Sava

Members
  • Content Count

    1,415
  • Joined

Posts posted by Sava


  1. Evo ovako je bilo. Prvo sam sve prskao sa Parvo-Virucide, ali baš sve. Znači kompletnu kuću i dvorište i to dva puta. Kasnije sam radio i delimičnu dezinfekciju sa 30% hidrogenom uključujući i posude kao što rade i mlekare. Na kraju sam ponovo sve preprskao sa Oxidic-S. Koliko da znate da Parvo-Virucide ne ostavlja nikakav trag, a Oxidic-S ostavlja beli trag na glatkim površinama, naročito staklu.

    Štene je došlo kod mene sa tačno dva meseca i imalo je dve Nobivac vakcine. Kasnije je dobila i treću Nobivac kod mene. Da kucnem u drvo nikakvih ni naznaka bilo kakve bolesti nije bilo za sve ovo vreme tako da procenjujem da je dezinfekcija uspela.


  2. Moje malo iskustvo sa štenetom setera od 8 nedelja. Startovao sam samo sa 1 kgr Happy Dog i odmah prešao na Belcando Puppy gravy po savetu prijatelja. Nisam oduševljen sa Belcandom i mislim baš ono što mi je rekla jedna odgajivačica, a to je da ta hrana ne vredi novca koliko košta, a spada u skupe hrane. Pas mi je imao malo mekše noge. Sada sam prešao na Platinum i imam utisak da je mnogo bolja hrana, a skuplja je od Belcanda samo nekih 20%. Pri tom pas je rađe i jede mada ja uvek moram da stavim nešto odozgo da zamiriše. Sada ima 4,5 meseca i već poduže samo tri obroka zato što nikako nisam uspevao da uskladim satnicu sa 4 obroka. Videću vremenom koliko sam bio u pravu što sam prešao na Platinum. Ono što pouzdano znam iz ličnog iskustva je da u psa treba mnogo uložiti u tom periodu razvoja i da se to kasnije vraća u životu dobrim zdravljem.


  3. Gorane, verujem da ste u međuvremenu to lako savladali. Ja sa ovom kerušicom nikad lakše. Nisam je maltretirao sa povocem do prvog izvođenja napolje, a bili smo skoro mesec dana u karantinu i upoznala je jedino dvorište. Samo prvih nekoliko metara je bilo malo opiranja, a onda joj je sve drugo zaokupilo pažnju jer joj je baš sve bilo novo. Nakon toga puštanje i trčanje tako da je odmah shvatila da kada je na povocu ide na nešto lepo. Sada ima već 4,5 meseca, mnogo je porasla i ojačala i sada već razmišljam o učenju dobrog hodanja bez vučenja.


  4. Stefane, to nema veze sa apetitom već sa domaćom hranom koju dobija. Ređi su psi koji će da jedu i jedno i drugo jednakom voljom. Generalno treba se odlučiti za jednu vrstu hrane i to forsirati.

    Ja sada imam štene od 3,5 meseca koja je na tri obroka od kojih je jedan domaći i već se mučim sa dva obroka super premium granula. Ako se jako izmori i ogladni tada pojede i granule koje lagano prelijem nečim. Sa druge strane i ranijim psima sam davao dva obroka do kraja života s tim što je jedan kuvani, a drugi više nego minimalana količina granula koje nekad pojedu, nekada ne. Glavna ideja toga mi je bila da ne zaborave granule ako ne daj Bože moram da pređem na medicinsku hranu. Srećom nikada nisam koristio medicinsku hranu pa ne znam kako bi to prošlo.


  5. Koliko znam u Srbiji ni dan danas ne postoji nešto tako. U bivšoj Jugi je samo Hrvatska imala nekakvu nazovi školu za pse vodiče slepih. Ne znam da je rađeno i nešto drugo. E sada, ja sam negde ovde na forumu preneo članak o čoveku koji ima takvog psa urađenog ovde pa bi bilo dobro da pretražite forum pa probate da kontaktirate tog čovek, možda ima i neke sveže informacije.

