Petite

Administrators
  • Content Count

    17,747
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by Petite

  1. Izvolite 24. dio teme o vama omiljenoj rasi. S obzirom na zaključavanje prethodnog dijela, zbog otvorenih priča o borbama, molim da obratite pažnju na Pravila Foruma, da ne bude potrebe za sankcionisanjem. Hvala. Pravila Foruma http://balkankinology.net/forums/topic/2156-pravila-i-saveti-za-koriscenje-foruma/
  2. Njih dvoje. Gala i Red.
  3. Red R Black Novak 15.05.2008 - 08.05.2019 Danas bi napunio 11. g. Uginuo je nedelju dana ranije. 2017 - kad dovezem meso za pakovanje, dam im da jedu koliko mogu. Potamani oko 2kg mesa. 2018. 2018. 2008. kao štenac, popei se na sto i tamani kokice 2011. Prvenstvo Srbije za dobermane, Markovac 2009 Doboj Gradačac 2014. Kod kuće u Brčkom sa Lejlom , 2012.
  4. Bijaše ovo dvojac s kormilarom. SIBIR. Gala of Nicolas Lion 28.02.2008 - 06.08.2018 Imala je moždani udar, a onda su počeli učestali napadi epilepsiji. Pa sam donijela tešku odluku eutanazije. Red R. Black Novak 15.05.2008 - 08.05.2019 Njega sam samo ujutro našla mrtvog na ležaju. Bile su to dvije izvrsne jedinke, pravi predstavnici svojih rasa, karakterno i eksterijerno. Gala nije mnogo izlagana, na nekoliko izložbi 3 x CAC, Red je izlagan više, prestala sam da brojim njegove titule, uglavnom, gdje god je izveden na specijalku, bio je medju 3 prva. Pisaću još ponešto i postavljati njihove slike, jer mislim da zaslužuju. CAC Surčin, 2017. BIS Veteran. Mama Sloba (84) i Red (10) - najstariji na izložbi, oboje. Modrinje 2015 (parcela Kotlac) Brcko (2016)
  5. U ovoj temi, možete da postavite pitanja u vezi PREMIL hrane za pse. Odgovore će vam pisati veterinar firme 'PREMIL'. Molim sve članove da pri postavljanju pitanja i eventualnim konverzacijama, ispoštuju pravila Foruma.
  6. Petite

    Estetski zahvati kod pasa

    Česta je tema koliko estetski zahvati kod pasa donose boljitak rasi i šta se time postiže. Česta su i nagadjanja da su neki vlasnici radili estetske zahvate na svojim psima, sakrivajući mane. Ovde ubrajam i zahvate na zubalu. Da li opravdavate estetske zahvate na psima, i da li mislite da donose boljitak ili samo prividni boljitak rasama i psima generalno?
  7. Petite

    Krpelji

    hvala Zoka.
  8. Petite

    Krpelji

    Ja sam juče išla u šumu sa Žutom. Na njoj nijednog krpelja nisam našla (advantix), ali sam na sebi našla 4 krpelja. Došlo mi i sebi da kupim ogrlicu
  9. Tema se zaključava po želji autora. Biti će otključana po želji autora.
  10. Prošle godine bijah po prvi put na pomenutoj izložbi (iako se redovno reklamira na ovom forumu), poprilično razočarana. Izvještaj postavih ovde. Ove godine opet prijavismo, uredno platismo prijavu, ali nismo izveli, kuja je podebela, nije u formi. Dodjosmo kao posjetioci. Na ulazu tri ljubazna gospodina 'ako želite da platite' - platismo i ulaz. Odemo u kancelariju izložbe, uzmemo katalog (i to platimo). Ocjenjivanje je već bilo počelo, jer smo mi došli oko 10,30. Simptomatična je skoro ponovljena sudijska lista. Ringovi prostrani, sudije sa jasnim sudijskim oznakama, bez osoba koje po pravilniku ne treba da budu u ringu, čemu smo bili svjedoci prošle godine. Primjetan mnogo manji broj pasa i posjetilaca, nego prošle godine. U katalogu je upisano 386 pasa. Mnogo manji broj je izvedenih, jer su sudjenja završena relativno rano. Pogledam dobermane, dva prijavljena, ne vidjoh nijednog. Propratim malo ocjenjivanje cane corso - jedan kao na štulama, drugi u tovnoj kondiciji, sudiji koji je tu birao, nije bilo lako, jer od ta dva, nije imao šta da izabere. Jedan zreli bokser, lijep, mužjak, a nakon njega štene boksera, odavno ne vidjoh boksera da se ljepše i izdašnije kreće. Nekoliko SAO oko ringa, čekaju svoj red. Strpljivi, nisu nervozni, što je za svaku pohvalu. Primjetni fanoni kod većine. Rotvajleri, njufovi, isto čekaju. Primjetih par primjeraka koji su mi se baš svidjeli. Njemački ovčari u svom prostranom ringu - posebno su plijenili dugodlaki. Fina atmosfera oko ringa s bretonima (razočarenje lik koji je pustio da mu pas zapiša kavez i drugog psa u kavezu, gleda vlasnik i ne reaguje), već poznata kratkodlaka njemica, dobre ring dresure. U ringu sa poenterima, seterima, vajmarcima....udji izadji, bilo finih primjeraka, a bogme bilo i svakojakih, koji ni hodati nisu mogli, umjeli, nisu htjeli, nisu smjeli. Sve u svemu, fino proveden dan, uz uz ugodno društvo, mezu, tucanje jaja (Vaskrs), pa nakon toga posjeta G. Milanovcu i Spasoju Tešiću, koji sudi od 1968. godine. Ukoliko želite, preuzmite slike, samo molim vas, ostavite žig. Hvala.
  11. Petite

    CACIB Natalinci 2019.

    Engleza u katalogu, kao u priči.
  12. Petite

    CACIB Natalinci 2019.

    CACIB Natalinci '19 Što se tiče vajmaraca 329-332 , BOB je uzeo Forest od Stjepanovih Dvora (razred radnih) Kojeg ja ne nadjoh u katalogu.
  13. Petite

    CACIB Natalinci 2019.

    CACIB Natalinci 2019
  14. Petite

    CACIB Natalinci 2019.

    CACIB Natalinci 2019
  15. Petite

    CAC UŽICE 20.04.2019.

    Izvolite se predstaviti. Hvala.
  16. U organizaciji Srpskog Kluba Vajmarskih Ptičara i KD 'Lovac' iz Kovina, 21.04.2019 održan je Proljećni Uzgojni Ispit (VJP). Vremenski uslovi su pogodovali odžavanju ispita, a broj predmetne divljači je bio zadovoljavajući, pa je svaki pas imao dovoljno prilika da pokazivanje i dokazivanje. Sudijski dvojac kome je povjereno ocjenjivanje ovog VJP su bili Zvonko LUŽAJIĆ i Stevan DJURIN. Izvedeno je 8 pasa. 1. Romario Dunavski 69 bodova - vodič Emil DJORDJEVIĆ 2. Red Sonja Dunavska 60 bodova - vodič Nataša MATOVIĆ 3. Roben Dunavski 58 bodova - vodič Emil DJORDJEVIĆ 4. Rarity Dunavska 52 boda - vodič Nikola RISTOVIĆ 5. Ronaldo Dunavski 51 bod - vodič Nenad BLESIĆ 6. I know I Belong 49 bodova - vodič Nenad BLESIĆ 7.Charlize Mystery Wim Team - 48 bodova vodič Jasna SAVIĆ 8. Forest od Stjepanovih Dvora 45 bodova - vodič Jasna SAVIĆ Hvala za slike - Nemanja MIĆIĆ @NeLe001
  17. VJP za vajmarce Kovin, 21.04.2019 Ukoliko uzimate slike, hvala što ćete ostaviti žig. photo by @NeLe001
  18. Dragi Svi, izvolite 19. dio teme o Bandogu. Molim vas da ispostujete Pravila Foruma. http://balkankinology.net/forums/topic/2156-pravila-i-saveti-za-koriscenje-foruma/ Ugodno druzenje na BK 18. dio http://balkankinology.net/forums/topic/8453-bandog-18-dio/page-82
  19. Petite

    Obrok za psa - priprema

    Siječem juneću jetricu za pse jutros, pa mi to dalo ideju da napišem ponešto u vezi obroka za pse koje sami pripremamo. Ono što svi koji imaju pse treba da znaju je da je pas - karnivor tj MESOJED. Znači da veći dio ishrane psa čini meso (ili mesne preradjevine) Psi kojima ja sada pripremam obrok su dva velika psa (rotvajlerka i doberman), oboje veterani, 10 godina. To automatski znači da tim psima treba lakša ishrana, manja količina u obroku, ali više puta dnevno, nerjetko sitno sjeckana. Moji imaju sve zube, no ima veterana koji nemaju zube. Prema psu veteranu se ponaša i ophodi slično kao prema štenetu. Ako sami pripremate obrok psu, imajte u vidu da taj obrok treba da bude izbalansiran. I da je ovo 'izbalansiran' veoma bitno. Šta znači to 'izbalansiran'? To znači isto kao i za čovjeka - da hranjiva vrijednost treba da zadovoljava potrebe psa, u zavisnosti od toga koliko se pas troši i koja mu je svrha. Razlikuje se ishrana štenaca, mladih pasa, aktivnih pasa, neaktivnih pasa, kuja u skotnosti i kuja dojilja, priplodnjaka.... Prvo i osnovno je da pas hoće da jede. Jer ako neće da jede, džaba sve. Takodje je veoma bitno da pas obrok dobro vari (da nema dijareju, nema tvrdu stolicu, da ne povraća). Ovo može da prati samo onaj ko boravi sa psom, tako da je veoma nezahvalno davati savjete preko mreže 'nahrani psa ovim ili onim, ovoliko i onoliko'. Treba da upamtite, da je svaki pas individua, da postoje sastojci koje bolje ili lošije podnosi pseći želudac. Ukoliko bih ja sada svojim psima dala po 600gr juneće jetrice, moji psi bi to pojeli. Ali bi dobili dijareju, tj imali bi tečnu stolicu, tamne boje. To znači, da obrok nije pravilno pripremljen. Uz jetricu sam ja dodala kuvanu tjesteninu, sir, jedno zdrobljeno sirovo jaje, par pilecih vratova i malo sirovog kvasca. Ukoliko bih ja dala psima samo pilece vratove, velika je mogucnost da psi dobiju zatvor i tvrdu stolicu, jer je to reakcija želudca na kosti,a u pilecim vratovima je većina kosti. Ovo je samo par primjera šta može da se desi ako ne izbalansiramo obrok. Ono što se preporučuje mnogim psima je riba. Ukoliko hoće da jedu ribu. No, i sa ribom treba obratiti pažnju na količinu, jer previše ribe takodje izaziva dijareju. Kad govorimo o ribi, pažnju treba obratiti i na kosti, jer pas nije feline, tj mačka, koja se bolje snalazi sa ribljim kostima. Ima mnogo pasa koji su alergični na neke sastojke. Najčešći sindrom neke alergije je češanje. I to je takodje nešto što samo onaj ko je blizu psa može da primjeti. Zato je veoma bitno propratiti reakciju psa na obrok, posebno ako je psu promjenjen ili se mijenja način ishrane. Izvolite, pišite iskustva, postavljajte pitanja, ako ih imate. srdačan kinološki pozdrav.
  20. Petite

    Odgovorno vlasništvo.

