Sava

Members
  • Content Count

    1,395
  • Joined

  • Last visited

Posts posted by Sava


  1. Ajde da nastavim sa digresijom teme :giggle:!

    Posle +40 godina ponovo sam pročitao ovaj roman. Dosta toga sam ipak zaboravio :) i verovatno pomešao par kniga. Radi se o ocu i sinu traperima u nekoj nedođiji i veleposedniku čiji je pas šampion, a koji je na kraju završio kod sina bez jedne noge, ali sa porodom. Lepo podsećanje!


  2. :):):)

    Ispade dobro podsećanje, izvadio sam knjigu da bih video ko je napisao i sada je tu pored mene tako da ću je ponovo pročitati. Snimljen je i film po knjizi. Druga sjajna knjiga na sličnu temu je ruska "Beli Bim, crno uvo" o engleskom seteru, a takođe je snimljen film i po toj knjizi, ali po maglovitom sećanju mislim da su ga uradili Ameri, a ne Rusi. 


  3. Mala digresija na temu zbog pominjanja knjige o ircima, ne zamerite.

    Ja govorim o knjizi Jim Kjelguarda "Big Red" koja je prvi put objavljena još 1945.g., a kod nas 1961. godine i to izdanje imam. U pitanju je roman, znači nije stručna literatura iz kojeg sam prvi put saznao da se seteri doteruju. To sam primenio pre oko 35 godina i tako sam uveo doterivanje setera makar u Srbiju, pre mene to niko nije radio niti se znalo. Čini mi se da je nešto radio i Šignjar iz Zagreba, ali to je bilo dosta slabo zato što je on to radio više da popravi prilično kovrdžavu dlaku nego da istinski dotera psa. Sreća pa sam imao čuvenog Acu Mitrovića koji je to jedini i umeo da odradi na ovim prostorima!


  4. Razmišljam kako bi bilo dobro da se na forumu otvori jedna grupa gde bi vlasnici ostavljali samo fotografije svojih ljubimaca bez preteranih komentara. Petit razmisli o ovome, na facebooku je recimo pregršt takvih fotografija ponosnih vlasnika.

    Na tu temu evo jedne izbledele fotografije koja visi na zidu moje sobe preslikane fotoaparatom pa tehnički nije najbolja, ali za ilustraciju dovoljna. To je portret jedne moje  irkinje nastao u redovnoj šetnji pre više decenija verovatno normalnim bjektivom i velikim otvorom blende. U to vreme mi je bilo zamorno da često nosim aparat sa sobom tako da nemam baš mnogo ovakvih fotografija. Torba je bila teška tako da sam najčešće nosio samo goli aparat tako da sam u jednom džepu nosio telo, u drugom objektiv pa sastavim po potrebi :).

    QCnlp9U.jpg


  5. Samo slikaj što više pa ćeš brzo shvatiti šta i kako. Ne zaboravi samo da što je objektiv jači on crta mekše što je nekada i dobro. Recimo da se portreti starih ljudi uvek prave tvrdo sa jasno iscrtanim svim linijama, a dece meko  pa se prema tome porilagođava svetlo, pozadina, blenda i ostalo. Možeš ti i sa tim aparatom da slikaš portrete jako uspešno. Poenta je da nađeš odnos između otvora blende i ekspozicije i onda što veća blenda to neoštrija pozadina. Siguran sam da i ti moderni aparati mogu da se prebace na manuelno. Moj ne može u pravom smislu jer ima samo oznake za portret i ovo-ono, ali opet mogu da se igram sa zumom pa da nešto pristojno napravim. Inače kod aparata sa filmom standardni objektiv je 50 mmm. To je onaj objektiv koji odgovara otprilike ljudskom oku, misli se na ugao gledanja i ostalo. Meni je recimo najupotrebljiviji bio 135 mm lagani tele sa kojim sam pravio divne portrete. Prednost digitalije je što možeš beskonačno da škljocaš i lako ćeš posle da odbaciš ono što tehnički nije dobro. Zamisli kako je bilo meni koji sam još bio u dobroj poziciji jer mi je jedan pilot iz Singapura donosio rolne od 120 m Kodak filma pa sam ih onda u mračnoj komori sekao i pakovao u kasete (oko 1,7 m za kasetu i oko 35 sličica :giggle:). Da sam ovde kupovao pojedinačne filmove ne bih se baš naslikao jer je to bilo skupo. Onda slikaš i ne znaš šta ćeš da dobiješ dok ne razviješ film. Na kraju opet u mračnoj komori praviš slike pa ih sušiš itd. Sve u svemu obiman neizvestan posao, ali sa puno draži.