     


  6. On 2/6/2020 at 9:39 PM, witch said:

    Zapravo im i standard propisuje da budu "hrtastiji" (a ne da liče na bordoške doge), bez viška kože, mišićavi ali suvlji, okretni.
    Sećam se prvih koje sam videla pre nekih 15 godina, par taaamno sive (skoro crne) boje istrčavao se u terazijskom parku, prvo su me podsetili na baš masivne dobermane bez paleža. Mišićavi, elegantni, izuzetno poslušni i nezainteresovani prema strancima a dlaka im se presijavala, lepe kockaste njuške, ma sve na svom mestu. Neki koje viđam u današnje vreme više liče na napuljce nego na CC, visi im koža, truntavi i teški sa bokserskom njuškom, visećim žvalama, naboranim glavama, sve to u standardu uredno navedeno kao mana ali džaba.

    Pa jeste i ja takve uglavnom srećem. Dok su mladi uglavnom budu lepi i hrtasti, a kasnije se nekako izobliče. Pas ovog poznanika je zaista ogroman i jako težak, onako zaobljen, ali nije naboran, naprotiva baš je nabijen i zategnut, odiše snagom, a i ima je. Kako je gazda vežbač morao  je i pas da bude takav :giggle:!


  7. 7 hours ago, Stefan788 said:

    Ako moze mala pomoc,odnosno vase misljenje o mom ljubimcu.Ovo mi je prvi susret sa CC kao rasom i zanima me da li se mali razvija na dobrom putu.Ima 7 meseci i oko 39kg,jel to ok tezina za njegov uzrast,Nisam iskreno vidjao mnogo steneca u velikom broju i samim tim ne mogu najbolje da ocenim izgled mog stenca u odnosu na druge.Stenac je u stanu ima dvoriste za istrcavanje i polako se socijalizuje sa drugim psima,jede meso jednom dnevno zajedno sa granulama i to je to..Dobija kalcijum kao dodatak i to

    Stefane, ako je meni upućeno pitanje ja ne znam odgovor jer nisam stručan za tu rasu. Naravno često ih viđam, ima ih u mom okruženju i meni su dragi psi. Jedino primećujem da ih ima u dva modaliteta, zdepastiji i jako snažni i hrtastiji koji deluju nežnije, ali i brže. Kako ja imam lovačkog psa mom oku su hrtastiji u principu lepši :giggle:! Međutim, nije to presudno mom oku, jednostavno onako na prvu neki pas vam se dopadne ili ne, prosto u trenutku zapazite kompletnu konstituciju psa i to odluči i naravno temperament.


  8. Ja bih samo upozorio na jednu drugu stvar, a to je kvalitet karabinjera i kopči uopšte. Poznanik ima izuzetno snažnog cane corsa za kojeg mislim da je najsnažniji pas u okruženju. Jednom prilikom pas je toliko kidisao na drugog psa da nije bilo normalno. Vlasnik je vežbač atleta pa je uspeo da ga zadrži. On je koristio am što mislim da je zgodno da se pas ne davi, ali sa druge strane davilica sa bodljama je dobra stvar za dresuru. Uglavnom pitao sam ga da li bi uspeo da zadrži psa ako mu se povodac pokida i rekao je "Boga mi teško"! Zato kažem obratiti pažnju na kvalitet kopči jer meni je mnogo karabinjera jednostavno puklo. Pri tom ne govorim o ovim kineskim nego kvalitetnijim starim komadima.


  9. Pokušao sam svojim tekstom da istaknem kolika je odgovornost na vlasnicima takvih pasa i koliko predznanje moraju da imaju i koliko moraju da se potrude da pravilno obuče (socijalizuju) svoje pse.