    Dragi Svi, imajuci u vidu da smo krajem 2017 zaključali sve prethodne teme, izvolite nastavak teme o odgovornom vlasništu. Nije zgoreg neke stvari i ponoviti, jer ima mnogo novopridošlih, koji sumnjam da će listati stranice prethodnih tema. Kinološki pozdrav.
  21. Petite

    Cane Corso 20. dio

    Izvolite 20. dio o vama omiljenoj rasi.Što se tiče broja slika vlastitih pasa i postavljanja slika štenaca, pročitajte Pravila Foruma, pojašnjeno je. Hvala sto cete pisati u skladu sa Pravilima Foruma. viewtopic.php?f=103&t=13855 Cane Corso Standard Standard - detaljan opis i karakteristike Cane Corso je tipičan predstavnik molosa, poreklom sa juga Italije i Sicilije. On je srednje veliki-veliki kompaktni, krupni i mišićavi pas. Trup ima 11% duži nego leđna visina. Leđa su ravna, široka i veoma mišićava. Ima razvijeni grudni deo. Rep je postavljen prilično visoko. U zemljama gde je to dozvoljeno, kupira se ali ne prekratko (četvrti pršljen). Pri mirovanju rep nosi nisko, u hodu je u ravni leđa ili malko iznad. Cane corso ima "mačije šape". Vrat je jak sa vrlo malo "opuštene kože", skoro uopšte je nema (u odnosu na Napuljskog mastifa koji mu je najbliži rođak). Glava je široka, brazda (udubljenje) među očima je izražena. Njuška je široka i ravna. Cane corso ima izrazito bistri pogled, kojim sve oko sebe posmatra i prati. Uši su proporcionalno velike u odnosu na glavu, imaju trouglasti oblik i prebačene su unapred. Mužjaci dostizu visinu 64-68cm, ženke 60-64cm. Težina: mužjaci-45-50kg, ženke-40-45kg. Dlaka je kratka upadljivo sjajna i gusta. Na dodir ne sme da bude mekana! Dozvoljena je široka skala boja (crna, bež, siva, riđa, tigraste varijante itd.), mali beli znaci su dozvoljeni na grudima, oko nosa i na šapama. Oči moraju da budu tamne! Cane corso je hrabri, staloženi, inteligentni, aktivni i verni pas. Jako je povezan za "svoje" ljude i želi uvek da bude uz njih. Boravak odvojeno od porodice smatra za kaznu tako da nije dobro držati ga u kavezu!!! Laje samo kada se stvarno nešto dešava. Nije potrebno da ga učite odbranu-napad, ima to u sebi dovoljno izraženo. Odlično podnosi decu. Strane ljude prvo odmerava, kad vlasnik kaže da je sve u redu onda je led probijen. Prema drugim psima može da se postavi borbeno. Uči brzo i lako. Potrebno je dogledno vaspitanje od strane staloženih ljudi. Jos odmalena se preporučuje upoznavanje psa sa raznim situacijama, psima i ljudima. Što više ljudi i pasa upozna u najranijem dobu, to će kasnije biti druželjubljiviji. Ne mislite da će zbog toga biti slabiji čuvar! Rado trči pored bicikla, ide na duže šetnje, aportuje i velika je mazulja! Skoro nikad se pri šetnji suviše ne udaljava od vlasnika. Cane corso, prema zvaničnoj klasifikaciji Internacionalne Kinološke Federacije pripada drugoj grupi, a tu spadaju psi za odbranu i korisni psi. Što se tiče njegovog karaktera, standard ga definiše kao: inteligentnog, energičnog i uravnoteženog, neuporedivog psa čuvara i psa za odbranu. Krotak i privržen gospodaru, ljubitelj dece i porodice, postaje, ako je potrebno, stravičan i hrabar branilac ljudi, kuće i dvorišta. LIČNA KARTA CANE CORSO materijal iz knjige "Il Cane Corso" autori Giuseppe Chiecchi - Giorgio Gualtieri Grupa: 2 (molosoid tipa mastif) Poreklo: Italija Veličina: od 64 do 68 cm za mužjake, od 60 do 64 cm za ženke sa tolerancijom od 2 cm gore-dole. Težina: od 45 do 50 kg za mužjake i od 40 do 45 kg za ženke. Dlaka: kratka i sjajna i veoma gusta, sa tankim slojem poddlake. Boja: crna, sivo-olovna, škriljac-siva, svetlo siva, svetlo riđa, jelen riđa i tigrasta ( tigraste šare na riđoj ili sivoj osnovi u različitim nijansama). Riđi i tigrasti primerci imaju jednu crnu ili sivu masku na njušci, koja ne bi trebalo da pređe liniju očiju. Dozvoljena je i jedna mala bela fleka na grudima, na vrhovima stopala i na nosu. Rep: usađen malo visoko, veoma debeo u osnovi. Amputira se na visini četvrtog pršljena. Kada je pas u akciji, podiže se, ali nikad u vertikalu i nikad nije uvijen. AMBIJENT I AKTIVNOST Cane corso je očigledno jedan aktivan pas, koji ima potrebu da se kreće. Sigurno nije pas za salon, i ne može se od njega očekivati da ostane miran i da spava po ceo dan. To je mišićav pas. Njegove oštre i jasne linije ističu snagu njegovih mišića. Neki klub za vaspitanje ili za dresuru, bio bi za njega odličan način da istroši svoju energiju, a to bi, takođe, bilo i dobro rešenje za vaspitanje psa, naročito za one koji su početnici sa ovom rasom. NEGA To nije tip psa za lickanje. Kod njega nema potrebe da se plašimo da ćemo morati da posvetimo puno vremena estetici. Njegova dlaka je kratka i dovoljno joj je povremeno četkanje, malo češće u periodu linjanja. U ovu svrhu možete da koristite i rukavicu od kaučuka. Mala slabost: obožava da ga češkaju po leđima (kao, uostalom, i mnogi drugi psi). ZDRAVLJE Cane corso je još uvek veoma malo rasprostranjen pas da bi mogle da se naprave zaista verodostojne statistike vezane za specifične probleme ove rase. U svakom slučaju, ovo je robustan pas, koji, po pravilu, ne zahteva velike veterinarske troškove od vlasnika. Klub za zaštitu ovih pasa zahteva od uzgajivača da budu posebno pažljivi po pitanju displazije, iako kontrole nisu obavezne. RASPROSTRANJENOST Sa 2.528 upisanih u LOI 1998. godine, Cane corso je dostigao veoma zavidnu rasprostranjenost u Italiji, koja ima sve izglede da se još više poveća. To je zaista iznenađujući rezultat za jednu rasu koja je zvanično priznata od F.C.I.-a tek 1997. godine. Ova rasa, u vremenu iznenadne popularnosti svih molosoida, postiže zavidan uspeh čak i u inostranstvu. VASPITANJE I PONAŠANJE Rasi Cane corso ne nedostaje temperament. Iako po prirodi nije agresivan, treba se dobro pobrinuti za njegovo vaspitanje. Bolje je utvrditi hijerarhiju još dok je štene, tako da ne dozvolite da on dominira nad vama, i da pas uvek ima na umu da je vođa čopora vlasnik, a ne on. Mužjak dostiže kompletnu zrelost tek po navršetku dve godine. Ženka je obično popustljivija i lakše je njome upravljati zbog njene manje veličine. Cane corso je odličan branilac porodice i kuće. S ove tačke gledišta zaslužuje kompletno poverenje. Odbrana vlasnika i njegovih dobara zapisana je u njihovom genetskom nasleđu. ISHRANA Nije proždrljiviji od ostalih pasa, Čak se, obično, i sam trudi da se obuzda. A nije ni neki tip koji ima posebne želje. Kao i kod svih pasa velike razmere, ne treba mu davati previše hrane odjednom, a naročito ne u vreme koje prethodi velikim fizičkim naporima, kako bi se izbegla torzija stomaka. Dobra navika je davati mu dva obroka dnevno. (izvor canecorso.dogs) Prethodni, dio tema br. 19. http://balkankinology.net/forums/topic/8657-cane-corso-19-dio/page-103
  22. Petite

