Patujko

Members
  • Content Count

    1,869
  • Joined

  • Last visited

Posts posted by Patujko


  1. Evo i ja da se uključim.... :) Doduše, pre par godina bilo je negde na forumu još polemike na temu kretanja i toga koliko se ozbiljno na isto (ne)gleda.

    Kretanje je kolateralna šteta nekoliko negativnih trendova. A dominiraju dva.

    1. Hiperprodukcija sudija i srozavanje kriterijuma u njihovoj edukaciji (ako je uopšte i ima). Svako od nas može da pogleda oko sebe i izbroji koliko je ljudi iz njihove rase posle prve uspešne sezone na izložbi, ili prvog legla samouvereno izjavilo "ima da položim za sudiju". Uz dužno poštovanje prema eventualnim časnim izuzecima, teško da će neko bez nekakvog predznanja o anatomiji, za godinu - dve provedene po izložbama, sesti i pročitati standard i odmah doživeti prosvetljenje i sve znati na tu temu. Ima i onih koji više pasa date rase vide na slikama nego u svom dvorištu ili u ringu, nije ni čudo da se posle busaju u grudi kako svojim supermenskim pogledom "skeniraju" psa u stavu i - odma' sve znaju i sve su videli. :)  Kretanje je, bez obzira o kojoj je rasi reč, ANATOMIJA U AKCIJI. Posebno kod po tom pitanju "specifičnih" rasa (kao što su Chow-i, recimo, jer ovo pišem iz ličnog iskustva), nekad su potrebne godine da se oko navikne da "ulovi" i rangira greške koje utiču na kretanje, odnosno da skapira šta čemu vodi i u kojoj je to meri stvar građe a u kojoj "spoljni faktor" (kondicija, povreda, hendling...). To se, prosto, ne može nakon jedne do dve izložbene sezone. Bar ne ako nemaš neko (veterinarsko npr.) predznanje ili predznanje iz druge rase. 

    2. "Reach&Drive" manija. Češće kod severnoameričkih allround sudija. To je ta neka moda da se kod svih rasa sve svodi samo i isključivo na iskorak i potisak, potpuno zanemarujući ostale aspekte, a pre svega istoriju i namenu rase. Tako dolazimo u hipotetičku situaciju da, preneseno na FCI teren, u npr. svih deset grupa u BISu svi psi imaju JEDNU ZAJEDNIČKU osobinu - identično kretanje... sve pršti i pleni poglede, sve jezdi avgan do avgana... iako takav "reach & drive" realno leži možda 1/4 (ako i toliko) rasa. Ali, to deluje spektakularno i sviđa se publici. A sudije onda i kad nisu sigurne da kapiraju rasu koja im je zapala, uhvate se toga k'o pijan plota i biraju pse sa najizdašnijim kasom, k'o vele - sa tim ne mogu da pogreše. Takav trend takođe može za rasu biti poguban, jer vodi unificiranju i gubljenju "identiteta" pojedinih, opet da upotrebim taj termin, "specifičnih" rasa. A posebno je loše za radne rase, jer izdašan kas nije svim radnim rasama imperativ, naprotiv. I uopšte, ta krilatica "fit for function" upravo treba da podseti na prvobitnu namenu rase i bude svojevrsni korektiv u suđenju i uzgoju.

    Jer, to što izdašan kas, kao i dugi vratovi i kratka leđa deluju atraktivno, nije razlog za "silovanje standarda". To leži i ima opravdanja da se traži kod određenih rasa, ali nije i ne treba da bude imanentno svim rasama. Kretanje jeste TEST za oči i ruke sudije. Sve ono što nasluti pregledom psa u stavu, može da proveri u pokretu. Ali i to "u stavu" pre svega treba da bude odraz sklada i funkcionalnosti. Pa i kad ima neke vidnije mane, one su manje strašne kad je jedinka skladna i shodno nameni rase funkcionalna (ovo glupo zvuči ali mislim da je jasna poenta).

