jasmina

Members
  • Content Count

    211
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by jasmina

  1. jasmina

    Pudla (Caniche FCI: 9.2-172)

    Ovaj veoma rasprostranjeni pas,svakako potice od barbea iz Severne Afrike,koga su Arapi doneli na Iberijsko poluostrvo,gde je verovatno ukrstan sa portugalskim vodenim psom,pre nego sto se prosirio po citavoj Evropi.Smatra se da on verovatno duguje svoje ime pojmu -canichon- koji je nekada oznacavao istovremeno malog patka i psa koji ga je lovio.Na nemackom se zove pudel(od pudden,brckati se u vodi) Pas za lov u mocvarama,pudla je usla u salone pod Lujem XV i pocela je da biva minijaturizovana pod Lujem XVI.Drugo carstvo je bilo doba velike popularnosti pudle,koja je sa frizurom poput lavlje grive,carovala u tada popularnim salonima.Iako je jos uvek na snazi veoma usavrsen nacin sisanja,u vidu lavlje grive,koje zapravo sluzi samo da olaksa kretanje psa kroz vodu,pudle se mogu osisati i na savremeni nacin. Vesela i zabavna,privrzena,drustvena i veoma inteligentna,pudla se lako obucaav,sto je odvelo u cirkuske arene.Ponekad se koristi kao vodic slepih ili za otkopavanje tartufa.Zbog svog porekla,ovaj pas je strastveni ljubitelj kupanja.Da bi odgovorili velikoj potraznji,neki odgajivaci vrse intenzivnu proizvodnju ovih pasa,sto steti kvalitetu rase.Zato treba biti veoma oprezan prilikom kupovine. Visina:muzjak i zenka:Veliki od 45-55cm,Srednji:od 35-45cm,Patuljasti od 28-35cm,Minijaturni:manje od 28cm.Tezina:Veliki oko 22kg,Srednji oko 12kg,Patuljasti oko 7kg,Minijaturni manje od 7kg.Skladan i elegantan,ovaj pas skakutavog i laganog hoda,ponosito drzi glavu oble i pomalo ispupcene lobanje.Stop je blago naglasen.Brazda izmedju ociju je izrazena.Na cvrstoj njusci je velika crna ili smedja pecurka,zavisno od boje dlake,sa siroko otvorenim nozdrvama.Pomalo zakosene oci,prijateljskog izraza,crne su ili tamno smedje kod crnih,belih ili sivih pasa,a cesto boje cilibara kod smedjih pasa.Dugacke pljosnate usi,zaobljene na krajevima,i prekrivene dugackom talasastom dlakom,padaju duz obraza.Cvrsti vrat bez podgusnjaka,cini blagi luk.Grudni kos je prilicno sirok,ledja prava i kratka,a krsta misicava.Podignuti stomak i bokovi istanjuju siluetu.Pudla cvrsto stoji na pravim prednjim nogama,i snaznim,misicavim butinama.Ima male ovalne sape.Rep,postavljen prilicno visoko i skracen,podize se kad je pas aktivan.Zadnje noge prave i misicave. Prema vrsti dlake razlikuju se dva varijeteta pudle.Pudla sa kovrdzavom dlakom ima gusto,vunasto krzno,bogato,elasticno,fine strukture,otporno na pritisak ruke,jednake duzine.Retki varijete pudle sa upletenom dlakom ima bogato,vunasto dlacni pokrivac,sa finom,zbijenom dlakom upletenom u konopcice,od najmanje 20cm jednake duzine.Koza je elasticna i na ceni je srebrnasta kod bele pudle.Boje su bela,crna,braon,siva ili aprikol.Braon mora biti cista,prilicno tamna,ujednacena i topla,siva i aprikol takodje moraju biti ujednacene i ciste.Minijaturna pudla se cesto naziva -toy-.
  2. Americki koker spaniel je jedna od najmladjih rasa. Oficijalni stndard prihvacen je od strane Americkog kluba pasa 1946.g., a pri tom da sama USA datum rodjenja ove rase smatr 1881.g., a istorija spanijela u celini ima nekoliko stotina godina. Smatra se da spanijeli poticu iz Spanije odakle potice i njihov naziv. Ali i pored toga neki istoricari misle da je spanijel u Spaniju stigao sa Balkanskog poluostrva, jer je jos u Grckoj postojala rasa dugodlakih pasa sa visecim usima najboljim za lov. Lovacki spanijeli su bili veoma cenjeni u Engleskom kraljevstvu ne samo zbog svojih lovackih sposobnosti vec i zbog svog vernog i odanog karaktera. Godina su prolazile a spanijeli su poceli da se dele: klamberi, engleski, suseski, norforski... Ali ipak kokera nisu priznavali kao samostalnu rasu, i njih su samo zvali springerima ili kokerima. Tek 1850.g. na izlozbi u Birningemu (Engleska) prvi put je bila izlozena samostalna grupa kokera, ali ipak njima nije dat svoj ring, oni su se izlagali sa springelima. I tek kad je i njima dat ring, od tog vremena favoriti na svim izlozbama su bili psi linije OBO, imovina Dzejmsa Ferrou. Muzjak crne boje OBO-1 velicine 24.5 cm, i duzine od kraja nosa do repa 76cm smatrao se najboljim i nepobedivim. Njegov sin OBO-2 je kao stene bio odnet u USA 1881.g. i registrovan u Americkom klubu pasa pod N4911. Odavde potice i oficijalni datum rodjenja spanijela 1881.g. Savremeni tip americkog kokera pravio se u toku 10 godina. S pocetka 1900. koker je bio najpopularnija rasa. Ali ipak parenja americke i engleske linije su se nastavila. Zato je sve do kraja 20-tih godina OBO-2 bio vodeci. Stenci jednog legla mogli bi da budu registrovani i pripadati drugim