Sava

Members
  • Content Count

    1,406
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by Sava

  1. Sava

    Krpelji

    Ajmo da nešto razjasnimo: nisam napisao da se na "šumske" pse ne kače krpelji, naprotiv, napisao sam kako su napunjeni krpeljima. Mi koji smo svakodnevno u tom prostoru imamo svoje miljenike pa im često skidamo krpelje, najčešće se i ne bune. Moje zaprepašćenje je u tome da ne oboljevaju od krpeljske groznice, ali uopšte! Pretpostavljam da najverovatno dobijaju imunitet preko roditelja. Sa njima živi i jedan šarplaninac koji je verovatno bio nečiji i na njega se sve kači, trenutno ima i srčanog crva. istina je da ih čujem ponekad kako kašlju i ja ne mogu da znam koje probleme imaju, ali bih prepoznao ozbiljniju bolest kada pas onemoća i izgubi snagu, a tačno je da bih im teško zapazio boju mokraće jer to po pravilu rade malo dalje i u travi. Svake godine dolaze iz zavoda sa onim "ćebadima" i skupljaju uzorke. Poslednji put kada sam razgovarao sa njima rečeno mi je da je oko 30% zaraženih krpelja. E sada, oni testiraju na lajmsku bolest, ali je verovatno sličan procenat i bolesti opasne za pse. Još da kažem kako u populaciji koju ja poznajem na više lokacija ima ozbiljno starih pasa. Ja ih viđam svakodnevno tako da ih jako dobro sve poznajem. Većina koja ugine mlada ugine od ljudske ruke, nije mi poznato ni jedan da je uginuo od krpelja uključujući i štence. Recimo da je samo u jednom danu stradalo oko 40 odraslih pasa i štenaca od kreozana, a u više navrata delovi čopora u raznim delovima šume. Eto, ima "dobrih ljudskih duša" koja proređuje populaciju "šumskih" pasa! U srcu šume je dečije obdanište pa se protura priča kako su izujedali ovog ili onog, a ja nikada nisam video da su nekoga napali. Na svim lokacijama ima dosta jako starih pasa tako da je pre par godina uginuo jedan mužijak koji je imao najmanje 15-17 godina. Ovde sasvim blizu mene je mali čopor od 4 psa i svi su samo malo mlađi od moje bivše keruše što znači da su sada tu negde oko 10-12 godina starosti.
  2. Sava

    Krpelji

    Pakovanje deluje skroz originalno tako da je neznatna verovatnoća da se radi o falsifikatu. Nažalost ovo je već drugo proleće kako nemam psa pa ne mogu da iznesem sveže iskustvo. Uglavnom, dešavalo se i meni da skinem pokretne krpelje, ali valjda dovoljno ošamućene da nisu ispustili pljuvačku. Ili sam možda samo imao sreće, ko zna!? Postoji još jedna realna mogućnost, a to je da su krpelji mutirali i postali otporni na taj preparat. Najzad, postoji i verovatnoća da taj preparat nije najidealniji za tvog psa. Šta znam, pokušaj da promeniš preparat, možda Scalibor. Znaš, pošto sam svakodnevo u šumi i dan danas uvek sam se čudio uličnim psima koji žive u tom prostoru kako su napunjeni krpeljima i ni jedan da nastrada!!! Pazi, nije to da ja ne vidim jer ih viđam svakodnevno i svi su na broju. Ne znam kako steknu takav imunitet. Ovi naši zakače samo tako. Moja je zakačila jedne godine prvog sunčanog dana u februaru, još se sneg nije sasvim otopio!
  3. Sava

    CAC UŽICE 20.04.2019.