    Konkretan vlasnik kavkasca je imao problem sam sa sobom. Kada su se pre oko 40 godina pojavile one ratoborne vrzije terijera upravo takvi ljudi su ih i držali pa su zato ti psi i došli na loš glas. Potpuno suprotna je jedna ogromna ženka kavkasca od koje sam se u početku plašio jer je moju seterku mogla da zadavi samo jednim pokretom, a dogodilo se da smo se sasvim normalno družili do kraja života moje keruše. Inače potpuno je normalno da čopori preteći laju i kidišu na došljake, ali obično ne napadaju ako nemaju povoda. Ja sam sa svojim psima prolazio pa i ulazio u čopore baš onako kako je witch opisala.


  10. Volim NO izuzetno, ali ih nikada ne bih držao jer sam ih previše degenerisanih sretao nažalost. Čujem da je sada situacija boljau tom smislu. Inače divni, stabilni, pametni psi. Malinoa traži mnogo rada, ali baš mnogo i ko nema vremena i volje za taj rad ne bi trebalo da ga uzima.

    Da, takođe mislim da je taj vlasnik kangala preuveličavao stvar i jednostavno nije želeo da ima ni minimum eventualnih problema. Ne, nije kidisao ni na mene ni na moju kerušu, a moja je bila takva da ih je jednostavno ignorisala.

    Ja želim da budem opušten tokom šetnje. To je sada glavni razlog zašto mi je ovo četvrta keruša. Tamo gde mi je glavna šetnja dosta je čopora, a sa kerušom nemam nikakvih problema, generalno rečeno čopori rado prihvataju keruše. Primera radi dolazio je u šumu čovek sa žestokim kavkascem kojeg je kroz šumu šetao na povocu što je meni bilo naravno suludo. Čopori su ih saletali što je normalno. Jednom prilikom pustio je svog psa i on je zaklao jednog i teško povredio drugog psa (ženku ???) iz čopora kojoj su veterinari jedva spasili život. Te čopore neko hrani i čovek koji je bio vezan za njih je lice sa oružijem i raspitivao se ko je vlasnik tog psa. Nisam želeo da mu kažem jer ko zna šta bi bilo dalje. Nakon toga i taj sa kavkascem je prestao da dolazi. Hoću da kažem kako sa takvim psima u nestručnim rukama svašta može da se doživi.


  11. Mala opstrukcija teme, ne zamerite.

    Witch, ti to imaš malinoa, zar ne? Tek sam sada obratio pažnju na tvoj avatar. Meni su to jako dragi psi i jednostavno odlični!

    Što se kangala tiče samo je jedan bio u opticaju u kraju koliko se sećam. Vlasnik, stariji čovek je bio jako uviđavan, stalno sklanjao svog psa u stranu iako sam ja imao kerušu koja nije imala nikakav problem sa tim psom. Šta znam, ne ulazim sada u to da li čovek nije umeo sa tim psom ili je jednostavno takva jedinka, ali uvek sažaljevam i vlasnika i psa koji su celog života osuđeni samo na povodac. Meni je cilj da mi pas bude što više slobodan i ispunjen i ne bih izdržao psa koji je stalno na povocu.


  12. Opisaću kako ja to radim sa štenetom engleskog setera od 8 nedelja.

    Ja ne učim štene na pelenu jer imam dvorište pa je odmah vodim napolje. Verujem da je princip isti. Pelena je možda i bolja varijanta  u ovom godišnjem dobu jer je sada hladno, pogotovu kasno uveče i noću pa može i da se prehladi, ali ja nemam izbora i samo se trudim da što kraće bude napolju.