grupama. Zato je AM. klub doneo odluku o zabrani parenja ovih linija. I tako je americka linija ubrzala proces razvijanja. Vec u sredini 30-tih godina americka linija je stala na noge i napravila svoju liniju koja se znatno razlikovala od drugih. Pocetkom 40-tih niko od specijalista nije sumnjao da su to dve razlicite rase. AKC je priznao dve razlicite rase Americkog kokera i Engleskog kokera. STANDARD OPSTI IZGLED: Koker spanijel je najmladji pas u grupi lovackih pasa. Ima snaznu, kompaktnu gradju, fino isklesanu plemenitu glavu i ukupno je potpuno uravnotezen pas idealne velicine. Stoji dobro uspravljen na ravnim prednjim nogama, pri cemu je ledjna linija blago padajuca ka snaznim, primerno uglovanim, zadnjim nogama. To je pas velike izdrzljivosti. Pre svega mora biti neusiljen i radostan, zdrav, sveokupno dobro balansiran i u kretanju da pokazuje veliku sklonost ka radu. Idealna visina mereno na grebenu za muzjaka je 38,10cm, a za zenke 35.56cm. Visina moze varirati 1.27cm manje ili vise. Duzina od vrha grudne kosti do sedne kvrge je neznatno veca od duzine izmedju najvise tacke grebena i zemlje. Telo mora biti dovoljno dugo da omogucava ravan i slobodan korak. Pas nikako ne deluje kao nizak ili dug. Glava je dobro proporcionalna, mora biti primerena ukupnoj slici sjedinjeno sa sledecim: Izraz je inteligentan, oprezan, blag i istrazujuci. Ocna jabucica je okrugla i puna, pogled ipravljen ravno napred. Oci ne leze duboko i nisu buljave,boja je tamna. Usi su reznjaste, duge, usadjene iznad linije donjeg dela oka. Lobanja je zaobljena, ali ne preterano, bez tendencije ka ravnom. Nadocni lukovi jasno prepoznatljivi,i zrazen stop. Kosti ispod ociju dobro isklesane, bez izrazenih obraza, njuska je siroka i duboka, sa ravnim i jednako dugim vilicama. Nos je dovoljno veliki, odgovara njusci, sa dobro razvijenim nozdrvama tipicno za lovackog psa. Crna kod crnih, crnih sa palezom i crno belih. Kod drugih, boja nosa moze biti braon, jetrene ili crna, sto tamnija to bolje. Boja nosa je u harmoniji sa rubom ocnih kapaka. Gornja usna je puna i dovoljno duboka da prekriva donju vilicu. Zubi su snazni i zdravi, zubalo je makazasto. Vrat je dovoljno dug i omogucava da nos lako dopre do zemlje, misicav i bez opustenog podgusnjaka. Grudni kos je dubok, njegova najvisa tacka nije vislja od laktova, napred dovoljno sirok, rebra duboka i dobro zaobljena. Ledja su snazna i postepeno blago padajuca od plecki ka korenu kupiranog repa, a on je usadjen i nosen u nivou gornje linije ledja ili neznatno iznad, nikad uspravno kao kod terijera, i nikada tako nisko da ukazuje na plasljivost. Ukretanju,akcija repa je radostna. Plecke su dobro iskosene i sa nadlakticama cine ugao oko 90% sto omogucava psu da na lak nacin ima dalek iskorak. Plecke su jasno ocrtane,kose, bez isticanja i tako postavljene da gornja tacka grebena pravi ugao koji omogucava dalek rebarni luk. Prednje noge su paralelne, ravne, snaznih kostiju i misicave, prisno prilezu uz telo i stoje dobro ispod plecke. Kratko i snazno dosaplje. Zaperke trebe odstraniti. Sape kompaktne, okrugle, velike. Sapi dobro misicave. Zadnje noge su paralelne, snaznih kostiju i misicave, sa primerenom uglovanoscu kolenog zgloba i snaznom jasno ogranicenom butinom. Dlaka je kratka i fina na glavi,na telu srednje duga sa dovoljno poddlake za zastitu. Usi, grudi, stomak, zadnja strana nogu dobro su odlakane nesto duzom dlakom,ipak ne tako dugom da prave linije koker spanijela budu prekrivene, da ne umanjuju kretanje ili ukupan izgled. Dlaka je svilasta, ravna ili neznatno talasasta i takvog kvaliteta da dozvoljava laku negu. Boja i oznake: Crna-jednobojno crna, ukljucujuci crna sa palezom. Crna treba da je smolasto crna. Nesto belog na grudima ili na vratu je dozvoljeno. Belina na svakom drugom mestu je diskvalifikacija. Druge boje variraju od najsvetlije krem do najtamnije crvene, ukljucujuci i braon i braon sa palezom. Boja treba da je jedinstvenog tona, a dozvoljena je svetlija boja na zastavicama. Nesto belog na grudima i/ili na vratu je dozvoljeno. Visebojni-dve ili vise jasnih, dobro jedna od drugih odvojenih boja, jedna od njih mora bitri bela: crno-bela, braon-bela i mesano crno bela ili crveno crna,ukljucujuci svaku kombinaciju ovih boja sa paleznim oznakama. Boja paleza mora se protezati od svetlo krem do najtamnije crvene i ogranicena je na 10% ILI MANJE OD UKUPNE BOJE. Palez kod crnih ili drugih jednobojnih treba da se nalazi na sledecim mestima: jedna jasna palezna tacka iznad svakog oka, na stranama njuske i na obrazima, na unutrasnjim stranama usiju, na svim sapama, ispod repa na grudima slobodno postavljen. Americki koker spanijel je odlican lovacki pas, uravnotezen, bez znakova agresivnosti.