    Kavkaski ovcar 11. dio

    Izvolite novi dio o vama omiljenoj rasi Molim da pisete u skladu sa Pravilima Foruma viewtopic.php?f=103&t=13855 Osobine pasa rase kavkaski ovcar Ponasanje Analiza savremenog stanja rase kavkaski ovcar govori o stabilnom porastu popularnosti ovih pasa. Kavkaski ovcari su zasluzili postovanje - kako profesionalaca, tako i ljubitelja ove rase i nesumnjivo zauzeli prvo mesto u Rusiji u rejtingu pasa-cuvara i zastitnika. Njihova popularnost stalno raste i u Evropi i SAD. Specificnosti ove rase su: stabilan karakter, uravnotezen temperament i dosad neprevazidjene cuvarske odlike. Vlasnici kavkaskog ovcara nikad ne treba da zaborave kako su ovi psi vekovima vodili nezavisan, cak i poludivlji nacin zivota, ispunjavajuci zadatke cuvara i borca sa zverima. Za osnovu selekcije nije sluzila lojalnost prema coveku, sto je slucaj kod "civilizovanih rasa", vec sposobnost ka samostalnom obavljanju svojh obaveza u prirodi . Takva sredina diktirala je zesce kriterijume, od kojih je glavni bio potpuno i konacno odrastanje i sazrevanje jedinki istovremeno sa dostignucem polne zrelosti. Za razliku od vecine rasa pasa koji stasavaju uz coveka i dozivotno iskazuju elemente juvenilnog ponasanja (karakteristicnog za stene), kavkasci kad sazru, izgradjuju svoj odnos prema coveku po zakonima copora pasa. Taj "mentalitet copora" mora da postane osnovni pojam za shvatanje i upravljanje ponasanjem odraslog kavkasca. Vlasnik kavkasca mora da zna, da on sam postaje clan "copora" i zauzima u hjerarhijskoj lestvici odredjeno mesto, koje mora da bude samo prvo, tj. mesto lidera. Svako drugo mesto za vlasnika je nedopustivo. Odraslom kavkascu nije potrebna roditeljska briga, upoznavanje sa spoljnim svetom on nastavlja samostalno. Kad se okonca decija zavisnost, pas pocinje da trazi svoje mesto u coporu. U tom momentu se formira teritorijalno ponasanje, nestaje potreba za igrom, gubi se poverenje prema strancima. Pas ponovo procenjuje fizicki i moralni potencial clanova "copora" i pocinje da se bori za sto visi socijalni polozaj. U to vreme svi clanovi porodice vlasnika kavkaskog ovcara moraju da budu spremni za ovaj period. Ne sme da se tolerise agresija mladog psa prema clanovima porodice. Svaka pojava agresivnog ponasanja mora da bude prekinuta od clana porodice prema kojem je ispoljena. U ocima psa dominantan je onaj, koji uzvraca udarac. Uz to odgovor mora da bude dosta snazan i da traje do potpunog prestanka agresije od psa. Postoje psi sa jako izrazenim genetski predodredjenim liderskim kompleksom. Ako govorimo o zivotu takvog psa pored coveka, to mozemo govoriti samo o miroljubivoj koegzistenciji i liderstvu u pojedinim slucajevima, a nikako o potpunom potcinjavanju. Ali cak i jedinki bez jako izrazenog genetskog kompleksa dominacije se vrlo tesko potpuno potcinjuju coveku usled svoje samostalnosti i nezavisnosti. Kod kavkaskih ovcara agresivno ponasanje i zloba pocinje da se ispoljava otprilike od osmog meseca starosti. Sa 17 meseci formiranje aktivno-odbrambene forme ponasanja se zavrsava. Od tog perioda nivo izrazeno aktivno-odbrambena forma ponasanja ostaje nepromenjliva do kraja zivota. Uzrast od dve godine je kraj, posle kojeg nema smisla ljutiti se na psa zbog razvijanja zlobe. Ni u kom slucaju nije dopusteno da vlasnik sam drazi svog psa. To mora da radi iskljucivo iskusan dreser. Odnos pasa prema deci nije jednostavan. Ima slucajeva velike pivrzenosti pasa prema deci. Prema tudjoj deci kavkasci su raspolozeni neutralno. Psi ove rase uopste ne vole da kontaktiraju sa nepoznatima osobama. Pas moze da se ponasa prema detetu kao prema nize stojecem clanu "copora", i to ponasanje lici na odnos odraslog psa prema stenetu. U grupi zivotinja disciplina se utvrdjuje dosta surovim metodama, ali do takvih mera obicno ne dolazi. Dovoljan je jedan pogled ili slabo podizanje usana da se razigrano stene smiri. Deca takve signale ne razumeju i pas moze da predje na poslednje mere. U tom slucaju dete ce dobiti kratak, ali osetljiv udarac zubima. Napad se nece ponoviti ako dete ostavi psa na miru. Pas se ponasa isto tako i prema svojoj stenadi, i to ne znaci da je on opasan i zao. Svi strucnjaci, koji su se vise godina bavili ovom rasom, tvrde da kavkasci poseduju skoro neverovatnu sposobnost da razlikuju situacije realne opasnosti za sebe, clanove "copora" ili svoju teritoriji od lazne uzbune i razlicitih imitacija i demonstracija. Zivotna potreba za ocuvanjem snage u prirodnim uslovima njihovog zivota, zajedno sa sigurnoscu u sebe i osecaj sopstvene snage, dovodi do toga da psi retko prelaze granicu neophodne zastite. Kad ispunjavaju svoje obaveze cuvara, kavkaski ovcari ne uzimaju za cilj ubijanje zrtve za razliku od rasa pasa posebno dresiranih ili pravljenih za to. Karakteristicno ponasanje kavkasca bi bilo - obaranje neprijatelja i visestruko kratkotrajno snazno ujedanje do - prestanka otpora. Grcevit ugriz nije karakteristican za ove pse jer nije efikasan u borbi sa nekoliko protivnika (coporom vukova). Kod vecine kavkazaca u momentu konflikta motiviranje agesije je veoma jako i ako postoje fizicke prepreke njenom ispoljavanju (povodac, lanac), agresija se preusmerava na bilo koji drugi objekat koji se nalazi u blizini - motka, obliznje drvo ili cak vlasnik, koji pridrzava psa. Kod pravilno formiranog odnosa izmedju psa i coveka, kavkasci pokazuju veliku privrzenost i odanost vlasniku. To su psi jednog gospodara, provereni zastitnici i cuvari. Oni tesko podnose promenu vlasnika, a nove ljudi nerado prihvataju. Ali cak i u odnosu prema voljenom coveku oni ostaju nezavisni, vole slobodu i ne pokazuju preterane emocije. Njihova odanost je uzdrzana i cak surova. Ali coveku, koji zauzima prvo mesto u hijerarhiji, coveku-lideru, ovi psi uzvracaju najvisim dokazom svoje odanosti - spremnoscu da ga brane do kraja zivota. Cim je pas stariji, tim manje voli promene. Cak i za vreme setnje nerado menja marsrutu. Istorija rase i tipovi kavkaskog ovcara Sam naziv "kavkaski ovcar" govori o regionu porekla i raspostranjenosti ove rase, ali, u stvari on je mnogo siri. Od davnina ovi psi su pratili i cuvali stoku na podrucju od kavkaskih planina do samog Iranskog zagorja. Njihovi preci stigli su iz Azije sa mnogobrojnim nomadskim plemenima, vojskama, trgovackim karavanima... Zbog geografske izolovanosti pojedinih delova ogromnog prostora, razlika u reljefu i klimi, bilo je formirano nekoliko tipova kavkaskih ovcara, koji se medjusobno dosta razlikuju. U stepskim predelima Azerbejdzana, stepama oko Volge i u prikumskim regionima uslovi zivota ljudi i nacini koriscenja ovih pasa su potpuno drugaciji, nego na centralnom Kavkazu i Gruziji. Znaci, psi, koji prate i cuvaju stoku na stepskim ravninama, morali su da budu dosta krupni i snazni da bi pobedili u borbi sa zverima, ali nesto lakse gradje, duzih nogu, krace dlake i vrlo idzrzljivi, zbog suve i zarke klime, velikih suvih prostranstva, koji su zahtevali od gonica stoke svakodnevne dugotrajne seobe. U planinskim predelima, gde pasnjaci zauzimaju relativno malu povrsinu, a pronalazenje vode ne predstavlja problem, formirao se drugi tip kavkaskog ovcara. To su psi snaznog i snazno-grubog tipa gradje sa masivnim kosturom, teske glave, sa dobro razvijenom dlakom i podlakom. Uglovi ekstremiteta su dosta otvoreniji, kosti udova su kraci, grudni kos veceg obima, a telo je izduzenije. Kroz vekove ova rasa je bila izlozena i prirodnoj i takozvanoj "narodnoj" selekciji. Time se objasnjava bezbroj vrsta i podvrsta, karakteristicnih za odredjeno mesto, pa cak i selo. Prvi pokusaji ruskih kinologa da opisu i sistematizuju tipove i podtipove kavkazaca su bili sprovedeni uskoro posle zavrsetka gradjanskog rata i nastavljeni pocetkom 30-tih godina. U to vreme je zapocet ozbiljan selektivan rad sa ovom rasom. Ruski kinolog N.A.Iljin u svojoj knjizi "Genetika i selekcija pasa"(1932.g.) spominje kavkaske ovcare "ahalcihskog" i "tusinskog" tipa, kao i "pse bazena reke Terek". E.A.Molj opisuje tip stepskih pasa i pse u podnozju Severnog Kavkaza, naglasavajuci njihovu razliku u odnosu na pse Zakavkazja. A.P.Mazover (1954) pise: "Najbolji kavkaski ovcari se nalaze u Gruziji; njih odlikuje mocan kostur. Najkrupniji su izmedju svih tipova kavkaskih ovcara. Glava je pravilna, tipicna. Jednobojni su i dugodlaki, sto daje tim psima efektan izgled i lepotu. Index velicine je oko 104-106. Ali u poslednje vreme zbog seobe na zimske pasnjake u Azerbejdzan doslo je do odredjenog mesanja tipova ovih pasa i pojave tipicnih azerbejdzanskih pasa sa karakteristicnom bojom i gradjom. U Azerbejdzanu se razlikuju dva tipa kavkaskih ovcara: prvi je nalik gruzijskim psima i nastao je uz njihovo ucesce. Taj tip moze da se sretne u planinskim predelima Azerbejdzana. Drugi tip je prisutan u stepskim krajevima i snazne, ali lakse gradje, duzih nogu, kratkodlaki, sa izduzenom suvom glavom. Boja je ridja sa tamnijom maskom, koja retko se srece u drugim regionima. Index velicine je isti, u stepama 100-102. U Jermeniji psi su slicni gruzijskim, ali sitniji i nesto lakse gradje, njihove kosti ni su toliko jaki. Vise su kvadraticne (102-105), boja je siva ili mrka, dlaka je duga. Ima tigrastih i sarenih (sa flekama tamnijih boja na osnovnoj beloj boji) pasa. Psi Dagestana su snazne, ponekad grube gradje. To su krupni psi sa pravilnim oblikom glave