    Što se tiče odgajivačkog slepila, moj je neki utisak da i veoma iskusni odgajivači sa višedecenijskim stažom, mnogo lako skliznu u osrednje sudije za svoju rasu, upravo zbog toga što na pse pred sobom ne gledaju "holistički" u kontekstu standarda, već uglavnom parcijalno, fokusirajući se na ono što im možda u tom trenutku fali ili dominira u sopstvenom uzgoju. Tužno je, ali moj je utisak da sudije "iz rase", odn. kako ih mi zovemo "specijalisti" daleko više od allround-era standard čitaju selektivno, opet, čast izuzecima, naravno. 

     


  2. E sad Tunja da bude svitac! :)

     

    Sad se setih kako je naš Tasica imao amić sa praporcima... pa si ga mogao po zvuku pratiti i kada ga ne vidiš. :)

     

    Kupiš onu trakicu sa led-diodama i dodaš kutijicu sa baterijama... i eto ti lajt-šou... Tunja kao božićno drvce! :)


  3. Sanja... svaka ti je k'o Njegoševa! :smile:

    Super je što si otvorila temu, iako je na više mesta bilo o tome reči, jer zaista je u poslednje vreme evidentna opšta "sudijska kriza" ne samo kada su kriterijumi i svest o prioritetima u pitanju (čast izuzecima, naravno).

    Ono što je meni, recimo, dobar primer odnosa sudije prema izlagaču jeste praksa britanskih sudija (doduše ovo govorim iz ugla moje rase i na osnovu toga kako britanske sudije sude na izložbama u svojoj zemlji), od kojih ćete za svakog psa čuti jednako i pozitivne i negativne stavke. Poenta je u tome da svaki pas, pa i onaj "najgori", ima neke dobre odlike i sudija treba i njih da istakne, ali ne samo to već i da da konstruktivan savet vlasniku šta i kako sa tim može odnosno ne može da uradi bilo u radu sa psom bilo u uzgoju. 

    Doduše, to tamo nećete dobiti napismeno, već pre svega usmeno, ali ćete nakon izložbe pročitati i kompletan sudijin izveštaj sa opisom za svakog izvedenog psa i razlozima koji su presudili pri rangiranju.


  4. Jeste, Tunjo, u idealnim uslovima, nama bi i na ulici svaki dan bilo kao u parku. Ne mogu da se žalim svo troje su mi itekako kooperativni kad su pušteni... Ma kooperativni su oni i na povodniku, ali ja nemam ni taj luksuz od pola sekunde laga, ujutru kada sa svih strana ljudi žustro tabanaju oko nas na uskom trotoaru. Ako mora da se skrene, to je odmah... Dodje mi da ugradim sebi retrovizor, jer konstantno moram da menjam i pravac i brzinu dok se mimoilazimo sa pešacima, ili nas prestižu ili zaobilaze. Fredi i Bibi su u principu predvidljivi a i shvataju da nema mesta "pregovaranju" kad je gužva i oni imaju ogrlice. A Zizi je pas koji, recimo, neće momentalno da prekine njuškanje bandere da bi smo se pomerili da prodju kolica sa bebom, nego će prvo da me pogleda u stilu "je l' ti to ozbiljno?" a za to vremena nema... I ona je na davilici. Priča je, naravno, uveče potpuno drugačija, kada gužve nema i kada lagano istim tim ulicama tabanamo do parka, ali ujutru... Bez davilice bi ipak bilo napornije.

    Mada, nije to sad ne znam kakva upotreba davilice... Svodi se na nekoliko "signalnih" povlačenja i opuštanja, koja bukvalno Zizi stavljaju do znanja, da momentalno obustavi šta je počela i pomeri se kud je usmerena.