  3. Civava ne spada u vestacki odgajene rase,naime dokazano je da je ona vec 3000 god.najmanji pas na svetu.Ovu rasu gajila su stara meksicka plemena Asteci,Maje i Inke,ali postoje i dokazi o postojanju ove rase i na tlu Kine,kao i na Malti.Vecina naucnika smatra da su ovi psi stigli na Maltu zajedno sa faraonskim psima 700god.pre nase ere.Postoje materijalni dokazi i o postojanju ovih malenih pasa u starom Egiptu. Civava na prvi pogled deluje,zbog svoje velicine krhko i osetljivo,ali ona veoma dobro podnosi putovanja ,veoma je radoznala i jako je inteligentna,privrzena je i hrabra.Prema civavi se sprovodi veoma pazljiva i brizna selekcija jer je civava cetiri veka bila u sred ratnih vihora u Srednjoj Americi u vreme Korteza prepustena sama sebi. Ime je dobila po pokrajini iz koje potice.Radi se o regionu koji se nalazi na severozapadnom delu Meksika,na visoravni Gran Altipana,uz reku Rio Grande.Za tadasnje pse je bilo karakteristicno da imaju nesraslu fontanelu,ova specificnost se zadrzala i danas. Postoje dva varijeteta ove rase:dugodlaka i kratkodlaka civava.Dugodlaka je nastala znatno kasnije ,tacnije 30-tih godina dvadesetog veka.Smatra se da je kratkodlaka civava ukrstena sa papilonom,ali da je u ovoj selekciji ucestvovao i patuljasti spic.Oba varijeteta se medjusobno mogu ukrstati i pri tome ce se opet dobiti jedan od ova dva varijeteta.Oni se posebno ocenjuju na izlozbama i dodeljuju im se posebne kandidature,titule i pocasni nazivi. Civava ima jak i izrazen lovacki instikt,odlicna je i u agilitiju.Ona je pravi,mali istorijski pseci biser. STANDARD,Meksiko Ovo je najmanja od svih poznatih rasa.Tip civave istaknut je velikom jabucastom glavom,kratkim nosem,velikim neobicnim usima,izrazajnim ocima i cvrstom gradjom.To je kompaktan,izbalansiran,snazan,treptuci pas,pun temperamenta,veoma radoznao,oprezan i zivahan.Veran vlasniku i hrabar,za svoju malu velicinu poseduje iznenadjujucu hrabrost.Znacajan je odnos duzine tela prema visini grebena,zatim cvrsta i ravna ledja,srednje duge noge,energicno kretanje,visoko uspravljen rep i bekrijski izraz ociju.Tezina je izmedju o.5-2.5kg pri cemu je optimalna masa izmedju 1-2kg. Glava je od izuzetnog znacaja Lobanja je v.eoma je siroka,pri tome sira izmedju usiju,nego izmedju slepoocnica.Celo je siroko i jako zaobljeno,ocne duplje leze dobro medjusobno udaljene.Fontanela je posebna osobina ove rase koja ipak ne mora bezuslovno postojati.Suve vilice i obrazi.Stop je veoma izrazen,dubok i sirok na osnovu prelaza od zaobljenog cela ka njusci.Njuska je kratka i ravna,uza na vrhu nego u korenu.Vrh nosa se nalazi u visini stopa.Nos je simetrican,potpuno proporcionalan velicini njuske.Dozvoljene su sve boje nosne pecurke,pri cemu je crna u prednosti.Usne su suve i napete.Zubalo je makazasto ili kleststo.Oci su velike i pune,ipak ne buljave,okrugle,izrazene i medjusobno dobro udaljene.Dozvoljene su sve boje ali su u prednosti tamnije boje.Specificnost ove rase je rubin crvena boja.Usi su velike i uspravne i neobicne i razmaknute.Kada je pas je pas na oprezu uspravne su,inace uobicajeno stoje pod uglom od 45%. Vrat je srednje dug,blago zaobljen,kod muzjaka nesto deblji nego kod zenki.Dlaka treba da sacinjava blagu kragnu koja vrat cini debljim.Blag prelaz u snazne suve plecke. Telo je veoma kompaktno.Duzina tela je veca od visine grebena,mada su pozeljna kraca ledja,specijalno kod muzjaka.Ravna I vodoravna ledjna linija.Zenke mogu biti nesto duze od muzjaka.Grudni kos je oblikovan dobro zaobljenim rebrima.On je dug,dubok,prostran,pri cemu je siri u predelu prednjih nogu.Ledjna linija pravolinijski se produzava kroz sapi.Karlica duga I ravna bez najmanje znakova pada,kod zenki je posebno siroka. Prednje noge su suve,snazne,dobro unazad postavljene plecke.Cvrsto I uz telo prilezuci laktovi,koji se ipak po strain,mogu slobodno kretati.Srednje duge noge koje se gledano od napred,produzavaju u pravoj liniji od laktova do zemlje.Posmatrano sa strane ,one su ravne,sa blago kosim,snaznim I elasticnim dosapljem. Zadnje noge su misicave,dobro uglovane.Skocni zglob je nisko postavljen,duga I dobro oblikovana Ahilova tetiva.Sape su nezne sa dobro ogranicenim,ipak ne raskrecenim prstima. Rep je srednje dug,sledeci polozaj karlice usadjen veoma visoko.U sredini siri nego u korenu,pruza se ka finom vrhu.Izgleda raven zbog postrane odlakanosti,koja je duza nego na telu.Rep je visoko nosen,nikada ne sme biti savijen izmedju nogu.Moze biti nosen vertikalno uvis,kao kod gonica,iznad ledja kao kod veverice,ili zavijen iznad ledja tako da vrh dodiruje ledja. Kretanje posmatrano od pozadi zadnje noge moraju ostati gotovo paralelne,sa povecanjem brzine povecava se upadni ugao.Kretanje mora biti slobodno,elasticno,bez umora,pri tome ledja ostaju ravna I horizontalna. Dlaka je kod kratkodlakih civava ravna I prilezuca uz telo,meka I sjajna.Dozvoljena je nesto duza dlaka,pozeljno je nesto podlake.Na telu je dobro rasporedjena,nesto duza na vratu I repu,nesto kraca na glavi I usima,Dozvoljene su sve boje I kombinacije boja. Standard dugodlake civave je indentican,sa izuzetkom dlake koja je duza,finija I svilastija.Ona moze bit ravno prilezuca ili neznatno talasasta,prvenstveno sa podlakom.Dlaka na sapama I zadnjim stranama prednjih nogu,mora biti duza,kao I na zadnjim stranama zadnjih nogu.Dlaka na repu je duga I gusta,kao perjanica.Pozeljna je I najcenjenija bogata kragna.Na usima je od vrha,gde je dlaka kratka ka korenu postepeno duza I deblja I donje rese se mesaju sa vratnom kragnom.Dlaka je kratka na licnom delu glave,na glavi I prednjim stranama nogu.
