timon

Fox Terrier (FCI: 3.1-Smooth (12), Wire (169)) 4. deo

Recommended Posts

Eto, kao da sam bio prorok... :grin:

 

Došao je i Pannonia Terrier Show, i šta mislite šta se desilo? Pa, BoB je dobio upravo pas suprotno onome kako bi trebalo da bude. Evo, slike iz finala, za BOB. Pogledajte navedene prikaze iznad, uporedite sa ovom fotografijom, i to je to. Dalji komentar nije potreban. 

 

 

p4062265resize.jpg
 
S R A M O T A
 
 
Sa desne strane je Oda Oxa Naomi, Excellent I, razred šampiona, klupski pobednik na Pannonia Terrier Showu. Sa leve strane je 7f4bc40dedbfe920bb84a7fbf03aca9e.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

POSTOVANI DRUGARI DA SE I JA MALO UBACIM U DISKUSIJU

Kao prvo zbog katastrofalnog ponasanja odredjenih ljudi na Pannonia Show-u ne znam da li ce ikoga biti sledece godine osim zna se vec koga,onoga ko ima debeo obraz da se sa dukelom pojavi i pobedi SRAMOTNO,a pri tom misli da ce neko drugi odustati od takmicenja ali se tu vara

JA SAM BIO PROSTO SOKIRAN ODLUKOM SUDIJE ZA MOG PSA,A POGOTOVO IZBOROM ZA RASU,SAMO IMAM DA KAZEM VELIKA SRAMOTA I DA TREBA OBRATITI MALO PAZNJU I TOME STATI NA PUT

Share this post


Link to post
Share on other sites

@  Rassatut

 

Po "reakcijama" na ovu sprdnju, na ovoj temi, možeš jasno da uvidiš o čemu se radi. Ljudi su prepuni bezrazložne ljubomore, pakosnog likovanja, prećutkuju laž i prevaru, a ćutanje je kao što znamo znak odobravanja. Koliko volim foksterijere, toliko mi se ponekad gadi kakvi ih sve ljudi imaju. Prosto ne mogu da povežem plemenitog, hrabrog, srčanog i inteligentnog psa sa kukavicama, podlacima, lošim i beskarakternim ljudima. 

 

Samo, kada dođe vreme, kada se sve istera na čistac, i kada krene priča - "Pavle bio si sve u pravu", svi "ćutolozi" bolje da ostanu što dalje od mene. "Dobrobit rase", šta je to? Koga to još interesuje? Sve "ljubitelj do ljubitelja", moj do mojega...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, da ne izostavimo i zvaničan izveštaj.

 

Pannonia Terrier Show 2013. "Sudija": John Canty (Irska), "stažista": Zita Šarnjai (Srbija)

 

Pobednik otvorenog razreda Excellent 1, CAC, "BoB" Black Baron Fekete Domino, vlasnik, odgajivač i hendler: pal paroci

 

 

33950611.jpg
 
62822959.jpg
 
86480353.jpg
 
 
Razred šampiona, Oda Oxa, Excellent 1 (valjda je i BOS, ili to nema... 'bem li ga), odgajivači: Češljarov/Bakajić, vlasnik: Pavle Barta
 
naomica.jpg
 
 
Razred intermedija, Alf, Excellent 1. Odgajivač i vlasnik Oszkar Horvat
 
alfzm.jpg
 
Otvoreni razred, Skipper, Excellent 2, odgajivač: Danilo Vojvodić, vlasnik: Dragana Magovčević
 
roki.jpg
 
 
Otvoreni razred, Zenith of Assuming Arabesque, Excellent 3 odgajivači: Bakajić/Češljarov, vlasnik: Radoslav Tutorov
 
zenits.jpg
 
Uploaded with ImageShack.us

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo i prvih posledica dešavanja navedenih u prethodnim postovima. Na specijalci u Rumi, samo dva foksterijera (bolje reći jedan i po), ali nije to, već je šteta što se u konkurenciji Travella Stage Stara nisu pojavili naši najbolji psi, već je srpski uzgoj predstavljao pas ispod svakog nivoa, nedostojan neke seoske smotre. Umesto da to bude foksterijerski festival, ljudi su odustali. Mi konkretno nakon Panonije nismo želeli da doživljavamo onakvu sramotu. Da smo znali da će sve biti čisto, došli bismo. Samo mogu da kažem - šteta. 