    Ako se već nešto piše onda to treba da bude tačno i objektivno. Ne poznajem rasu i nemam pojma ko je taj skriveni sudija kojeg pominjete, ali nikako ime da saznam, ne znam zašto se vi kritičari plašite da ga pomenete!? Posebno to ne razumem jer se i tako krijete iza nekih pseudomima. Za razliku od vas ja sam se svuda pojavljivao pod svojim pravim imenom i prezimenom pa i ovde. Pogledao sam poslednja dva kataloga sa CACIB Beograd i na jednoj izložbi sudio je Bugarin, na drugoj Švajcarac ako se ne varam. Takođe nije tačno da nije bilo mopsova iz inostranstva, bila su prijavljena dva psa iz Rumunije. Nažalost, stičem utisak da se na ovom forumu pojavila mala grupa ljudi kojima je jedini zadatak da pljuju izložbe i da bez ikakvih dokaza javno iznose da je ovaj ili onaj nešto kupio ili prodao. Da li ste ikada na samoj izložbi uložili neku primedbu? Pa na svakoj postoji i delegat KSS, da li ste mu se obratili? Najmanje što možete da učinite je da slučaj prijavite Sudu časti KSS. Da, ja sam svojevremeno KSJ uložio prigovor na jednog hrvatskog sudiju i dobio je zabranu suđenje od godinu dana od strane Suda časti nakon sprovedenog postupka. Verovatno ste bili svesni da nemate osnova za tako nešto pa vam je najlakše da se ispraznite na ovakvom forumu! To je ružno i nepotrebno. Ovako sve što pišete je domen zlonamernog rekla-kazala, bar ja to tako doživljavam. Pazite, bio sam veliki izlagač, mnogo žuči prolio, bio kivan kada sam gledao kako lošiji pas prolazi ispred mog... Realno je da nisam imao na šta da se žalim jer ako sudija dodeli ocenu 5 tu je kraj, sve ostalo je stvar sudijskog uverenja. Shvatite to već jednom! Sada bih još zamolio vas nekoliko kritičara da napišete koje ste velike rezultate postigli sa vašim psima, to bi me baš zanimalo. Da li je neko od vas polagao sudijski ispit ili bio pripravnik na izložbama? Koje stručne kvalifikacije imate da ocenjujete stručnost sudija? P.S. Još da dodam kako tvrdnja da organizator nije obezbedio vodu i toalet gotovo sigurno je laž! U životu nisam učestvovao na izložbi čak i u nekim malim selima, a da nije bilo toaleta i česme. U Užicu sam bio pre nekih +30 godina i ako je to još uvek onaj teren levo iz pravca Beograda pa čini mi se preko nekog mostića i onda desno na plac onda mogu da kažem da je to predivno mesto i da je sasvim sigurno tada bilo i toaleta i česme. Možda ne na 5 metara od mesta izlaganja, ali je bilo.
  4. Sava

    CACIB Natalinci 2019.

    Nisam bio u Natalincima jedno 30 godina, ali gledajući irske i engleske setere na Facebooku zaključujem da je prezentacija bila daleko bolja nego u Beogradu jer su se pojavili otprilike najjači. Šteta što neki odgajivači cinculiraju i nemaju petlju da svoje pse prikažu u najjačoj konkurenciji. Posebno tu mislim na izlaganje u Beogradu i Novom Sadu naravno.
  5. Sava

    Nexgard spectra

    Zanči sve što koristimo je hemija samo Nextgard nije, je li tako? Je li to tebi neko rekao ili si sam sebe ubedio? Nextgard se inače koristi za (za)lečenje demodexa (slučajno otkriveno). Kako je onda moguće da nije hemija!? Naravno da je hemija kao i sve ostalo. Takođe kao i Berna mi ne ide u glavu da trpam psu u želudac neku hemiju koja ubija larve. Ne tvrdim da sam u pravu, nisam se previše udubljivao u taj lek, ali mi prirodnije deluju ogrlice koje ubijaju nametnike koji dođu na životinju. Više decenija koristim ogrlice i nisam primetio nikakav uticaj na mozak mojih pasa. Nego reci mi otkud ime Hepi za psa? Pitam zbog toga što je to bilo ime mog prvog setera pre nekih 50 godina , a dao sam ga nakon čitanja teksta o psu Hepiju (bokser) koji je upoznao na Kalemegdanu dve porodice mog prezimena.
  6. Sava

    Chow Chow - Nabavka

    Pet štene!? Dobro je, konačno sam shvatio šta to znači !!! Strašno volim te neologizme. Beba kućnog ljubimca! Neki viđeni odgajivači to nazivaju hobby varijanta što mi zvuči mnogo prirodnije i pravilnije. Svaki pas bio izložbeni ili radni je i kućni ljubimac. Valjda...
  7. Sava

    Bobtail ili Skotski ovcar(Lesi)

