Anastasia

Granicarski Koli (Border Collie FCI: 1.1-297)

Recommended Posts

Sve tu negde do pred Novu godinu bio sam u direktnom ili indirektnom kontaktu sa odgajivačicom legla iz kojeg je štene čiju sam sliku sa 7 nedelja gore objavio. Na kraju sam (ipak!) shvatio da je border prezahtevan za mene. Problem je u tome što vas on ne pušta na miru ni jednog sekunda, u svakom trenutku je spreman za rad i očekuje da mu zadate neki zadatak, otprilike onako kako je Tuncay pisala. Povremeno šetam po šumi sa jednom damom koja sve vreme mora svojoj borderki da baca lopticu jer ova stane ispred nje i to očekuje. Meni je recimo besmisleno bacanje loptice tokom šetnje po šumi u kojoj ima toliko okolnih zanimacija, ali border se tu ne snalazi najbolje. Naravno, kao i svakom radnom psu ako mu ne omogućite ono što mu je u krvi postaće destruktivan. Svojim seterima sam bacao lopticu jedino uveče kada sam ih izvodio na teren na kojem nema drugih zanimacija. Psić sa fotografije je trebaloo da ide za Ameriku pa za Nemačku, ali mi je ponovo ponuđen pre neki dan, međutim tada sam već imao izgrađen stav da odustajem od bordera. Ko recimo voli sportsku disciplinu agility ne može da pogreši sa borderom. Zaista su zanimljivi psi, a umeju da budu i jako lepi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro si ucinio. Zaista postaju destruktivni i nesrecni ukoliko ne dobiju sta im je potrebno. Mislim, to nije uopste problem za one, ja ponekad kazem "komandne" ljude, ali njima sigurno ne dodje bezveze kao tebi a posebno meni da se baca loptica tokom setnje po sumi. Znaci sjajan pas, prepametan pas, fenomenalan za trikove, veoma vezan za svog coveka pas, ali fokusiran, zaista fokusiran, pa trazi i vlasnika koji zeli fokusiranog psa. 

Mislim, neki zivotni izbor psa, kada si kuckar toliko decenije, ima sasvim sigurno veze sa tvojim nekim ocekivanjima i preferencama, i retko se desava kada se verno drzis odredjenog okruga rasa da ti posle sasvim pase nesto sasvim deseto. Evo ja gledam a posebno gledam otkako se pojavila jedna mala blentusa u parku, korgije gledam, a iako je korgi iz ovcarske rase relativno najmanje fokusiran i samostalniji je, opet se nesto mislim, da li je i to korgijevsko ovcarsko fokusiranje mozda previse za mene. I zanimljiv jedan razgovor sam vodila sa prijateljicom sto setamo zajedno, ja kazem a mozda korgija ja da uzmem a ona pocne da me ubedjuje da je ova mala blentusa koja inace ima pravu korgijevsku seretsku narav samo izuzetak a da su oni tako frustriranim zatvoreni, namcorasti, ujedljivi bla bla bla, sto veze blage sa korgijima koje sam ja sretala (sa tetkom kuckarskom smo obilazile ona se interesovala davno). I onda sam skopcala da je to verovatno na osnovu nekoliko korgija po gradovima, koji su dopali ljudima koji nisu s njima kompatibilni, pa i korgi postao nesrecan.

Elem, dragi moj,  topla preporuka od mene (granpa) drzi se slicnog. Ja navijam za irskog setera, pa makar boja bila suvise narandzasta. A ako bi nesto bas drugo, probaj irskog terijera. Oni su meni fenomenalni a nisu naporni. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sada ne bih da "prljam" temu o borderima, ali ipak da ti odgovorim ovde.