    Znači štene posle spavanja i jela će ubrzo da vrši nuždu. Tada MORAM da imam vremena i volje da budem pored šteneta. Kada vidim da krene da se namesti, a mala je beba pa to odradi brzo i instiktivno, odmah je dohvatim i iznesem napolje. Nema veze ako je započela nuždu, svejedno je dohvatim i iznesem. Do sada u prošlosti mi je trebalo otprilike tri dana da naučim štene od dva meseca da traži izlazak. Najduže mi se dešaavalo da to bude 10-ak dana kao što je recimo i sada slučaj. Trenutno imam štene od sada devet nedelja koje je kod mene 9 dana i još uvek ponekad uradi u kući. Problem je u meni. Zapravo veliku nuždu je prestala da radi u kući posle tri dana, ali sa malom ide teže i radi još ponekad, ali i veliku je napravila dva puta posle ta tri dana do danas. Imam neke druge neodložne preokupacije pa ne mogu u svakom momentu da budem pored psa. Jutros na primer je uradila veliku nuždu blizu izlaznih vrata. Kada smo se probudili ona je krenula ka vratima, a ja nisam mogao da nađem papuče koje mi je sakrila pa je potrajalo i ona je uradila u predsoblju, jednostavno nije izdržala. Ne grdim je i ne kažnjavam jer to je nagon, a kažem ja sam kriv u ovom slučaju. Štene uvek krene prema mestu gde treba da vrši nuždu, ali često ne stigne do tamo. Nema veze, odmah dobro očistim da bude što manje mirisa na tom mestu i teram dalje.
    Pretpostavljam da sa pelenom treba sve isto raditi samo štene nositi na pelenu, a zatim polako pelenu pomerati prema izlaznim vratima.

    Uzgred, u prošlosti najmanje mi je problema napravila kerušica irskog setera koju sam uzeo sa manje od 6 nedelja. Samo jednom se upiškila i to je bilo za čitav život! No bila je "letnje štene" pa je bilo neuporedivo lakše da se radi sa njom.

    Što se tiče učenja bilo čega sve može da se radi od prvog dana, zašto da ne, ali isključivo kao igra i bez presije. Retriveri brzo kopčaju pa nećete imati nikakvih problema da ga malo kasnije naučite tim stvarima. Ja recimo volim da mi pas nosi tenisku lopticu pa se igram sa njom od prvog dana. Međutim, to ne ide kao sa starijim psom jer ne može da ukopča odmah šta treba da radi, a i loptica joj je bila velika. Sada već prihvata tu igru. Tako se igram i sa nekim drugim stvarima. Igra, nežnost i OBAVEZNA pohvala kada god uradi nešto dobro. Uvek imajte u glavi da je to beba koja se nije oštenila naučena i da sve moramo da joj pokažemo šta želimo od nje.

     


  13. Pa da, isti sam takav. Sa druge strane kada neko napiše nešto izričito, a bez objašnjenja ja uvek zastanem i pomislim da taj neko u stvari i ne zna odgovor. Na gotovo svim mestima je u suštini isti tekst, Resavska škola. Neću da kažem da sam se ubio od traženja, ali ipak sam tražio i odgovor nisam našao.


  14. U savkom slučaju hvala za info.
    Možda je ovo nešto što bi trebalo svi da znamo, ali evo ja ne znam pa sam zato pitao. Kod mene u kući med nažalost nikada nije bio previše zastupljen.
    Znam da odgajivači ponekad dodaju med za podizanje šteneta, ali ja sam ga za sada izbacio dok ne sakupim sve potrebne informacije. Šteta jer ova moja bukvalno otkida na med.


  15. Nažalost zaključana je tema o medu pa zato postavljam posebnu temu.

    Čitam na netu o blagodeti meda i na više mesta sam pročitao da se ne daje štencima. Zapravo prepisuju jedan od drugog, ali niko nije napisao zašto. Znam da se med daje sasvim malim štencima za podizanje snage, naravno otopljen u tečnosti.


  16. Prvo što treba znati je da je engleski seter engleska rasa, a to znači da sa njima mora da se radi u rukavicama za razliku od nemačkih gde može i korbačem kako se kaže. Zato je izuzetno lako zaplašiti setera, a kada se jednom uplaši gotovo je nemoguće izbiti mu tu traumu iz glave. Ne znamo kakve je traume imala pre dolaska kod vas pa ćete morati da utrošite dvostruko više energije.