    Uzgred, nedavno sam video neki NIkon 5300 i moćno izgleda, slično kao naši stari :).  

    Čekamo da vidimo tvoje lepe radove!

     


  6. Vidi se da taj objektiv dobro crta i to je najvažnije. Shvatićeš vremenom i sama koji ti objektiv treba. Neki vole makro snimke, neki kao ja tele. Uvek sam voleo nejasnu pozadinu sa jasno ocrtanim likovima. To znači da sam najviše voleo da slikam portrete.

    E sada, bavio sam se umetničkom foptografijom u mladosti, ali nisam se baš nešto proslavio. Treba imati posebnu umetničku vijugu za to, a ja je baš i nemam u preteranim količinama. Nije ni bitno, meni sa psom je bila bitna dokumentarna fotografija. Nažalost, telefon nam je uvek pri ruci, fotoaparat baš i nije, a dobru kameru na telefonu dugo nisam imao tako da sam propustio mnogo neponovljivih trenutaka sa psima. To je najvažnije da zapišeš neki neponovljiv trenutak.


  7. Pod hitno skloniti štence i donositi joj samo na dojenje i tada sve vreme biti pored nje. Veliki napor, ali ne znam za drugo rešenje. Moj drugar je imao taj problem i spavao je pored keruše.


  8. Treba da odstoji neko vreme. To je dobro prirodno i jeftino glukozamin sredstvo. Postoje i gotovi preparati, ali ne znam u čemu je razlika niti da li su u nečemu "bolji", a sumnjam u to. Ako se Berna javi, mislim da je ona svom psu davala nešto tako.

     


  9. Au Uroše ala si omatorio :):)!!! (Odnosi se na Milivoja)
    Ne zamerite, bilo je jače od mene!
    Milivoja poznajem nekih 40 godina, a nismo bili u društvu bar 20! Ja sam prestao da izlažem i samo sporadično dolazio na izložbe i možda ga i sretao, ali ga verovatno nisam prepoznao!

    Tekst počinjem ovako zato što prvo pitanje koje sam sebi postavio kada sam video objavu bilo je a ko su pisci, meni nepoznata imena!? Gotovo istog momenta sam pomislio na Milivoja, pogledao snimak i odmah shvatio da sam u pravu. Pretpostavljam da je njegov sin u pitanju i shvatio da to mora da bude dobra knjiga.
    Milivoje je u mojim očima jedan od najcenjenijih stručnjaka koje sam ikada upoznao. Čovek ima ogromno znanje i iskustvo, pudlar, pisao je i knjige. Kao sudija ima izvanredno oko pa ja mislim za sve rase. Zato sam ga uvek cenio i visoko rangirao. Sigurno je on pomagao oko ove knjige i zato verujem da je knjiga vredna iako je nisam video. Svi imamo neke prioritete u ovoj nestašici para pa ne znam da li ću je kupiti, ali svakako bih voleo da je imam i nadam se da hoću. Sigurno je vredno štivo pa čak i ako nemam šta iz nje da naučim (a uvek ima šta!) makar bih se podsetio na mnoge stvari, detalje, finese.  
     