Za početak trenutno sam u fazonu da uopšte više i ne uzimam psa! Srce naravno hoće, ali sumnjam sada već i u svoje mogućnosti. Juče sam šetao sa mojim drugarom koji ima isto godina kučkarskog staža kao i ja i ima drugog malinoa ya redom izrazito kvalitetne (i skupe) radne linije pa kaže da je možda bolje bilo da je uzeo buldoga (rofl)! Treba taj radoholičarski temperament zadovoljiti, a to nije lako. Uzgred, juče sam zadobio povredu od njegovog psa jer je hteo da me poljubi, ali je to bio krvav poljubac :giggle:.

Imam na raspolaganju engleskinju koju sam išao da vidim sa mesec i po i koja me nije sasvim osvojila na prvu, a i sada ima već tri meseca što je za mene već "veliko", ali još uvek je to neka moja krajnja granica koju bih podneo. To je najbolje što sam našao kod nas za ovih skoro godinu dana kako nemam psa. Upravo juče mi je ponuđena irkinja 2,5 meseca od dobrih roditelja, ali je jedina ostala. Ne uzimam tako psa, moram da biram, a nisam ni prelomio za irca mada mi je padao na pamet. Pa tu najlepšu boju na svetu sam gledao punih 36 godina, ali poslednja engleskinja me je oborila sa nogu!

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Tucay

Setio sam se neki dan tvoje definicije bordera. Tada mi se desilo da sam se sreo sa drugarom koji ima malinoa iz izrazito radne (i vrlo skupe!) linije. Treba da vidiš tog psa i njegov fokus! Ne ostavlja na miru bukvalno ni sekund, ali bukvalno. To je neograničena energija koja se oslobađa u deliću sekunde, a onda odmah iza toga ponovo sabija! Jedna odgajivačica bordera ih je nazvala živčanim, ali ja ne mislim tako. To nije nekontrolisano trošenje energije, naprotiv, vrlo koncentrisano, fokusirano trošenje energije. Drugar koji je moj vršnjak sa 50 godina kučkarskog staža je u jednom momentu sa osmehom prokomentarisao kako bi mu bilo bolje da je uzeo buldoga (rofl)!

Share this post


Link to post
Share on other sites

U pravu si ti, nisu oni zivcani, ni border koliji ni malinoa, nego selekcija zaista takva na najtananije signale i potreba velika za radom. 

Za mene vala bas bolje buldog, znam svoje granice, morala bih da izadjem skroz iz svoje komfortne zone da udovoljim potrebama takvog tipa psa. Ali s druge strane ima ljudi kojima to ide prirodno, lako i kod kojih su border koliji ispunjeni sretni i nimali frustrirani ni zivcani. 

Evo ja da ne poznajem sebe kakva sam, bar tri puta do sada bih uzela korgija. Ali veliki bi bio skok od ovih mojih samostalnih namcora na ovcarsku rasu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Samo malo razjašnjenje. Drugar i ja jednako dugo imamo pse, razlika je u tome što je on imao isključivo tkzv. službene rase, uvek drugu i isključivo mužujake, a ja pa isključivo setere (sa izletom u kokere) oba pola. Prvi put je sada ponovio rasu i ovaj primerak se mnogo razlikuje od prethodnog. Raniji je bio lepši, vrlo radan, ali na drugi, za vlasnika manje naporan način. Prethodni je umeo i da zastane, ovaj nikako. Dobro, video sam i među borderima sličnu gradaciju pa sada šta ti zapadne :smile:!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Privukla me je vasa prica o odabiru rase. Imala sam 2 bullmastiffa. Muzjak je bio ekstremno zivahan, misicav, ma prava bomba. Zenka nesto izmedju nilskog konja i psa. I potpuno iznenada muzjak je 16. oktobra uginuo. I sad ramisljam koje drustvo za Taru i mene da uzmem. Ono sto volim nije vise za mene, omatorila sam. Uzela sam od druga pticara(NKP) na mesec, dva da bude sa Tarom. On uglavnom ima samo noge, a nesto malo mozga. I na kraju moze da se desi da ne uzmem drugog psa. Razmisljala sam o basetu ali verovatno necu nista ni uzimati. S tim da imam i 3 jorkija ali oni nisu drustvo za Taru.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tu u igru ulazi jos jedna promenljiva velicina, pitanje da bude drustvo za Taru. Znaci poci po tom krugu rasa i proveriti da li coveku odgovara. Bullmastif i basset su, bar ovde imamo iskustvo iz druzenja bulmastifa sa nasom pokojnom basetkom dobra kombinacija. Premda, malo ad absurdum da parafraziram - baset nema noge, ima samo nos a kada nanjusi sta ga interesuje, trag, mozga nigde :giggle:

