Petite

Kučkarski bonton

Recommended Posts

Nadjoh jedan interesantan tekst, pa ga prenosim u cjelosti.

Zadnji pasus sam boldovala i podvukla.

 

Srđan Vidanović‎                                   Skola za obuku pasa AportGoat

KUČKARSKI BONTON

Da bi smo govorili o "kučkarskom bontonu" moramo da prvo vidimo šta se podrazumeva pod bontonom.

Po jednoj definiciji bonton je kodeks ponašanja koga bi se trebao pridržavati svaki pripadnik društva, on treba da nas uči kako se treba ponašati, izražavati, izgledati, komunicirati, gestikulacirati i dr. gotovo u svakoj situaciji i on najstrožije osuđuje vređanje, vulgarno izražavanje i fizički konflikt.

Ako krenemo od ove definicije onda možete predpostaviti da i kučkarski bonton ima kodeks ponašanja koga treba da se pridržavamo. Možemo reći da se on zasniva, temelji na kućnom, opštem vaspitanju.

Krenućemo redom da opisujemo situacije i dajemo primere kako bi se zapamtila neka pravila lepog kučkarskog ponašanja, jer kroz primere se najlakše uči.

Čest problem jedne grupe vlasnika pasa je da dok se šetaju parkom, ulicom i njihov pas je na povodniku, iz drugog dela parka se zatrčava ka njima nepoznat pas, a vodič pomenutog psa je ili udaljen daleko, ili sedi negde nezainteresovano šta se dešava sa njegovim mezimcem ili jednostavno nema KONTROLU nad psom. Često se čuje izgovor da taj pas koji je slobodno i živahno pritrčao nije agresivan i da hoće da se igra samo. Ako je zakon takav ili pravilnik da vi možete da šetate kucu bez povodnika svako od nas je trebao da se bavi psom, da ga nauči da ide slobodno uz našu nogu i da ne može da se odalji bez naše dozvole, a i ako se to kojim slučajem desi da ga možemo istog momenta opozvati da nam se vrati. Većina vas se sada pita pa gde je tu problem, naša kuca nije opasna? Problem može biti u tome da je ta kuca koja je na povodniku povređena, bolesna i da mora da miruje, a svakako mora ili može malo da se prošeta da obavi osnovne fiziolokše potrebe, a opet u krajnjem slučaju je možda agresivna ili je tako nesigurna da zbog takvog prilaska nečijeg psa će iz straha agresivno odreagovati ili jednostavno vlasnik ne želi da mu se pas druži sa vašim psom ili nečijim drugim što je opet legitimno pravo tog vlasnika kao i svakoga od nas. Moramo krenuti da posmatramo stvari iz ugla da li bi mi voleli da nam se zaleti neki pas na našeg ako je naš povređen iako taj slobodni pas hoće samo da se igra.

Sada se dalje postavljaju pitanja pa kako, kada i gde pustiti pse sa povodnika? Pre nego se puste psi da se međusobno druže uvek treba da se upoznaju i onjiuše dok su na povodniku, uz svoje vodiče i ako nema indicija za bilo kakav konflikt pri takvom upoznavanju, ne bi trebalo da ga bude kada su bez povodnika. Zašto je ovo važno? Povodnik je veza između nas i našeg psa i kada nam je povodnik zategnut mi dajemo psihološku podršku psu da smo tu iza njega i da se oseća sigurnim i tada ako postoji mogućnost da dođe do nekog oblika agresivnog ponašanja će najverovatnije i doći. Ako vidimo da nam se psi ne odnose druželjubivo na povodniku, onda smo sprečili konflikt među njima i možemo se pozdraviti uljudno sa drugim psom i vlasnikom i nastaviti dalju šetnju do nekih novih drugara za igru sa našim mezimcem.

A šta ako naiđemo na grupicu ljudi koji stoje u parkiću i vidimo da se njihove kuce veselo igraju? Ako smo sami, staćemo na dovoljnoj udaljenosti da vas vlasnici primete, a kada se to desi saopštite im da bi hteli da vidite da li vaša kuca može da se druži sa njihovim kucama, da li bi bila prihvaćena od strane već formiranog čopora i vodiči tada terba da zakače svoje pse na povodnik kako bi se vaš pas upoznao sa svakim od njih i ako je sve prošlo bezazleno onda pustiti kuce da se slobodno igraju. Da li ovde treba pustiti slobodno psa da pritrči takvoj grupi, odgovor je NIKAKO. Razlog za odričan odgovor je da je ta grupa možda ima već formiran čopor i da iako se vaš pas zaleti među njih veselo i iživahno, alfa tog čopora može da protumači takav gest kao pretnju čoporu i da agresivno odreaguje, a njega će pratiti ostali psi.

Ako smo u grupi pasa i želimo da se mi lično izigramo samo sa našom kucom nikada nemojte među drugim psima bacati vašem psu lopticu, frizbi ili već neku igračku. Zašto ovo? Ta igračka je kako za vašeg psa, tako i za druge pse plen i kroz igru sa tim plenom njemu "radi" plenski nagon koji svaki pas ima, samo je pitanje u kojoj je meri izražen. Ta igračka za vas, a za pse plen, može da dovede do konflikta između pasa zbog borbe oko plena. Izađite iz grupe i udaljite se na dovoljnou udaljenost gde vaša igra sa vašom kucom neće privlačiti pažnju ostalim psima ili prosto sačekajte da se ostali raziđu.

Nemojte maziti tuđeg psa pre nego pitate njegovog vodiča da li to smete da učinite ma koliko kuca ili štene delovali umiljato, simpatično i dobroćudno.Morate da znate da određeni vlasnici pasa ne vole da im se ostvaruje bilo kakav kontakt sa psom, pa ni verbalno obraćanje. Sada će većina verovatno pomisliti da vodič želi da napravi agresivnog psa od te kuce. Moramo predpostaviti da recimo ta kuca je plašljiva i da je recimo ide u neku školicu za obuku pasa kako bi se oslobodila straha i da je doslovno bitan način na koji se prilazi psu i vrši kontakt sa njima, a velika većina vlasnika ne zna da priđe psu ili samo misli da zna da to radi na ispravan način, ili recimo pas je bolestan i ne sme da se uzbuđuje, a njega recimo pokreće veseli ton ili milovanje i postaje živahan, a takvo ponašanje u njegovom zdravstvenom stanju je nepoželjno jer na neki način možda narušava ili može da naruši svoje zdravlje ili prosto pas ima jedan od oblika agresije gde ako mu ugrozite prostor, što njegov, što od vodiča i i ostvarite kontakt sa njim na neodgovarajući način on će reagovati kako niko od nas to ne bi voleo.

