Miki77

Members
  • Content Count

    46
  • Joined

  • Last visited

About Miki77

  • Rank
    Newbie

Recent Profile Visitors

707 profile views
  1. U takvim uslovima je li bitan rezultat psa na bilo kojoj izložbi... Na Specijalci se jasno nije moglo učestvovati, a što se tiče svetske, zbog boravka na intenzivnoj nezi nisam mogao da imam komunikaciju i dam instrukcije i u vezi silikoniranja dlake kod nekog grumera i neizlaska s obzirom da je u poslednjem trenutku došlo do promene sudije i s obzirom na sve okolnosti. Pas je izveden na svetsku i sudija je zamerila stanje dlake, ok to nije bilo sporno. Ovde ne želim da budem maliciozan pa da se osvrnem na odluku te sudije kako je svojoj sunarodnici dala CACIB, a što je verovatno bilo veće iznenadjenje nego da Zvezda dobije predstojeći meč sa PSG sa 5 golova razlike... Elem, sve ovo nije napisano da bi se bilo kome iznosila opravdanja u vezi bilo čega. Želeo sam da ukažem na svoj kinološki političi manifest koji sam ispisao tog 10. avgusta 2018. na parkingu pored auto-puta kod Solingena, izmedju Kelna i Dizeldorfa. Znajući da ne postoji najmanja mogućnost da ostvarim dobar plasman na Specijalci pri Svetskoj izložbi, trpeo sam najteže moguće bolove duže od pola sata odbijajući da zovem hitnu pomoć, kako bi nekako ti bolovi prestali, u nadi da ću stići na vreme na tu Specijalku. Time sam iscrtao još snažniju granicu izmedju mojih stavova i raznih mešetara koji smatraju da im nešto pripada po nekim njihovim imaginarnim pravima. Stoga su mi sasvim razumljive budalaštine "Vuka2" i "Pravoslavlja" i njima sličnih. Za ono u šta verujem bio sam spreman i život da položim, dok je njima samo stalo do nekih rezultata na izložbama koje će dogovoriti, kupiti ili steći na neki treći nekonvencionalan način u cilju ostvarivanja lične materijalne koristi. Mi smo dva sveta, dve planete, dve galaksije, tu kompromisa nema. Neka svako sebi da odgovor kome će prići
  2. Zbog obaveza dvojice saputnika koji su trebali da krenu sa mnom na put u Amsterdam, krenuli smo jako kasno, u četvrtak 9. avgusta oko 13 sati. Posebno u odnosu na moje obaveze bio je cajtnot jer je Specijalka bila zakazana za petak, 10 avgust u 14 sati. Došao sam u situaciju da krenem na taj način jer sam se do samog polaska dvoumio da li uopšte polaziti, pošto je pas ušao u linjanje tokom druge polovine jula i početkom avgusta bilo je jasno da je dlaka u jako lošem stanju i da pas nije za izlaganje. Medjutim meni je bilo najpre stalo da se učestvuje na svetskoj izložbi i rešio sam da krenem znajući da se ne može napraviti bilo kakav ozbiljniji rezultat, ali pogledaću druge pse uživo, kupiti neku stvar na sajmu, nekoga upoznati, videti nekoga poznatog i put svakako ne bi bio uzaludan. Grumer je dan pre polaska pokušao da „silikonira“ dlaku što je donekle ublažilo posledice linjanja, ali bilo je jasno da taj tretman može poslužiti eventualno za Specijalku, a da za Svetsku mora ponovo odraditi taj tretman. I tako sam krenuo sa još dva saputnika na svetsku izložbu. Kada smo bili na oko 250 km od Amsterdama, na svega 2 sata