Sava

Members
  • Content Count

    1,395
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by Sava

  1. Sava

    Čudno ponašanje psa

    Besnilo konkretno u Beogradu nije zabeleženo nekih 100 godina. U širem regionu ga ima povremeno, recimo u Lipovičkoj šumi ga je bilo. Meni je opasnije tkzv. lažno besnilo jer psu nema spasa, a može da ga dobije iz svinjskog mesa za ljudsku upotrebu.
  2. Sava

    Sarplaninac - 107.deo

    Danas sam razgovarao sa čovekom vlasnikom kasapnice inače veterinarom po obrazovanju, ima dva šatplaninca, a i otac mu je držao šarplanince. Pse nisam video, samo smo pričali. Uglavnom kaže kako mu jedan pas ima 100 kila. Meni to zvuči preterano, ali ipak da pitam da li je to moguće!?
  3. Sava

    Cau cau

    Na Sabu sam i mislio! To je naša tuga, prekratko žive. Zapravo svi naši mili žive prekratko! Zar ne beše da imaš i jednog mladog ili sam ja pomešao lampe i tranzistore u mojoj glavi!
  4. Sava

    Cau cau

    Nisam znao! Baš mi je žao!
  5. Sava

    Cau cau

    Tuncay drži baš tu rasu i naravno da je dobro i napisala. Dodaću da je dobar prikaz psa u ringu neobično važna stvar za dobru procenu i ocenu. Dobra ring dresura nije naivna stvar. Ima tu mnogo trikova počev od vrste povoca. Jedna od najbitnijih stvari je opuštanje psa. Uvek sam se divio psima koji u onoj gunguli na izložbama mirno spavaju. Takvi izađu na ocenjivanje odmorni i opušteni. Neke hiperaktivne rase je mnogo teže opustiti, ali sve se može. Ima još jedna bitna stvar-vodič mora biti opušten! Ako ste vi uspaničeni i nervozni biće i pas takav sasvim sigurno. Lično nikada ne bih izvodio psa u baby razred. Prvo bih ga u tom uzrastu doveo na izložbu da oseti gungulu i gomilu drugih pasa i da se polako privikne na takvu situaciju. Izlagao bih tek u razredu mladih. Sada je mnogo teže krenuti od početka, a Tuncay vam je već dala instrukcije.
  6. "...odgajivaci su u 99.9% slucajeva na moje opste iznenadjenje jako neljubazni i nepristupacni prema ljudima koji traze kucnog ljubimca..." Ovo je potpuno netačno i besmisleno! Možda je to vaše lično iskustvo sa 1.000 "odgajivača" sa kojima ste razgovarali pa je samo jedan korektan. Taj jedan vam je 0.1 % pozitivnih koje ste naveli. Da li uopšte znate šta znači biti pravi odgajivač? To svakako nije samo ono pustim kerušu da se pari pa prodajem štence. Istina je zapravo potpuno suprotna. Pravi odgajivači obožavaju rasu koju odgajaju i zato mogu da pričaju o tim psima satima. To su ljudi koji užasno mnogo vremena, truda i novca ulažu u rasu koju odgajaju. Najbolji biraju najbolje partnere, putuju u inostranstvo radi parenja i slično, a sve to traži mnogo truda i novca. Zato njihovi štenci nisu jeftini, a ne mogu ni biti. Takvi ljudi već u prvom kontaktu odlično prepoznaju one koje bi tek da imaju nekakavo štene, a zapravo i ne znaju šta traže, ljudiže koji neće i ne treba da uzmu psa od njih. Ako štene kod odgajivača platite manje od 300 e unapred morate da znate kako nabavljate potencijalno lošeg psa. Meni su recimo za rasu koja ne spada u retke i preterano skupe tražili 800 e što mi se u momentu učinilo skupo, ali kada sam shvatio koliko ulažu u rasu i šta sve imaju u svojoj odgajivačnici video sam da je to realna cena. Za drugu rasu mi je takođe traženo 800 e, ali ne samo da roditelji imaju sve genetske testove već sam dobio fotografiju štenaca prvog dana posle štenjenja i tu se već videlo kako dobro izledaju i da je keruša fantastično pripremljena i da je u nju uloženo maksimalno. Sve u svemu najjeftinije je kupiti štene, ono najskuplje dolazi tek kasnije. Naravno, uvek je moguće "nabosti" dobro i neproblematično štene kod tih preprodavaca ili loše kod dobrih odgajivača, jednostavno desi se. Dobar odgajivač će sasvim sigurno da reši taj problem na obostrano zadovoljavajući način, preprodavac sasvim sigurno neće. Ja sam recimo imao kerušu koja je živela 12,5 godina i nije me koštala ni jedan jedini euro za lečenje bolesti do samog kraja! Naravno uzeta od dobrog i poznatog odgajivača.
  7. Upadam na temu bez dovoljnog predznanja o istoj, a ne mogu sve da čitam. Mene interesuje koji su motivi da neko kupi psa od preprodavca? Iskreno, to ne razumem. Imao sam 14 godina kada sam kupio prvog psa i to naravno od odgajivača, a odveo me je iskusan čovek. Sve svoje kasnije pse sam uzimao isključivo od odgajivača. Već duže sam u fazi traženja šteneta i naravno da ne mogu, a da ne zapazim oglas čoveka (ili ljudi) koji nude malte ne šta god hoćete. Taj oglas možete da nađete na apsolutno svim forumima i oglasima koji se bave psima. Kontaktirao sam ih i pitao kada i gde mogu da pogledam leglo i tu je bio kraj - više se nisu javili.
  8. Žao mi je zbog Reda!
  9. Sava