Ne hranimo tuđe pse. Zašto? U nekom od ranijih tekstova smo pisali i objašnjavali šta se deava ako našu kucu hrani i mazi svaki prolaznik, pas kreće da generalizuje stvari i kreće da trči ka svakom čoveku i detetu i da iznuđuje hranu da li skakanjem ili guranjem njuškicom ili lajanjem. Imamo dva ugla iz kojih ovo treba da gledamo kao loše naše ponašanje kao kučkara. Prvo ne vole svi ljudi pse i to je njihovo pravo koliko god se to nama dopadalo ili ne, kao što mi imamo pravo da uživamo u njihovom društvu, a maženje i hranjenje tuđih kuca ili dozvoliti maženje našeg psa od strane svakog slučajnog prolaznika stvaramo sliku u glavi kod psa da mu je svako ko prolazi kraj njega izvor hrane i češkanja i onda imamo situacije u kojima pas pritrčava svakom slučajnom prolazniku koji voli ili ne voli pse. Drugi od razloga zašto ne treba davati tuđem psu poslastice je ili pas mora da vodi računa o režimu ishrane iz nekih zdravstvenih razloga ili vlasnici uče da ne uzima hranu od nepoznatih ljudi ili prosto ne žele da ih bilo ko drugi hrani sem njih samih jer svakako je to njihovo lično pravo.

Česta slika u parkovima, na šetalištima jeste da se vlasnici pasa malih rasa daleko, a neopravdano, slobodnije ponašaju od vlasnika, vodiča, srednjih i velikih rasa, prilikom vođenja svojih mezimaca. Problem nastaje u tome što najčešće njihovi vlasnici misle da mali pas ne može nikoga da povredi, da je on bezazlen i da bi samo vlasnici velikih pasa trebalo da vode više računa o svojim psima od njih samih. Problem nastaje u davanju antropomorfnih osobina (pripisivanje ljudskih osobina životinjama) njihovim kucama. Moramo da znamo da u svetu pasa bez obzira na visinu i težinu njihovu među njima važe ista pravila, da bi bilo jasnije o čemu je reč koristiću se primerom iz saobraćaja. Vi ako vozite jako mali auto nemate veća prava ili manja od osobe koja upravlja kamionom od više tona, pravila u saobraćaju su za sve ista i svi ih moraju poštovati, pa je tako i kod pasa. Drugo mali pas može ako uplaši na bilo koji način malo dete, može da iazazove stres što može imati ozbiljne psihičke posledice po to dete, a drugo ako ga ogrebe ili ujede moramo da znamo da je dečija koža daleko mekša i osetljivija od naše kao kod odraslih osoba i da to neće biti samo mala ogrebotina kao što bi se sa time najčešće završilo da se nama desilo.

Ako nam dete trči u susret, a mi smo sa psom, šta onda? Na nama je da pozovemo roditelje, da preduzmemo sve radnje kako bi sprečili taj kontakt između deteta i psa ako za tako nečim vidimo poterbu iz ovih ili onih razloga. Mi moramo da uradimo i preduzmemo sve radnje kako bi sprečili svaki icident, ma kakav on bio.

Nikada ne vodimo psa ma koliko on bio obučen i poslušan kraj ulice bez povodnika. Razlog je jednostavan mi ne znamo kakav nadražaj može da se nađe sa druge strane ulice na koji pas može da odreaguje, a vi baš u tom deliću trenutka niste obratili pažnju na vašeg psa i samim tim ste ugrozili život psa, možda svoj i živote učesnika u saobraćaju jer u drastičnim situacijama ljudi mogu instiktivno da krenu za kucom, a vozač refleksno može da skrene na jednu ili drugu stranu i da dovede do saobraćajne nezgode.

Moramo da znamo da je pas naša odgovornost i da u svakom smislu reči moramo uvek brinuti i voditi računa o njemu jer ne zaboravite da pas kao zrela jedinka je na nivou inteligencije dvogodišnjeg, maksimalno trogodišnjeg deteta, a dete tog uzratsta nikada ne bi ostavili bez brige, nadzora i kontrole. Bitno je da se edukujemo uvek i konstantno oko psihologije pasa, njihovog ponašanja, bitno je da edukujemo ljude oko nas, nikako ubeđujemo, da na lep način ukažemo i skrenemo pažnju na neke stvari vodičima koji prave greške iz njihovog neznanja i neobaveštenosti, da poštujemo druge vodiče i njihove pse ako želimo da takav odnos imamo i mi od njih, to posmatrajte ga ogledalo u kome dobijate povratnu informaciju, da moramo da znamo da park nije samo naš i naših pasa, nego i drugih ljudi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nadjoh jedan interesantan tekst, pa ga prenosim u cjelosti.

Zadnji pasus sam boldovala i podvukla.

 

Srđan Vidanović‎                                   Skola za obuku pasa AportGoat

KUČKARSKI BONTON

Da bi smo govorili o "kučkarskom bontonu" moramo da prvo vidimo šta se podrazumeva pod bontonom.

Po jednoj definiciji bonton je kodeks ponašanja koga bi se trebao pridržavati svaki pripadnik društva, on treba da nas uči kako se treba ponašati, izražavati, izgledati, komunicirati, gestikulacirati i dr. gotovo u svakoj situaciji i on najstrožije osuđuje vređanje, vulgarno izražavanje i fizički konflikt.

Ako krenemo od ove definicije onda možete predpostaviti da i kučkarski bonton ima kodeks ponašanja koga treba da se pridržavamo. Možemo reći da se on zasniva, temelji na kućnom, opštem vaspitanju.

Krenućemo redom da opisujemo situacije i dajemo primere kako bi se zapamtila neka pravila lepog kučkarskog ponašanja, jer kroz primere se najlakše uči.