vožnje, tog 10. avgusta u 11:30 počeo sam naprasno da osećam bolove koji su se kasnije ispostavili da su bili posledica teškog infarkta miokarda. Po dobijanju tih bolova stali smo kod prve benzinske pumpe. S obzirom da nikada nisam ranije imao bilo kakve srčane tegobe nisam mogao da pretpostavim šta se dešava, a možda nisam ni želeo da priznam sebi šta se dešava jer mi je jedino bilo u glavi da se stigne na Specijalku koja je počinjala u 14 sati. Bilo kakvo pozivanje pomoći značilo bi kašnjenje na Specilajku jer je već bilo oko podneva. To sam i rekao saputnicima, da se radi o nekim čudnim bolovima i da će za 10-15 min verovatno biti sve ok, pa su njih dvojica otišli u restoran. Trpeo sam te bolove najmanje pola sata odbijajući da zovem hitnu pomoć kako bih nekako stigao na vreme za Specijalku, a opet znajući da na toj Specijalci zbog stanja dlake psa ne postoji realna mogućnost da se osvoji neko mesto u plasmanu. Nakon više od pola sata trpljenja tih bolova (za koje kažu da su najteži) u jednom momentu postali su neizdrživi i zamolio sam Nemca koji se pored parkirao da pozove hitnu pomoć. Hitna pomoć je jako brzo došla, za 5-10 min, i moguće da je to jedna od okolnosti koja mi je spasila život. Iz saniteta sam prebačen u operacionu salu. Imao sam sreću da se sve dogodilo u blizini Kardio klinike Univerziteta u Kelnu koja se nalazi u Solingenu. Kasnije sam saznao da je to jedna od najuglednijih klinika za kardio bolesti u Evropi. Zbog brzog dolaska hitne pomoći i brzog ukazivanja potrebne lekarske intervencije uspeo sam da preživim, pri izlasku sa klinike rekli su mi da sam 5 minuta zakasnio teško bi mogli da mi pomognu.
  3. Najpre da se izvinim svima što malo kasnim sa odgovorom. Retko ulazim na ovaj forum nakon 29. maja 2018. jer je tada UO KSS doneo Disciplinski pravilnik koji nasjtrože kažnjava istupe na društvenim mrežama pa makar ti istupi bili iznošenje najistinitijih činjenica. Ovo što sada čine izvesni "Vuk2" i "Pravoslavlje" podleže najstrožem kažnjavanju, jer ni sami nisu svesni kakve sve besmislice pišu. Kakvih sve karikaturnih ljudi ima, ja bih najpre i naširoko uvek mogao pisati o njima i pojavama koje predstavljaju i o neprimerenim radnjama koje čine, ali smatram da bi iznošenje takvih činjenica moglo biti sankcionisano od strane saveza pa se uzdržavam od sličnih istupa. Sa kakvim narodom na žalost imamo posla najpre se može ustanoviti iz prethodnih nekoliko komentara ovde. Mogu razumeti da neko smatra legitimnim: kupovinu rezultata ili dogovaranje rezultata ili sticanje rezultata po političkoj osnovi. Mogu razumeti što neko radi opravdanja tih pojava piše svakakve budalaštine. Mogu razumeti sve to, ali to nikada neću podržati i gde se pitam te pojave ću onemogućavati. Međutim ono što ne mogu razumeti jeste što pojedinima ne da nisu sveti fer plej ili najbitnija kinološka načela, već nekima nije sveto ni ljudsko zdravlje. Čak i sa ljudskim zdravljem neko tera sprdnju. S obzirom da je u tom kontekstu pomenuto moje zdravlje u kontekstu puta na svetsku izlozbu, obratio bih se javnosti tim povodom.
  4. Miki77