    Prvog bobtaila u Beograd je donela slikarka Masnjikovička iz Slovenije negde oko 80-te godine. Platila ga je 1.000 maraka što je tada bilo frapantno mnogo jer jako cenjeni kokeri su išla za 500 DEM. Onda su se pristojno namnožili da bi kasnije nestali. Nekako istovremeno su se pojavili avganistanski hrtovi i oni su bili poželjniji i češći. Vidim da su i oni nestali sa ulica. Škotski ovčar se danas sreće sporadično, a jedno vreme ih je bio pun Beograd. Sve je to razlog da sam od tih rasa najbolje upoznao škota i to je dobar i zahvalan pas. Već sam više puta pisao kako je izbor rase stvar mode i obično se vezuju za filmove kao što su 101 dalmatinac, Lesi se vraća kući, Serpiko...
  8. Sava

    Šarplaninac dresura

    E moj Vinko, sve se promenilo, samo se mi matori ne menjamo ! Ok, kažem Rijeku i Pulu nikako nisam voleo mada oba grada imaju predivne delove. Generalno svi lučki gradovi koje sam video su manje-više slični. Zauzvrat Opatoja-Portorož-Piran su fenomenalni gradići u kojima verovatno vredi živeti. Meni je posebno Piran ostao u dobrom sećanju, predivna cvetna slika, Opatija zbog izložbe, a najviše sam boravio u Portorožu!
  9. Sava

    Krpelji

    Samo bih dodao da ne reaguje svaki preparat na svakom psu isto. Morate da istražite šta najbolje deluje na vašem psu. Ima sredstava koja ne dozvoljavaju krpelju da dođe na psa i drugu vrstu koja dozvoli, ali ih ubije. Meni su se u praksi najbolje pokazale ogrlice ovog drugog tipa Foresto, Scalibor, Kiltix. To znači da sam nalazio krpelje na psu, ali mrtve. Pri tom ja sam vrlo ozbiljan tester jer sam bio svakodnevno sa psom u šumi prepunoj krpelja od kojih su oko 35% zaraženi virusom lajmske bolesti prema informaciji ljudi koji skupljaju uzorke. Oni ne rade analize na krpeljsku groznicu, ali trebalo bi da je to taj isti uzorak. U svakom slučaju na infektivnoj klinici u Beogradu svake godine imate istaknuto obaveštenje sa tom procenom. Najvažnije je znati da ne postoji sto posto sigurno sredstvo. Zato sam ja uveo praksu pregleda i češljanja psa psa čim izađem iz opasnog terena.
  10. Pročitao sam tekst. Lepo je videti da je neko zaljubljen u rasu i da joj se posvećuje. Najvažnijiji jekasnije priplod, samo pažljivim odabirom se rasa održava i unapređuje. Imaj to na umu kada budeš pario. Već sam negde napisao da je prvog ruskog terijera iz Rusije doneo moj poznanik. Zapravo prošvercovao ga je jer drukčije nije moglio, Rusi nisu u to vreme dozvoljavali izvoz rase. Ne sećam se tačne godine, ali to je bilo nešto oko 90-te plus/minus koja godina. On je inače zubar, ali peva u horu pa je prilikom jednog gostovanja reskirao i uzeo tog psa i doneo ga je ovamo. Ne znam sudbinu psa kasnije jer su se putevi vlasnika i mene razišli. Volim šnaucere pa sam sigurno zbog toga zavoleo i ruske terijere. Vidim da ima dva tipa, jedan zdepastiji i jedan elegantniji, vižljastiji. Sviđa mi se jedino ovaj drugi tip. Tamo negde 2005. kada mi je uginula poslednja irska seterka jako sam razmatrao mogućnost rusa, ali sam odustao jer sam jako do bro poznavao irce, a nisam mogao da nađem dobrog i zdravog. Onda sam pomislio kako bi CRT bio čista lutrija jer o njima ništa ne znam. Bio sam u pravu. Srećem čoveka koji je operisao oba kuka ili kolena ne drži te me strogo za reč svom psu ugradnjom veštačkih. Keruša je zapravo u pitanju i hvala Bogu omogućio joj je da normalno živi, jedino što je usporenija. Naravno, pored stresa i patnje to je i mnogo i koštalo, ali saznao sam da se i to radi u Beogradu, zaista nisam znao do tada. Moja bivša koleginica je takođe uzela rusa i posle par godina psu je utvrđen melanom. Kada smo se poslednji put čuli pas je bio dobro i navodno je dijagnoza sa fakulteta bila pogrešna. Ne znam da li je pas još uvek živ. Eto, to su neki od problema koji prate pse nedovoljno poznatog porekla. Znam da postoje i ozbiljni odgajivači, ali nisam se preterano upuštao u tu materiju. Znam jedino da posle 49 godina sa seterima ne mogu da pronađem dobrog i pouzdano zdravog psa jer je komercijala uzela danak.
  11. Sava