  4. Najprihvatljivija teorija o poreklu mopsa je da potice iz Kine,j er pripadaju grupi dogolikih pasa, koji poticu iz Azije. Nije u potpunosti poznato kako je nastala ova rasa, ali je zabelezeno da su u IX veku postojali mopsu slicni psi u KIni. Takvi psi su nazivani Lo-Chiang-sze ili kratko Losze. Sve do 1914.g naziv za ove pse je bio Losze.Kineske hronike iz vremena 1700.g.p.n.e. beleze postojanje malog psa sa kratkom vilicom. Kako je mops dospeo iz Kine u Evropu nije poznato, ali ga mozemo povezati sa periodom kada je Evropa pocela intenzivnu trgovinu sa Kinom. Iz daleke Kine portugalski i holandski moreplovci-trgovci, su ove pse donosili kao kuriozitet. Postojanje ove rase se moze potvrditi od 1425.g.p.n.e. jer od tada postoje umetnicki prikazi. Pocetkom XIX veka, mops postaje popularan u Engleskoj. Najzasluzniji za uzgoj ovih pasa bili su izvesna gospodja Willuoghby i gospodin Morrison. Ona je 1864.g. kupila u Becu mopsa od jedne madjarske grofice. Pas je bio nesto visi i imao je kameno-sivu boju. Taj pas je paren sa kerusom iz Holandije koja je bila veoma slicna muzjaku. Stenci su imali kameno-sivu boju i crnu masku. Od ta dva psa poticali su svi mopsovi poznate linije Willoughby. 1883.g. u Engleskoj je osnovan Pug-Dog-Club. Ovo je jedina rasa koja ima tri zvanicna imena. Zanimljivo je kako je ova rasa dobila ta imena. U Italiji je 1550.g. postojao narodni teatar pod nazivom Commedia dell Arte. Za jednu predstavu bio im je potreban majmun, ali kkav je njima trebao, nije se mogao lako nabaviti. Ulogu mamjuna dodelili su mopsu. Sa plisiranom kragnom mops je morao stajati na zadnjim nogama i odigrati svoju ulogu. Prilikom osnivanja holandskog kluba ljubitelja ovih pasa u XVII veku, osnivaci su klubu dali ime Commedia. Francuski naziv Carlin potice iz vremena starog teatra. Jedan klovn po imenu Carlin farbao je svoje lice crnom bojom ili je stavljao crnu masku, pa je tako njegovo ime preneseno na psa. Engleski naziv Pug potice od latinske reci Penus (pesnica), jer glava mopsa podseca na pesnicu. Mops je raspolozen i veseo i odusevljeno prihvata ljude. Medjutim, vlasnik i njegova porodica su prvi u njegovom velikom srcu. Mops i deca izgleda da imaju posebnu vezu i nema boljeg psa za druzenje sa decom od mopsa. Prilikom disanja ispusta narocit zvuk koji istovremeno podseca na brundanje i hrkanje. Cesto jako hrcu dok spavaju. On obozava toplotu, voli da se mazi, trazi najtoplije mesto za spavanje. Napolju, mops je veoma zivahan, ima sportskog instikta i moze biti neustrasiv. Ponekad, zbog toga moze doci u neprijatnost sa drugim psima, ali tipican mops nije agresivan osim ako nije ljubomoran. Nesumnjivo, skoro svi mopsovi su pomalo svojeglavi, ali koji to pas slicne inteligencije nije. Zato je vrlo bitno mladog psa dresirati sa paznjom, doslednoscu i cvrstinom, od samog pocetka. Sa njim ce vas neraskidivo vezati paznja i obozavanje bez granica. Mops je pas cetvrtastog i kvadraticnog tela. On je -mnogo mase u malom prostoru-, ali ova nabijenost treba da bude kompaktnost forme, dobro usaglasene proporcije i cvrstina razvijenih misica. Glava je masivna, velika,okrugla, ne sme biti jabucastog oblika. Nabori su veliki i duboki. Oci su tamne boje, veoma velike, hrabre i isturene, okruglog oblika, blage i zabrinutog izraza, a kada je uzbudjen pune zara. Usi su tanke, male,mekane kao somot. Dozvoljena su dva nacina nosenja usiju-ruza i dugme. Prednost treba dati drugom. Njuska je kratka, zatupljena,cetvrtasta, ali ne uzdignuta. Zubalo je sa neznatnim predgrizom. Maksimalno su nepozeljni vidljivi zubi ili jezik. Siroka donja vilica sa sekutocima poredjanim u jednom nizu. Telo je kratko i zdepasto, siroko u grudnom delu. Rebra dosezu daleko unazad. Ledja su ravna, niti iskrivljena, niti popustljiva. Prednje noge veoma jake, ravne, srednje duzine i velikim delom su ispod tela. Zadnje noge su takodje snazne, srednje duzine, prave, dobro uglovan koleni deo, vecim delom su ispod tela. Sape su niti duge kao zecje, niti okrugle kao macje. Prsti pravilno rastavljeni, nokti crni. Rep je visoko nasadjen, zavijen iznad kukova, koliko je moguce. Pozeljan je dvostruko uvrnut rep. Dlaka mu je fina, ravna, meka, kratka i sjajna. Boja moze biti srebrna, aprikot, kajsija ili crna. Svaka treba da bude jasno razgranicena da se vidi potpun kontrast izmedju boje i maske. Svetle boje prate tamnije zone i ovo ucestalo smenjivanje je veoma trazeno, kao i maska, mladezi. romb na celu i razdeljak na ledjima. Mladezi(bradavic) se mogu videti na obrazima. Visina mopsa je oko 30cm, a idealna tezina mopsa je 6,3-8,1kg.