    Krpelji

    Ispravka: Zelenilo je zaduženo za šišanje trave, a kome tačno plaćaju prskanje protiv krpelja i komaraca ne znam. Kretanje novca ima isti put.
  10. Sava

    CAC UŽICE 20.04.2019.

    Zašto bi me zanimao Facebook!? Ovde je trebalo da bude izveštaj sa izložbe, ovo je kinološki forum.
  11. Sava

    Krpelji

    Konkretno u Beogradu fora je u lovi. Zelenilo Beograd je izvršilac radova, a pare daje Grad. Zbog toga prave plan na osnovu dobijenih sredstava. Zato se dešava da šišaju travu samo dva metra od betonske staze, a ne kompletnu zelenu površinu. Zato prskaju samo oko izletišta i većih parkova. Kod mene (zvezdarska šuma) konkretno prskaju samo deo oko obdaništa, a to dublje u šumi je novitet poslednjih par godina. Za ovu godinu nisam siguran da li su išli dublje u šumu, ali verujem da nisu jer je bilo dosta blata, lično ih nisam video.
  12. Sava

    CAC UŽICE 20.04.2019.

    Na kraju, da li je neko voljan da napiše nekoliko rečenica o ovoj izložbi, o organizaciji, broju izlagača, pratećem programu i svemu ostalom. Ako neko ima slike po grupama bilo bi dobro da ih postavi. Izveštaj sa izložbi bi trebalo da pokaže onima koji nisu imali prilike da dođu da steknu opšti utisak. Ponavljam, ako je to isti teren na kojem su organizovane ozložbe i pre više od 30 godina onda je to jako lepo mesto. Pozdravljam organizatore koji su nastavili tradiciju CAC izložbi i koji nisu pošto poto hteli da prave međunarodnu smotru jer većina takvih ima mali broj izlagača pa je sramota da budu u FCI kalendaru. Užice ima tradiciju i verujem da je sve proteklo kako dolikuje. Neka međusobna prepucavanja zaista nikog ne zanimaju.
  13. Sava