Jorkiji jesu suvise krhko drustvo za psa gabarita bullmastifa, basset nije, basset je veliki pas, 30kg, jedino sto su noge kratke. Baseti koje ja znam lepo su se uklapali i sa malim psima. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tvoje pitanje je za mene jako komplikovano pa ti neću na njega ni odgovarati. Međutim, privuklo mi je pažnju ono što si napisala o NKD. Nemoj da se ljutiš, ali to što si napisala govori da blage veze nemaš o ptičarima. Nasuprot napisanom to su jako inteligentni psi. Tvoje mišljenje nije usamljeno i čuo sam ga više puta. Problem je u tome što si se srela sa primerkom koji je u vlasniuštvu nekoga ko i ne zna zašto ga je uzeo. To su radni psi pa jednako kao i službeni radni psi traže da se sa njima radi i to mnogo i svakodnevno. Kada im ne omogućiš taj posao postaju destruktivni i nameću svoju volju. Najkarakterističniji primer za to mi je vajmarski ptičar koji ako ga ispustiš u startu nametne svoju volju zauvek! Takvom psu mora da se omogući okruženje i rad za koji je i stvoren, pre svega sa puno mirisa i prostora za trčanje. To je ono što Tuncay naziva trampom. Ja ću tebi da omogućim tvoje prirodno okruženje, a zauzvrat ti ćeš da mi vratiš poslušnošću. E kada napraviš tu interakciju da vidiš kako im mozak dobro radi! Uradiće i više od onoga što očekuješ!

Što se tiče baseta ispričaću mali doživljaj koji sada zvuči kao anegdota. Tamo negde pre jedno 35 godina izložba u Nišu, mali fudbalski teren, mali ringovi okruženi ljudima tako da ne vidiš šta se događa u ringu već samo fragmente. U toj masi u jednom treutku zapazim čoveka koji ulazi u ring, pa onda vidim povodac koji vuče za sobom, pa se onda pojavljuje glava psa pa onda telo pa opet telo i opet telo i tek na kraju zadnji deo psa (rofl)! Baset! Od tog dana naziv za tog psa je među ljudima u okruženju bio kobasica!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Potpuno se slazem da o NKD pojma nemam ali definitivno su prezivahni za mene. Za sada ostaje opcija da cu Tarino jedino drustvo biti ja. Nesto nisam spremna na stene, jer iziskuje za mene u ovom trenutku previse angazovanja. Previse mi je to rasa, uklapanja, pustanja na smenu... Mozda kad se prolepsa vreme dobijem volju. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

U istoj smo situaciji! Već dugo pokušavam da nabavim štene, a u mene je ušao veliki strah da li ću moći i dokle još! Međutim, moraću. Bilo mi je jedno štene tri dana u kući i nije mi bilo ništa teško. Upravo sada ću da krenem do mojih unukica koje su dobile štene pre dva dana da se malo poigram sa svima njima zajedno!

Samo da dodam još nešto za bordere,  a jako mi je žao što se ovde ne pojavljuju vlasnici te rase koji bi mogli mnogo da kažu i da koriguju napisano po potrebi. Uglavnom, nije mi poznato da iko u Srbiji koristi bordera za namenu za koju su stvoreni već isključivo za sport. E sada ko hoće bordera mora da bude vrlo sportski nastrojen i psihički i fizički. Takođe ako imate još pasa morate biti spremni na to da će on konstantno da vas sakuplja na gomilu. Shvatio sam da je sve to za mene veliko opterećenje tako da ako bude biće opet seter kojeg poznajem u dušu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now