Čest problem jedne grupe vlasnika pasa je da dok se šetaju parkom, ulicom i njihov pas je na povodniku, iz drugog dela parka se zatrčava ka njima nepoznat pas, a vodič pomenutog psa je ili udaljen daleko, ili sedi negde nezainteresovano šta se dešava sa njegovim mezimcem ili jednostavno nema KONTROLU nad psom. Često se čuje izgovor da taj pas koji je slobodno i živahno pritrčao nije agresivan i da hoće da se igra samo. Ako je zakon takav ili pravilnik da vi možete da šetate kucu bez povodnika svako od nas je trebao da se bavi psom, da ga nauči da ide slobodno uz našu nogu i da ne može da se odalji bez naše dozvole, a i ako se to kojim slučajem desi da ga možemo istog momenta opozvati da nam se vrati. Većina vas se sada pita pa gde je tu problem, naša kuca nije opasna? Problem može biti u tome da je ta kuca koja je na povodniku povređena, bolesna i da mora da miruje, a svakako mora ili može malo da se prošeta da obavi osnovne fiziolokše potrebe, a opet u krajnjem slučaju je možda agresivna ili je tako nesigurna da zbog takvog prilaska nečijeg psa će iz straha agresivno odreagovati ili jednostavno vlasnik ne želi da mu se pas druži sa vašim psom ili nečijim drugim što je opet legitimno pravo tog vlasnika kao i svakoga od nas. Moramo krenuti da posmatramo stvari iz ugla da li bi mi voleli da nam se zaleti neki pas na našeg ako je naš povređen iako taj slobodni pas hoće samo da se igra.

Sada se dalje postavljaju pitanja pa kako, kada i gde pustiti pse sa povodnika? Pre nego se puste psi da se međusobno druže uvek treba da se upoznaju i onjiuše dok su na povodniku, uz svoje vodiče i ako nema indicija za bilo kakav konflikt pri takvom upoznavanju, ne bi trebalo da ga bude kada su bez povodnika. Zašto je ovo važno? Povodnik je veza između nas i našeg psa i kada nam je povodnik zategnut mi dajemo psihološku podršku psu da smo tu iza njega i da se oseća sigurnim i tada ako postoji mogućnost da dođe do nekog oblika agresivnog ponašanja će najverovatnije i doći. Ako vidimo da nam se psi ne odnose druželjubivo na povodniku, onda smo sprečili konflikt među njima i možemo se pozdraviti uljudno sa drugim psom i vlasnikom i nastaviti dalju šetnju do nekih novih drugara za igru sa našim mezimcem.

A šta ako naiđemo na grupicu ljudi koji stoje u parkiću i vidimo da se njihove kuce veselo igraju? Ako smo sami, staćemo na dovoljnoj udaljenosti da vas vlasnici primete, a kada se to desi saopštite im da bi hteli da vidite da li vaša kuca može da se druži sa njihovim kucama, da li bi bila prihvaćena od strane već formiranog čopora i vodiči tada terba da zakače svoje pse na povodnik kako bi se vaš pas upoznao sa svakim od njih i ako je sve prošlo bezazleno onda pustiti kuce da se slobodno igraju. Da li ovde treba pustiti slobodno psa da pritrči takvoj grupi, odgovor je NIKAKO. Razlog za odričan odgovor je da je ta grupa možda ima već formiran čopor i da iako se vaš pas zaleti među njih veselo i iživahno, alfa tog čopora može da protumači takav gest kao pretnju čoporu i da agresivno odreaguje, a njega će pratiti ostali psi.

Ako smo u grupi pasa i želimo da se mi lično izigramo samo sa našom kucom nikada nemojte među drugim psima bacati vašem psu lopticu, frizbi ili već neku igračku. Zašto ovo? Ta igračka je kako za vašeg psa, tako i za druge pse plen i kroz igru sa tim plenom njemu "radi" plenski nagon koji svaki pas ima, samo je pitanje u kojoj je meri izražen. Ta igračka za vas, a za pse plen, može da dovede do konflikta između pasa zbog borbe oko plena. Izađite iz grupe i udaljite se na dovoljnou udaljenost gde vaša igra sa vašom kucom neće privlačiti pažnju ostalim psima ili prosto sačekajte da se ostali raziđu.

Nemojte maziti tuđeg psa pre nego pitate njegovog vodiča da li to smete da učinite ma koliko kuca ili štene delovali umiljato, simpatično i dobroćudno.Morate da znate da određeni vlasnici pasa ne vole da im se ostvaruje bilo kakav kontakt sa psom, pa ni verbalno obraćanje. Sada će većina verovatno pomisliti da vodič želi da napravi agresivnog psa od te kuce. Moramo predpostaviti da recimo ta kuca je plašljiva i da je recimo ide u neku školicu za obuku pasa kako bi se oslobodila straha i da je doslovno bitan način na koji se prilazi psu i vrši kontakt sa njima, a velika većina vlasnika ne zna da priđe psu ili samo misli da zna da to radi na ispravan način, ili recimo pas je bolestan i ne sme da se uzbuđuje, a njega recimo pokreće veseli ton ili milovanje i postaje živahan, a takvo ponašanje u njegovom zdravstvenom stanju je nepoželjno jer na neki način možda narušava ili može da naruši svoje zdravlje ili prosto pas ima jedan od oblika agresije gde ako mu ugrozite prostor, što njegov, što od vodiča i i ostvarite kontakt sa njim na neodgovarajući način on će reagovati kako niko od nas to ne bi voleo.

Ne hranimo tuđe pse. Zašto? U nekom od ranijih tekstova smo pisali i objašnjavali šta se deava ako našu kucu hrani i mazi svaki prolaznik, pas kreće da generalizuje stvari i kreće da trči ka svakom čoveku i detetu i da iznuđuje hranu da li skakanjem ili guranjem njuškicom ili lajanjem. Imamo dva ugla iz kojih ovo treba da gledamo kao loše naše ponašanje kao kučkara. Prvo ne vole svi ljudi pse i to je njihovo pravo koliko god se to nama dopadalo ili ne, kao što mi imamo pravo da uživamo u njihovom društvu, a maženje i hranjenje tuđih kuca ili dozvoliti maženje našeg psa od strane svakog slučajnog prolaznika stvaramo sliku u glavi kod psa da mu je svako ko prolazi kraj njega izvor hrane i češkanja i onda imamo situacije u kojima pas pritrčava svakom slučajnom prolazniku koji voli ili ne voli pse. Drugi od razloga zašto ne treba davati tuđem psu poslastice je ili pas mora da vodi računa o režimu ishrane iz nekih zdravstvenih razloga ili vlasnici uče da ne uzima hranu od nepoznatih ljudi ili prosto ne žele da ih bilo ko drugi hrani sem njih samih jer svakako je to njihovo lično pravo.