  5. Evo nešto na tu temu (slučajnog susreta sa medom na neutralnom terenu). :) U pitanju je Päivi Parmala, "Parmelia" odg. iz Finske. Na snimku je relativno mlada ženka, čistokrvni "salonac", izložbenjak. :)

    https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=836025999761755&id=100000630879493

    Ja je u potpunosti razumem... Da sam ja pas... I da imam sav taj prostor tu na raspolaganju... Mislim da bih isto tako rekla... "Idem ja... Tetki da dam lek". :)


  6. Ako nije Jared, onda su ono dvoje iz 2007. iz države NY gde se na kraju balade vlasnik dokopao puške. :(

    No, priznaćeš, Tunjo, da je period u ZOO vrtu bio ipak zanemarljiv u odnosu na dužinu ukupnog evropskog staža Chow-a. :) Čak i tako oni ni na Ostrvu ni na kontinentu nisu gajeni sa utilitarnom svrhom, već pre svega kao egzotična rasa "za pokazati se". Hoću reći da nije bilo planske selekcije po tom osnovu. Naravno, nama svima nedostaje ta stara narav (iako je i ta "stara" narav zapravo samo trag one naravi kakvu su imali prilike da upoznaju Lorenc ili Frojd...). Medjutim, ne bih rekla da hendling bio toliko uticajan faktor za to utupavljenje Chow-a. I pre te opšte ekspanzije profi hendlera je na severnoameričkom kontinentu problem naravi etiketiran zbog svega što su prethodnih decenija uspeli da zabrljaju pa izmedju ostalog i da im se masovno pojavljuju histerični i plašljivi psi. Pričalo se i pisalo naveliko o tome, sve zvučna i cenjena imena, bavili se, brinuli, pa prelomili da im valja odobrovoljiti Chow-a pod izgovorom da je takav sav friendly bezbedan za neznalce i bolja reklama za rasu koja je već tad izašla na rdjav glas. A zaista tada, tamo i jeste.... I dan-danas na ulici će ljudi koji Chow-a nikad nisu imali krenuti da vam pune glavu zloslutnim scenarijima u kojima Chow na kraju pojede svog vlasnika, pola komšiluka i svu decu iz kvarta. To je, po meni, ipak tu i zbog toga krenulo... A zahuhtalom kinološkom šoubiznisu je samo došlo k'o kec na jedanaest, pa Chow postade i "handler-friendly". :) Ali, nekako mi se čini da nisu sve nade pokopane... Da l' zbog sujete ili egocentričnosti (zarazno je to, prelazi sa psa na čoveka u našem slučaju), publiciteta, marketinga ili zbog toga što Chow-i još uvek nisu dovoljno "handler-friendly", čini mi se da ipak poznati odgajivači i dalje sami izlažu svoje pse. :)


  7. E pa evo... ja sam, recimo, izuzetak da potvrdi pravilo... :) Moji, vala, svi sa godinu dana prelaze na ogrlice, a pojedini i na davilice! :)

     

    Doduše, ja za to imam vrlo praktičan razlog - u šetnju idem sa min. 2 psa u isto vreme na kratkim povodnicima i to po prometnim ulicama u centru grada, gde je saobraćaj gusti i na trotoaru. :) Davilica je zgodna jer brzo i jasno daje psu signal šta hoću i lakše je njime tako "upravljati" kada morate na svakih par koraka da stanete, sklonite se, pomerite, brzo se mimoiđete sa plašljivim psom ili normalnim psom koji ima histeričnog vlasnika... itd. 

     

    Naravno, davilica je u našem slučaju "advanced level" - nakon savladane normalne ogrlice. 

     

    Kad nam je široko polje... i kad ima uslova... ni davilica ni ogrlica ne igraju nikakvu funkciju, jer su onda psi pušteni. :)


  8. Tuncay... taj video je bio na sajtu Purine, ali ga više nema... sačuvala sam ja link.... ali je sada prazan, nažalost. :-( U pitanju je bio crni dugodlaki Chow koji je "odvukao" a nakon toga i oterao medu od kuće i popio dobre batine od mede... ali je to zaista bio okršaj 1 na 1. Jeste to bila dramatična avantura sa neizvesnim ishodom, jer je meda bio gladan i nervozan i veoma motivisan da dođe do cilja - hrane. Ali, treba imati na umu da je pas reagovao instinktivno, kako bi verovatno reagovao i bilo koji drugi sebe dovoljno svestan pas (dakle svestan svojih mogućnosti i nemogućnosti) u datom trenutku. Ne reaguju tako samo one rase koje su u prošlosti imale sličnu namenu (kao što je u ovom slučaju bio Chow), ne treba se zavaravati, iako svakako nešto od tog temperamenta i "nasleđa" može igrati ulogu u sličnim situacijama. Bilo je i drugih sličnih, pa i ekstremnijih primera gde ni rasa ni poreklo psa nisu ama baš nikakve veze imale sa "podvigom".