    Krpelji

    Zaista dugo nisam išao na infektivnu kliniku jer me nije više zanimalo, ali tamo svake godine izbace pano sa svim tim istragama i procenama za sve bolesti koje se prenose putem krpelja i drugih nametnika. Pazi i za lajmsku bolest oni izbacuju samo procenu na osnovu uzorka koje uzimaju samo u okolini dečijeg obdaništa u konkretnom primerku. Pri tom se šuma prska uoči 1. maja iz vozila, ranije samo taj deo oko obdaništa, a već više godinama unazad i cela šuma, zapravo deo gde mogu da dospeju vozilima. Samo jedne godine sam ih video da idu kroz šumu i ručno prskaju i samo te godine krpelja gotovo da nije ni bilo na toj lokaciji. E sada ko radi procenu? Pa jedino lokalni veterinari koji tačno znaju koliko tih slučajeva imaju u sezoni. Lokalni veterinari u mom okruženju takođe pominju neki procenat od oko 35%. Verovatno to i jeste približno tačno, to zaista niko ne zna pouzdano. Neka je samo jedan krpelj zaražen pa kako se oni razmnožavaju brzo znači da će i zaraženih biti veliki broj. Na kraju krajeva da li i h je 10 ili 50% u mojoj glavi to ne menja stvar jer svakako pas mora da bude zaštićen. Naravno i čovek. Ja sam se decenijama izveštio da neke stvari radim podsvesno pa kako ne idem asfaltnim stazama po automatizmu glavom ne dodirujem lišče i što je moguće manje uopšte češem se o drveće. Čim dođem kući iz šetnje presvlačim se. Za 50 godina boravka u šumi samo jednom mi se zabo krpelj i to još tamo 70-tih kada još nisu bili ni zaraženi.
  14. Sava

    Krpelji

    Ciatat iz mog posta iznad: Svake godine dolaze iz zavoda sa onim "ćebadima" i skupljaju uzorke. Poslednji put kada sam razgovarao sa njima rečeno mi je da je oko 30% zaraženih krpelja. E sada, oni testiraju na lajmsku bolest, ali je verovatno sličan procenat i bolesti opasne za pse. Završen citat
  15. Sava

    Krpelji

    Ajmo da nešto razjasnimo: nisam napisao da se na "šumske" pse ne kače krpelji, naprotiv, napisao sam kako su napunjeni krpeljima. Mi koji smo svakodnevno u tom prostoru imamo svoje miljenike pa im često skidamo krpelje, najčešće se i ne bune. Moje zaprepašćenje je u tome da ne oboljevaju od krpeljske groznice, ali uopšte! Pretpostavljam da najverovatno dobijaju imunitet preko roditelja. Sa njima živi i jedan šarplaninac koji je verovatno bio nečiji i na njega se sve kači, trenutno ima i srčanog crva. istina je da ih čujem ponekad kako kašlju i ja ne mogu da znam koje probleme imaju, ali bih prepoznao ozbiljniju bolest kada pas onemoća i izgubi snagu, a tačno je da bih im teško zapazio boju mokraće jer to po pravilu rade malo dalje i u travi. Svake godine dolaze iz zavoda sa onim "ćebadima" i skupljaju uzorke. Poslednji put kada sam razgovarao sa njima rečeno mi je da je oko 30% zaraženih krpelja. E sada, oni testiraju na lajmsku bolest, ali je verovatno sličan procenat i bolesti opasne za pse. Još da kažem kako u populaciji koju ja poznajem na više lokacija ima ozbiljno starih pasa. Ja ih viđam svakodnevno tako da ih jako dobro sve poznajem. Većina koja ugine mlada ugine od ljudske ruke, nije mi poznato ni jedan da je uginuo od krpelja uključujući i štence. Recimo da je samo u jednom danu stradalo oko 40 odraslih pasa i štenaca od kreozana, a u više navrata delovi čopora u raznim delovima šume. Eto, ima "dobrih ljudskih duša" koja proređuje populaciju "šumskih" pasa! U srcu šume je dečije obdanište pa se protura priča kako su izujedali ovog ili onog, a ja nikada nisam video da su nekoga napali. Na svim lokacijama ima dosta jako starih pasa tako da je pre par godina uginuo jedan mužijak koji je imao najmanje 15-17 godina. Ovde sasvim blizu mene je mali čopor od 4 psa i svi su samo malo mlađi od moje bivše keruše što znači da su sada tu negde oko 10-12 godina starosti.
  16. Sava