  10. Improvizovao sam na brzinu i slikao čisto da vidite kako ja punim baterije. Takođe se vide i te Eneloop baterije koje jako hvalim. Ove konkretne su od 1.900 mA pa pa je zato na ispravljaču podešena struja od 0.19 A odnosno 190 mA što je tačno 1/10 struje baterije. U konkretnom slučaju imam i očitavanje napona koji će u trenutku punih baterija dostići nešto oko 6,08 Volti. Koristim šaržer za baterije koji je sa nekog rashodovanog uređaja.

    Ovo pokazujem zbog toga što svaki elektroničar početnik može da napravi jednostavan dodatak sa samo nekoliko elemenata kojim će da ograniči struju i da koristi bilo koji trafo koji može da isporuči više od 300 mA struje. Ne mora ni to jer na Aliexperessu ima pristojnih punjača za ne velike pare što je sigurno bolje nego ovi brzi kao Hama koji unište ni malo jeftine baterije.

    dg3sakU.jpg


  11. Kao radioamater sam mnogo naučio o baterijama. Sada za svoj Canon koristim Eneloop (Sanyo) baterije (one bele) i fenomenalne su. Zaboravim kada ih napunim! Doduše ne slikam često, ali koliko god da aparat stoji uvek je spreman za akciju. Problem najčešće nisu baterije već loši punjači. Kupio sam komplet bateija sa punjačem marke Hama i to je obično đubre! Punjač je tkzv. brzi što znači da napuni baterije za par sati, ali ih zato jako brzo uništi. Takođe sam tim punjačem uništio još jedan komplet baterija dok nisam shvatio da je upravo punjač krivac. Otada kao uostalom i uvek ranije punim kućnim ispravljačem sa ograničenjem struje na 1/10 nekih 12-14 sati i baterije se ne pregrevaju i ne crkavaju. Crkavaju zbog visoke temperaure i prevelike struje punjenja tako što se otvori sigurnosni ventil pa kiselina iscuri, ispari. Da nije toga baterija bi eksplodirala, a verujte mi da to može biti vrlo opasno. Ovo kako ja radim nije sasvim ispravno jer ozbiljni punjači prvo prazne bateriju pa tek onda počinju da pune i to ne sasvim konstantnom strujom jer nije istra na početku i kraju. Ovi jeftini su bućkuriši. Ko ima dosta baterija i potrebu za čestim punjenjem isplati nu se da kupi takav punjač.

    Fuji je odlična firma i njihovu elektroniku sam video u (pre)skupoj Leici. Tvoj opis je dobar i poklapa se sa onim što sam napisao o dobrim firmama i dobroj mehanici. Manuelni fokus je dosta bitna stvar, automatsku su često prespori, a bitno je znati i na koji deo uoštrava. Snatch bi morala da pogleda neke uporedne recenzije pa da se odluči.


  12. Ne znam zašto, ali bio sam ubeđen da je witch dama :) (bez uvrede molim!), sada vidim da je nagrizao štampane pločice što znači da je 100% muško :)!
    Takođe sam ga koristio za istu namenu pa kako stiže u buradima od 60 l večito sam molio korisnike da mi izliju koju litru u flašu tako da sam ga ranije uvek imao. Vodonik peroksid je korozivna materija i samo zato podleže posebnim propisima o transportu. Ima da se kupi 30%, kupio sam ga juče u obližnjoj apoteci.

    Danas sam kupio Oxidic. Na samoj kesici piše "100 g praška rastvorljivog u vodi sadrži 50 g pentakalijum bis (peroksimo sulfata) bis (sulfata)" šta god to značilo. Ako stignem sutra sledi prskanje. Interesantno je da se koristi i za dezinfekciju sistema za pijaću vodu kao i kontinuiranu sterilizaciju pijaće vode. Po ovome ispada da možemo bezbedno i da ga popijemo, naravno rastvor 0,1%!