Česta slika u parkovima, na šetalištima jeste da se vlasnici pasa malih rasa daleko, a neopravdano, slobodnije ponašaju od vlasnika, vodiča, srednjih i velikih rasa, prilikom vođenja svojih mezimaca. Problem nastaje u tome što najčešće njihovi vlasnici misle da mali pas ne može nikoga da povredi, da je on bezazlen i da bi samo vlasnici velikih pasa trebalo da vode više računa o svojim psima od njih samih. Problem nastaje u davanju antropomorfnih osobina (pripisivanje ljudskih osobina životinjama) njihovim kucama. Moramo da znamo da u svetu pasa bez obzira na visinu i težinu njihovu među njima važe ista pravila, da bi bilo jasnije o čemu je reč koristiću se primerom iz saobraćaja. Vi ako vozite jako mali auto nemate veća prava ili manja od osobe koja upravlja kamionom od više tona, pravila u saobraćaju su za sve ista i svi ih moraju poštovati, pa je tako i kod pasa. Drugo mali pas može ako uplaši na bilo koji način malo dete, može da iazazove stres što može imati ozbiljne psihičke posledice po to dete, a drugo ako ga ogrebe ili ujede moramo da znamo da je dečija koža daleko mekša i osetljivija od naše kao kod odraslih osoba i da to neće biti samo mala ogrebotina kao što bi se sa time najčešće završilo da se nama desilo.

Ako nam dete trči u susret, a mi smo sa psom, šta onda? Na nama je da pozovemo roditelje, da preduzmemo sve radnje kako bi sprečili taj kontakt između deteta i psa ako za tako nečim vidimo poterbu iz ovih ili onih razloga. Mi moramo da uradimo i preduzmemo sve radnje kako bi sprečili svaki icident, ma kakav on bio.

Nikada ne vodimo psa ma koliko on bio obučen i poslušan kraj ulice bez povodnika. Razlog je jednostavan mi ne znamo kakav nadražaj može da se nađe sa druge strane ulice na koji pas može da odreaguje, a vi baš u tom deliću trenutka niste obratili pažnju na vašeg psa i samim tim ste ugrozili život psa, možda svoj i živote učesnika u saobraćaju jer u drastičnim situacijama ljudi mogu instiktivno da krenu za kucom, a vozač refleksno može da skrene na jednu ili drugu stranu i da dovede do saobraćajne nezgode.

Moramo da znamo da je pas naša odgovornost i da u svakom smislu reči moramo uvek brinuti i voditi računa o njemu jer ne zaboravite da pas kao zrela jedinka je na nivou inteligencije dvogodišnjeg, maksimalno trogodišnjeg deteta, a dete tog uzratsta nikada ne bi ostavili bez brige, nadzora i kontrole. Bitno je da se edukujemo uvek i konstantno oko psihologije pasa, njihovog ponašanja, bitno je da edukujemo ljude oko nas, nikako ubeđujemo, da na lep način ukažemo i skrenemo pažnju na neke stvari vodičima koji prave greške iz njihovog neznanja i neobaveštenosti, da poštujemo druge vodiče i njihove pse ako želimo da takav odnos imamo i mi od njih, to posmatrajte ga ogledalo u kome dobijate povratnu informaciju, da moramo da znamo da park nije samo naš i naših pasa, nego i drugih ljudi.

(super)(dogrun)(goodpost)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala na postovanju ovog fenomenalnog clanka koji bi trebalo da bude obavezna lektira za mnoge, jer nazalost 90% ljudi ovaj kučkarski bonton nema.

 

Kao neko ko ga ima i sama sam dozivela ili videla sve navedene situacije iz teksta od strane onih koji ga nemaju, od kojih je najcesca i najiritantnija ova prva - mahnito pritrcavanje pasa potpuno nekontrolisanih od strane svojih vlasnika, sto je cesto dovodilo do vrlo neprijatnih scena, koje meni u setnji sa svojim psom i uzivanju u istoj zaista nisu potrebne, niti ih zelim. A da ne pominjem potencijalno opasni razvoj situacije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja bih samo ovom izvanrednom tekstu dodao i obavezu vodica da za svojim psom pokupi izmet jer on to sam ne ume a niko drugi nije duzan da to radi!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nadjoh jedan interesantan tekst, pa ga prenosim u cjelosti.

Zadnji pasus sam boldovala i podvukla.

 

Srđan Vidanović‎                                   Skola za obuku pasa AportGoat

KUČKARSKI BONTON

Da bi smo govorili o "kučkarskom bontonu" moramo da prvo vidimo šta se podrazumeva pod bontonom.

Po jednoj definiciji bonton je kodeks ponašanja koga bi se trebao pridržavati svaki pripadnik društva, on treba da nas uči kako se treba ponašati, izražavati, izgledati, komunicirati, gestikulacirati i dr. gotovo u svakoj situaciji i on najstrožije osuđuje vređanje, vulgarno izražavanje i fizički konflikt.

Ako krenemo od ove definicije onda možete predpostaviti da i kučkarski bonton ima kodeks ponašanja koga treba da se pridržavamo. Možemo reći da se on zasniva, temelji na kućnom, opštem vaspitanju.

Krenućemo redom da opisujemo situacije i dajemo primere kako bi se zapamtila neka pravila lepog kučkarskog ponašanja, jer kroz primere se najlakše uči.