    Šarplaninac dresura

    Hvala na odgovoru. Ovde je sve isto samo što naši nisu po zatvorima. Ja sam radio u velikom Genexu koji više ne postoji, ali zato postoji... itd... Današnji izlagači u većini nemaju pojma kako su nekada izgledale te velike izložbe i koliko su bile ozbiljne. Ponosan sam što sam u Novom Sadu u konkurenciji 33 irska setera uzeo prvaka rase sa ženkom! Danas na velikim CACIB izložbama u Srbiji pojavi se jedan, najviše dva irca i isto toliko engleza. To je nivo nekadašnjih seoskih izložbi kako sam ih zvao. Nisam previše poznavao vlasnike službenih pasa jer su da te podsetim po pravilu izložbe trajale dva dana pa je subotom išla moja lovna rasa setera i kokera, a nedeljom ukrasni i službeni. Razume se da smo se ipak poznavali, makar površno. Sirko je za mene najjači dreser kojeg sam ikada upoznao i često ga ovde pominjem i govorim ovim po pravilu samozvanim dreserima da uče od njega. Poznajem i Đokića, naravno. Gorana ne mogu da povežem sa sećanjem, a ni tebe, ali smo se verovatno sretali na nekim izložbama jer sam ja prvi put izlagao pre dva meseca , preciznije 1969, godine. Takođe mi je drago da je Opatija opstala kao dobra izložba. Predivan je to gradić, Italijani su bili domaći i bilo ih je jako mnogo, bilo je i Mađara, Austrijanaca i drugih tako da je izložba bila baš međunarodna u pravom smislu reči. Rijeku ne pominješ pa pretpostavljam da nije kao što je bilo. Podsećam te da je nekada izložba jedne godine bila u Rijeci, sledeće u Opatiji i tako u krug.
  12. Sava

    Šarplaninac dresura

    Evo da se ne mučite sa linkom.
  13. Sava

    Šarplaninac dresura

    Evo mog malog slikovnog doprinosa temi. Ovo je jedan od dva živa komada u mom kraju. Slobodno je pušten na 10 hA površine jedne institucije kroz koju prolazi veliki broj ljudi. Nikada nismo imali problema ni moja bivša keruše ni ja. Danas kada sam hteo da ga slikam malo se kezio i režao na mene, ali je razumljivo jer je čuvao kost koja se vidi na travi desno ispred njega. Bez obzira na to dozvolio mi je da ga pomazim. Drugi primerak živi na privatnom placu od 90 ari u neposrednoj blizini i uvek sam mogao da proturim ruku kroz ogradu i da ga pomazim. Znamo se i iz šetnji jer bez obzira na veliki plac njegova gazdarica je znala da prošeta po šumi njega sa još jednim psom koji živi sa njim. https://i.imgur.com/nBy8FTD.jpg
  14. Sava

    Šarplaninac dresura

    @vinko Odavno ne izlažem pa nisam u toku te bih te zamolio da mi kažeš da li još uvek postoji izložba Rijeka/Opatija i da li je onako velika i jaka kao nekada? Moja izlagačka relacija u nekadašnjoj zemlji je bila Beograd-Novi Sad-Zagreb-Ljubljana-Rijeka/Opatija. Posebno je lepo bilo u Opatiji zbog predivnog izgleda gradića prepunog cveća. Rijeku kao ni Pulu nisam baš obožavao zato što sam tamo često išao službeno (Viktor Lenac/Uljanik).
  15. Sava

