraju da se potrude da pravilno obuče (socijalizuju) svoje pse.

Konkretan vlasnik kavkasca je imao problem sam sa sobom. Kada su se pre oko 40 godina pojavile one ratoborne vrzije terijera upravo takvi ljudi su ih i držali pa su zato ti psi i došli na loš glas. Potpuno suprotna je jedna ogromna ženka kavkasca od koje sam se u početku plašio jer je moju seterku mogla da zadavi samo jednim pokretom, a dogodilo se da smo se sasvim normalno družili do kraja života moje keruše. Inače potpuno je normalno da čopori preteći laju i kidišu na došljake, ali obično ne napadaju ako nemaju povoda. Ja sam sa svojim psima prolazio pa i ulazio u čopore baš onako kako je witch opisala.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this