    CACIB Požarevac 2018.

    Na ovakve zlonamerne komentare često je bolje ne odgovarati, ali u javnost je iznet veći broj neistina pa ću napraviti kraći osvrt. Autor je najpre trebao biti malo originalniji i ne preuzimati delove novinskih izveštaja pa umetati neke licne opaske radi omalovažavanja manifestacije koja je po brojnosti upisanih, izašlih pasa, interesovanju lokalne i ne samo lokalne kinoloske javnosti, jedna od dve najuspešnije izlozbe ikad odrzane u Požarevcu (računajući sve manifestacije i CAC i CACIB u poslednjih 30-ak godina koliko se odrzavaju u Požarevcu). Velika je čast ne samo za razvoj požarevačke kinologije već i srpske, sto je toliko uglednih sudija došlo u jedan mali grad u kojem suštinski i nije postojala tradicija većeg broja upisa na izložbama pasa, čak i kada je reč samo o domaćim okvirima. Poštovane sudije koje znamo sa najvećih svetskih izložbi i koje je velika većina ljudi mogla samo videti na drustvenim mrežama odjednom su se našli u nekom srpskom omanjem gradu, da ne upotrebim reč palanci... A setimo se samo da je prošle godine kada je istu manifestaciju organizovala grupa lokalnih lovaca , sudjenje u rasi završeno nakon samo 1 sat jer nije bio izašao ni trocifren broj pasa, a i na tako mali broj upisa bilo je velikih primedbi na pristrasnost sudjenja. Krajem prošle godine, Kinolosko udruzenje u Požarevcu preuzela je grupa (velika) mladjih ljudi, kinologa koji su za samo godinu dana brojnost upisa na CACIB-u povećali za 4 puta! Ali izgleda da nekome smeta ta činjenica... Takodje, nekome izgleda smeta i sto nije bilo primedbi na pristrasnost sudjenja, pogotovo ne u revijalnom delu. Sudije Di Maio i Baskaran jesu duže sudili, ne samo sto su imali najveći broj pasa da odsude, ali zar ne treba da bude težnja svakog iskrenog kinologa da mu neki stručnjak detaljno pogleda psa i oceni sve bitne kinoloske parametre. Stoga organizatori smatraju komplimentom sto su neke sudije na njihovoj izložbi sudile po 6 i više sati... Bilo je nekih izlagača koji su izrazili nezadovoljstvo zbog ocene 4 ili sto nisu osvojili CACIB ili BOB, a da je pritom BOB osvojio neko sa kime nisu u dobrim odnosima, ali svi znamo da se može dodeliti samo jedan BOB i da je diskreciono pravo sudije kome će dodeliti. Bitno je da nije bilo tendencije. Jeste bilo strozije sudjenje, ali i tu cinjenicu organizator smatra komplimentom. Komentare poput da i pored cene upisnine od 1500 din eto naplaćivao se katalog, ne vredi preterano komentarisati. Time je poštovani dušebrižnik samo pokazao da slabo posećuje čak i domaće CACIB-e. Jer da ih posećuje svakako da bi znao da cena od 1500 din za kotizaciju na CACIB-u u Srbiji, spada u red najjeftinijih, tj. ne postoji CACIB sa cenom kotizacije nizom od 1500 din. Veći broj CACIB-a koji ima kotizacije 1700 ili 1800 din, takodje naplaćuje kataloge. Podsetiću da je cena kataloga bila svega 150 din. Stoga još jednom opaskom u stvari upućen je kompliment organizatoru, jer CACIB Požarevac je jedna od ovogodišnjih izložbi koja je izlagacima suštinski najviše pružila a za najnižu cenu kotizacije... Pored svih kritika koje su omasile željenu temu i u stvari su komplimenti organizatoru postoji i par koje su lako dokazive neistine. Toga dana nije bilo 30 stepeni već 25, ako je to uopšte bitno ali očigledno da je tih 30 stepeni trebali pojacati neki dojam. Takodje, u velikom restoranu koji se nalazi na 50m od mesta gde su bili ringovi postoji toalet, i ženski i muški i česme i lavaboi. Takodje u tom restoranu služe pice, i vodu besplatno ko želi. Na posletku nije jasno gde je dotični u krugu hipodroma video kukuruzno polje, ali očigledno da je i taj opis trebao da pojača neki dojam... Organizacija jeste imala po neki sitniji propust, sto se možda i može zanemariti obzirom na prvu organizaciju izlozbe od strane konkretnih ljudi, ali daleko je to sve od komentara postovanog dusebriznika kojima je započeo ovu temu