i dobro razvijenim kosturom, po tipu gradje slicne su stepskim psima. Prevladjuju kvadraticni psi (100-103) sa dlakom kratke ili srednje duzine. Boje su razlicite, oko 35 odsto sareni su i tigrasti, sto je vise nego u drugim oblastima." Vrlo interesantan opis kavkaskih ovcara razlicitih tipova daju S.L.Lobozinov i L.A.Morozova u knjizi "Klub sluzbene kinologije" (1987.g.): "GERGETSKI TIP" - psi su krupni, uglavnom dugodlaki. Konstitucija je gruba i snazna. Njuska je nesto izduzenija. Zubi su krupni,beli, zagriz je makazast. Psi su sarene boje (fleke su sive i ridje), sa belim okovratnikom, na glavi je bela lisa, njuska je takodje bela, sa sitnim mrljama tamnije boje. Izmedju takvih pasa, koji cine vecinu, ima i onih sa nesto redjom dlakom i sa manje ostrim temperamentom. GARBANSKI TIP - psi su vrlo agresivni i ljuti. Bili su uvezeni u Zakavkazje u posleratnim godinama (1945.) iz Turske zajedno sa kupljenom stokom; konstitucija je gruba, njuska vrlo kratka. Neki psi imaju nadgriz. Svi psi su kratkodlaki, boja ridja, bez maske. Radne osobine dobro izrazene. KAZBEKSKI TIP - psi su mocni, grubog i snaznog tipa, proporcionalno i harmonicno gradjeni. Zubi su krupni, beli, makazastog zagriza, dlaka dobro razvijena, psi su vecinom visebojni - sareni, tigrasti. Radne osobine su dobro izrazene. AHALCIHSKI TIP - nastao je mesanjem gergetskog, garbanskog i kazbekskog tipa. Psi su snazni i grube gradje, proporcionalni, dlaka duga. Boja je mrka, bela, krem (boja slame). Svetlije obojeni psi mogu da imaju svetle oci. Za sve ove tipove je karakteristicna gruba gradja, snazna konstitucija, velika fizicka snaga i izdrzljivost, odsustvo straha u borbi sa zverima, neprobirljivost i prilagodljivost uslovima drzanja, dobra sposobnost ka dresuri i ispunjenju obaveza cuvara stada i imovine. Takodje treba spomenuti da u nekim mestima, naprimer na teritoriji Iranskog zagorja, koje je istovremeno mesto odomacivanja i kavkaskog i srednjeazijskog ovcara, ove dve rase su se pomesale, sto je dovelo do ukrstavanja i stvaranja novog tipa pasa - hibrida kavkasca i srednjeaziata. U Turskoj, na Anadolskom platou, jedna grana se odvojila i formirala nezavisnu rasu anadolskog karabasa, koja je fenotipski dosta slicna prvobitnoj formi. Osim vec pomenutih gore tipova, postojali su jos i drugi, lokalizovani na teritoriji Osetiji, Ceceno-Ingusetiji i dr. Na zalost, sve je to bilo ranije. U nase vreme je prakticno nemoguce govoriti o deljenju rase “Kavkaski ovcar” na odredjene tipove zbog toga sto je u mestima istorijskog nastanka ove rase ostalo vrlo malo cistokrvnih primeraka, koji su sacuvali najbolje kvalitete svog tipa. To se desilo iz vise razloga. U prvoj polovini XX veka pocelo je intezivno "osvajanje Kavkaza": gradili su se novi gradovi, putevi, fabrike, razvijao se turizam. Novi ljudi su doneli sa sobom nove tradicije i kulturu. U tesko dostupnim planinskim predelima naglo je pao broj divljih zveri, sto nije moglo da ne promeni stanje autohtonih rasa pasa. Pocela je da se gubi kultura uzgoja ove drevne pasmine. Zajedno sa doseljenicima su se pojavili i psi novih, ranije ovde ne vidjenih rasa. Kavkasce su ukrstali sa "dosljacima", najvredniji genofond rase se gubio cesto bez povratka. Negativno je uticala i nova direktiva Sovjetske vlade "O borbi sa psima-lutalicama", izdata pocetkom 50-tih godina. Naravno, ostala su jos mesta, gde se mogu pronaci primerci kavkaskih ovcara, gajeni u cistoj rasi u uslovima njihovog prirodnog zivota, ali takvih mesta ostaje sve manje. Naprimer, u Pjatigorsku i Severnoj Osetiji stanje kavkaskih ovcara je dosta mnogobrojno, ali karakteristicno je sto deo te populacije i jesu cistokrvne jedinke, drugi deo je vrlo blizak srednjeazijskom ovcaru, a treci deo poseduje ubedljive tragove ukrstanja sa psima drugih rasa. To se objasnjava i migracijama razlicitih naroda Kavkaza u vreme masovnih represija, kad su oni bili deportovani u Srednju Aziju i Kazahstan. U godinama rehabilitacije ( krajem 50-tih) mnogi od njih su se vracali i dovodili sa sobom pse srednjeaizjskog porekla, koji su se pomesali sa preostalim kavkascima. Interesantan momenat je to sto su posle Drugog Svetskog rata najbolji psi iz Gruzije, Jermenije i Azerbejdzana bili izvezeni sa Kavkaza i predani vecinom u vojnu odgajivacnicu "Krasnaja Zvezda". Ali vecina tih prelepih zivotinja, na zalost, je sluzila za stvaranje nove rase "moskovski cuvar", a ne za selektivan rad sa rasom "kavkaski ovcar". Svoj "doprinos" su doneli i borbe pasa, sto je na Kavkazu jedna od nacionalnih tradicija. S razvojem komunikacija poceli su da pristizu na Kavkaz i sredneazijati, i druge borbene rase, koje su se siroko koristili za dobijanje hibrida, koji imaju najbolje borbene osobine. To se objasnjava tim da hibridi u prvoj generaciji mogu da budu znatno krupniji, fizicki mocniji, dosta agresivniji i izdrzljiviji, nego njihovi roditelji. Ali ovakva praksa se pokazala efektivnom samo za vrlo kratko vreme, jer unistiti genofond jedne rase je vrlo lako, a stvoriti novu rasu vrlo tesko. Kao rezultat ovakvih eksperimenata gubi se ceo redosled vrednih osobina rase, takvih, kao genetki nasledjivano iskustvo borbe sa vukovima i drugim zverima, menja se karakteran tip nervnog sistema. Hibridi kavkaskog ovcara sa psima drugih rasa tesko se adaptiraju, nezgodni su za drzanje, a i opasni u svakodnevnom zivotu; a da ne spominjemo i to, sto je eksterijer takvih jedinki promenjen do neprepoznatljivosti, a hibridi II i III generacije tesko mogu da zadovolje bilo koje kriterijume i standarde. I na kraju treba reci, daleko je od toga da na danasnji dan svi "izvorni" psi imaju "cist" pedigre i pustanje takvih zivotinja u priplod zahteva veliku opreznost. Pse "kulturnog" uzgoja, na zalost, tesko, a skoro je nemoguce, uvrstiti u neku od navedenih tipova, pogotovo, sto uzgoj pasa po ovim tipovima nikad se nije sprovodio. I o kakvim izvornim psima moze da ide rec, kada su samo iz Moskve i Moskovske oblasti u poslednjih 20-30 godina bezbroj stenadi i odraslih pasa kulturnog uzgoja bio izvezen na Kavkaz, gde su i oni vec doprineli stvaranju "novih tipova". I ne treba odmah svrstavati vidjenog psa na izlozbi ( krupnog, dobro odlakanog i sa dobrom glavom ) u "gruzijski tip", a kratkodlakog, viseg na nogama, uskog u prsima - u "stepski". Ovde treba govoriti o uspesnoj selekciji ili o cistoj sreci u prvom slucaju i o promasaju u drugom. Ali bez obzira na to, sto danas rasa "kavkaski ovcar" ima status "kulturne rase", tj. njenim uzgojem se bave odgajivaci i klubovi, ona ipak sa lakocom moze da bude svrstana u "prelazne" forme (izmedju izvornih pasa sa Kavkaza i kulturnih rasa, koji je covek stvorio). Ipak i dan danas za priplod se uzimaju i zivotinje bez pedigrea, a samo sa potvrdom, izdatom od strane administrativnih organa nekog sela ili oblasti. Za prelazne forme karakteristicno je neujednacenost strukture rase: jedan njen deo se odrzava selekcijom, a drugi jos uvek se nalazi u izvornom stanju. Kulturne rase opstaju iskljucivo zahvaljujuci radu coveka i degradiraju se, ako taj selektivan rad prestaje. Uzgoj tih rasa je baziran na unapred planiranoj selekciji, karakterna je i fenotipska slicnost "proizvoda". Izvorni psi su se formirali spontano, uglavnom prirodnom i takozvanom "narodnom" selekcijom, cesto je bio zastupljen vrlo tesan inbriding (incest). Oni nisu toliko zavisni od coveka kao psi kulturnih rasa, nego su samo orijentisani na njega, kod njih je vrlo izrazen polni demorfizam (razlika izmedju muzjaka i zenke). Predstavnici ove rase u Rusiji i danas dosta se medjusobno razlikuju, genetska naslednost pojedinih osobina nije jos sasvim stabilna. Zbog toga treba zesce sprovoditi takve selektivne metode, kao odstranjivanje od repordukcije nezadovoljavajucih primeraka, zesca kontrola kvaliteta legala i sl. Pre svega je neophodno stvoriti "jezgro" rase, odnosno pse koji su stvarno dostojni i odgovaraju zahtevima standarda, pozeljnim radnim osobinama i temperamentom, imaju u sebi krv poznatih i proverenih priplodnjaka. Takodje treba iskljucivati iz uzgoja pse, koji su liseni borbenih i radnih osobina, nesposobnih za cuvanje imovine i vlasnika, plasljivih i suvise flegmaticnih ili neuroticnih. TRENUTNO STANJE RASE "KAVKASKI OVCAR" U RUSIJI Pocetkom 30-tih godina kavkaski ovcari su poceli da se gaje u Rusiji u uslovima odgajivacnica. To su bile uglavnom vojne ustanove ili odgajivacnice krupnih drzavnih objekata poput zavoda i fabrika, gde su se ti psi sluzili za cuvanje imovine i teritorije. Treba reci, da od 30-tih godina do danas, kao prvo, znatno se povecao broj ovih pasa, i drugo, formirali su osnovni centri uzgoja. To su gradovi - Ivanovo, Moskva, Sankt-Peterburg, Perm, Ekaterinburg, Novosibirsk, Tambov, Orenburg, Magnitogorsk, Celjabinsk, Donjeck, Lugansk i dr. Kad bi se sprovodila analiza porekla danasnjih pasa, to bi se moglo reci, da prakticno sve zivotinje imaju svoje genetske korene u tim centrima uzgoja. Trenutno se raspolaze dosta velikim brojem zenki odlicnog kvaliteta, ali se to ne bi moglo reci o rasi u celini. Razlog je u tome, sto se u poslednje vreme pojavilo dosta razlicitih klubova koji se bave uzgojem ove rase. To ima i dobru i losu stranu - daje mogucnost mladim odgajivacima i vodjama uzgoja da se prikljuce selektivnom radu, a s druge strane, doslo je do uzgoja pasa bez ozbiljnog sistema i kontrole, sto je