  5. Polovinom XIX veka i u Americi bile su veoma popularne borbe pasa.Vlasnicima dobrih borbenih pasa ova vrsta takmicenja donosila je dosta para.Tako su mnogi odgajivaci bili zainteresovani da odgoje i stvore ratoborne i pse jake volje.Oko 1870.g.radnicki sloj u Americi u okolini grada Bostona,u saveznoj drzavi Masacusets,poceli su svoje prve pokusaje da od vec duze vreme poznatih borbenih pasa stvore novi tip borbenog psa.Osnovu ove nove rase cinio je engleski borbeni buldog i u to vreme poznati bul terijer. Po misljenju tadasnjih odgajivaca,ovi su hibridi bili bolji za borbu od osnovnih rasa.Dakle,postojecem bul terijeru dodato je vise ososbina buldoga.Posebno se pazilo na temperament i okretnost,sto su vec dobili u nasledje od terijera,a te su se osobine i pospesivale.Ovi psi nisu odgajani da bi se stvorila nova rasa,nego samo za koriscenje u borbama pasa.Prvi pas ove pasmine,koji se moze naci u tadasnjim knjigama odgajivaca,bio je Judge.Odgajio ga je izvesni Langdon i zatim ga predao Vilijemu O Brajanu.Najzad je Judge 1875.g. dosao do izvesnog R.C.Hupera i dobio konacno ime-Hoopers Judge. Kao slavan borbeni pas,pojavljuje se u istoriji uvek iznova.Po tipu bio je vise engleski buldog,dugih nogu i dobrih proporcija,tezine 32 engleske funte,imao je minimalan predgriz,bio je meliran sa belom lisom.Paren je sa belom zenkom po imenu Burnets Gyp,a zvana je i Burnets Kate.Iz ove veze proistekao je i muzjakWels Eph,koji je usao u istoriju borbenih pasa sa ovog podrucja(Boston).Paren je sa kujom Tobins Kate.Iz ove veze proistekla su dva muzjaka 1877.g.,koji zauzimaju vazna mesta u istoriji Boston terijera.Zvali su ih Bernards-Tom i Atkinson Tobey,pri cemu ovaj prvi zauzima vaznije mesto u nastanku rase. Kennel klub iz Masacusetsa priredio je 1878.g. izlozbu u Bostonu na kojoj su prikazani prvi primerci ove rase,a medju njima i ova dva primerka.Svrstani su u klasu bulterijera. Parenjem primeraka u bliskom srodstvu,koji vode poreklo od Bernards-Toma,ucvrscene su rasne odlike.Americki Kennel klub uvrstio je ovu rasu u rodovnik 1891.g. pod nazivom americki bulterijer.Godinama je nazivan Boston bul,dok na kraju nije usvojen naziv Boston terijer. Bez obzira na poreklo,ovaj pas je veoma ziv,inteligentan i miroljubiv i postao je prijatan pas za drustvo.Uravnotezen karakter i umiljatost koje su doprinele njegovom uspehu u SAD,ocigledno je posledica ukrstanja sa Francuskim buldogom,na koga veoma lici.Veoma je vezan za gospodara,strpljiv i nezan prema deci. Telo Bostonskog terijera je proporcionalno i odaje utisak mirne snage i gracioznosti.Krece se ritmicnim korakom,a sve cetiri noge se ujednaceno krecu.Lobanja mu je cetvrtasta,bez nabora,pljosnata u donjem delu.Celo je pravo a stop veoma izrazen.Njuska je kratka,siroka i uskladjena sa lobanjom.Usne dobro pokrivaju pravilne zube.Blagi donji prognatizam daje njusci cetvrtast izgled.Okrugle tamne oci su siroke i razdvojene.Usi koje podsecaju na usi slepog misa su prirodno uspravne,ili stanjenje secenjem.Vrat je blago savijen.To je cvrst pas,sa sirokim grudnim kosem,kratkim ledjima,blago zaobljenim sapima i misicavim slabinama.Prednje noge su prave i cvrste.Rep je nisko postavljen,kratak,prav ili uvijen i stoji horizontalno.Ima kratku,tanku i sjajnu dlaku koja ne opada.Veoma je trazena crvenkastosmedja tigrasta dlaka sa belim oznakama,iako je crna boja sa belim oznakama takodje dozvoljena.Beline moraju biti pravilno rasporedjene po njusci,u vidu siroke lise na celu i lobanji,oko vrata,na grudnom kosu i prednjim nogama kao i na donjem delu zadnjih nogu.Visina je od 25-40cm,a tezina od 7-11kg.
  6. jasmina

    Bigl

    Pretpostavlja se da je nastao u vreme Elizabete I, ukrstanjem starog engleskog gonica sa harijerom. Da bi ovo moglo biti tacno potvrdjuje i njegov izgled koji dosta podseca na harijera, samo sto je nesto manji i kracih nogu. Prvi put se njegovo ime bigl srece 1475.g., a postoje i pisani dokazi da je sa ovim psom lovljeno u vreme Henrija VII. To je inace mali ali robustan, kompaktan i dobro povezan pas, koji nikad ne deluje grubo. Koristi se uglavnom za lov na zeca, ciji trag uporno prati. Glava je srednje duzine, snazna, bez grubosti, kod zenki nesto neznija. Nabori na celu se ne smeju uocavati. Lobanja je blago zaobljena, srednje siroka sa slabo izrazenom potiljnom kosti. Stop je jasno izrazen i deli glavu na dva jednaka dela. Rastojanje od vrha nosne pecurke do stopa jednako je rastojanju od stopa do potiljne kosti. Nosna pecurka je siroka najbolje crne boje, mada je kod svetlijih pasa dozvoljeno odstupanje u pigmentu. Oci su tamno braon ili lesnik braon boje, prilicno velike i usadjene relativno daleko jedno od drugog. Usi su duge, sa zaobljenim vrhovima, kada se povuku napred, dopiru skoro do vrha nosne pecurke, nisko su usadjene i tanke. Prednjom ivicom prilezu ravno uz obraz. Zubalo je pravilno, kompletno i makazasto, pri cemu sekutici gornjr vilice bez razmaka nalezu na one iz donje vilice. Vrat je blago zasvodjen, sa malo podgusnjaka, dovoljne duzine da omoguci psu da normalno trazi sa spustenim nosem. Plecke su dobro unazad postavljene i nikada nisu preopterecene. Prednje noge su ravne i vertikalne, dobro postavljene ispod psa. Vrlo je bitno da laktovi budu cvrsti, nisu okrenuti ni napolje ni unutra, a visina lakta je otprilike jednaka polovini visine grebena. Ledjna linija je ravna i horizontalna. Grudni kos se prostire do ispod laktova. Slabine su kratke i snazne i nikada nisu previse uzdignute. Butina je misicava, koleno dobro uglovano, a skocni zglob cvrst i nisko postavljen. Zadnje noge su gledano od pozadi medjusobno paralelne. Sapi su cvrste, dobro zatvorene i dobro uzglobljene sa snaznim jastucicima. Nokti su kratki i jaki. Rep je srednje duzine, snazan, visoko usadjen, radosno nosen ali ne zavijen iznad ledja. Dobro je odlakan, narocito sa donje strane. Ukretanju ledja moraju ostati ravna, bez tragova uvijanja. Iskorak je slobodan i dalek, bez visokog podizanja nogu. Potreban je snazan potisak zadnjih nogu. Noge u kretanju moraju ostati ravne i paralelne bez tendencije da se priblizavaju. Dlaka je gusta, kratka i otporna na vremenske uslove. Lepeza boja je veoma siroka. Dozvoljavaju se sve priznate boje kod pasa sa izuzetkom jetreno braon boje. Vrh repa je beo. Minimalna visina u grebenu je 33cm a maksimalna 40cm. Bigl mora biti stabilnog karaktera bez znakova ujedljivosti ili plasljivosti. Bigl je izuzetno brz pas, cvrstog temperamenta. Veoma je dobar gonic zeceva i lovac na srndace, divlje svinje i lisice. Melodicno lajanje copora biglova zvuci kao hor, pa su ih Englezi nazvali Singing Beagles.