Čest problem jedne grupe vlasnika pasa je da dok se šetaju parkom, ulicom i njihov pas je na povodniku, iz drugog dela parka se zatrčava ka njima nepoznat pas, a vodič pomenutog psa je ili udaljen daleko, ili sedi negde nezainteresovano šta se dešava sa njegovim mezimcem ili jednostavno nema KONTROLU nad psom. Često se čuje izgovor da taj pas koji je slobodno i živahno pritrčao nije agresivan i da hoće da se igra samo. Ako je zakon takav ili pravilnik da vi možete da šetate kucu bez povodnika svako od nas je trebao da se bavi psom, da ga nauči da ide slobodno uz našu nogu i da ne može da se odalji bez naše dozvole, a i ako se to kojim slučajem desi da ga možemo istog momenta opozvati da nam se vrati. Većina vas se sada pita pa gde je tu problem, naša kuca nije opasna? Problem može biti u tome da je ta kuca koja je na povodniku povređena, bolesna i da mora da miruje, a svakako mora ili može malo da se prošeta da obavi osnovne fiziolokše potrebe, a opet u krajnjem slučaju je možda agresivna ili je tako nesigurna da zbog takvog prilaska nečijeg psa će iz straha agresivno odreagovati ili jednostavno vlasnik ne želi da mu se pas druži sa vašim psom ili nečijim drugim što je opet legitimno pravo tog vlasnika kao i svakoga od nas. Moramo krenuti da posmatramo stvari iz ugla da li bi mi voleli da nam se zaleti neki pas na našeg ako je naš povređen iako taj slobodni pas hoće samo da se igra.

Sada se dalje postavljaju pitanja pa kako, kada i gde pustiti pse sa povodnika? Pre nego se puste psi da se međusobno druže uvek treba da se upoznaju i onjiuše dok su na povodniku, uz svoje vodiče i ako nema indicija za bilo kakav konflikt pri takvom upoznavanju, ne bi trebalo da ga bude kada su bez povodnika. Zašto je ovo važno? Povodnik je veza između nas i našeg psa i kada nam je povodnik zategnut mi dajemo psihološku podršku psu da smo tu iza njega i da se oseća sigurnim i tada ako postoji mogućnost da dođe do nekog oblika agresivnog ponašanja će najverovatnije i doći. Ako vidimo da nam se psi ne odnose druželjubivo na povodniku, onda smo sprečili konflikt među njima i možemo se pozdraviti uljudno sa drugim psom i vlasnikom i nastaviti dalju šetnju do nekih novih drugara za igru sa našim mezimcem.

A šta ako naiđemo na grupicu ljudi koji stoje u parkiću i vidimo da se njihove kuce veselo igraju? Ako smo sami, staćemo na dovoljnoj udaljenosti da vas vlasnici primete, a kada se to desi saopštite im da bi hteli da vidite da li vaša kuca može da se druži sa njihovim kucama, da li bi bila prihvaćena od strane već formiranog čopora i vodiči tada terba da zakače svoje pse na povodnik kako bi se vaš pas upoznao sa svakim od njih i ako je sve prošlo bezazleno onda pustiti kuce da se slobodno igraju. Da li ovde treba pustiti slobodno psa da pritrči takvoj grupi, odgovor je NIKAKO. Razlog za odričan odgovor je da je ta grupa možda ima već formiran čopor i da iako se vaš pas zaleti među njih veselo i iživahno, alfa tog čopora može da protumači takav gest kao pretnju čoporu i da agresivno odreaguje, a njega će pratiti ostali psi.

Ako smo u grupi pasa i želimo da se mi lično izigramo samo sa našom kucom nikada nemojte među drugim psima bacati vašem psu lopticu, frizbi ili već neku igračku. Zašto ovo? Ta igračka je kako za vašeg psa, tako i za druge pse plen i kroz igru sa tim plenom njemu "radi" plenski nagon koji svaki pas ima, samo je pitanje u kojoj je meri izražen. Ta igračka za vas, a za pse plen, može da dovede do konflikta između pasa zbog borbe oko plena. Izađite iz grupe i udaljite se na dovoljnou udaljenost gde vaša igra sa vašom kucom neće privlačiti pažnju ostalim psima ili prosto sačekajte da se ostali raziđu.

Nemojte maziti tuđeg psa pre nego pitate njegovog vodiča da li to smete da učinite ma koliko kuca ili štene delovali umiljato, simpatično i dobroćudno.Morate da znate da određeni vlasnici pasa ne vole da im se ostvaruje bilo kakav kontakt sa psom, pa ni verbalno obraćanje. Sada će većina verovatno pomisliti da vodič želi da napravi agresivnog psa od te kuce. Moramo predpostaviti da recimo ta kuca je plašljiva i da je recimo ide u neku školicu za obuku pasa kako bi se oslobodila straha i da je doslovno bitan način na koji se prilazi psu i vrši kontakt sa njima, a velika većina vlasnika ne zna da priđe psu ili samo misli da zna da to radi na ispravan način, ili recimo pas je bolestan i ne sme da se uzbuđuje, a njega recimo pokreće veseli ton ili milovanje i postaje živahan, a takvo ponašanje u njegovom zdravstvenom stanju je nepoželjno jer na neki način možda narušava ili može da naruši svoje zdravlje ili prosto pas ima jedan od oblika agresije gde ako mu ugrozite prostor, što njegov, što od vodiča i i ostvarite kontakt sa njim na neodgovarajući način on će reagovati kako niko od nas to ne bi voleo.

Ne hranimo tuđe pse. Zašto? U nekom od ranijih tekstova smo pisali i objašnjavali šta se deava ako našu kucu hrani i mazi svaki prolaznik, pas kreće da generalizuje stvari i kreće da trči ka svakom čoveku i detetu i da iznuđuje hranu da li skakanjem ili guranjem njuškicom ili lajanjem. Imamo dva ugla iz kojih ovo treba da gledamo kao loše naše ponašanje kao kučkara. Prvo ne vole svi ljudi pse i to je njihovo pravo koliko god se to nama dopadalo ili ne, kao što mi imamo pravo da uživamo u njihovom društvu, a maženje i hranjenje tuđih kuca ili dozvoliti maženje našeg psa od strane svakog slučajnog prolaznika stvaramo sliku u glavi kod psa da mu je svako ko prolazi kraj njega izvor hrane i češkanja i onda imamo situacije u kojima pas pritrčava svakom slučajnom prolazniku koji voli ili ne voli pse. Drugi od razloga zašto ne treba davati tuđem psu poslastice je ili pas mora da vodi računa o režimu ishrane iz nekih zdravstvenih razloga ili vlasnici uče da ne uzima hranu od nepoznatih ljudi ili prosto ne žele da ih bilo ko drugi hrani sem njih samih jer svakako je to njihovo lično pravo.