imalo veoma negativne posledice. Parili su se psi, koji su, u stvari, spadali u priplodni skart a isto takav bio je priplod. Postalo je nemoguce sprovoditi uporedjenje pasa na izlozbama zbog malog broja prijavljenih pasa u manjim klubovima i gradovima. Pojavili su se i hibridni primerci (mesanci) zbog lakoce dobijanja pedigrea u pojedinim klubovima. Sve je to dovelo do pada kvaliteta pasa, pojavljivanja genetski nasledjivanih mana kao sto su poremecaji zubnog sistema i aparata kretanja, velike razlike u visini pasa, pojave skracenih i iskrivljenih repova, plavih ociju. Kvalitet pasa u razlicitim klubovima znatno varira. Osim toga, aktuelan je i problem kvalitetnih priplodnjaka (muzjaka), koji se cak i u krupnim centrima uzgoja mogu da se izbroje na prste jedne ruke. Odgoj kavkasca (ishrana, vakcine, setnje) Specificnost odgoja stenadi i pasa rase kavkaski ovcar U periodu od 1. do 5. meseci starosti je najbolje vreme za preuzimanje steneta i navikavanje ga na coveka i spoljnu sredinu. Ono postaje jako privrzeno vlasniku, njegovoj porodici, domu. Posle 5 meseci navikavanje na novog vlasnika dosta teze se odvija i nikad ne bude potpuno. Isto se odnosi i na mesto boravka. Zato se pas, koji polovinu prve godine zivota provede pored stada ovaca, jako tesko navikava na zivot u odgajivacnici ili na zivot u gradskoj zgradi. Psi koji su pola godine ziveli u odgajivacnici i uzeti na vaspitanje u tom uzrastu ostaju manje privzeni coveku. Stenad kavkaskog ovcara se gaji i vaspitava na slican nacin kao i stenad drugih rasa pasa snazno-grubog i grubog tipa konstitucije, ali postoje neke osobine karakteresticne za ovu rasu, prouzrokovane spesificnoscu porekla i uzgoja ovih pasa. Ishrana Kavkaskom ovcaru je svojstvena visoka efikasnost usvajanja hrane, zato je obim konzumirane hrane manji u odnosu na jedinicu mase tela psa, nego kod predstavnika drugih rasa. Mladom organizmu steneta potrebno je vise hrane u odnosu na sopstvenu tezinu, nego kod odraslih pasa. Takva ekonomicnost u usvojanju hrane se objasnjava time, da se rasa formirala u uslovima ogranicenih resursa hrane, i osim toga, kavkasci, kao i svi krupni mesozderi, poseduju jako izrazen refleks ekonomisanja snage i njihova energetska potrosnja je veoma mala. U svojoj postojbini kavkaski ovcari su se hranili uglavnom sirovim belancevinama: otpadom od klanja ovaca, mrtvorodjenima i uginulim jagancima, ostacima covekove ishrane, a lovili su i sitne glodare i sl. Organizam ovih "cuvara stada" u procesu selekcije se prilagodio na visokoefikasno usvajanje hrane, narocito sa visokim sadrzajem belancevina. Psi gube osobinu da proizvode enzime za varenje mleka onda kad prestanu da ga redovno konzumiraju (u prirodnim uslovima - sa oko tri meseca). Zato je kod odraslih pasa cesta pojava proliva kao reakcija na hranjenje mlecnim proizvodima. Kavkaski ovcari mogu da sacuvaju sposobnost dobrog varenja mleka tokom celog zivota, ako se mleko redovno dodaje ishrani. Odraslog kavkasca je dovoljno hraniti jednom dnevno jednolicnim ali kvalitetnim obrokom - psi ove rase dosta su konzervativni u pogledu hrane. Mnoge vlasnike kavkazaca brine, kad njihovi naizgled zdravi ljubimci odbijaju da jedu. Ne treba se brinuti zbog toga, menjati hranu, davati poslastice ili hraniti na silu. U prirodnim uslovima zdravi psi mogu dosta dugo da opstanu bez hrane i bez stetnih posledica. Verovatno je takvo "gladovanje" neophodno za njihove normalne zivotne aktivnosti. Navikavati kavkaske ovcare na raznovrsnu ishranu neophodno je od malih nogu. Hrana steneta mora da bude kvalitetna i da sadrzi sve neophodne sastojke: belancevine, ugljene hidrate, masti, vitamine, makro- i mikroelemente. Obroci steneta kod novog vlasnika u pocetku ne smeju puno da se razlikuju od obroka koji je ono dobijalo kod odgajivaca. Treba spomenuti, da s obzirom na poreklo, stenad kavkasaca je neprobirljiva. Organizam steneta se prilagodjava onoj ishrani, koju dobija i "obucava se" da proizvodi tu kolicinu enzima, koja je neophodna za varenje do potpunog usvajanja hrane. Zato je toliko bitno da u periodu "obucavanja organizma", a to je period od 1. do 3. meseca, stene navikne na raznovrsnu hranu i da se formira pravilan stil ishrane. Ne treba zaboravljati da su psi po svojoj prirodi mesozderi i da je osnova njihove ishrane - zivo meso. U prirodnim uslovima, njima neophodne biljne komponente u ishrani dobijaju jeduci polusvarene ostake hrane iz degistivnog trakta svojih zrtava biljojeda. U uslovima kulturnog uzgoja normalni obrok mora da sadrzi u osnovi grube vrste mesa, iznutrice, produkte zivotinjskog porekla i kao dopunu - kuvane zitarice i zivo i kuvano povrce. Visokokaloricne belancevine pomazu asimilaciju kalcijuma sto je veoma bitno za mladi organizam i za pravilno formiranje kostura takvog krupnog i mocnog psa, kakav je kavkazac. Belancevine u racionu moraju da iznose 28-35 odsto, masti oko 20 odsto. Hrana biljnog porekla iznosi oko 50 odsto obroka odraslog psa i oko 30 odsto u obrocima steneta. Korisno je uvoditi u ishranu steneta beli sir, jaja, morsku ribu, malo povrca. Ali treba imati u vidu da belancivine sira ne sadrze za organizam neophodne aminokiseline, koje poseduje meso, a preterano uzimanje jaja moze da prouzrokuje alergijske reakcije i smanjenje kvaliteta dlake. Kase za stenad i odrasle pse moraju da budu dobro skuvane, inace ne mogu da budu svarene i /usvojene/ od strane organizma psa. Stenci kavkaskog ovcara rastu vrlo brzo i zato su za normalno formiranje i razvoj organizma neophodni dobro izbalansirani obroci bogati mineralnim dodacima. Prirodni izvori tih elemenata su: hrskavica i sundjerasto tkivo kosti, mlevena sa kostima riba. Vrlo korisna moze da bude masna sitna morska riba - ona sadrzi i riblje ulje i mineralne dodatke. Takvu ribu treba samleti u masini za meso ili sitno iseci, a stencima posle 3 meseca starosti davati celu. Preporucljivo je, takodje davati specijalne vitaminsko-mineralne dodatke ishrani u vidu tableta, praskova itd. Trenutno se u prodaji nalazi veliki broj tih preparata, ali treba voditi racuna o sledecem: ako na etiketi nije naveden sastav preparata u % ili gramima, to znaci da proizvodjac ne odgovara za stabilnost njegovog sastava i verovatno je taj preparat mesavina otpada prehrambene proizvodnje (kostano brasno i slicno). Ako informacija o sastavu postoji, onda odnos kalcijuma (Ca) i fosfora (P) mora da bude 2 ili 1,5 : 1, t.j. Ca mora da bude 2 -1,5 puta vise nego P. Mora da bude prisutan i vitamin D2, bez kojeg Ca ne moze da bude usvojen. Pozeljno je da u uputstvu pise, da je taj proizvod namenjen stencima krupnih rasa. Za ishranu moze da se koristi i suva hrana, koja sadrzi visoki procenat belancevina i odgovara potrebama stenaca krupnih rasa, takvih proizvodjaca kao " Royal Canin", "Eukanuba", "Purina" i nekih drugih. Ali bez obzira na to, stencima i odraslim psima potrebno je i zivo meso. Ne treba davati meso i suvu hranu zajedno, bolje je podeliti obroke. Bolje je od detinjstva nauciti psa na razlicite vrste hrane, tako ce biti manje problema na putovanjima, izlozbama i sl. Primerni obrok odraslog psa rase kavkaski ovcar (tezine oko 50 kg) Govedina ili zamena - najmanje 600 gr zitarice (suve) - 150-200 gr Mleko - 0,3-0,5 l Jaja - 1-2 kom. nedeljno Povrce - 300 gr Masti - 65-70 gr Voda - po potrebi Kad planiramo obroke mozemo da koristimo sledecu skalu zamenljivosti jednih namirnica drugim: 1 kg govedjeg mesa = 0,75 kg srca = 1,5 kg pluca (bele dzigerice) = 1,5 kg iznutrica = 2 kg creva = 0,5 kg mesno-kostanog ili ribljeg brasna = 0,75 kg suve ribe = 1,5 l mleka = 0,75 kg masnog sira ili 1,5 nemasnog sira. Zamena za 1 kg zitarica (u Rusiji se koriste ovsene pahuljice, heljda, prekrupa od prosa, pirinac, prekrupa od jecma, gersla) = 1,5 kg tosta (pecenog hleba) = 1 kg razanog tosta. Obim obroka zavici od konzistencije hrane. Kod hranenja "tecnim" obrocima sa sadrzajem vode oko 70-75 odsto, odraslom psu treba davati 3,5-4,5 dcl/kg, a kod hranenja suvim obrocima, sa sadrzajem vode oko 8-10 odsto daje se oko 1-1,5 l na 1 kg zive mase . U proseku odraslom kavkaskom ovcaru tezine oko 50 kg treba dnevno davati oko 2-2,5 l "vlaznog" obroka. Slika Stenci kavkaskog ovcara uz pogresnu ishranu brzo obolevaju od rahitisa: nastaju zadebljanja na zglobovima dosaplja, formira se izvrnut stav prednih nogu, podlaktica se iskrivljuje u obliku slova "O" , kod zadnih nogu se formira "X" stav, nastaju zadebljanja na zonama rasta na rebrima, ponekad se iskrivljuju i kosti lobanje - ocni lukovi postaju izrazeniji, moguca je i deformacija grudnog kosa. Kod pojavljivanja prvih znakova rahitisa neophodno je kontaktirati veterinara, zato sto se zapusten rahitis jako tesko leci i moze da ostavi posledice za ceo zivot. Kod pogresne ishrane i losih uslova drzanja, kavkaski ovcari su podlozni bolestima i poremecajima metabolizma, nasledne prouzrokovanosti koja, za malim izuzecima, nije razjasnjena. Najcesce se takvi poremecaji pojavljuju u obliku pomeranja rokova linjanja, ekcema, cirova na sapama i sl., mada ekcemi i cirevi mogu da budu prouzrokovani i ektoparazitima. U svim slucajevima neophodno je pokazati psa veterinaru. Bolesti i vakcine Autohtone rase pasa Rusije su se formirale u regionima sa toplom klimom i u uslovima povecanog suncevog zracenja, u izolaciji od drugih populacija pasa. U tim uslovima njih nisu ugrozavale