Sign in to follow this  
Danka Dubajic

POSLEDNJI POZDRAV MOM PRIJATELJU ANDJELKU DOBRANICU

Recommended Posts

Danas negde oko 10 casova, na autoputu kod Zupanje, poginuo je nas prijatelj, nas Andjelko.Surovu istinu ne mozemo da prihvatimo.

Ne mozemo da prihvatimo da je jedan mlad zivot ugasen za tili cas, da se vise necemo druziti, veseliti.

Ostavio nas je neme, u soku.Dvoje predivne dece ostalo je bez briznog oca,mi, njegovi prijatelji bez njegove neiscrpne energije, podrske i mnogo toga sto nas je vezivalo dugo godina.

Pocivaj nam u miru Andjele.

Andjelko3.jpg

Tvoji Dule,Nada i Danka

,

Share this post


Link to post
Share on other sites

RAINBOW BRIDGE

Just this side of heaven is a place called Rainbow Bridge.

When an animal dies that has been especially close to someone here, that pet goes to Rainbow Bridge.

There are medows and hills for all of our special friends so they can run and play together.

There is a plenty of food , water and sunshine and our friend are warm and comfortable.

All the animals who had been ill and old are restored to health and vigor; those who were hurt or maimed are made whole or strong again, just as we remember them in our dreams of days and times gone by.

The animals are happy and content , except for one small thing: they each miss someone very special to them , who had to be left behind.

They all run and play together, but the day comes when one suddenly stopps and looks into the distance.His bright eyes are intent.

His eager body quivers. Suddenly he begins to run from the group, flying over the green grass, his legs carrying him faster and faster.

You have been spotted, and when you and your special friend finally meet, you cling together in joyuos reunion, never to be parted again.

The happy kisses rain upon your face; your hands again caress the belowed head, and you look once more into the trustiing eyes of your pet, so long gone from your life but never absent from your heart.

Than you cross the Rainbow bridge together...

Za mog najdrazeg prijatelja Andjelka.

Aeron i Vesna

Share this post


Link to post
Share on other sites

Upravo sam cula. Strasno ! Prosto ne mogu da poverujem da se ovo desilo.

Pocivaj u miru Andjelko,nedostajaces nam!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Andjele nas dragi, nemogu da verujem, da sam u petak, kad si bio vec na putu, prekinula vezu recima:"Ajde bre nemoj da przis kredit pricacemo u ponedeljak kad dodjes"!!

Odzvanjaju mi u glavi jer mi je najsvezije secanje na tebe!!Bol koji osecam u grudima i grlu nemoguce je opisati recima!!!

Uvek sam te oslovljavala sa Andjele i nikako drugacije tako da se iskreno nadam da si svim andjelima ovoga sveta sada i da ti bolje nego nama!!!

Posledjini pozdrav mom velikom drugu,prijatelju,kinologu,kinofilu i pre svega COVEKU VELIKOG SRCA

Mirjana Makevic sa svom svojom decom!! :cry:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam ovo morala ni da citam,bio je stvarno najbolji tata kojeg sam znala,posvecen do kraja svom Luki i cerkici Coki.Bio je prijatelj kojeg svaki covek trba da ima u zivotu.

Tesko mi je da poverujem da se vise necemo sresti,da me nece vise kritikovati sto mi se neki pas ugojio, sto necu u pola noci moci da zovem da pitam za neki savet.

Odzvanja mi u glavi"Godinu po godinu, sve nas manje ima tu".Otisao je i obecanu kafu nismo popili.

Mnogo ces nedostajati meni i celoj mojoj porodici.

A evi i teksta koji je dala Kazak:

Tata koji moze i postize sve!

Moja ljubav je velika, kao oko deteta, kao oko psa. Jedino se u tim očima ogleda ceo svet, čitav univerzum, sva dobrota i postojanje svega što čini mene da budem srećan i svoj.

Anđelko Dobranić je vrhunski trener i uzgajivač pasa, osnivač prvog Beogradskog Agiliti kluba, stalni učesnik sa funkcijom trenera na letnjem kampu za decu dijabetičare, organizator i promoter edukativnih radionica ¨Moj prvi ljubimac¨... dobar muž i najbolji tata na svetu svojim šestogodišnjim blizancima Sofiji i Luki.

Da počenemo od početka... Odakle tolika ljubav prema psima?

Lično mislim da je to stvar odrastanja i vaspitanja, u stilu kada odrastaš okružen ljubavlju, ne samo od strane roditelja, rodbine, komšiluka. Zahvaljujući svojim roditeljima još kao mali imao sam prilike da upoznam i tu drugu vrstu ljubavi, potrebe da brineš o nekome, i da ti to bude uzvraćeno. Odrastajući tako, neki svoj dečiji period života proveo sam u spašavanju pasa lutalica, udomljavajući ih, štiteći ih, umesto da sedim ispred zgrade jednostavno ne radeći ništa. Malo kasnije već sa 16. godina uspešno sam dresirao svog prvog psa i bio sam jako ponosan. Tada sam shvatio da je to jednostavno moj poziv za blisku budućnost, i tu je krenulo...