  7. Tokom poslednjih 15-ak godina od kako su se prvi primerci rase pojavili u Jugoslaviji,spektakularne price,koje su verovatno imponovale vlasnicima,dostigle su vrhunac u fami o vukolikoj i poludivljoj rasi koja se ne moze dresirati.Eksperiment Beogradskog ZOO vrta da pare aljaskog malamuta sa vukom je,mada zooloski veoma interesantan,samo doprineo daljem sirenju fame.Pa ipak,ova rasa je u Italiji statusni simbol,u SAD se koristi za vodjenje slepih,u Australiji kao pas cuvar,a da ne spomonjemo Eskime koji su ovoj rasi vekovima poveravali svoje zivote. Slicnost vuku svodi se na fizicku slicnost,na njihovu sposobnost da se odrze u svim uslovima pa i u divljini,i na cinjenicu da ovi psi ne laju vec zavijaju,mada i to retko.Iako je sposoban za opstanak u svim zivotnim uslovima,pokazalo se da malamut ima blag i nezan temperament,da je plemenit prijatelj i savrseni kucni pas.Masna dlaka se savrseno samoodrzava,tako da je kupanje retko kada potrebno,a uvek su besprekorno cisti.Nemaju nikakav miris,a dlaku menjaju dva puta godisnje,na jesen i na prolece a u medjuvremenu se ne linjaju. POREKLO Pleme Mahlemuta je naselilo obale reke Kotzebue duboko na zapadu Aljaske.Ovo pleme je bilo daleko inteligentnije i kreativnije od ostalih plemena sa ovog podrucja i obe ove karakteristike su doprinele oblikovanju jedinstvene rase severnih pasa,koje je njihovo pleme ljubomorno cuvalo.Ras koju su odgajili je bio snazan -tegljac- sposoban da radi bez predaha u surovoj i smrtonosnoj zemlji ponocnog sunca.Psi mahlemutskih eskima su bili deo domacinstva,ziveli su u domu sa gazdom i s njima se postupalo sa postovanjem zbog njihovih izuzetnih osobina i prirodne zavisnosti coveka od dobrog psa na Aljasci.Svesni njihove vrednosti,mahlamutki eskimi nisu dozvoljavali da se mesaju sa drugim rasama i tako su odrzali cistocu rase kroz vekove.U surovim uslovima dalekog severa,prirodna selekcija je privilegovala snaznije pse(legenda kaze da su Mahlemuti ostavljali zenke da se upare sa vukovima kako bi pojacali otpornost i ojacali svoje pse).Privilegovani su bili i oni sa najboljom orijentacijom,najbolji cuvari,najbolji lovci i najbolji ribolovci.Aljaski malamut je savrseni sklad izmedju psa i njegove prirodne sredine.Ujedno je,bog ucesca u porodicnom zivotu negovana blaga narav,nezan temperament,radne karakteristike,sklonost ka timskom radu.Mahlemutski eskimi su imali neograniceni poverenje u svoje pse i prepustali su im inicijativu kad god su prelazili ledene povrsine i narocito kada je bila smanjena vidljivost usled sneznih oluja.Sledeci svoj instikt,ovi psi su izbegavali tanak led,jame i ostale opasnosti i nepogresivo pronalazili najkraci put do odredista.Nije bilo lako prvim istrazivacima da ubede pleme da im prodaju nekoliko primeraka malamuta jer su ih oni,znajuci njihovu vrednost,ljubomorno cuvali.Tek posle,1890.g. nekoliko primeraka je dovedeno na tzv.civilizovane teritorije.1935.g.svrstani su na zvanicnu listu americkog kinoloskog drustva.Svi danasnji malamuti vuku poreklo od dve osnovne linije malamuta koji su tada dovedeni sa Aljaske i to Kotzebue i M*loot koji nose obelezja izuzetnog stasa,naravi i njihovog sklada. NARAV Aljaski malamut je nezan,prijateljski pas.On je odan i veran prijatelj,razigran na poziv,ali nakon sazrevanja uglavnom izaziva divljenje svojom otmenoscu.Malamut nije pas jednog gospod sto je posledica zivotaar u plemenskoj zajednici.Veoma je tesko ostvariti apsolutnu zavisnost malamuta od gospodara,i kad bi se to ostvarilo cena bi bila gubitak izrazene individualnosti rase.Malamuti se mogu lepo obuciti i cesto prijatno iznenade svoje vlasnike.Sta ako je gazda u nesvesti?Vecina sluzbenih pasa ostace pored gazde cekajuci naredbu koja nece doci.Malamutu bi u takvoj situaciji terbalo tri sekunde da shvati da gazda vise nije u igri,i narednih pet sekundi da sam odluci sta da preduzme.Ukoliko zelite da radite sa psom neophpdno je da se postavite kao vodja copora.To je veoma inteligentan pas kojem nikako ne terba popustiti,jer ni u coporima severnih polarnih pasa psi nikada ne prate vodju u stopu;minimum individualnosti je neizbezan i biva respektovan.Karakteristicno je za malamute da svaku naredbu ispunjavaju na sebi svojstven nacin isticuci time svoju individualnost.Tako,npr. pre ce shvatiti i ispuniti zelju vlasnika da ne sme preci ulicu nego komandu pored.Malamut moze da se koristi i kao pas cuvar ali je veoma tesko koristiti ga za psa za odbranu.To nikako nije ista stvar.U SAD se koriste za vodjenje slepih,otkrivanje droge,kao psi spasioci.Preporucuju se onima koji imaju dovoljno prostora za velikog psa i koji se ne plase zime,kise i izleta u prirodu.Ako ste dinamican tip,koji zeli prelepog i inteligentnog prijatelja ili izlozbenog psa,malamut je pravi izbor za vas.Ostavljati ga samog u kuci ceo dan je za njega najveca kazna.ovaj pas je poznat po nadimku-Snezna lokomotiva-. STANDARD(FCI No 243 USA) Malamut je krupan,snazan pas,cvrste gradje sa dubokim grudima i snaznim,kompaktnim telom.Glava treba da odaje visok stepen inteligencije.Siroka je i snazna u odnosu na druge primitivne rase pasa,ali mora biti u srazmeri sa telom kako ne bi davala nezgrapan i grug izgled.Lobanja