epizootije virusnih obolenja i njihova rezistencija ka virusima je niza nego kod kulturnih rasa pasa. Danas stenci, a i odrasli psi cesto pate od stenecaka, parvoviroze i drugih virusnih infekcija. Bolest obicno ima akutnu formu. Tesko stanje se pojavljuje vec u prvim danima oboljenja i brzo nastaju komplikacije na nervnom sistemu u vidu pareza i paraliza ili trajnih "tikova" na pojedinim delovima tela. Boriti se sa virusnima infekcijama kod kavkasaca vrlo je tesko, i zato veliki znacaj ima pravilna vakcinacija. Za razliku od vecine rasa pasa, kojima je dovoljna vakcinacija uz naknadnu revakcinaciju, stenetu kavkaskog ovcara su neophodne tri vakcinacije: prva vakcina se daje sa 7-8 nedelja starosti (obicno je to "Puppy" vakcina), zatim posle 4 nedelje se daje druga vakcina, a kad stene napuni 3,5-4 meseca sprovodi se buster-vakcinacija. Proverite, da li je vakcina pravilno cuvana (+2 - +8 Celzijsovih stepeni) i da li je istekao rok trajanja. Samo ce tako vase stene biti zasticeno od virusnih infekcija. Pre vakcinacije neophodno je sprovesti dehelmintizaciju u 2-3 navrata, da ne bi doslo do razvoja polno zrelih forma glista iz jaja, na koji antihelmintici ne uticu.Pre vakcinacije stene ne treba izlagati direktnom i inderektnom kontaktu sa drugim psima. Inkubacija opasnih virusnih obolenja se odlikuje odsustvom klinickih znakova i pas naizgled deluje zdravo. Vakcinacija u vreme inkubacije dovodi do pojave klinickih simptoma i dovodi do tezeg toka bolesti. U svakom slucaju, ako se pas ipak razboleo, odmah potrazite pomoc veterinara jer je vreme intervenisanja od presudnog znacaja. Zbog kasnijeg formiranja i fizioloskog razvoja opasnost od obolevanja se snizava nesto sporije, nego kod pasa kulturnih rasa. Setnja sa kavkascem Stene kavkaskog ovcara ne treba prisiljavati da mnogo trci. Ali ne sme ni da se ogranicava njegova sloboda kretanja. Kako smo spomenuli ranije, ova rasa poseduje karakteran i jako izrazen instinkt ekonomije snage. Stene je sposobno da samo sebi dozira njemu neophodno fizicko opterecenje. Ako se u toku setnje stene umorilo i odlucilo da malo odmori, ne treba ga u tome sprecavati. Sa 2-4 meseca starosti stene kavkaskog ovcara je vec u mogucnosti da seta 1,5-2 km dnevno, a od 4 do 5 meseci - do 2-3 km. Njegove mogucnosti su dosta vece, i ono vec moze i da pliva po 25-30 metara i da preskace male prepreke (ali ne vece od nivoa grudi steneta). Od 6 meseci setnje mogu da budu dugacke i po 10 km. Moze da se uvede i trcanje za biciklom, ali odstojanje ne sme da bude vece od 0,5 - 1 km, a stene mora da trci bez naprezanja blagim kasom. Opterecenje u toku rasta i razvoja treba povecavati postepeno, nikako ne treba "od ponedeljka" zapocinjati aktivan trening. Suvisno fizicko opterecenje kod steneta moze da izazove istezanje tetiva i nepravilno formiranje aparata kretanja, sto je takodje moguce kod tovne kondicije i pregojenosti steneta. Slabost tetiva moze da bude i genetskog porekla , i ako postoji verovatnoca takve naslednosti, stenetu je potrebna posebna paznja. Sa 4-5 meseci treba zapoceti osnovnu dresuru : stene mora da nauci komande "pored", "dodji", "sedi", "lezi", "stani","mesto", "fuj". Stene vec sa 2-3 meseca treba da se navikne na povodac i ogrlicu, a treba ga navikavati i na korpu za njusku. Pas takodje mora da zna da pokaze zube - to ce vam trebati na izlozbi. Ako stene voli da se igra sa loptom ili drugim predmetima, naucite ga da vam donosi baceni predmet (naredba "aport"), mada kod ove rase instinkt aportiranja nije razvijen. Vezbajte sa vasim kavkascem svaki dan pocevsi od 5 pa do 15-20 minuta u toku setnji. Sportski i izlozbeni trening mladog psa moze da se zapocne tek nakon potpunog formiranja aparata kretanja i potpunog prestanka rasta psa, t.j. posle 12 meseci starosti. Principi postepenog povecanja tezine treninga moraju strogo da se postuju. Kavkasci se kasno formiraju i kod nepostovanja ovog principa moguca je deformacije aparata kretanja i u kasnijem dobu. ----------------- Vaspitanje i dresura Vaspitanje kavkaskog ovcara Kako pokazuje iskustvo, ne moze svaki covek, cak i ako prethodno je bio vlasnik psa neke druge rase, da podnese izazov i da bude gazda kavkazcu. Uz to je jednako nepozeljna situacija kad pas postaje gazda nad covekom i kad covek "slomi" kavkazca i taj izgubi osobine karakteristicne za rasu. Idealan vlasnik kavkaskog ovcara mora da bude stalozen, uporan, strpljiv, razuman i taktican - koji voli i postuje svog psa. Kod vaspitavanja kavkazkog ovcara osnovni zadatak je formiranje kod steneta poverenja prema svom vlasniku. Ostvariti dobar kontakt a posle i poslusnost psa bez poverenja je nemoguce. Bilo bi dobro ako uspete da postanete za stene vaspitac, hranilac, prijatelj u igrama i vodja, kome ce stene donositi svoj "plen". Iskustvo je pokazalo, da je daleko od toga da je vecina vlasnika uspelo u tome. Doduse, treba spomenuti da se u ovoj rasi se srecu psi, koji su prosto nesposobni da mirno zive pored coveka, pogotovu u organicenom prastranstvu stana (sto je cest slucaj u Rusiji) ili malog dvorista. Ali cesto je da problematicnim postaju i ti psi, koji u pocetku nisu imali za to nikakvih preduslova. Kako izgraditi svoj odnos sa stenetom da bi se takve situacije izbegli? Zato vase ponasanje mora da bude etologicno - odnosno, stene mora de razume vase postupke. Za stene kavkasca veoma je bitno da u ranom detinjstvu, kada jos nije formiran jezik obracanja izmedju dve vrste - covek i pas, ponasanje vlasnika bude razumljivo za nega uz pomoc genetski nasledjenih mehanizama komuniciranja pasa. Takodje izmedju stenaca ove rase velik je broj jedinki, koji su agresivno reaguju na nerazumljive i dosadne za nijh postupke coveka. Mnogim kavkascima vec u detinjstvu nije potrebno mazenje i zelja mnogih ljudi da pomaze "sladkog medicu" nailazi na odlucan otpor. Jos brze cete isprovocirati agresiju nerazumljivom ili zestokom kaznom, kad se stene oseca saterano u cosak. Glavna opasnost takve agresije nije u traumama, koji pas moze da nanese vlasniku, vec u tome, da ce se ujedanja izazvane srahom ponavljati u slicnim situacijama i polako ce preci u naviku. Savladavanje takvog ponasanja po zavrsetku odredjenog perioda, posebnog za svako stene, postaje jako tezko i boravak sa takvim psom pod istim krovom postaje prosto opasan. Izmedju pasa ove rase cesto se srecu pse, koje agresivno reaguju na svi pokusaji uzimanja njihove hrane ili cak priblizavanja mestu hranenja. Takve su psi- potencialne grupne lidere, spremne za beskompromisnu borbu za hranu. Takvo ponasanje kavkasca, koji zivi pored coveka, je nedopustivo tolerisati da ne bi za to platili skupu cenu u buducnosti. Od malih nogu za stene ruki gazde moraju da budu povezane sa hranom. Korisno je hraniti stene iz ruku - davati komadice mesa ili suvu hranu, pridrzavati posudu iz koje jede stene u rukama. Od posebnog znacaja je pravilna socializazija mladog kavkackog ovcara. Bilo bi pogresno gajiti psa u uslovima izolaciji od ljudi i drigih zivotinja. cim bolje mladi pas poznaje ljude, tim ce se sigurnije on osecati u njihovom drustvu, bice stalozeniji u mirnoj situaciji i tim odlucniji i opasniji neprijatelj u konfliktnoj. Veoma bitno za psihicki razvoj i socializaciju steneta je druzenje sa drugim psima. Neka vas ne zbunjuje da u detinjstvu stene vrlo lako zauzima polozaj potcinjenog pred starijim psima. Ovo je samo projavljivanje elementa normalnog nagona samoodrzanja vrste. Velika je potreba mladog psa za igrama sa svojom vrstom a i sa vlasnikom. U igri se slifuju pokreti koji su neobhodni kasnije u realnim situacijama kao sto su lov, agresija ili odnos izmedju polova. Igra sa covekom jaca poverenje izmedju psa i coveka, a s druge strane sluzi indikatorom tog poverenja: pse "sgazene" od strane gazde u igri se osecaju neugodno, cesto izbegavaju igru. Psi koji su "van kontrole" mogu namerno nanositi bol, cepati odecu i diktirati svoja pravila. Kod pravilno formiranog odnosa izmedju vlasnika i psa u kontaktnim igrama pas se uci da se ne plasi coveka, da dozira snagu stiskanja vilica i stice poneke odlike svog buduceg posla - cuvara i zastitnika. Kazniti stene treba kratko ali snazno, uz to bolje to obavljati rukom, a ne povocem, bicem ili motkom. Za kavkaskog ovcara kazna ce imati znacaj samo ako je direktno povezana sa vlasnikom, slicno tome kako kaznjava zenka svoje stence. Kazna moze da bude stiskanje i trzanje za vrat, obaranje i pritiskanje uz zemlju i sl. Kazna uz pomoc nekog predmeta ce dovesti do toga da pas ce reagovati na prisutstvo ili odsudstvo tog predmeta, a ne emocije i postupke vlasnika. Ne vredi trcati za povocem ili bicem da bi ste kaznili stene - za njega to ce znaciti da ste napustili teritoriju i pobegli sa mesta bitke. Vas povratak sa kajsem u ruci pas ce proceniti kao neocekivanu agresiju sa vase strane i moze poceti da se brani. Dresura Osnovna metoda dresure pasa radnih rasa ( u Rusiji kavkaski ovcar se smatra radnom rasom) je kontrastna metoda. Njena sustina je u kombiniranju mehanickog i stimulativnog uticanja na psa i primene kako sredstava prinude tako i isticanja i nadrazaja za hranu. Uz pomoc mehanickih nadrazaja (pritisak rukom, trzanje povodnika i sl.) teramo psa da zauzme odgovarajuci polozaj, a hranu (slatkis) koristimo kao nagradu za ostvarenu naredbu. Veoma stara je metoda podrazavanja . Ona cesto se koristi kod obucavanja