    Krpelji

    Pakovanje deluje skroz originalno tako da je neznatna verovatnoća da se radi o falsifikatu. Nažalost ovo je već drugo proleće kako nemam psa pa ne mogu da iznesem sveže iskustvo. Uglavnom, dešavalo se i meni da skinem pokretne krpelje, ali valjda dovoljno ošamućene da nisu ispustili pljuvačku. Ili sam možda samo imao sreće, ko zna!? Postoji još jedna realna mogućnost, a to je da su krpelji mutirali i postali otporni na taj preparat. Najzad, postoji i verovatnoća da taj preparat nije najidealniji za tvog psa. Šta znam, pokušaj da promeniš preparat, možda Scalibor. Znaš, pošto sam svakodnevo u šumi i dan danas uvek sam se čudio uličnim psima koji žive u tom prostoru kako su napunjeni krpeljima i ni jedan da nastrada!!! Pazi, nije to da ja ne vidim jer ih viđam svakodnevno i svi su na broju. Ne znam kako steknu takav imunitet. Ovi naši zakače samo tako. Moja je zakačila jedne godine prvog sunčanog dana u februaru, još se sneg nije sasvim otopio!
  17. Sava

    CAC UŽICE 20.04.2019.

    Ako se već nešto piše onda to treba da bude tačno i objektivno. Ne poznajem rasu i nemam pojma ko je taj skriveni sudija kojeg pominjete, ali nikako ime da saznam, ne znam zašto se vi kritičari plašite da ga pomenete!? Posebno to ne razumem jer se i tako krijete iza nekih pseudomima. Za razliku od vas ja sam se svuda pojavljivao pod svojim pravim imenom i prezimenom pa i ovde. Pogledao sam poslednja dva kataloga sa CACIB Beograd i na jednoj izložbi sudio je Bugarin, na drugoj Švajcarac ako se ne varam. Takođe nije tačno da nije bilo mopsova iz inostranstva, bila su prijavljena dva psa iz Rumunije. Nažalost, stičem utisak da se na ovom forumu pojavila mala grupa ljudi kojima je jedini zadatak da pljuju izložbe i da bez ikakvih dokaza javno iznose da je ovaj ili onaj nešto kupio ili prodao. Da li ste ikada na samoj izložbi uložili neku primedbu? Pa na svakoj postoji i delegat KSS, da li ste mu se obratili? Najmanje što možete da učinite je da slučaj prijavite Sudu časti KSS. Da, ja sam svojevremeno KSJ uložio prigovor na jednog hrvatskog sudiju i dobio je zabranu suđenje od godinu dana od strane Suda časti nakon sprovedenog postupka. Verovatno ste bili svesni da nemate osnova za tako nešto pa vam je najlakše da se ispraznite na ovakvom forumu! To je ružno i nepotrebno. Ovako sve što pišete je domen zlonamernog rekla-kazala, bar ja to tako doživljavam. Pazite, bio sam veliki izlagač, mnogo žuči prolio, bio kivan kada sam gledao kako lošiji pas prolazi ispred mog... Realno je da nisam imao na šta da se žalim jer ako sudija dodeli ocenu 5 tu je kraj, sve ostalo je stvar sudijskog uverenja. Shvatite to već jednom! Sada bih još zamolio vas nekoliko kritičara da napišete koje ste velike rezultate postigli sa vašim psima, to bi me baš zanimalo. Da li je neko od vas polagao sudijski ispit ili bio pripravnik na izložbama? Koje stručne kvalifikacije imate da ocenjujete stručnost sudija? P.S. Još da dodam kako tvrdnja da organizator nije obezbedio vodu i toalet gotovo sigurno je laž! U životu nisam učestvovao na izložbi čak i u nekim malim selima, a da nije bilo toaleta i česme. U Užicu sam bio pre nekih +30 godina i ako je to još uvek onaj teren levo iz pravca Beograda pa čini mi se preko nekog mostića i onda desno na plac onda mogu da kažem da je to predivno mesto i da je sasvim sigurno tada bilo i toaleta i česme. Možda ne na 5 metara od mesta izlaganja, ali je bilo.
  18. Sava

    CACIB Natalinci 2019.