treba da je siroka izmedju usiju,blago se suzavajuci prema ocima i zaobljena ka obrazima koji treba da su umereno rvni.Ceona brazda mora biti plitka.Linija od vrha nosa i vrha cela je skoro ravna i postoji tek blagi nagib na mestu gde se spajaju.Njuska mora biti snazna i masivna,u srazmeri sa velicinom lobanje i tek se blago suzava od korena do vrha nosa;usne cvrste;nos crn,gornja i donja vilica siroka sa velikim zubima;zubalo makazasto.Oci su braon boje,bademastog oblika,srednje velicine,koso postavljene na lobanji.Pozeljne su tamnije oci.Usi su srednje velicine ali male u odnosu na glavu.Gornji deo usiju je trouglastog oblika sa lako zaobljenim vrhom,siroko postavljenih na spoljnoj strani glaveDonji deo uveta se spaja sa glavom u ravni sa spoljnim uglom ociju,odajuci utisak kada su uspravne da vrhovi odstupaju od glave.Kada su uspravne,usi su blago nagnute napred,ali kada pas radi skoro su uvek povijene uz glavu.Vrat treba da je snazan i umereno povijen. Grudi treba da budu snazne i duboke.Telo snazno kompaktne gradje,ali ne prekratko.Ledja treba da su ravna sa blagim padom prema kukovima.Bedra treba da su misicava,greben se umereno spusta,prednje noge su misicave sa jakim kostiam i ravne do zgloba,koji treba da su kratki i snazni i skoro vertikalni,posmatrani iz profila.Sape su velike i kompaktne.Prsti cvrsto povezani i dosta savijeni,jastucici su debeli i otporni,nokti kratki i jaki.Treba da poseduju zastitnu dlaku izmedju prstiju.Zadnje noge su siroke i veoma misicve u butinam.Koleno umereno savijeno,skocni zglob sirok i jak,umereno savijen i pravilno postavljen.Zadnje noge,posmatrano iz profila,moraju biti paralelne sa prednjim nogama u stoju i pokretu.Peti prst je nepozeljan i otklanja se. Rep je srednje postavljen,na korenu prati liniju kicmenog stuba,veoma je odlakan,nosen na ledjima dok nije u poslu.Treba da ima izgled perjanice. Malamut treba da ima gustu,ne previse ostru zastitnu dlku koja nije ni preduga,niti previse mekana.Poddlaka je gusta,mastna i vunasta,2.5-5cm duzine.Boje se obicno krecu od svetlo sive preko svih nijansi do crne.Obavezne su bele fleke na stomaku,delovima nogu i lica.Treba da iam sare na licu koje se sastoje od kape prevucene preko glave dok je ostatak glave jednobojan,obicno siv ili beo,ili od maske.Bela strafta na celu,i/ili vratu kao i fleka na ledjima je dozvoljena.Postoji prirodna varijacija u velicini ove raes.Pozeljna velicina za radne pse preko 58.5cm do grebena za zenke i 33.9kg,a za muzjake preko 63.5cm do gerbena i 38.4kg.
  8. Otkrice predstave psa veoma slicnog jazavicaru u grobnici jednog faraona staroj oko 4000g.p.n.e. navodi na zakljucak da kratkodlaki jazavicar vodi daleko poreklo iz Egipatskog carstava.Kinolozi,medjutim smatraju verovatnijim da je ovaj pas nastao u Nemackoj,ukrstanjem niskonogog svajcarskog gonica tipa jura sa pincerom.Od kratkodlakog jazavicara nastala su druga dva varijeteta,koji se od svog predka razlikuju samo po krznu. Dugodlaki jazavicar nastao je u Nemackoj pocetkom XVI veka,ukrstanjem kratkodlakog jazavicara sa spanskim i nemackim epanijelima.Ostrodlaki jazavicar,zadivljujuce dobro prilagodjen za lov,zahvaljujuci gustoj dlaci koja ga stiti od hladnoce i trnja,nastao je u XIX veku,ukrstanjem izmedju kratkodlakog jazavicara,snaucra,dendi dinmont terijera i verovatno,skotskog terijera.U Francuskoj su jazavicari veoma cenjeni pre svega kao psi za drustvo,dok su u Nemackoj i Britaniji i dalje ostali lovci istancanog njuha.Ovi hrabri,izdrzljivi i krupni psi love lisice,vidre i jazavce.Iako su prvenstveno jamari,takodje mogu biti uspesni u lovu hajkama kao i krvoslednici,jer su posebno nadareni za potragu za ranjenim zivotinjama. Za isti varijetet prema tipu dlake vaze iste fizicke i psihicke karakteristike bez obzira na visinu.Jazavicari su nezni,posesivni i inteligentni.Ako zive u stanu postaju skloni gojenju i neophodna im je dijeta i fizicka aktivnost.Kad napune 5 godina neki jazavicari obolevaju od paralize zadnjeg dela tela,koja je posledica diskushernije i zahteva slozenu terapiju.Pored ovih problema jazavicari su,zahvaljujuci mnogobrojnim kvalitetima rasprostranjeni sirom sveta,pogotovo nizi varijeteti sa dugom ili kratkom dlakom.Kao sto narodna poslovica kaze-Najjaci otrovi se drze u najmanjim flasicama.-tako se to moze reci i za ove pse.Iako im je telo malo,srce im je ogromno.ZA danasnji izgled jazavicara treba zahvaliti nemackim uzgajivacima koji su ih selekcionisali iz raznih sojeva malih pasa.Pocetke selekcije ka danasnjem tipu nalazimo u uzgojima Von Dakea,Vildmana,Asbeka i Zinzenbrenera.Njihov rad je rezultovao prvim standardom jazavicara.To se desilo 1879.g.da bi prvi upisi jazavicara u Rodovnu knjigu bili datirani samim pocetkom njenog vodjenja u Nemackoj,godinu dana kasnije. Od jazavicara mozete ocekivati mnogo toga,ali i da sve to u nekom trenutku odbije da uradi kada to smatra besmislenim.U lovu se trudi da maksimalno ucestvuje u partnerstvu i sa lovcem dobro saradjuje.Zahvaljujuci svojoj mudrosti u okrsajima u lovu,radni vek jazavicara moze biti dosta dug.FCI je jazavicarima namenio zasebnu IV grupu.U njoj su razvrstani po velicini i dlaci.Tako imamo jazavicare normalne