     

    Mislim da vlasnici rasa koje se ne svrstavaju u te kolokvijalno nazvane "salonske" gaje prilične zablude o tome kako se i u kojoj meri radne osobine prenose i opstaju i tamo gde nije bilo eksplicitne namere da to tako bude. Ni toj i srednje pudle, kad smo već kod "salonskih" nisu imale u svom razvoju tu "privilegiju" da iskuse čari radne prošlosti, za razliku od standardnih (velikih) pudli koje se i dan-danas mogu naći "na terenu", pa ipak mnoge od njih nepogrešivo "reaguju" na pernatu divljač i načelno su veoma "water friendly". :smile:

     

    Chow Chow je "salonski" od momenta kada je kročio na evropsko tle (dakle, čim je sišao sa broda kojeg je čuvao :smile: ). Ne samo što ima dugi "salonski" staž, već se decenijama i decenijama intenzivno radilo na njegovom "pripitomljenju"... ne bi li se taj njegov karakter učinio prihvatljivijim u današnjem, kako reče skoro Sandra Miller, "lawsuit happy" svetu. Dakle, apsolutno ne samo da nije bilo intencionalnog rada na očuvanju" radnih osobina (karakternih) već se naprotiv težilo upravo suprotnom. Pa opet... Chow-i tu i tamo itekako umeju da taj "salon" pretvore u megdan, ako treba.... ili bar u lovište. :smile:

     


  9. Shampioni zenke mi se strasno dopadaju, samo me zanima kako im skracuju(visuelno) figuru do ovog stepena...vidim da je nesto radjeno na repovima ali ne mogu da primetim sta...neko iskusniji ili upuceniji da nam rasvetli ovo?...

     

    Iako NIKAKVO skraćivanje dlake (osim onog "higijenskog", koje se odnosi na šape i uši) po Standardu NIJE DOZVOLJENO, nažalost, postalo je opšte mesto na današnjoj Chow-sceni. :-(

    Evo jednog ordinarnog primera, kako to obično ide....

     

    http://youtu.be/0awXPVSrzmw

     

    http://youtu.be/X2Z_zmvvxU0


  10. Najbolji način da se utvrdi da li je pas alergičan na neki od sastojaka u granulama jeste da se granule zamene kuvanom hranom. Bacite ga malo na domaću kuhinju bez sumnjivih namirnica. Veterinari bi preproručili pileće belo meso, ali ja iskreno ne bih, jer svi znamo kako se pilići, na žalost, hrane i koliko tu tek ima "hemije". Lagana klopa, na bazi pirinča, kuvane šargarepice, supice, junetine i eventualno (ukoliko imate pristup istoj) "domaće" živine (koke, pilići, ćurići, plovke...itd.) nekih mesec dana bi trebalo da pokaže da li ima ili nema razlike. Doduše, postoji tu još ceo spisak dodataka hrani koji pomažu kod alergija: ulje noćurka recimo ima između ostalog i prirodno kortizonsko dejstvo i ublažava upalne procese i alergijske reakcije. Iz ličnog pozamašnog iskustva sa alergijama mogu da kažem da je najbolji način da se iste smire (osim terapije antihistaminicima, što je krajnja solucija) - jačanje imuniteta (osim u slučaju neke auto-imune dijagnoze, što je vrrrrrlo malo verovatno i ne treba time sad razbijati glavu).

     

    Ukoliko Vam to nije mnogo komplikovano, ne bi zgoreg bilo izvaditi mu krv nekom prilikom i pogledati osnovne biohemijske parametre. Čisto da bi veterinar znao/la da li i gde je zapelo, pre nego što je dovelo do sadašnje kliničke slike.