Česta slika u parkovima, na šetalištima jeste da se vlasnici pasa malih rasa daleko, a neopravdano, slobodnije ponašaju od vlasnika, vodiča, srednjih i velikih rasa, prilikom vođenja svojih mezimaca. Problem nastaje u tome što najčešće njihovi vlasnici misle da mali pas ne može nikoga da povredi, da je on bezazlen i da bi samo vlasnici velikih pasa trebalo da vode više računa o svojim psima od njih samih. Problem nastaje u davanju antropomorfnih osobina (pripisivanje ljudskih osobina životinjama) njihovim kucama. Moramo da znamo da u svetu pasa bez obzira na visinu i težinu njihovu među njima važe ista pravila, da bi bilo jasnije o čemu je reč koristiću se primerom iz saobraćaja. Vi ako vozite jako mali auto nemate veća prava ili manja od osobe koja upravlja kamionom od više tona, pravila u saobraćaju su za sve ista i svi ih moraju poštovati, pa je tako i kod pasa. Drugo mali pas može ako uplaši na bilo koji način malo dete, može da iazazove stres što može imati ozbiljne psihičke posledice po to dete, a drugo ako ga ogrebe ili ujede moramo da znamo da je dečija koža daleko mekša i osetljivija od naše kao kod odraslih osoba i da to neće biti samo mala ogrebotina kao što bi se sa time najčešće završilo da se nama desilo.

Ako nam dete trči u susret, a mi smo sa psom, šta onda? Na nama je da pozovemo roditelje, da preduzmemo sve radnje kako bi sprečili taj kontakt između deteta i psa ako za tako nečim vidimo poterbu iz ovih ili onih razloga. Mi moramo da uradimo i preduzmemo sve radnje kako bi sprečili svaki icident, ma kakav on bio.

Nikada ne vodimo psa ma koliko on bio obučen i poslušan kraj ulice bez povodnika. Razlog je jednostavan mi ne znamo kakav nadražaj može da se nađe sa druge strane ulice na koji pas može da odreaguje, a vi baš u tom deliću trenutka niste obratili pažnju na vašeg psa i samim tim ste ugrozili život psa, možda svoj i živote učesnika u saobraćaju jer u drastičnim situacijama ljudi mogu instiktivno da krenu za kucom, a vozač refleksno može da skrene na jednu ili drugu stranu i da dovede do saobraćajne nezgode.

Moramo da znamo da je pas naša odgovornost i da u svakom smislu reči moramo uvek brinuti i voditi računa o njemu jer ne zaboravite da pas kao zrela jedinka je na nivou inteligencije dvogodišnjeg, maksimalno trogodišnjeg deteta, a dete tog uzratsta nikada ne bi ostavili bez brige, nadzora i kontrole. Bitno je da se edukujemo uvek i konstantno oko psihologije pasa, njihovog ponašanja, bitno je da edukujemo ljude oko nas, nikako ubeđujemo, da na lep način ukažemo i skrenemo pažnju na neke stvari vodičima koji prave greške iz njihovog neznanja i neobaveštenosti, da poštujemo druge vodiče i njihove pse ako želimo da takav odnos imamo i mi od njih, to posmatrajte ga ogledalo u kome dobijate povratnu informaciju, da moramo da znamo da park nije samo naš i naših pasa, nego i drugih ljudi.

E kad bi ljudi znali i postovali ova pravila... Mnogo puta sam imala problema zbog pustenih pasa... I najgore je sto ljudi ne razumeju sta njihov pas radi govorom tela... Sve krece sa tim "moj pas je dobar,ne brini!" a zatrci se i ima dominantan stav i onda naravno moj belgijski ovcar na to podivlja.Srecom pa je samo on, dok drugi moji psi na komandu sve to iskuliraju... Nije fer... Ja svog psa drzim na povodcu a njihov pusten. Pas prilazi sa dominantnim stavom,moj pas odreaguje i ja budem kriva na kraju...Ja imam nevaspitanog kera. Super... A da ne govorim o slucajevima da psi pobegnu kao na primer argentinska doga i u mraku se ustremi na mog supruga da ga napadne... Srecom da je tu nas NO bio. Ja stvarno ne znam kako stvari funkcionisu u drugim mestima ali u mom mestu znam imati velikih problema...Naravno sa izuzecima i ljudima koji znaju kako treba. Skoro pa se pusten retriver ustremio na mog psa agresivno da ujede...Naravno on na ono sto mu vlasnik kaze ne reaguje...jedva ga je uhvatio...Meni su setnje sa svojim psima postale stres a ja ne mogu nista da promenim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imam i shibe...srecom da su male i nazalost sam pocela da ih podizem u ruke...znam,to moze napraviti jos veci problem jer moj pas je onda iznad i dominira ali ja ne mogu vise da podnesem da me napadne neki pas...Pogotovo ne malu rasu koja ne moze da se odbrani kako treba...

Share this post


Link to post
Share on other sites

U mom kraju cesto naletim na pustenog kangala ili sarplaninca, to je cesta pojava. Vozim pre 10tak dana i vidim nesto trci pored prozora, pogledam, kad- kangal. Krenem u prodavnicu sa psom, naletimo na pustenog sarca. I jedan i drugi pas su u vlasnistvu istog coveka. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sve mogu da razumem ali ne i potrebu da vlasnik pusti psa bez povodca tamo gde tome nije ok.

Mi muku mucimo sa ni manje ni vise nego Ninom retriverkom koja je stalno bez povodca a grize, rezi, napada (nema kojeg psa nije dohvatila), vlasnik podigne nos sta god mu kazes..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja ne znam kako tim ljudima nije glupo da drze pustene pse koji ujedaju, da li imaju neke komplekse pa ono "ja imam opasnog psa" pa neka izujeda sve oko sebe a ja se pravim lud... Ali bogami ja ponajmanje ne mogu da razumem kako ljudi sebi mogu da dopuste da im pobegnu od kuce sarplaninci,kangali i argentinske doge... To nije za zezanje! Neko moze da nastrada... A sto je najgore takvim ljudima ne vredi ni reci nesto jer nemaju nameru da to promene... Nisu psi krivi naravno, krive su gazde zbog toga sto ne posvecuju dovoljno paznje svojim psima!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja bih samo ovom izvanrednom tekstu dodao i obavezu vodica da za svojim psom pokupi izmet jer on to sam ne ume a niko drugi nije duzan da to radi!