velicine(do 9 kg),patuljaste(do 4kg) i kunicare(do 3,5kg).Prema dlaci su podeljeni na kratkodlake,dugodlake i ostrodlake. Kratke noge ne smeju ometati pokrete jazavicara,cija je gradja istovremeno izduzena i zbijena.Ovaj pas ima dugacak,mrsav vrat i finu glavu koja se stanjuje prema nosu.Njuska mu je dugacka i prava,a nos suv,crne ili braon boje u skladu sa bojom dlake.Stop nije uocljiv.Oci su ovalnog oblika,inteligentnog i prijateljskog izraza,crvenkasto smedje ili crno smedje boje.Usi su veoma duge,zaobljene na krajevima,pljosnate i veoma pokretne.Postavljene su visoko i unazad i vise uz obraze.Grudni kos je ovalnog oblika,ledja kratka i kruta,slabine siroke,a sapi dugacke i zaobljene.Misicave prednje noge nisu potpuno paralelne i blago su okrenute ka spolja.Plecka i nadlaktica su iste duzine i obrazuju prav ugao.Podlaktica je kratka,zglob lakta debeo,a podlakticne kosti krupne.Sape su siroke i okrugle.Gledano otpozadi,straznje sape su su paralelne.Snazno misicavo bedro,produzuje se u misicavu nogu,sa sirokim i snaznim skocnim zglobom i izduzenim dosapljem,blago savijenim ka napred.Rep je postavljen u produzetku linije ledja i ne sme biti suvise savijen ili suvise veselo nosen. Dlaka kratkodlakog jazavicara moze biti jednobojna(ridje,po mogucstvu crvenkasto ridje),dvobojna(crno,smedja,siva ili bela,sa jarkocrvenim obelezjima iznad ociju,na bocnim stranama njuske,donjoj usni,u unutrasnjosti usiju,grudima,donjem delu nogu i repu) ili visebojna.Dlaka je kratka,ravna,veoma gusta i sjajna.Kod ostrodlakog jazavicara,dozvoljene su sve boje,a dlaka je slicno dlaci kratkodlakog jazavicara,samo sto je njegova dlaka gusta i ostra,sa brkovima koji ukrasavaju njusku i bujnim obravama.Dlaka dugodlakog jazavicara moze biti jednobojna,dvobojna i visebojna.Njegova dlaka je meka,duga i svilenkasta.
  9. Erdel terijer spada u grupu terijera. Kroz posed Jorksirske grofovije protice reka Er, a dolina koju ta reka stvara zovu Erdel, odakle i potice ime nejveceg terijera u psecem carstvu. Domaci pas erdelske doline bio je neodredjene boje i niskih nogu, a imao je ostru i tvrdu dlaku. Upotrebljavali su ga za lov na ribe, patke, zeceve, lisice, jazavce i pacove. On je postepeno selekcionisan da bi na kraju postao cuvar. U nastanku erdel terijera ucestvovale su sledece rase pasa: Otter-hund, velsterijer i engleski buldog. Ove tri rase cine osnovu erdel terijera. Neki tvrde da je u njegovom konacnom formiranju dodata i krv blek-en-ten terijera i kolija. To je zivahan pas, brzih pokreta, uvek spreman na bilo kakav pokret. Izraz ociju i nacin nosenja usiju i repa ukazuju na karakter psa. Pojedini delovi tela treba da su u skladu sa drugim, stvarajuci simetrican izgled. Pri pokretu noge treba da nosi pravo napred, tako da prednje noge budu okomite i paralelne sa trupom. Snagu pokreta daju zadnje noge, a savrsenstvo akcije zasniva se na tome sto terijer ima dugacke butine, a muskulozna golenica je povijena u kolenu, sto dopusta snazno izbacivanje skocnih zglobova. Prednje noge-posmatrane spreda-treba da se nalaze u produzetku linije, paralelne su, tako da je razmak izmedju laktova i izmedju sapa isti. Tesko je, kad pas nije u pokretu, odrediti da li ima neznatno isturene plecke, ali kada se krece, nedostatak se, ukoliko postoji, lako uocava jer prednje noge pokazuju tendenciju da se preplicu. Nasuprot tome, ako je pas uskih pleca, sape prilikom kretanja idu u stranu. Ako su skocni zglobovi okrenuti unutra (kravlji stav), kolena su okrenuta ka spoljnoj strani, sto ima za posledicu ozbiljan nedostatak u snazi pokreta. Ako su skocni zglobovi istureni, zadnje noge pokazuju tendenciju preplitanja. Lobanja treba da bude dugacke i ravna, ne preterano siroka izmedju usiju, i da se blago suzava prema ocima. Glava trebe da bude proporcionalno gradjena, sa jedva vidljivom razlikom u duzini izmedju lobanje i njuske. Lobanja treba da je bez nabora, sa jedva vidljivim stopom i suvim, ravnim obrazima. Njuska treba da je dobro ispunjena ispred ociju, ne prcasta ili da se naglo spusta ispod ociju, ali sa druge strane, fino gradjena glava ne treba da bude klinasta i gruba. Vilice treba da su duboke, snazne i misicave, jer vrlo je pozeljno da erdel terijer ima snaznu njusku, ali to ne znaci da vilice treba da budu preterano razvijene, da obrazi izgledaju obli i puni, posto puni obrazi nisu pozeljni. Usne treba da su cvrsto priljubljene, a nos treba da je crn. Oci su tamne boje, male i neizbuljene, za terijera specificno izrazajne, pronicljive i inteligentne. Usi su u obliku slova V, nosene sa strane, male ali u srazmeri sa velicinom psa. Gornja linija povijenog uva treba da se nalazi iznad lobanje. Vrat je prav, muskulozan, umerene duzine i debljine, postepeno se siri ka pleckama, ne sme da ima podgusnjak. Zubi su snazni, pravi i makazasti. Visoko postavljen rep nosi veselo. Dlaka je ostra i gusta, ojacana kratkom i mekom poddlakom. Dlaka je crveno-smedje boje sa velikim crnim ili tamnosivim plastom. Vunasta dlaka, lose drzanje repa ili usiju, crne oznake na usima ili plast koji se suvise siri po nogama, smatraju se ozbiljnim nedostatcima. Visina muzjaka je od 58-64cm,a zenke od 56-61cm.Tezina je oko 20 kg.