    Seter - doterivanje

    Mislim da sam pre neku godinu pomenuo negde na forumu da sam ja uveo doterivanje setera u Srbiju (iraca) pre nekih recimo +35 godina. Do tada to niko nije ozbiljno radio. Sećam se da je nešto radio dr. Šignjar iz Zagreba sa ircima, ali je to bilo skromno doterivanje. Prisećam se i Benčića iz Pazina sa englezima, ali ako me sećanje ne vara on je radio samo malo vrat. Jedini čovek koji je u to vreme mogao da dotera setera bio je Aca Mitrović koji je između ostalog jedno vreme živeo u Londonu pa imao priliku da uči na izvoru. Još važnije od toga je da je čovek bio pravi umetnik i njemu je svaki ošišani-doterani primerak bio unikat. Bilo je par frizera u to vreme koji ako ošišaju 10 kokera svih 10 će da izađu isto ošišani. Aca je uvek prvo neko vreme gledao psa da uoči nedostatke kako bi ih prikrio frizurom. Ne izgleda tako, ali seter je jedan od težih pasa za doterivanje i traži mnogo znanja i strpljenja. On se radi isključivo makazama i trimerom. Moguće je upotrebiti mašinicu samo na par skrivenih mesta, ali i to je bolje uraditi makazama. Znam šta treba, imam alat, ali ne umem to da odradim ljudski. Poprilično sam ispao iz štosa, ali na izložbama koje sam posećivao uključujući i poslednje CACIB Beograd nisam imao prilike da vidim dobro doteranog setera. Posebno je ružno kada vidite sveže rađenog irca kojem izbije svetlija žućkasta dlaka pa se još vidi da je korišćena mašinica! To je tragedija za moje oko. Najgore je što ćete i na Youtube da vidite inostrane odgajivače koji setera ostružu mašinicom kao da su ovce. Zato sam bio vrlo zadovoljan što sam video na delu i upoznao čoveka koji drži salon u Beogradu i radi sve kako treba i dolikuje. Neću da ga imenujem da ne ispadne besplatna reklama. Pri tom ne pozajem ga, ali sam ga svojevremeno na ulici sretao sa šnaucerkom koja je bila svetski prvak i izgledala sjajno, a da tada nisam znao ni ko je on ni da mu je pas svetski prvak. Znao sam da je poznati frizer za pse, ali nisam znao koji je kalibar. To znači da čoveka ne poznajem, svratio sam do salona jer mi je poznanik doveo tamo (svetski)vrhunskog engleskog setera na doterivanje. Mislim da će mnogi da prepoznaju o kome se radi i reći ću jedino da mu se salon nalazi u ulici Vojislava Ilića. Iskreno ne znam kako to drugi rade i da li on ima konkurenciju makar kod setera, a znam da sada gotovo svaki pet shop prima pse i na friziranje.
  16. Sava

    Sarplaninac - 107.deo

    Moja sfera užeg interesovanja nisu šarplaninci, ali sam se sretao sa njima celog života. Poslednjih godina ovde u kraju Beograda gde živim gotovo da ih i nema, a nekada ih je bilo poprilično. Da li je to slučajnost ili im brojnost zaista opada? Ovde su se namnožile neke rase koje su ranije bile reteke ili ih i nije bilo kao što su kavkasci, azijati, kangali, akite itd. Vidim da si iz Makedonije pa mi reci da li se moje zapažanje odnosi i na Skopje i okolinu ili ne? Uzgred, prof. Pavlovića sam i lično poznavao i bio je predsednik BKD kada sam počinjao, a koliko se sećam bio mi je i u komisiji kada sam polagao sudijski ispit.
  17. Sava

    Stene grize sve sto stigne

    Kao što su i deca jako kratko deca tako su i štenci jako kratko štenci. Svi smo prošli kroz period "dečijih bolesti" štenaca. Imajte uvek u glavi da su štenci bebe, a one se ne rađaju naučene. Bebe takođe sve grizu što dohvate, to sigurno znate, isto rade i štenci. Što više stvari koje može štene da grize to bolje. Iz iskustva znam da obožavaju kožu pa ako imate neke stare papuče ili slično dajte štenetu. Treba imati mnogo volje i vremena u početku. Moja bratanica je uzela štene patuljastog šnaucera i jako dobro radi, baš sam zadovoljan, nisam zapazio ni jednu grešku u njenim postupcima. Nema prisle, to je jako bitno. Štene sve mora da nauči kroz igru. Prvo je uzela deo godišnjeg odmora da bi bila pored šteneta u početku. Ima ogradicu i tu je određen dosta veliki prostor za psa, a tu su joj i ležaljke. Ima dve devojčice koje još nisu dovoljno stasale da bi se one brinule o psu, ali pomažu. Griženje šteneta ih nije opterećivalo, deca su odmah naučena da je to normalno i nisu tome pridavali značaj. Najveći problem je bilo ostavljanje šteneta samog u kući veliki deo dana. Zbog toga se mnogo žrtvuje, a kao što rekoh to je neophodno ako želite da imate psa. Već u 6 ujutru je na keju u ozbiljnoj šetnji sa psom, kasnije budi decu i sprema ih za školu i vrtić. Nakon toga daje psa u vrtić za pse pa odlazi na posao. U startu je to meni bilo strano, ali sam shvatio da je to najbolje rešenje. Pas ima društvo tokom dana, nema stresa ni štete. Sada već vrata na ogradici su otvorena (dva meseca je štene kod njih) i štenac bude u ogradici dok svi ne polegaju, a onda lukavo ode u deciju sobu i koliko znam vrati se na svoje mesto pre nego odrasli ustanu !
  18. Sava