  11. Ništa mu se strašno neće desiti od šišanja, ukoliko je kućni pas pogotovo. Problem sa šišanjem čaua je u tome što im se pri letnjim vrućinama time ne pomaže već odmaže, jer se ukloni onaj zaštitni sloj dlake (spoljne) koja ne samo da štiti od pregrevanja već i od UV zraka za koje pseća koža nema ama baš nikakvu odbranu, za razliku od ljudi. U suštini paklene vrućine još nisu počele, tako da možda i treba poslušati savet, ukoliko je zaista nemoguće ukloniti prirodnim putem dovoljno dlake da bi se ta terapija sprovodila uspešno.


  12. Alal vera za groficu Lisbeth! :) Ako im je rekla! :)

    Evolucija je čudo. :) Dakle, sa saznanjem da se na ruskim izložbama ima juriti u korak sa haskijima, postaje sasvim objašnjivo i to što su im uglovi sve zatvoreniji a kretanje sve izdašnije. Videsmo jedan takav specimen na beogradskoj martovskoj. A i trendseterka ima takvih ne mali broj. :)


  13. Moram priznati da me jako interesuje ko je sudio oba puta. Jer ako je Lisbeth Mach (gospodja sa rozetom na slici) sudila i rasu, pored grupe, to me ne iznenadjuje. :) Pudlari ne vole trome pse, ali zato vole one što lete, lepršaju i jezde u ringu. :) Bio trend ili eksces... Svidja mi se. :) Na kraju krajeva, i glavna ruska chow-trendseterka već koju godinu unazad gura pse sasvim drugačije tipom od onoga što se od ruskog uzgoja tradicionalno očekuje i zbog čega su ruski i ex-sovjetski odgajivači tako "omiljeni" u ovom delu sveta. :)


  14. Pitanje iskusnim odgajivacima, u nedelju na stazu u kragujevcu sam videla preslatku chow zenkicu, bebu, u cinamon boji, kako kaze standard, ona je fakticki rozikasta i strasno mi se svidja boja, e sad, nisam imala vremena da popricam sa sudijom, a znam da sivkasta maska koju ima na licu bi trebalo da se izgubi, pa vas molim da mi kazete koji je krajnji period da se ta maska povuce? ovo je pitanje buduceg sudije, a nije me sramota da pitam, no mi je zelja da znam, jer u knjigama ne pise bas sve sto znaju odgajivaci. hvala u napred  (bow)

    Pozdrav!

     

    Nema pravila. U principu, maska se povuče sa prvim kompletnim menjanjem dlake. No, ne mora nužno ni tada. Mnogi psi do 3. godine imaju tragove maske. Kod cimetastih je to čak malo specifično, jer je dlaka cimetastih sama po sebi na izvestan način "dvobojna", odn. vrh dlake je srebrnkast zbog čega i odaju utisak kao da su "prašnjavi crveni" ili "prašnjavi krem" (kod onih jaaaako svetlih verzija cimetaste). Tamo gde je dlaka kraća (njuška, oko očiju, šape....) logično, to "posrebrenje" deluje intenzivnije. Mnogi cimetasti u zavisnosti od toga koliko poddlake imaju često i ne izgledaju cimetasto na prvi pogled, već regularno crveno, jedino se baš u tim regijama gde je dlaka kratka vidi da su zaista cimetasti, upravo zahvaljujući tom "posrebrenju", tako da u izvesnom smislu utisak "srebrne maske" kod njih neretko ostaje i kada dostignu punu zrelost, odn. i kada bebeća maska nestane.

     

    Po meni, ta maska ni na crvenom ni na cimetastom Chow-u nije toliko bitan faktor. Daleko više treba obratiti pažnju na tendenciju pojave tzv. "sable" crvene boje kod Chow-a (kao kod nem. špiceva), što sa maskom nema nikakve veze. Ne kažem da je to nešto dramatično loše, ali svakako "sable" kao pojam u kinologiji postoji i da je Standardom predviđeno, bilo bi tako i napisano. Svakako, svih pet boja Chow-a u praksi imaju daleko širu paletu varijanti i ne treba ih uzimati preterano striktno, ali po meni sve što može voditi ka pojavi dvobojnog ili trobojnog Chow-a ne bi trebalo da prođe neprimećeno.