oooo, daaaaa...mislim da smo moj muz i ja jedine osobe u gradu koje ciste za svojim psom. to radimo od kad je imamo, spontano, jer nam se nekako podrazumeva. ekipa kuckara sa kojima se nas pas igra nas u cudu posmatra, mada ima onih koji se obavezno u takvim situacijama sete da treba "stvarno da kupe one kese za to". nikome nije prijatno da setajuci, i izlezavajuci se na travi ugazi u izmet,mpa je red da ga i sam za sobom i svojim psom ne ostavlja. jednom prilikom mi je sluzbenik koji kosi javne povrsine prisao, prekinuvsi rad, da me pohvali jer je vidio da skupljam za psom. objasnio mi je da je strasno kad mu trimer naleti na izmet i kaze do sad nije video ovakav prizor!!! mislim da to nije pohvala za nas vec sramota generalno.

inace sam zivela par meseci u NY, USA i tamo postoje svuda znaci da je 100$ kazna ako se ne pokupi za psom....mislim da je vraski delotvorno :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neverovatno je koliko je ljude bas briga. Zaista ih treba lupiti po dzepu jer drugacije ne ide. Uostalom, nismo mi nista po tome specificni. Da su civilizovani Evropljani sami po sebi fini, ne bi imali kazne za neskupljanje izmeta.... 

 

Zaista niko nije duzan da cisti za tudjim psima niti je lepo da neko seta ulicom ili po travi, svejedno,  i mora dobro da pazi gde ce nagaziti ili jos gore, ako dete malo padne hoce li pasti u to ili sesti ili....

 

Samo jedna od situzacija i pisala sam vec na temi o izlozbi o tome ali ponovicu: sve se desava na izlozbi prosle jeseni u Debeljaci. Ja stojim i pricam sa prijateljima pored njihovih stvari, boksova i stolica... Prolazi neposredno pored lepa devojka sa lepom dogom, ne znas ko je lepsi... bas nekako u tom momentu, doga resi da se isprazni, devojka kao dobar vlasnik stane da pas zavrsi bez stresa. Ok, vidi ona da je posmatramo pa pravdajuci se slegne ramenima i kaze, a sta cu, on je pas, nije on kriv, ne moze se od njega ocekivati da zna da to nama smeta... Ja na to kazem, naravno, niko od psa ne ocekuje da zna ali od vas se ocekuje da to iza njega pokupite. Ona zgranuto kaze, mora da se salite! Ja naravno kazem da se ne salim i da zaista sad kad kuca zavrsi ona lepo to pokupi. Devojka se jos vise zgrane, nije valjda da ja zaista mislim da ce ona da se bavi skupljanjem istog... ona tako lepa a to tako smrdi i gadno je... a i povelicko... i opet prokomentarise da ne veruje da ja to ozbiljno mislim i da joj ne pada na pamet.... Tako ona i njen lepi pas odose a njegov produkt je ostao tu pored stolica ljudi.... Ja sam takodje zbrisala a oni ostadose da pomeraju boksove i stolice i.... Ako su imali gde...

Edited by Zorica-MaliZmaj

Share this post


Link to post
Share on other sites
Neverovatno je koliko je ljude bas briga. Zaista ih treba lupiti po dzepu jer drugacije ne ide. Uostalom, nismo mi nista po tome specificni. Da su civilizovani Evropljani sami po sebi fini, ne bi imali kazne za neskupljanje izmeta.... 

Upravo tako. Niko se nije naucen rodio, pa ni fini Europejci i Ameri. Stoga jasna pravila i jasne i smislene kazne. molim lepo. vrlo bi se brzo i mi ufinili.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sada se dalje postavljaju pitanja pa kako, kada i gde pustiti pse sa povodnika? Pre nego se puste psi da se međusobno druže uvek treba da se upoznaju i onjiuše dok su na povodniku, uz svoje vodiče i ako nema indicija za bilo kakav konflikt pri takvom upoznavanju, ne bi trebalo da ga bude kada su bez povodnika

 

Ja sam imao par puta problem sa svojim zlatnim retriverom baš u ovom dijelu upoznavanja. Priđe neki manji pas, onjuše se sve izgleda OK i onda ga nakon 10-15 sekundi moj retriver zgrabi preko leđa. Čitavog ga odignem povodcem (klasična ogrlica na njemu) ali ne pušta. Nemam pojma ni zašto to radi. Naravno, desilo se svega par puta ali je problem što ne znam zašto to radi a ne znam ni prepoznati potencijalno opasnu situaciju. Tu ne računam situacije kad šetamo a iz otvrenih dvorišta izlijeću psi lajući na nas...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam imao par puta problem sa svojim zlatnim retriverom baš u ovom dijelu upoznavanja. Priđe neki manji pas, onjuše se sve izgleda OK i onda ga nakon 10-15 sekundi moj retriver zgrabi preko leđa. Čitavog ga odignem povodcem (klasična ogrlica na njemu) ali ne pušta. Nemam pojma ni zašto to radi. Naravno, desilo se svega par puta ali je problem što ne znam zašto to radi a ne znam ni prepoznati potencijalno opasnu situaciju. Tu ne računam situacije kad šetamo a iz otvrenih dvorišta izlijeću psi lajući na nas...

Psi znaju da budu " nezgodni" kada su na povodcu ( gramaticki tacno je na povocu (thinking) ), najbolje se sporazumevaju

kada su obojica, obe, oboje bez povoca, moj pas ide uvek bez povoca ( ali ok nije to uvek i svuda moguce, a narocito

ne u svakoj situaciji), ponasanje tvog zlatnog po meni nekako nije u redu, ja takve primerke i ne poznajem.

Pokusaj da svog zlatnog cesce izvodis bez povoca ( ako je to moguce), videces da ce ohn sam znati kada i kakva

mu, a narocito od koga, opasnost preti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dešava se da nismo u mogućnosti da idemo bez povoca; prosto zato što.. pa da sad samu sebe citiram:

Члан 74.

Кад се пас изводи изван дворишта на улицу, мора бити на кратком поводцу и мора имати заштитну корпу на њушци.