    Šarplaninac dresura

    Čisto jedna asocijacija na šarplanince. 1971. godina, velika, ogromna, uzbuđujuća IV međunarodna izložba pasa svih rasa u Beogradu na Sajmu. Tada su velike izložbe bile retke i u Evropi tako da je zaista bila velika. Tada sam prvi put u životu video vod vojnika vodiča pasa iako sam živeo u blizini jedne kasarne, ali tu je bilo samo par pasa čuvara. Tog puta su bili samo šarplaninci. Tada me je fascinirala njihova poslušnost i kako su urađeni. Jeste da sam bio klinac i da je svašta moglo da me fascinira, ali i danas sa odstojanja mislim da je bilo prelepo videti toliko pasa i vodiča koji sve rade usklađeno i pod konac. Kasnije u životu sam imao prilike da vidim najviši stepen dresure pasa u Jugoslaviji i da upoznam tada najbolje dresere i vojne i policijske. Do danas ostajem fasciniram vojnom dresurom. Policijska me nije do te mere oduševila jer se svodila na nalaženje tragova (uključujući drogu i eksploziv naravno) i napad-odbrana dok su vojni bili svestraniji.
  19. Sava

    Bobtail ili Skotski ovcar(Lesi)

    I da i ne, zavisi. Ja sam celog života imao setere sa dugom dlakom i kako je njima glava uvek prema gore, prema vetru uglavnom nisam imao problema sa tim. Jedini problem su šape između prstiju pa tu ume da se zavuče popino prase. Zato sam ja svojim psima obavezno leti šišao šape između prstiju i nisam imao nikakvih problema. Koker je priča za sebe više zbog načina nošenja glave nego zbog duge dlake. Nisam želeo da širim priču, ali svačega sam se nagledao. Recimo da je jednom kokeru prijateljice popino prase ušlo negde u predelu grudi i šetalo je ispod kože sve dok jednog dana nije izašlo negde sa gornje strane! Da ne pričam o zapuštenim iinficiranim slučajevima! Što se izbora tiče na prvom mestu gledajte temperament i uskladite ga sa svojim inače ćete imati mnogo problema. Želim vam srećan izbor.
  20. Sava

    Upomoć nek mi pomogne neko hitno

    Šta se događa, kakva je trenutna situacija? Uzgred, našao sam nešto vezano za temu što sam ne bih smeo da probam, a to je hranjenje crevom direktno u stomak:
  21. Sava

    Bobtail ili Skotski ovcar(Lesi)

    Bio sam blizak sa par komada škotskih ovčara, sa bobtailom nemam iskustva. Škot je pre svega jedan jako lep pas, vrlo je miran i dobroćudan, mada ume i da ujede (za razliku od setera npr.), ali nije ujedljiv. Traži održavanje dlake i to je otprilike sve. Ne znam koliko su podložni nekim naslednim bolestima, ovi koje sam poznavao su bili dobrog zdravlja. Koker je priča za sebe. Vrlo su lepi psi, umeju da budu i vrlo živahni uglavnom u mladosti. Umeju da budu i ujedljivi, ali nije pravilo. Traže dosta održavanja dlake, znači uredno četkanje i jedno tri do četiri puta godišnje i šišanje. Većinom imaju velikih problema sa ušima. Oni su cunjavci i glava im je stalno spuštena jer njuškaju, uši su im duže od njuške, a dobro odlakane pa su večito podložne prljanju, a posebno je opasna trava tkzv. popino prase. Mi smo naše kokere obavezno vodili bar jednom u sezoni kod veterinara na vađenje popinog praseta. Obavezno se daju i neki lekovi da se predupredi infekcija, a ako do nje dođe lečenje ume da bude dugotrajno, a uši dosta da smrde. Generalno su prilično dugovečni, večina koje sam poznavao su doživeli 13 i više godina života. Za mene najvažnije - birajte od koga kupujete! Ne zalećite se sa onima od 50 e jer kasnije mogu da nastanu veliki problemi sa zdravljem. Dobro se raspitajte koji je odgajivač pouzdan i kakve potomke izbacuje. Obavezno tražim da mi kažu i pokažu ako mogu svog najstarijeg psa. Sa malo iskustva već kada vidite leglo znaćete koliko je ozbiljno odgojeno, a to mnogo govori i o ozbiljnosti odgajivača. Znajte da je najjeftinije kupiti psa čak i skupog, ono najskuplje dolazi tek kasnije tokom gajenja.
  22. Sava