    Titar test može da se uradi, ali mi se čini neopotrebnim.
    Što se tiče eventualne četvrte vakcine napisah da bih se konsultovao sa veterinarom. To mi je samo prošlo kroz glavu kao ideja jer sam stekao utisak da neke vakcine možda nisu dovoljno pouzdane.

    P.S. VAUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU, sada sam skroz nepažljiv! Vidim da je ipak dama u pitanju. Zaista se iskreno izvinjavam mada sam stvatrno zbunjen nagrizanjem pločica! Ja sam to koristio u elektronici.

     

     


  13. Razmišljao sam i mislim da si u pravu da se pređe i drugim sredstvom. Uzeću Oxidic jer nije skup za malu količinu od 10 l. Preparat koji sam uzero je za 200 l pa je Oxidic za tu količinu dosta skup (cca 10.000 din.), ali dosta mi je 10 l za stan i kritična mesta dvorišta.


  14. Da sada ne gledam tehničke karakteristike tih aparata, ali verujem da svaki pored optičkog ima i digitalni zoom. U svakom slučaju ti koji su 1:6 završavaju svaki posao. Mislim da bi i standardni 18-55 radio sve, kažem posebno ako ima i digitalni zoom. Ne zaboravi da ti sa velikim pojačanjem zahtevaju rad sa stalka, to ne može iz ruke zbog toga šrto ruka ne može da bude dovoljno mirna. Trebaće ti makro i relativno lagani tele (zoom), a to valjda svaki ima. Vidi, šta god da uzmeš ne možeš da pogrešiš jer ćeš tek tokom rada shvatiti šta ti još treba ili ne treba.


  15. :) I ja bih voleo da štenac stigne, ali kod mene je trenutno sve komoplikovano tako da je to neizvesno...:???:!

    Vidi, jedino mogu da pratim uputstva proizvođača vakcina koja su slična, ali opet i različita. Uglavnom pominju dve vakcine (kao nekada!), samo Vanguard pominje tri, ali to nije sporno, treća je ili data ili će biti data ovih dana. Razmišljam i o četvrtoj, ali prethodila bi konsultacija sa veterinarom.

    Ponavljam da sam sa merodavnog mesta saznao za postojanje novog virusa i zato sam napisao da žalim što nema više Torlak vakcina.

    Kod veterinara kod kojeg je lečana keruša u kratkom razdoblju stigla su još dva psa s tim što je kod sasvim odraslog to bilo u dosta blažoj formi. Kod ove kerušice je bilo baš žestoko!

    Videću za Oxidic S. Za istu količinu rastvora on je mnogo skuplji, a kažem nigde ne piše da ubija parvo virus.

    Pitao bih za koncetrovani 30% hidrogen, da li neko zna koliko je upotrebljiv za ovu namenu?
    Ja sam ga svojevremeno uvozio, a korisnici su bili pored tekstilne industrije velike mlekare koje ga koriste za dezinfekciju velikih kazana za mleko. Oni koje sam mogao da pitam ne znaju odgovor jer nemaju pojma šta je parvo iako on postoji i kod svinja.


  16. Jeste, F-sistem je stari sistem. Zato se valjda taj prvi SLR model zvao Nikon F. Kod Canona je bio još jednostavniji sistem od Nikonovog jer nije trebalo pritiskati ono dugmence. To se zovu bajonet sistemi. Kod Pentaxa je bio recimo šraf sistem, znači objektiv bukvalno ušrafljuješ i to je bio znatno lošiji sistem zbog sporosti. Reporterima je recimo jako bitno da što brže izmene objektiv. Prisećam se da sam slikao Reli Monte Carlo u Beogradu i da sam trčao na drugu lokaciju sa torbom na ramenu i u trčanju promenio objektiv na Canonu. To nekima izgleda beznačajna prednost, ali vidiš da ponekad i nije.