  15. Koliko se ja sećam, to je u nadležnosti lokalnih samouprava i svaka za sebe donosi akt kojim se to propisuje. Kod nas, pored tzv. "Opasnih rasa" korpu moraju da nose svi psi viši od 50cm. Mada to retko ko poštuje. Iskreno, nisam baš dugo pratila dokle se gde stiglo sa zabranama. Imaš na forumu nekoliko tema gde se o tome pisalo, pa možda ima i svežijih informacija i konkretnih saveta (pravnih).


  16. Evo i nas posle poduže pauze.

    Glede te temperature i proliva, treba na brdovitom Balkanu biti obazriv, a pretpostavljam da VET jeste to imao/la u vidu, jer se poslednjih godina "povampiruje" parvoviroza i kod godinama redovno vakcinisanih pasa. Ne želim da dižem frku, samo da skrenem pažnju. Verovatno će se to pre svga lečiti "simptomski" dok se ne ustanovi šta je uzrok, no svakako VET tu ima glavnu reč i treba ga pitati za sve detalje uključujući i zašto je koji lek dao i šta od njega očekuje. Držimo fige da to prodje što pre. :)

    Nego, osim što se radujemo zrenjaninskom prvencu i sudiji naravno, želim da vas obavestim da je osnovan Špic klub Srbije, te pozivam sve zainteresovane da kontaktiraju koordinatora za rasu chow chow, odn. moju malenkost ukoliko žele da se učlane. Osnovna ideja jeste podizanje svesti medju odgajivačima i vlasnicima pasa koji spadaju u špic-tip rase o odgovornom uzgoju i odnosu prema budućnosti rase kako u eksterijernom, tako i u funkcionalnom odn. zdravstvenom smislu. Ukratko, svako ko pročita i u potpunosti je spreman da se drži onoga što stoji u Pravilniku kluba i ima želju da učini nešto konstruktivno za rasu pre svega, svakako je dobrodošao.

    Pravilnik možete preuzeti ovde: https://www.dropbox.com/s/54v3t5gs0umac98/pravilnik%20o%20radu%20%C5%A0KS.pdf

    Za sva pitanja, slobodno pišite pp.

    Pozdrav svima koliko vas ima... :)


  17. A sad samo neka mi neko objasni koje je to sveto pravilo da se kinolozi (potencijalni i osvedočeni) imaju čuvati i negovati kao ugrožena vrsta? :smile:

    Ako neko želi da ima psa, rasnog psa, onda ga ima zbog karaktera ili radnih osobina te rase. Kinologija je u svemu tome (bar još uvek formalno) samo hobi, koji zahteva mnogo vremena, energije i sredstava a najviše znanja (kao i mnogi drugi hobiji). Naravno, u praksi je kinologija odavno prestala da bude hobi za mnoge, a to itekako mnogo ima veze sa ovim o čemu je Boda pisala, no ne samo sa tim, na žalost.

     

    I ja sam devedestih išla na izložbe vozom, jednom čak i peške (to je bilo interesantno), onda kada sam uspela da skupim kintu za istu, naravno... pa mi se kinologija blago rečeno - zgadila - tek dvadeset godina kasnije i to upravo zbog toga u šta se u poslednjih godina pretvorila.

     

    Ko hoće time da se bavi, potrudiće se da sebi obezbedi uslove da može i time da se bavi. Ko neće, koga par neuspeha na izložbama demorališu, ne mora da se bavi kinologijom, to je bar iskreno, važno je da svog psa voli onakvog kakav je i to baš zato što je takav. :smile:

     

    A hiperprodukcija šampionata, rodovnika i izložbi daleko veću štetu toj kinologiji čine, nego što joj doprinose.