Spomenuli ste da ste radili i u inostranstvu i da ste još uvek angažovani na nekim poljima van prostora naše zemlje?

Da, iza sebe imam dugih deset godina iskustva i rada u Španiji, Francuskoj, Italiji, Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj....Vrlo rado odlazim tamo po pozivu i preporuci, bilo da je reč o dresuri pasa, pripremi za izložbe, raznim obukama...a onda, kako to već ide u životu dešava se da se spoje sve one lepe i korisne stvari. Otvaraju se šanse za pronalaženje domova za razne pse, počevši od lutalica do vrhunskih šampiona.

Od svih psa koje ste dresirali, da li je neki ostao vama najdraži, kao najveći uspeh?

Ijaooo, koliko ih je bilo! Pa ne znam, možda bi mogao da izdvojim jednu divnu ženkicu zlatnog retrivera po imenu Solea Land Bella Me. Eto možda ćete je se i vi setiti iz jednog spota Zdravka Čolića. Sa njom sam počeo da radim kada je bila štene od šest meseci, a sada je Bella drugi retriver u Evropi u konkurenciji od 1700 najlepših.

Sada ste suprug i tata. Kako vaša porodica funkcioniše u zajednici sa vašim obavezama i poslom?

Moja supruga razume moju strast prema ovom poslu, tako da je i ona vrlo često angažovana, kao i svi u mom okruženju. Trenutno imamo deset pasa koje pripremamo za izložbe iz vrhunskih legla. Inače kao tata, ja sam veoma sam uključen u sve dečije akcije. U toku smo prikupljanja potvrda za upis u prvi razred, Luka uspešno trenira fudbal, pa su tu odlasci na treninge, takmičenja i naravno - provodimo puno vremena u zajedničkim treninzima i obukama pasa jer i oni imaju svoje omiljene kuce, i vrlo dobri su u Agilitiju- budući šampioni...Kada voliš nešto, onda se sve čini lako, i tako je – sve ima svoje mesto i vreme.

Spomenuli ste i vašu angažovanost u kampu za decu dijabetičare, recite nam malo više o tome..

Kamp se uglavnom organizuje na Tari tokom letnjeg perioda, u organizaciji kompanije NOVONORDISK gde su učesnici kampa mališani od četri ipo do osamnaest godina. I sam sam roditelj deteta koje ima povećan procenat šećera u krvi, tako da sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv. Moj zadatak je vežbanje sa decom, priprema za sport i održavanje fizičke kondicije, koja je mališanima i te kako potrebna. Na žalost, kod nas u zemlji edukacija je potrebna na svim poljima, pa bi i ovom prilikom apelovao na sve roditelje da pruže svojoj deci slobodu kretanja i pokreta, znači što više sporta! Eto prošle godine, na primer deca iz našeg kampa su odigrala prijateljsku utakmicu sa mališanima iz KK ¨Crvena zvezda¨. Podatak da smo ih pobedili sa dvadeset razlike, govori o upornosti, snazi i volji te dece, koja su zaista sjajna. Iz tog razloga mi smeta kada neko prokomentariše dijabetes kao neku ¨bauk bolest¨, jer ona to nije, i ta deca su baš naprotiv, izuzetni ljudi veliki i mali po mnogim pitanjima, uspešni pogotovo u sportu!

Neki planovi za blisku budućnost?

Planova i ideja je uvek mnogo, samo je sada pitanje realizacije. Poučen iskustvom i radom u Nemačkoj sa psima i decom, koja su imala ovaj ili onaj problem, svedok sam zadivljujućih rezultata. To mi je jedna od želja- da se u ovoj zemlji počne sa terapijom uz životinje, pogotovo sa psima i pravljenje edukativnih radionica za roditelje i decu... Takođe u planu mi je otvaranje jednog velikog centra za obuku i zabavu kućnih ljubimaca, ali o tome neki drugi put...A za sada i do tada, trenutno približavamo disciplinu Agiliti našim građanima, tako da pozivam sve da nas posete sa svojom decom, i sa svojim ljubimcima vikendom na Ušću iza muzeja Savremene umetnosti oko 14h, kada se treninzi obično održavaju.

I za sam kraj našeg razgovora razgovarali smo malo sa blizancima Lukom i Sofijom.

Luka i Sofija su rođeni 05.10.1999. godine u Beogradu. Trenutno su predškolci vrtića ¨Noeva barka¨,u kome se inače polaže na radu i edukaciji vezanoj za kućne ljubimce. Vrlo često i njihov pas, veliki šnaucer Hugo od četri ipo godine, gostuje u vrtiću, prezentovajući svoju obuku... Sofija voli da crta i da slika, i želja joj je kad poraste da bude slikarka. Najviše voli da ručka kačamak, i da se druži uz ¨Mjau-mjau¨ likove iz crtaća. Njen omiljeni pas je Hugo. Luka, pohađa fudbalsku školicu ¨Karađorđe¨, obožava družinu ¨Maju-mjau¨, da ide na Agiliti, i rotvajlerku po imenu Bani. Za svog tatu kažu da je mnogo dobar, i da je super. Na pitanje zašto, dobili smo pravi odgovor:¨Zato što je tata drugačiji od drugih tata. On sve oko sebe uči da budu dobri i poslušni, a to niko sem njega ne radi!¨ Nemamo razloga da verujemo u suprotno! Bravo tata!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tesko je poverovati da nema vise coveka koji je uvek bio nasmejan, pun zivota i energije. Kada sam cula tuznu vest nisam mogla da verujem a ne mogu jos uvek. Ne cuti vise na izlozbama njegov gromki smeh koji prepoznas i ako ga jos nisi videla...