    Nisam bio u Natalincima jedno 30 godina, ali gledajući irske i engleske setere na Facebooku zaključujem da je prezentacija bila daleko bolja nego u Beogradu jer su se pojavili otprilike najjači. Šteta što neki odgajivači cinculiraju i nemaju petlju da svoje pse prikažu u najjačoj konkurenciji. Posebno tu mislim na izlaganje u Beogradu i Novom Sadu naravno.
  19. Sava

    Nexgard spectra

    Zanči sve što koristimo je hemija samo Nextgard nije, je li tako? Je li to tebi neko rekao ili si sam sebe ubedio? Nextgard se inače koristi za (za)lečenje demodexa (slučajno otkriveno). Kako je onda moguće da nije hemija!? Naravno da je hemija kao i sve ostalo. Takođe kao i Berna mi ne ide u glavu da trpam psu u želudac neku hemiju koja ubija larve. Ne tvrdim da sam u pravu, nisam se previše udubljivao u taj lek, ali mi prirodnije deluju ogrlice koje ubijaju nametnike koji dođu na životinju. Više decenija koristim ogrlice i nisam primetio nikakav uticaj na mozak mojih pasa. Nego reci mi otkud ime Hepi za psa? Pitam zbog toga što je to bilo ime mog prvog setera pre nekih 50 godina , a dao sam ga nakon čitanja teksta o psu Hepiju (bokser) koji je upoznao na Kalemegdanu dve porodice mog prezimena.
  20. Sava

    Chow Chow - Nabavka

    Pet štene!? Dobro je, konačno sam shvatio šta to znači !!! Strašno volim te neologizme. Beba kućnog ljubimca! Neki viđeni odgajivači to nazivaju hobby varijanta što mi zvuči mnogo prirodnije i pravilnije. Svaki pas bio izložbeni ili radni je i kućni ljubimac. Valjda...
  21. Sava

    Bobtail ili Skotski ovcar(Lesi)

    Prvog bobtaila u Beograd je donela slikarka Masnjikovička iz Slovenije negde oko 80-te godine. Platila ga je 1.000 maraka što je tada bilo frapantno mnogo jer jako cenjeni kokeri su išla za 500 DEM. Onda su se pristojno namnožili da bi kasnije nestali. Nekako istovremeno su se pojavili avganistanski hrtovi i oni su bili poželjniji i češći. Vidim da su i oni nestali sa ulica. Škotski ovčar se danas sreće sporadično, a jedno vreme ih je bio pun Beograd. Sve je to razlog da sam od tih rasa najbolje upoznao škota i to je dobar i zahvalan pas. Već sam više puta pisao kako je izbor rase stvar mode i obično se vezuju za filmove kao što su 101 dalmatinac, Lesi se vraća kući, Serpiko...
  22. Sava

    Šarplaninac dresura

    E moj Vinko, sve se promenilo, samo se mi matori ne menjamo ! Ok, kažem Rijeku i Pulu nikako nisam voleo mada oba grada imaju predivne delove. Generalno svi lučki gradovi koje sam video su manje-više slični. Zauzvrat Opatoja-Portorož-Piran su fenomenalni gradići u kojima verovatno vredi živeti. Meni je posebno Piran ostao u dobrom sećanju, predivna cvetna slika, Opatija zbog izložbe, a najviše sam boravio u Portorožu!
  23. Sava