    Savet u vezi Dobermana

    Ja sam govorio o ishrani, a 100 e za to će biti dovoljno. Pazi, najjeftinija hrana kojom sam hranio svoju kerušu su bila juneća srca i teleća džigerica. Junetina je bila glavna hrana koju sam kupovao. Bilo je tu i teletine i konjetine, naravno i piletine i ribe. Imao sam jednog psa inisam štedeo. Porazumevaju se i mnogi dodaci hrani kao i suplementi. Kažem, nisam pravio računicu, ali mislim da to sve nije prelazilo nekih 50 e. Takođe mislim da je regularna hrana jeftinija od skupih granula koje su skuplje od kilo junetine pa i teletine. Znaš, dok sam pušio 2,5 pakle uredno, zadnje godine cele 4 jednostavno za cigarete i benzin moralo je da ima para i o tome uopšte nisam razmišljao. Jednako je sa psom, za njega mora biti para ako si ga več uzeo. Problem su vanredni troškovi. Pri tom najviše mislim na izdatke za veterinara. Čak i ne mora pas da bude bolešljiv, dovoljno je da navuče srčanog crva ili krpeljsku groznicu. Za crva recimo gledao sam da je veterinar prvi susret naplatio 8.000 dinara pre par godina, a lečenje traje poduže. Za groznicu takođe mora da se ide više puta i sve to košta. Ko nije spreman na ovakve stvari bolje da ne uzima psa.
  23. Sava

    Savet u vezi Dobermana

    Ja sam bio srećnik sa kerušom koja za 12,5 godina nikada nije bila bolesna, ali bukvalno nikada. Nisam to nikada računao, aliprocena je da me je takav pas koštao oko 50 e mesečno za redovno održavanje. Svojoj keruši sam kuvao, vrlo malo suve hrane je dobijala. U tu cenu uračunavam i jedan Foresto godišnje i nekoliko Fyprontixa recimo. Moja nije bila bolesna, ali je zazvrat krpljena više puta, koliko se sećam tri puta je bila u totalnoj anesteziji. Takođe je bilo i nekoliko redovnih i vanrednih provera krvi i sistematskih pregleda. To su vanredni troškovi i ne znam koliki su, ali to znači da čovek mora da ima neku rezervu para namenjenu psu. U pitanju je seter, a to je tek nešto manji gabarit od dobermana tako da je za ishranu otprilike isto. Kod mene važi pravilo da za mene ne mora, ali za psa mora da se nađe! Ja sam hteo psa i to je ta svesna žrtva. Jednom prilikom sam išao u nekakvu nabavku i počeo sam glasno da se smejem na sred ulice pa su me ljudi gledali malo onako ! Tog trenutka sam shvatio da sam na psa potrošio neke 4.000, a na sebe 200 dinara! Neka joj je laka zemlja, svaki dinar je zaslužila!
  24. Sava

    CACIB JAGODINA 2019

    Nigde ne vidim spisak organizacionog odbora.
  25. Sava

    Upomoć nek mi pomogne neko hitno

    Drago mi je da nas obaveštavate i da ide na dobro. Molim vas samo da se ne opuštate, nije najgore prošlo, ne zavaravajte se. Najgore će trajati sve dok ne izađe iz opasnosti zaraznih bolesti. Tek kada sve to prođe možete da se opustite. To znači najmanje još toliko vremena koliko je prošlo pa i više. Gledajte da vam što manje ljudi dolazi, ne dajte nikome da ga uzima u ruke osim vas, a i vi ih perite pre toga. Ne zaboravite da virusi mogu da se unesu u kuću na cipelama recimo.