  5. Prošlo je godinu dana od kada je grupa sektaša istakla na jednoj društvenoj mreži sramnu objavu u kojoj smo moj pas i ja kvalifikovani desetinama krajnje neprimerenih izraza, u kojoj je čak i svetski uvažen odgajivač mog psa opisan kao prevarant. Pod sektašima podrazumevam one koji smatraju da im najviši rezultati pripadaju po raznim nekonvencionalnim parametrima kao što su burazerstvo, politika, mito itd. Upravo im je takav moj stav bio povod za konkretne sramne komentare. Tu njihovu objavu po automatizmu podržao je veliki broj njihovih istomišljenika čime se stvorila atmosfera koja je kod kinološke populacije trajno žigosala mog psa kao psa spornih izložbenih kvaliteta. Taj događaj prijavio sam KSS sa zahtevom za disciplinskim sankcionisanjem, prijavom od 22.06.2017. U naslovu te prijave moje ime istaknuto je na prvom mestu, da ako postoji, da se utvrdi i moja odgovornost. Disciplinski sud KSS-a, rešenjem br. 606/2017 od 05.09.2017., oglasio se „nenadležnim povodom tekstova na javnim mrežama“ i uputio na nadležni parnični sud. Disciplinski sud kog to još saveza na svetu bi se po konkretnoj prijavi oglasio "nenadležnim"??? Ništa drugo nisam ni očekivao od saveza obzirom da je trebalo sankcionisati ljude koji su uticajni u savezu, ali poštovao sam proceduru. Odluka Disciplinskog suda KSS-a ima istorijski značaj jer je ustanovljen presedan po kome nedvosmisleno proizilazi da svako može svakog da vređa najprimitivnijim komentarima putem društvenih mreža i to KSS ne zanima!!?? Moja reakcija na tu odluku ispoljila se bojkotom manifestacija u organizaciji KSS i odbijanjem da zatvorim šampionat Srbije. Taj bojkot trajaće do okončanja sudskog procesa, po tužbi koju su podneli moji pravni zastupnici ne čekajući sugestiju Disciplinskog suda saveza. Po toj tužbi ustanovljen je još jedan presedan a da sudjenje još nije počelo, tj. tek treba da počne. Iako je tužba podneta pre 11 meseci, usled jedne pravne nejasnoće, suđenje tek treba da počne. Tokom prethodnih 11 meseci ustanovljavan je pravni presedan u smislu koji je sud nadležan povodom konkretnog slučaja s obzirom da je delo učinjeno putem društvene mreže. Osnovni sud u mom gradu oglasio se mesno nenadležnim, ističući nadležnost Osnovnog suda u gradu gde je prebivalište tuženih. Moji zastupnici podneli su žalbu Višem sudu u mom gradu, koji je potvrdio mesnu nenadležnost Osnovnog suda u mom gradu i spisi su ustupljeni Osnovnom sudu u gradu gde je prebivalište tuženih. Međutim sudija Osnovnog suda u gradu gde je prebivalište tuženih, kome je dodeljen predmet, istakao je mesnu nenadležnost smatrajući da pripada Osnovnom sudu u mom gradu, i pokrenuo je postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom Republike Srbije. Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije doneo je odluku po kojoj je nadležan Osnovni sud u mom gradu. Da smo u Americi ta odluka bila bi nazvana Godivin akt, jer je ustanovljen presedan po kom će ubuduće postupati svi Osnovni sudovi u Srbiji. Reč je o jednoj suštinski nebitnoj okolnosti za predstojeći sudski proces ali u principijelnom smislu predstavlja malu pobedu! Prva pobeda u „ratu“ protiv sektaša. Sektaši treba da znaju da postoje sudske institucije pred kojima im ne vredi svo njihovo burazerstvo ili pare kojima kupuju rezultate ili televizori kojima podmićuju jedni druge. Pravda je spora ali dostižna. Samo polako! U neku ruku i nije tako loše što se početak sudskog procesa malo odužio. Svakog dana su sve veća moja saznanja o dešavanjima u sekti, i samim tim moj podnesak povodom konkretnog sudjenja biće sadržajniji a svedočenje preciznije. Mnogo je veći broj časnih i poštenih ljudi u odnosu na sektaše. Međutim malo je onih koji su spremni javno da istupe protiv sektaša i establišmenta plašeći se posledica, ali sasvim sam zadovoljan i diskretnim ukazivanjem nekih časnih ljudi na razne događaje u sekti povodom burazerstva, korupcije itd... Mnogo materijala o tim pojavama biće dostupno sudu... Inače nisam imao takvu nameru ali savez me je uputio na nadležni sud, stoga umesto u kući, sav prljav veš biće javno iznet. Trebalo je samo disciplinski sankcionisati par odgovornih ljudi za sramnu objavu, makar na godinu dana zabrane učešća na manifestacijama u organizaciji KSS. Ovako sam sebe sam sankcionisao zabranom učešća na manifestacijama u organizaciji KSS, ali zato sa velikim zadovoljstvom idem do kraja...
  6. Pre 5 meseci kupio sam ženkicu iz jedne hrvatske odgajivačnice, tada je imala 2 meseca. Po dogovoru sa odgajivačima dogovorili smo plaćeno čuvanje u odgajivačnici do kraja septembra-oktobra, usled mojih obaveza tokom leta. Da je sve bilo kako treba, danas su mi je trebali doneti i ujedno da sutra izlože svoje pse na izložbi koja se održava u mom gradu... Prošle srede odgajivač me je obavestio da je doživela tešku povredu, da joj je smrskana glavična kost koja ulazi u kuk na zadnjoj levoj nogi. Odgajivač mi je ponudio da vrati novac nazad ili uz doplatu ženkicu iz istog legla kao moja, koju je ostavio za odgajivačnicu i koja je po njemu izložbeno bolja. Pošto se njegova ortakinja vezala za tu njihovu ženkicu, na neki način obostrano smo predložili suvlasništvo. Kasnije je ta ortakinja sastavila ugovor u suvlasništvu koji je za mene krajnje nepovoljan, gde sam pre tako reći hranitelj psa nego suvlasnik. Uz par sitnih korekcija taj ugovor sam ipak prihvatio, medjutim pomenuta ortakinja je odustala od suvlasništva i ostalo je da mi vrate novac. Poenta cele situacija je u sledećem, mene nije zanimao ni povraćaj novca, ni drugi pas u vlasništvu ili suvlasništvu, već da mi daju mog psa. To sam im tražio i ništa više, rekao sam im samo mi dajte mog psa i ništa mi ne dugujete. Našao sam veterinare koji je mogu uspešno lečiti i kliniku na kojij se može prevazići njena teška povreda. Medjutim odgajivači nikako ne žele da mi daju mog psa, niti su želeli da mi pošalju veterinarsku dokumentaciju niti da pošalju kontakt veterinara gde se leči. Odgajivač želi da je, nakon njenog oporavka, kastrira i negde udomi za ljubimca. Medjutim kod mene ne može biti ljubimac ni pod kakvoj okolnosti, navodno će štetiti ugledu (a ja sam anoniman u kinološkim krugovima, a uz dužno poštovanje ni oni nisu baš odgajivačnica najvišeg ranga). Cela ta situacija budi mnoge sumnje... Iako je jasno da odgajivači pre svega štite svoj integritet jer je najblaže rečeno bruka da pas koji je kupljen kod njih i koji im je poveren na plaćeno čuvanje doživi tako tesku povredu... Iz pristojnosti ne želim da navodim konkretna imena jer mi nije namera da nekoga brukam, već jedino želim da mi daju mog psa, a to je jedino što oni ne žele.