pastirskih pasa i pasa-cuvara, gde mladi pas moze da korira ponasanje starijeg i iskusnijeg psa. Ova metoda moze da se koristi kao pomocna. Ali treba spomenuti da predstavnike ove rase ni su psi od kojih mozete ocekivati automatsko ispunjavanje naredbi i pretvaranje u pokornog roba, bezpogovorno ispunjavajuceg svi zahtevi dresera. Kavkasci su psi nezavisnog i samostalnog karaktera i automatski rad koji karakteran za nemackog ovcara nije za njih. U kriticnoj situaciji kavkazac pre ce samostalno odluciti kako ce da reaguje, nego da ceka naredbu ili da se ponasa po sablonu. U Rusiji u klubovima radne kinologije kavkaski ovcare se obucavaju po kursu opste dresure (OKD), zastitno-karaulnoj (ZKS) i karaulnoj sluzbi (KS). Dresura ovcaraka azijskog porekla po kursu opste dresure zahteva od vlasnika velikog strpljenja i stalozenosti. Psi koji su namenjeni iskljucivo za cuvarski posao ne treba da se dresiraju po kursu opste dresure, zato sto ona suvuse disciplinuje psa i izaziva procese kocenja kod njega. Osim toga refleks aportiranja kod njih nije razvijen, a takve naredbe kao sto su "sedi','lezi", "stani" kad se rade nejzmenicno i sa vise ponavljanja "zatupljuju" psa. Inace pravilno odgajano i pripremljeno stene vrlo lako savladava kurs opste dresure i dresirati ga pravo je zadovoljstvo, ali mehanicke metode nemaju veliki uspeh u dresuri kavkazaca. Takodje obuku po kursu poslusnosti treba poceti od malih nogu i zavrsiti do polnog sazrevanja psa (period od 7-8 meseci). U taj period pas ponovo procenjuje svoj odnos sa spoljasnim svetom i cesto vrlo brzo iz dobrocudnog i poslusnog steneta pretvara se u zrelog i ozbiljnog psa, nepoverljivog prema strancima. Obicno sa 9 meseci pas je vec formiran, dobro razvijen, sa stabilnim nervnim sistemom i spreman za daljnju ozbiljniju dresuru (OKD). Kurs opste dresure (poslusnosti) u Rusiji ukljucuje u sebe sledeci elementi: naredbe "pored", "sedi", "lezi", "stoj", pustanje u slobodno stanje (naredba "setaj") i prilazenje psa na poziv "dodji", vracanje psa na odredjeno mesto (naredba "mesto"), donosenje predmeta - aportiranje, penjanje po lestvama i po gredi i preskakanje nizih prepona slobodnim skokom, a visih (do dva metra) u skoku sa puzanjem. Pas mora da nauci da ne uzima hranu od stranaca i sa zemlje (naredba "fuj"), da se ne plasi pucnja, da se odaziva lajanjem na naredbu "glas", da zna da puzi i da pliva, preskace rov sa vodom (cetri poslednje opcije ni su obavezne). Obuku po zastitnoj i karaulnoj sluzbi ne treba zapocinjati suvise rano - minimalni uzrast za dopusk je 18 meseci. Pas mora da bude dovolno zreo i intelektualno razvijen za samostalno i operativno reagovanje. Neobhodan uslov je i cvrst kontakt izmedju vlasnika i psa Specdresura po kursu ZKS ukljucuje u sebe izbor stvari vlasnika i pomocnika uz pomoc cula mirisa (naredba "mirisi") i donosenje stvari dreseru (vlasniku), cuvanje stvari (naredba "cuvaj") i odbijanje predlozene hrane, "zadrzavanje neprijatelja" - olajavanje, napad i hvatanje i zastita vlasnika, takodje odnos prema pucnju. Kod karaulne sluzbe pas koji cuva objekat se nalazi na lancu, bloku ili u slobodnom stanju na zagradjenoj teritoriji. U svim slucajevima pas radi samostalno, atakuje neprijatelja, lavezem dize uzbunu i doziva cuvara. Razlikuju strazarenje pomocu razapete zice ("blok-post") i slobodno strazarenje. Na ispitu u Rusiji se proverava prvo uz aktivnost olajavanja, napad i hvatanje neprijatelja, odnos prema predlozenoj hrani i odnos prema pucnju. Posedovanje diplome po OKD nije obavezno, ali tada se proveravaju takvi navici kao kretanje psa pored dresera, odnos prema povocu i korpi za njusku, prilazenje psa dreseru iz slobodnog stanja ili sa obelezenog "mesta" i naredba "fuj" - prekid nezeljenih dejstvija. Ova sluzba je neobhodni minimum za kavkazkog ovcara. Minimalni uzrat psa za dopusk ka ovoj vrsti dresure je 18 meseci. U stepskim i planinskim predelima u seoskim podrucjama osnovnim zadatkom azijskih ovcaraka ostaje cuvanje, pratnja i napasanje stada. U njenoj osnovi stoji pastirski instinkt - urodjena teznja pozurivati zaostale zivotinje i gnati celo stado u odredjenom pravcu. Kavkazac nece da trci kao border-koli ili avstralijski kelpi, ali ipak poseduje pastirski instinkt. Ako je pas buduci "pastir", to on mora pre svega da odraste pored stada. Pas-pastir mora da ume da obavi okupljanje i "uplotnavanje" stada, cuvanje ispasaja ili ogradjenog prostora za stado, patruliranje i poravnanje fronta stada, vracanje zaostalih i izgubljenjih zivotinja u stado. Pas moze da se nauci da okrece stado u levu ili desnu stranu, oslobodjenju prolaza ili puta za prolaz automobila. U mestima gde ima zveri-grabljivica psa obucavaju cuvanju stada od njih. Istrazivanja sprovedena ruskima naucnicima pokazali su da autohtone rase pasa azijskog porekla vise su namenjene za cuvanje stada, nego za pastirski posao. Mada postojali psi, koji su pasli i po 5 000 ovaca bez pomoci cobanina, sami birali ispasaj i ni su dozvoljavali da bilo ko pridje stadu. Pravilno dresirani kavkaski ovcar ocuvava svoje znanje tokom celog zivota. Nema potrebe da stalno "obnavljate gradivo" , jer karakteran problem kod pasa ove rase je u tome da pas sam odlucuje kada i gde ce on primenjivati steknuto znanje. Nedavno je uveden u Rusiji i spesialni test na specijalkama i izlozbama (ili jednom u 4 meseca), bez kojeg pas ne moze da bude pusten u uzgoj. Negov cilj je u tome da se iz uzgoja iskljuce psi sa patoloskima peremecajima psihi, plasljive ili preterano agresivne. Testiraju se psi koji su napunili 12 meseci i poseduju tetovazu. Ocene su - pozitivna (T1 i T2) ili negativna (-). Ocenjuje se socialna adaptiranost, odnos prema pucnju i instinkt zastite vlasnika. Problemi pasa velikih rasa Veoma velike rase pasa, koje mozemo da definisemo kao "jedinke, cije su dimenzije znatno veci od dimenzija ostalih pasa" i cija tezina iznosi od 45. kg do 100. kg i vise. U pojedinim zemljama takve rase iznose 10 odsto od svih pasa, unesenih u rodovne knjige. Zbog velike visine i tezine takvi psi imaju specifican nacin zivota i njihovi vlasnici pripadaju posebnom i retkom soju ljudi. Naime, takvi psi tezko podnose zivot u zatvorenim prostorijama i vlasnika, koji vodi statican nacin zivota. Troskovi lecenja i odrzavanja takvog psa uobicajno proporcionalni njegovoj velicini i dosta su skuplji za jednu dogu ili bernardinca u poredjenju sa lecenjem, recimo, jorksirskog terjera. Znaci, osnovni zadatok vlasnika takvog psa - preventiva oboljenja. Energetske potrebe Osnovne energetske potrebe velikih pasa su 40-50 kkal na jedan kg mase dnevno. Kolicina hrane, koju pas konzumira u toku jednog dana varira izmedju 1. do 2. kg, zavisno od rase, uzrasta i nacina ishrane. Realne energetske potrebe takodje su u zavisnosti od rasne pripadnosti i dostizu 80 do 180 odsto od srednjih teoretskih potreba (ili 132 kkal/kg). Iz toga sledi, da su veliki psi jedu velike kolicine hrane, tako da o sastavu hrane i izbalansiranosti njenih sastojaka mora se strogo voditi racuna. Vrlo cesto vlasnici ovih pasa koriste kombinovani nacin ishrane, t.j. ukljucuju u obrok kako industrijske granule tako i "domacu kuhinju", sto objasnjavaju ekonomskim uslovima. Kod velikih pasa uobicajne su prolive i ceste defekacije. Razlog je u tome da duzina i masa degestivnog trakta kod ovih pasa relativno mala u odnosu na pse drugih rasa (tri odsto njihove tezine u poredjenju sa sedam odsto kod manjih pasa). Takodje za njih je karakteristican dosta brzi "stomacni tranzit" hrane. Pored vec navedenih osobina zivotni vek ovih pasa je dosta manji i znatno je veca predispozicija prema nekim oboljenjima (prosirenje i zavala zeludca, osteo-artikularne peremecaji i sl.). Rezultate istrazivanja na Univerzitetu Purdue u SAD, u kojim je ucestvovalo 42 076 pasa pet vecih rasa (doga, bernardinac, rotvailer, njufaundlend i bernski planinski pas), cije su vlasnici potrazili veterinarsku pomoc, potvrdile su te njihove osobine. Ukupno 4 753 pacijenata, ili 11 odsto od svih prijavljenih pasa patili su od osteo-artikularnih peremecaja (73 odsto), sindroma proserenja i zavale zeludca (14 odsto) i od srcanih obolenja (13 odsto). Posirenje i zavala zeludca Kako su pokazala ova istrazivanja, sindrom prosirenja i zavale zeludca iznosi 1,53 odsto od svih obolenja, koja su bila diagnostirana kod veoma velikih pasa razlicitog uzrasta. Najcesce obolevaju psi u periodu od sedam do deset godina. Od svih obolelih pasa 73 odsto su bili nemacke doge. Za ovaj sindrom karakteristicno je stagniranje "stomacnog tranzita". Posledice toga (peremecaji krvotoka i disanja) vrlo brzo mogu da izazovu sok, koji moze da prouzrokuje uginuce zivotinje. Zato pomoc mora da bude pruzena sto pre moguce. Ovaj sindrom je karakteristican za odrasle pse krupnih i veoma krupnih rasa. Mogucnost oboljenja se povecava sa godinama i varira od dva do deset odsto. Razlog ovog oboljenja do kraja nije poznat, ali postoje dva uzroka, koji mogu da izazovu pojavu ovog sindroma. To su obim grudnog kosa i konzumiranje velike kolicine hrane. Zato epidemiolosko istrazivanje pokazalo negativnu korelaciju izmedju obima sastojaka ishrane i pojavom sindroma zavale i prosirenja zeludca kod velikih rasa pasa. Verovatno na pojavlivanje ovog oboljenja utice i veliki obim vazduha u zeludcu kod ovih pasa. Mnogobrojna istrazivanja su pokazala sto vazduh