    Uskoro i ja treba jedno štene engleskog setera da učim na povodac. Planiram da to uradim tako što ću joj prvo zakačiti povodac pa neka ga malo vuče iza sebe. Pokušaće i da ga grize, ali me to neće mnogo uzbuditi. Onda ću da stavim dugačak povodac da vuče i polako da gazim na njega kako bih zaustavio psa, nakon toga ću polako da joj ga skraćujem. Jako brzo oni to nauče, dan-dva.

    Znam i za tehniku vezivanja za drugog psa kratkim povocem, ali je lično nikada nisam isprobao. Tako recimo uče mlade ovčarske pse jer kada ceo dan provedu pored psa koji zna posao jako brzo shvate šta treba da rade.


  17. On 5/17/2017 at 10:28 AM, AstoR11 said:

    Psi od druga, prvi snimak Max star godinu dana, drugi snimak Luna stara 5 meseci
     

     

     

    Vrlo interesantno i lepo.

    Već sam pisao ovde da je drugar imao malinoa sa kojim se godinama družila moja seterka i taj je bio nastrojen izuzetno zaštitnički prema svom gazdi. Sada već dve godine ima malinoa iz vrhunskog radnog legla i pas je pravi radoholičar. Nije posebno fiksiran na gazdu, gotovo isključivo na zadatak tako da i mene ne ostavlja na miru ako krenem nešto da radim sa njim. Tu me strahovito podseća na bordere koji fiksiraju vlasnika i traže posao, isto radi i ovaj malinoa! Znači ni trenutka odmora, što je vrlo naporno za vlasnika. Prošao je obuke sa njim. Za koji mesec ćemo ponovo da se družimo, ali mislim da ga seterka neće zanimati. Čisto jedna mala opaska, vidim da je stimulans hranom masovan i da to rade svi moderni dreseri. Posebno sam to zapazio kod bordera kada se trenira agility. Verovatno je to ispravno, ali ja sam imao samo lovačke pse u životu i sve sam ih nagrađivao isključivo pohvalom glasom i pohvalnim maženjem i imao stopostotni uspeh u postizanju cilja.


  18. Ajde da nastavim sa digresijom teme :giggle:!

    Posle +40 godina ponovo sam pročitao ovaj roman. Dosta toga sam ipak zaboravio :) i verovatno pomešao par kniga. Radi se o ocu i sinu traperima u nekoj nedođiji i veleposedniku čiji je pas šampion, a koji je na kraju završio kod sina bez jedne noge, ali sa porodom. Lepo podsećanje!


  19. :):):)

    Ispade dobro podsećanje, izvadio sam knjigu da bih video ko je napisao i sada je tu pored mene tako da ću je ponovo pročitati. Snimljen je i film po knjizi. Druga sjajna knjiga na sličnu temu je ruska "Beli Bim, crno uvo" o engleskom seteru, a takođe je snimljen film i po toj knjizi, ali po maglovitom sećanju mislim da su ga uradili Ameri, a ne Rusi. 


  20. Mala digresija na temu zbog pominjanja knjige o ircima, ne zamerite.

    Ja govorim o knjizi Jim Kjelguarda "Big Red" koja je prvi put objavljena još 1945.g., a kod nas 1961. godine i to izdanje imam. U pitanju je roman, znači nije stručna literatura iz kojeg sam prvi put saznao da se seteri doteruju. To sam primenio pre oko 35 godina i tako sam uveo doterivanje setera makar u Srbiju, pre mene to niko nije radio niti se znalo. Čini mi se da je nešto radio i Šignjar iz Zagreba, ali to je bilo dosta slabo zato što je on to radio više da popravi prilično kovrdžavu dlaku nego da istinski dotera psa. Sreća pa sam imao čuvenog Acu Mitrovića koji je to jedini i umeo da odradi na ovim prostorima!