 

..tako kaže NAŠA Odluka.  (granpa)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ah zakon  (doh)  Nemam poma ima li kod nas u RS zakon ali znam da ga se niko ne pridržava. Ovaj moj može biti da bi neku mačku napao a čovjeka neće čak ni u našem dvorištu. Imam utisak da bi stranac mogao ući u dvorište i oteti mu hranu dok jede a da ga on ne bi ni krivo pogledao. Bilo kako bilo pse treba držati na povocu da ne plaše druge ljude, nije bitno što neće ugristi. Odem u park sa djecom (be psa) i zaleti se nečiji pas prema djetetu, ona vrišti a vlasnim mrtav-hladan "On se samo igra". Pa nek se igra sam, mojoj maloj nije do takve igre...Na žalost kada nema zakona i nekoga ko bi ga sprovodio sve je na kulturi vlasnika.

 

Možda je Barny i problematičan, ali čitao sam temu kako razdvojiti pse u slučaju konflikta i vidio sam da to i nije rijedak slučaj. Kod mene se dešava recimo dva puta godišnje. Da se češće dešava ne bi im ni dozvoljavao bliski kontakt. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Citala sam o jednom slucaju u novinama gde je covek setao svog dobermana sa korpom kada je na njih naleteo copor pasa i doberman je jedva ostao ziv.. tako da.. korpa?? ne, hvala  :evil_laugh:  osim ako se bas ne prosetamo po Knezu, mada moj pas ne voli da razgleda izloge  (happy)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Citala sam o jednom slucaju u novinama gde je covek setao svog dobermana sa korpom kada je na njih naleteo copor pasa i doberman je jedva ostao ziv.. tako da.. korpa?? ne, hvala  :evil_laugh:  osim ako se bas ne prosetamo po Knezu, mada moj pas ne voli da razgleda izloge  (happy)

 

Ma vlasnik mora da zna da li je psu stvarno potrebna ta korpa ( za mene je to blagi uzas, odrekla bih se

takvog psa preko novina, kao i muza ili dece (lmao) , usput decu i nemam, al ako bih ih imala (headbang) ) i nema veze sta

i gde kako zakon kaze jer je najvaznije da vlasnik sam poznaje svog psa i da zna kako ce reagovati

u odredjenim situacijama. Svakako da je u nekoj guzvi, shoping centrima i slicno, neophodno da se pas

stavi na povodac, ali i nekim drugim situacijama kada vlasnik vidi da je vrag odneo shalu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Citirani članak je samo dotakao vrh ledenog brega jer je bezbroj situacija u kojima se nađe vlasnik psa i sve zavisi jedino od kućnog vaspitanja vodiča. Nažalost, mnogo kretena drži pse i oni stvaraju probleme i loša su reklama za sve vlasnike pasa.

Prva stvar koju naučim je da pas ne skače ni na koga. To radim već sa štenetom od nekih 3 meseca. Moju metodu ste ovde ocenili kao grubu (inače preuzeta od vojnih dresera) i neću je pominjati, ali je toliko efikasna da moji štenci nikada nisu skočili na bilo koga. Pri tom da naglasim da su u pitanju seteri koji su hiperaktivni psi. Ovo je jako važno jer sam nebrojano puta sretao situaciju kada vlasnik kaže roditelju "ma neće on ništa, samo se igra", a vidiš zaplašeni i dete i roditelj.! Lično bih raspalio šamar takvom vlasniku. Ne želim situaciju u kojoj će dete da se zaceni od plača jer se uplašilo. Nemamo pravo da plašimo bilo koga. Razumem da mnogi ne vole pse ili ih jednostavno ne vole u svojoj blizini i ja se trudim da sa svojim psom zaobiđem takve ljude.

Takođe uvek, ali obavezno i bez izuzetka ako ispred mene idu deca sa roditeljima pozovem roditelje i pitam da li mogu da prođem, a da se deca ne uplaše. Ne želim situaciju u kojoj bi moj pas došao iza leđa detetu pa da ga uplaši. Nikada nisam imao problema.

Nikada ne prilazim deci sa psom. Dete koje voli psa i hoće da se sa njim poigra ili ga pomazi doći će samo ili sa roditeljem do mog psa. Moja keruša jako voli decu pa se lepo igra i sa onom najmanjom. Ima odličnu koordinaciju pokreta i nikada nije oborila neko dete.

Ma kažem bezbroj je situacija i mogu ovako sada da pišem ceo dan  (nod) ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Citala sam o jednom slucaju u novinama gde je covek setao svog dobermana sa korpom kada je na njih naleteo copor pasa i doberman je jedva ostao ziv.. tako da.. korpa?? ne, hvala  :evil_laugh:  osim ako se bas ne prosetamo po Knezu, mada moj pas ne voli da razgleda izloge  (happy)

Uprkos našoj (rođenoj) osluci, ni ja ne stavljam Šarki korpu.. stvarno mi je bezveze. S jedne strane, ja kao treba da šetam psa ulicom na "kratkom povocu" sa korpom, sa druge strane jurne na nas unezverena llutalica i.. načini više štete nego da nas je opalio traktor!  (doh)

 

 

Ma vlasnik mora da zna da li je psu stvarno potrebna ta korpa ( za mene je to blagi uzas, odrekla bih se

takvog psa preko novina, kao i muza ili dece (lmao) , usput decu i nemam, al ako bih ih imala (headbang) ) i nema veze sta

i gde kako zakon kaze jer je najvaznije da vlasnik sam poznaje svog psa i da zna kako ce reagovati

u odredjenim situacijama. Svakako da je u nekoj guzvi, shoping centrima i slicno, neophodno da se pas

stavi na povodac, ali i nekim drugim situacijama kada vlasnik vidi da je vrag odneo shalu.

Korpa, ehmmmm - ništa lepo o njoj. Realno, nikog ta korpa nije spasila. Ako ćemo iskreno, ljudi se cerekaju kad vide korpu, zato što uglavnom TI PSI kojima se stavlja korpa su trenirani i "kulturni", to jest imaju normalne vlasnike. A i veće "šteta" nastaje ako, iz igre ili šta ti ja znam, pas skoči i obori recimo dete (tu bi me već verovatno javno linčovali!)  (lmao)

Povodac.. druga priča.

Povodac je dobar zbog DRUGIH ljudi. Vide da ideš s psom na povocu, ostave te na miru.  (dance)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.