stize u zeludac u toku konzumiranja obroka, a ne stvara se u toku fermentaciji hrane. Znaci, treba spreciti halapljivo unosenje hrane da bi smanjili mogucnost gutanja vazduha. Neki od istrazivaca preporucuju podizanje cinija na odredjenu visinu ili ubacivanje u ciniju nekoliko predmeta (naprimer, teniskih lopti), kako bi smanili brzinu unosenja hrane. Korisno bi bilo podeliti dnevni obrok na vise porcija ili navlaziti hranu zbog stimulaciji rada zeludca. Takodje ni su preporucljivi bilo kakve aktivnosti ili vezbe pred hranjenje ili neposredno posle hranjenja. Treba izbegavati hraniti psa kasno uvece ili pred odlazak vlasnika od kuci. I na kraju napomena vlasnicima - na vreme zapazene prve simptome dozvoljavaju brzo i efikasno sprovodjenje hirurskog zahvata, koji moze da spasi zivot psu. Osteo-artikularna obolenja Po podacima istog americkog istrazivanja, u osam odsto slucajeva predstavnici pasa velikih rasa stradaju osteo-artikularnim peremecajima (artropatije, displazije i sl.). U vise od 61 odsto slucajeva u pitanju su bili rotvajlere, od njih vecina (8 od 10) do 4 godine starosti. Preovladjivanje ove vrste obolenja kod velikih rasa postaje razumljivo ako se uzme u obzir njihova tezina i opterecenje kostiju, ligamenata i zglobova ovih zivotinja. Bez obzira na to, sto proces rasta je genetski izprogramiran, nacin ishrane i trening mogu da peremete taj razvojni proces. Neophodno je ogranicavati unosenje energosnabdevajucih elemenata, jer ako njihova kolicina u ishrani prevalira, moze da dodje do brzeg i neproporcionalnog porasta zivotinje. Zato treba strogo kontrolisati tezinu psa. Autor predlaze merenje psa jednom nedeljno uz pomoc vagi. Ovakva oboljenja relativno su cesta kod pasa velikih rasa i za odredjeno vreme mogu da dovedu do neophodnosti hirurske intervencije, a zatim, naravno, i postoperacijone nege. Takvi troskovi mogu da budu preveliki za vlasnika psa. Zato je neophodno posvetiti vecu paznju preventivi ovih oboljenja. Tumori Mnogobrojna epidemoloska istrazivanja potvrdjuju relativno cestu pojavu tumora kod pasa veoma velikih rasa. Kao primer navedemo osteosarkomu - najcescu vrstu tumora kod pasa: ako za jedinicu uzmemo rizik oboljenja psa tezine ispod 10.kg, to kod psa tezine 20-35.kg taj rizik sastavlja osam, a kod najvecih pasa-giganata (dzinova) rizik se povecava 60 puta. Troskovi lecenja tumora, bilo medikamentozne, bilo hirurske, u glavnom proporcionalni velicini psa. Vrlo cesto vlasnici se odlucuju da odustanu od lecenja, jer shvataju, da ne mogu znatno da povecaju zivotni vek svog ljubimca. Kardiomiopatije Poznato, da kod pasa velikih rasa cesce se srecu kardio-vaskularna oboljenja nego kod manjih pasa. Rizik uginuca od kardio-vaskularnih oboljenja za 3,7 puta je veci kod krupnijih pasa od cetri do sedam godina starosti, nego kod bilo kojih drugih pasa. Istrazivanja Univerziteta Purdue su potvrdila ove podatke. Kod 1,8 odsto jedinki krupnijih rasa, koji su dosli na pregled, bili su diagnostirane smetnje nije urodjenog karaktera. Najcesce su obolevaju nemacke doge i njufaundlenderi (2,7 odsto), zatim bernardinci (1,1) i rotvajleri (0,6). Dilataciona kardiomiopatija (DKM) - sindrom zastupljeniji kod pasa vecih rasa. Verovatno, u etiologiji i patogenezi ovog oboljenja, lecenje kojeg je simptomatsko, vazne su uslovi ishrane i uzroci genetskog porekla. Prevela : Polina Simic
  23. Izvolite Srecno u novom dijelu o vama omiljenoj rasi. Odmah da razjasnimo: westi nije beli skotski terijer. Ovo je potpuno druga rasa originalnog naziva West Highland Terrier, sto u bukvalnom prevodu znaci beli terijer sa zapadnih visoravni. Kod nas je uobicajen prevod-zapadnobeli skotski terijer, a opsteprihvacena je skracenica westi. Za tvorca ove rase smatra se pukovnik Malcolm of Poltalloch. Zeleci da stvori lovackog psa koji ce odudarati svojom bojom od divljaci, stvorio je terijera bele boje. Za selskciju su koristeni kern terijer i skotski(Aberdinski) terijer. Pomenuti pukovnik je imao veliki broj ovih pasa, no njemu je bilo najvaznije da novostvoreni pas bude vrhunski lovac i da bude beo. Zato ovi prvi primerci nisu imali toliko skladnu gradju kao danasnji, ali su od svojih predaka nasledili izuzetan lovacki instikt, borbenost i hrabrost. Ono sto danas vidimo u izgledu westia formirano je posle drugog svetskog rata. Sobzirom da je rat prezivelo svega nekolko primeraka, iz ove siromasne kolicine pasa i svega jednog muzjaka, nekolicina zaljubljenika uspela je da ozivi ovu rasu. Jedna od losih genetskih karakteristika koja je ostala prisutna kod ove rase (posto je zazivela od samo jednog muzjaka) jeste nedostatak jednog testisa. Ali, vremenom, uz strogu selekciju i brigu o uzgoju i ova nepozeljna osobina se sve vise gubi. Prvi West highland white terrier Club je osnovan 1904.god. a zvanicno priznavanje rase desilo se 1907. Popoularnost rase raste 70-tih godina. Njegov izgled male igracke udruzen sa zivahnim temperamentom cini svoje i on postaje miljenik na hiljade vlasnika samo u Nemackoj. Iako mali pas, odlikuje se velikom izdrzljivoscu i cvrstinom. U skladu sa svojim temperamentom, ne voli samocu vec uziva u drustvu i porodicnom okruzenju. Ovaj pas je ostrodlaki, a dlaka mu je i dvoslojna, ne menja dlaku promenom godisnjih doba i ne linja se. Obavezno je redovno iscesljavanje, a za one izlagacke primerke, trimovanje prepustite strucnom licu, jer ce ovaj pas samo uz pravu i strucnu negu izgledati lepo i onako kako westi i treba da izgleda. Boja dlake je svetlo krem (slonovaca) i od presudnog znacaja za izgled i zdravljepsa je njeno redovno iscesljavanje. Dakle, moze se zakljuciti da ovaj pas moze da zivi napolju i izdrzi hladno zimsko vereme, ali vecina vlasnika odlucuje da ga drze u stanu, pre svega zbog velicine, a i zato sto se ne linja. Kao sto je slucaj i kod drugih terijera, jedna od osobenosti ove rase je tvrdoglavost . Od najranije mladosti treba poceti sa vaspitavanjem, jer ce vas u protivnom neposlusnost ovog psa izbezumljavati. Cuva kucu svog vlasnika i spreman je da napadne i vece pse od sebe u odbrani svog poseda. Odikuje se izuzetnom srcanoscu.Veoma voli da se igra i istrazuje. OPSTI IZGLED Snazno gradjen,duboke grudi i daleko unazad postavljena rebra. Ravna ledja. Zadnje noge misicave i pune snage.U velikoj meri jedan velicanstven spoj snage i atraktivnosti. Lobanja je blago zobljena. Gornji deo glave blago se suzava od korena usiju ka ocima. Rastojanje izmedju potiljne kosti i ociju neznatno je vece od duzine prednjeg dela. Glava je odlakana bogatom dlakom. Nosena je pod pravim ili manjim uglom u odnosu na osu vrata. Glava ne treba da je ravno nosena. Prednji deo od ociju do vrha brade se blago suzava.Jasan stop izrazen jakim lukovima ceonih kostiju neposredno je nesto ispred gornje polovine ociju i izmedju ociju blago udubljenje. Deo ispod ociju nije upao ili jako odsecen, vec dobro ispunjen. Snazne vilice iste jacine. Nosna pecurka crna i prilicno velika, sa njuskom cini ravnu liniju. Nosna pecurka nije spicasto isturena. Oci su daleo jedno od drugog, srednje velike, okrugle i tamne, inteligentne. Svetle oci su nepozeljne. Usi su male, uspravno i sigurno nosene, zavrsavaju se jasnim spicem. Niti daleko jedno od drugog niti pak blizu. Dlaka je kratka i ravna (somotasta), vrh uva bez resa. Okrugle, siroke, debele i velike i preterano odlakane usi su nepozeljne. Zubalo izmedju ocnjaka je tako siroko da odaje utisak ostrine ne grabljivice. Zubi su u odnosu na velicinu psa veliki. Pravilno makazasto zubalo, pri cemu gornji sekutici bez razmaka nalezu na donje. Zubi su postavljeni vertikalno u vilicu. Vrat je misicav, ka korenu blago siri. Plecke su koso unazad polozene, siroke i dobro prilezuce na grudi. Rameni zglob dobro unapred postavljen, a laktovi prilezuci pri cemu je omoguceno slobodno kretanje i paralelne prednje noge u odnosu na osu tela. Prednje noge su kratke, misicave i ravne, prekrivene gustom, kratkom i ostrom dlakom. Telo je kompaktno. Ravna ledja sa sirokim snaznim slabinama. Duboke grudi. Rebra u gornjoj polovini tako zavijena da bocne strane cini ravnim. Zadnja rebra daleko unazad postavljena. Rastojanje izmedju poslednjeg rebra i zadnje noge toliko kratko koliko je tospojivo sa slobodnim kretanjem. Zadnje noge su misicave i siroke u gornjem delu. Noge su kratke, misicave, sa snaznim tetivama. Butine veoma misicave i nisu daleko jedna od druge postavljene. Skocni zglob je veoma dobro uglovan i postavljen dobro ispod tela. Prednje sape su vece od zadnjih, sa snaznim i dobro popunjenim jastucicima. Pokrivene su kratkom,ostrom dlakom. Rep je dug od 13-15 cm, prekriven ostrom dlakom bez zavesica, ravan koliko je moguce i snazan, pri tome nije veselo ili iznad ledja zavijeno nosen. Rep ne sme biti kupiran. Kretanje je slobodno, ravno i tecno. Prednje noge se samo iz ramena pomeraju. Kretanje zadnje noge je slobodno i puno snage. Dlaka je dupla. Pokrovna dlaka je duga oko 5 cm, ostra bez bilo kakvih znakova uvijanja. Podlaka je somotasta, kratka, meka i gusta. Boja je bela. Visina grebena je oko 28 cm,tezina od 6-8kg.
  24. Dragi SVI, sreće i zdravlja u nastupajućoj 2018-oj godini, želi VAM admin/mod team BK. Srdačan kinološki pozdrav.
  25. Petite

    Vicevi 2. dio

    Molim da viceve, shale i poshalice piste u skladu sa Pravilima Foruma. Hvala Izvolite drugi dio Prvi dio viewtopic.php?f=15&t=12279&start=1545