Iskreno saucesce porodici. Pocivaj u miru medu andjelima Andjele

Zorica, Sloba, Jelena i Mina

Share this post


Link to post
Share on other sites

... jos uvek ne mogu da poverujem... nadala sam se da je neka zla sala, laz... jednostavno ne mogu da prihvatim da vise nece biti sa nama, da se vise necemo druziti, zezati, popiti kafu... organizovati poneki test karaktera na nasoj specijalki, otici za psima i decom na agiliti!

Nema mnogo ljudi ciji doprinos kinologiji u ovoj zemlji srazmeran tom doprinosu sto je Andjelko dao, jer je sve sto je radio - radio od srca, iz ljubavi i na najbolji moguci nacin. Ziveo je malo - suvise malo za coveka sa tom energijom, mogao je jos sto sta da uradi i jos mnogo cemu da nas nauci. Ne verujem da iko ko je upoznao Andjelka ikad ce moci da ga zaboravi - uspevao je da ostavi trag u srcu ljudi. Zato ce uvek biti sa nama!

f0af150a00e1.jpg

Andjele, pocivaj u miru...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iskreno saučešće porodici i prijateljima. Poznavali smo ga jako malo ali smo stigli mnogo da ga cenimo i volimo...

Tea, Riči i Kika

Share this post


Link to post
Share on other sites

U potpunom sam soku i neverici...

Poslednji pozdrav, dragi prijatelju, dotakao si mnoge zivote svojom ljubavlju, energijom i vedrinom...

Pocivaj u miru, Andjelko

Andrijana

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uzas... Zaista je tesko naci reci za ovakvu tragediju... ANDJElkO DOBRanIc... sokirani smo jer je prosto nemoguce poverovati da se tako nesto moglo dogoditi Andjelku, coveku sa toliko energije... Odmori, Andjelko, hendlaj nam one koji su nas napustili...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Josh ne mogu da vjerujem ...

Jutros oko 10 chasova, na auto putu kod Zupanje, poginuo je Andjelko Dobranic ...

... vrhunski dreser, promoter agilitija, human chovjek koji se posvetio i radu sa bolesnom djecom ... mlad, pun energije i planova ...

Andjelko.jpg

jednostavno ne mogu da vjerujem da je to moglo da se i njemu dogodi, jer je to chovjek koji je toliko odisao energijom i snagom da mi je nespojivo da ga vishe nema ...

Zadnji put sam ga vidio u martu na specijalki Kluba ruskih rasa dje je fenomenalno odradio test karaktera, prichali smo o dresuri, o nekoj buducoj saradnji ...

eh, zivote ... zivote ...

Pochivaj u miru, dragi prijatelju ...

http://www.yumama.com/aaaOldsite/rodite ... e_najbolji

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nikad ti ovo neću oprostiti !!!!!

Šta ćemo mi bez tebe? Ti si sve ovo, ti si kinologija!!!!!!!

Bez tebe sve ovo gubi smisao....

Mnogo te vole tvoje Šuntavele i tvoje Plavuše Beti Bu, Angela (koja po tebi nosi ime) i Ana!!!!!!

ZAUVEK ĆEŠ BITI SA NAMA, samo ti i niko tvoje mesto ne može zauzeti, to ti još jednom obećavam!!!!!!

Ne brini za svoje snove, potrudićemo se da ih održimo što duže!!!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada sam prvi put cula kako ljudi pricaju o Andjelku, rekla sam sebi...

"Nemoguce je da ovakav covek postoji... Deluje previse dobro da bi bilo istinito!"

... Zaista je postojao, a postojace i dalje u nasim srcima i mislima!

Veliki covek, jos veceg srca i duse, brizan otac, uvek nasmejan i spreman da nesebicno svakome pomogne savetom i dobronamernom kritikom, prepun nepresushne pozitivne energije i samo lepih reci o svemu i svakome!

Uvek je samo davao... Ne znam koliko smo svi mi uspeli da mu vratimo i da li cemo ikada uspeti?!

Velika mi je cast i zadovoljstvo sto sam te poznavala!

Andjelko, pocivaj u miru medju svim andjelima!

Aki, Paco i Sasha Karapandzic

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam Andjelka slucjano upoznao,i kratko smo pricali ali opet je ostavio utisak na mene.Vedar,nasmejan,rasolozen da podeli svoje iskustvo...Otisao je jedan veliki kinofil i covek...Pocivaj u miru!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this