    Krpelji

    Samo bih dodao da ne reaguje svaki preparat na svakom psu isto. Morate da istražite šta najbolje deluje na vašem psu. Ima sredstava koja ne dozvoljavaju krpelju da dođe na psa i drugu vrstu koja dozvoli, ali ih ubije. Meni su se u praksi najbolje pokazale ogrlice ovog drugog tipa Foresto, Scalibor, Kiltix. To znači da sam nalazio krpelje na psu, ali mrtve. Pri tom ja sam vrlo ozbiljan tester jer sam bio svakodnevno sa psom u šumi prepunoj krpelja od kojih su oko 35% zaraženi virusom lajmske bolesti prema informaciji ljudi koji skupljaju uzorke. Oni ne rade analize na krpeljsku groznicu, ali trebalo bi da je to taj isti uzorak. U svakom slučaju na infektivnoj klinici u Beogradu svake godine imate istaknuto obaveštenje sa tom procenom. Najvažnije je znati da ne postoji sto posto sigurno sredstvo. Zato sam ja uveo praksu pregleda i češljanja psa psa čim izađem iz opasnog terena.
  24. Pročitao sam tekst. Lepo je videti da je neko zaljubljen u rasu i da joj se posvećuje. Najvažnijiji jekasnije priplod, samo pažljivim odabirom se rasa održava i unapređuje. Imaj to na umu kada budeš pario. Već sam negde napisao da je prvog ruskog terijera iz Rusije doneo moj poznanik. Zapravo prošvercovao ga je jer drukčije nije moglio, Rusi nisu u to vreme dozvoljavali izvoz rase. Ne sećam se tačne godine, ali to je bilo nešto oko 90-te plus/minus koja godina. On je inače zubar, ali peva u horu pa je prilikom jednog gostovanja reskirao i uzeo tog psa i doneo ga je ovamo. Ne znam sudbinu psa kasnije jer su se putevi vlasnika i mene razišli. Volim šnaucere pa sam sigurno zbog toga zavoleo i ruske terijere. Vidim da ima dva tipa, jedan zdepastiji i jedan elegantniji, vižljastiji. Sviđa mi se jedino ovaj drugi tip. Tamo negde 2005. kada mi je uginula poslednja irska seterka jako sam razmatrao mogućnost rusa, ali sam odustao jer sam jako do bro poznavao irce, a nisam mogao da nađem dobrog i zdravog. Onda sam pomislio kako bi CRT bio čista lutrija jer o njima ništa ne znam. Bio sam u pravu. Srećem čoveka koji je operisao oba kuka ili kolena ne drži te me strogo za reč svom psu ugradnjom veštačkih. Keruša je zapravo u pitanju i hvala Bogu omogućio joj je da normalno živi, jedino što je usporenija. Naravno, pored stresa i patnje to je i mnogo i koštalo, ali saznao sam da se i to radi u Beogradu, zaista nisam znao do tada. Moja bivša koleginica je takođe uzela rusa i posle par godina psu je utvrđen melanom. Kada smo se poslednji put čuli pas je bio dobro i navodno je dijagnoza sa fakulteta bila pogrešna. Ne znam da li je pas još uvek živ. Eto, to su neki od problema koji prate pse nedovoljno poznatog porekla. Znam da postoje i ozbiljni odgajivači, ali nisam se preterano upuštao u tu materiju. Znam jedino da posle 49 godina sa seterima ne mogu da pronađem dobrog i pouzdano zdravog psa jer je komercijala uzela danak.
  25. Sava

    Šarplaninac dresura

    Hvala na odgovoru. Ovde je sve isto samo što naši nisu po zatvorima. Ja sam radio u velikom Genexu koji više ne postoji, ali zato postoji... itd... Današnji izlagači u većini nemaju pojma kako su nekada izgledale te velike izložbe i koliko su bile ozbiljne. Ponosan sam što sam u Novom Sadu u konkurenciji 33 irska setera uzeo prvaka rase sa ženkom! Danas na velikim CACIB izložbama u Srbiji pojavi se jedan, najviše dva irca i isto toliko engleza. To je nivo nekadašnjih seoskih izložbi kako sam ih zvao. Nisam previše poznavao vlasnike službenih pasa jer su da te podsetim po pravilu izložbe trajale dva dana pa je subotom išla moja lovna rasa setera i kokera, a nedeljom ukrasni i službeni. Razume se da smo se ipak poznavali, makar površno. Sirko je za mene najjači dreser kojeg sam ikada upoznao i često ga ovde pominjem i govorim ovim po pravilu samozvanim dreserima da uče od njega. Poznajem i Đokića, naravno. Gorana ne mogu da povežem sa sećanjem, a ni tebe, ali smo se verovatno sretali na nekim izložbama jer sam ja prvi put izlagao pre dva meseca , preciznije 1969, godine. Takođe mi je drago da je Opatija opstala kao dobra izložba. Predivan je to gradić, Italijani su bili domaći i bilo ih je jako mnogo, bilo je i Mađara, Austrijanaca i drugih tako da je izložba bila baš međunarodna u pravom smislu reči. Rijeku ne pominješ pa pretpostavljam da nije kao što je bilo. Podsećam te da je nekada izložba jedne godine bila u Rijeci, sledeće u Opatiji i tako u krug.