Sign in to follow this  
Danka Dubajic

POSLEDNJI POZDRAV MOM PRIJATELJU ANDJELKU DOBRANICU

Recommended Posts

Saopstenje porodice

U SUBOTU 31.JANUARA 2009. OBELEŽAVAMO ŠEST MESECI BOLA I TUGE BEZ NAŠEG ANĐELA

PARASTOSOM U MALOJ CRKVI HRAMA SVETOG SAVE NA VRAČARU U 9 h

I POSETOM ANĐELOVOG VEČNOG PREBIVALIŠTA NA TOPČIDERSKOM GROBLJU U 11 h

SVI NJEGOVI PRIJATELJI I SARADNICI UVEK SU DOBRODOŠLI

PORODICA DOBRANIĆ ANĐELKA

Share this post


Link to post
Share on other sites

******************************************************************************************

U subotu, 1. augusta u 13h na Topčiderskom groblju, parcela 20,

obeležavamo tužnih godinu dana kako nije sa nama naš Andjelko.

Pozivamo sve njegove prijatelje da nam se pridruže.

Porodica Dobranić

******************************************************************************************

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jutros se navrsilo tacno- tacno godinu dana od kako je prestalo da kuca srce naseg dragog Andjela!!!! :cry:

Secanja na njega su jos uvek sveza i nadam se da ce tako i ostati!!Cesto te spominjemo i pricamo o tebi,tesko mi je raci ali uspomena traje i svima jako nedostajes..... :(

Nek ti je vecna slava..

Mirjana M

Share this post


Link to post
Share on other sites

Eto danas nije bas nikakv datum godisnjica ili slicno ali od juce mi se stalno nesto vrte uspomene na tebe po glavi!?Desilo mo se nesto jako lepo pa mi je palo na pamet da bih bas sa tobom to bilo idealno podeliti!! :(

Ali dobro je da si tu u nama i da ipak delimo i lepe trenutke sa tobom pa makar i ovako!!!

Pocivaj u miru prijatelju dragi......

Share this post


Link to post
Share on other sites

andjelosubotica2002horz.jpg

Uvek si prisutan u našim sećanjima. Prijatelju, treneru, veliki čoveče dečačkog osmeha, Anđelko, voleli bi da si tu...

Mira i Tea

Share this post


Link to post
Share on other sites

Opet nikakav vazan datum ali ovaj put mi se nije desilo ni blizu nista lepo kao u septembru!!Naprotiv mnogo mi je tesko ali eto mislim na tebe prijateju i zao mi je sto nisi tu fizicki jer znam da bi mi sigurno pomogao!!

Mislimo na tebe i nikad ne zaboravljamo prave prijatelje kao sto si ti!!

Sto bi se reklo i u dobru i u zlu ili i tamo i ovde!!

Saljem ti milion poljubaca tuge sto nisi ovde sa nama!!

Pocivaj u miru....

Share this post


Link to post
Share on other sites

E prijatelju dragi ...često te pominjem i mislim na tebe..vreme leti ali meni su slike tvog lika još jasne i bistre...voli te tvoja drugarica...

 

Mirno spavaj dragi Anđele!!   :cry:  :cry:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Punih 6 godina od kada te nisam videla i čula sem u snovima!!!  :-(  Teško je poverovati ali je tako....još uvek imam isti bol u grudima kad vidim tvoje fotke!!  

Počivaj u miru dragi naš Anđele!!   :cry:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Годинама сам се питао да ли да пишем о мом познаству са овим изузетним човеком, мислим да је сада време, јер сам сада већ сазрео да дам свој мали допринос.

Анђелка сам упознао на кинолошкој секцији 2008. године. Таква енергија и харизма у оноликом човеку су нешто што се ретко среће. Дочекао нас је осмехом и прешао одмах на рад.

То је било моје прво предавање о разликама између изложбених, спорстких и службених паса. Сви су пратили, без дисања, када се малиноа бацио на рукав први пут. Стручно нам је објашњавао рад са различитим типовима паса, почецима обуке, како увек треба неговати у псу инстинкт на прави начин. Не ломити псу карактер...

 

Ред је дошао на нас да пробамо рукав. Пријавио сам се трећи по реду и сама силина угриза је невероватна. Пас је био спортски, али је у тренутку подигао шапе и докачио ме испод мајице ноктима. "То је цена рада" шаљиво ми је одговорио Анђелко и наставио са демонстрацијом. Било је још много анегдота - "Немој да се расправљаш са човеком од 100 кила." рекао је неком момку из публике који није ућутао на време.

Таман смо договорили наставак сарадње после летњих одмора (ми бруцоши смо ишли да трошимо прво заслужено лето после јунског рока), требало је да радимо основе послушности...

 

У читаоници, августа месеца, узимам новокупљени број "Зов", окрећем га пре учења хемије и на некој страни видим наслов. Следио сам се. Мој ум, очи и руке нису могли да координирају на тренутак.

У паници, излећем на врата, окрећем телефон мог пријатеља и питам да ли је истина - "Јесте. Нико још не верује." било је све што је рекао.

 

Знам да смо се видели једном, да је он само кратко био у животима нас из те генерације кинолога, али је у мом сећању оставио нешто. Темељ идеје правог кинолога, кинофила и тренера.

Хвала му на томе.

Edited by lycan

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this