    Sa druge strane veliki proizvođači i te kako misle na stare-nove kupce da ih tako nazovem koji cene firmu i neče da je menjaju, a ostalo im je dosta stare opreme, kao meni na primer. Ta izbočina kako si je nazvala (zvali smo to zub) nije nikakva novost. Kako je krenulo unapređivanje i aparati dobijali nešto elektronike ti zubi su služili (služe) da ukluče neki mikro prekidač i samim tim neku opciju. Moj Canon je dizajniran 1965.g., a tokom 70-tih su napravili savremeniji model i tada su se pojavili ti zubi. Već tada su tom tehnikom aparati mogli da prepoznaju tačno koji je objektiv nakačen i prema tome prilagode opciju merenja svetla recimo. Šta znam, u osnovi je najbolje odabrati jedan univerzalni zoom objektiv koji će da ti završi 90% posla. Ako se upustiš u umetnost možda zatreba neki ekstremni objektiv, ali kada dođeš do tog nivo već ćeš i sama znati šta da odabereš.


  17. Ne vuče on jako povodac nego ste vi slabi za njega :)! Šalim se, naravno.

    Dobićete i druge savete, ali ću vam ja preneti sopstveno iskustvo, a vi odlučite kako ćete.
    Na osnovu napisanog čini mi se da je on dominantan u svakom smislu. Od početka mu niste pokazali ko je gazda.
    Predložio bih davilicu, onu sa bodljama. Znači nikako samo onaj lanac koji davi već sa pravim bodljama (ima u Pet Centru, pogledajte kako izgleda). U osnovi ta davilica se drži sa bodljama prema napolje i trebalo bi da zaštiti psa od napada drugog agresivnog psa. U ovom slučaju bodlje se okreću prema unutra, prema psu. U trenutku kada povuče kratko, oštro i odlučno cimnete povodac uz odgovarajuću komandu "lakše", "pored" ili slično. Ne bojte se da ćete povrediti psa, pogotovu retrivera sa onom gustom poddlakom. Ali mora da ga zaboli, mora da oseti čvrsto, morate zaista oštro da ga cimnete. Nakon nekog vremena komandu će povezati sa nekim bolom i trebalo bi tada da posluša i sa običnim povocem. Ne bojte se, neće vas omrznuti zbog toga, ali će verovatno zapamtiti komandu. Ništa ne znači ako ste nežni, to takoreći neće ni osetiti, posmatraće to kao igru, znači mora odlučno i snažnije.

    No dobro zapamtite da davilicu morate da skinete kada se igra sa drugim psima jer ovi mogu da polome zube o nju.


  18. Odavno ne pratim novotarije pa ne mogu da dam najbolji savet. Ono što mogu da kažem je da sam se nekada bavio fotografijom i godinama, ma decenijama znalo se da kod uskoformatnih aparata glavni su Canon i Nikon, ali tu su blizu bili i Pentax, Minolta i još neki. Sve u svemu odlučio bih se za Canon ili Nikon jer su to proizviđači sa velikim iskustvom.

    Lično imam jedan Nikon "idiot" koji da ne ždere baterije bio bi veoma upotrebljiv. Pre mnogo godina nabavio sam neki Canon koji nema izmenjljive objektive, ali ima digitalni zoom. Naravno, mnogo bolja opcija je optički zoom, ali je to i skuplja varijanta. Predloženi aparati bi trebalo da ispunjavaju uslove.

    O kvalitetu govori da i dan danas imam mehanički Canon sa tri objektiva, a kupio sam ga početkom 70-tih i nimalo nije bio jeftin. Neki objektivi su koštali i po 1.000 tadašnjih nemačkih maraka (recimo Nikon 50-300) što je pandan bar 1.000 e danas. Takođe i ovaj digitalni Canon imam već dosta godina i nikada nisam imao ni najmanji problem. E sada, unutra je obično elektronika nekog poznatog proizvođača, japanskih najčešće, kod jeftinijih kineskih podrazumevano, ali mehanika bi trebalo da je pouzdanija kod poznatih proizvođača, bar se nadam da sam u pravu :)!