 

Travella Stage Star

 

stagestar.jpg

 
sstary.jpg
 
ofarbani parocijev pas
dzukac.jpg
 
Ovo vredi videti  (lmao)  (funny)  ovaj se spotiče LOOOL
 
 
I malo podsećanje, pa ko želi neka uporedi pse... 
 
 
Edited by Mournblade

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da ovaj pas ne nosi ime koje nosi, sada bi neki naši "eksperti i poznavaoci" rekli: "kratak mu vrat", "ne valja glava", "dugačak bre.."   (mooning)

 

Multi BIS CH Travella Stage Star

 

 

starlc.jpg
 
Uploaded with ImageShack.us
Edited by Mournblade

Share this post


Link to post
Share on other sites

 
Pa nemam reci pa kako cika Palika da izgubi na svom prostoru (lmao)  bas mi ga sad nesto zao....Pas Travella Stage Star je ok sad vidim koliko su nasi psi dobri,jako sam ponosna na nase face...A odziv KATASTROFA kakva sramota ali neka nadam se da se nece niko pojavljivati i u buducnosti neka se gosp.Paroci takmici sam sa sobom (police)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iz knjige "British Dogs, Their Points, Selection, And Show Preparation" W.D. Drury (1903.)

 

 

 

Foksterijer je pasmina o čijoj se evoluciji diskutovalo možda žučnije nego oko bilo koje druge. Neki autori naginju ka tome da pripisuju najveće zasluge modernim odgajivačima, što se tiče krajnje, izbrušene forme, ali ipak, većina smatra da je i pre pola veka i dalje u prošlost, bilo takođe veoma dobrih pasa.



Gospodin T.H. Skot, koji je doprineo štivu o foksterijeru u prvom izdanju knjige „British Dogs“, i čije mišljenje se veoma ceni, je napisao sledeće u vezi sa ranom istorijom pasmine: „Među svim onima koji su pisali o foksterijerima poslednjih godina, čini se da se niko nije posvetio suštini materije, i rekao nam bilo šta u vezi sa postankom i ranom istorijom ove pasmine. Generalno mišljenje koje preovlađuje je da su foksterijeri proizvod modernog vremena, i ova ideja je bez bez sumnje usvojena na način gde su njihove lažne imitacije proizvođene, a zbog neznanja sudija su dozvoljeno različiti i suprotni tipovi da bi se našao omiljeni. Pravi foksterijer nije moderna pasmina.“


Gospodin Dž. A. Dojl u  svom doprinosu knjizi Vero Šoua „Book of the Dog“ kaže: „Starost i tačno poreklo modernog foksterijera se nalaze u popriličnom mraku.“


Oba autora su prepoznala teškoće u pojašnjavanju porekla pasmine, znajući da postoje karike koje nedostaju u lancu dokaza sve do današnjih dana.


Mada su mnogi autori utvrdili da je moderni foksterijer potomak starog „lovnog psa za lisice i jazavce“ dr Kajusa, niko ne insistira na direktnom rodoslovu bez mešanja krvi, već se oslanjaju na zaključak izvučen iz činjenice da kroz vekove od vremena Kajusa, pa čak i vekovima pre njega, da je terijer upotrebljavan za isti posao, i to je oduvek bila praksa kada su u pitanju životinje namenjene za neku svrhu, uz neprestano unapređivanje za određenu vrstu rada.


Takvi pokušaji su rezultirali nekim modifikacijama, ali je rad pasa ostajao isti. Lisice i jazavci u svojoj formi, prirodi i navikama se nisu promenili. Pas korišćen za njihov lov je morao biti određenog karaktera i tipa, bez obzira na ne toliko značajne promene.


Reč „terijer“ je francuskog porekla, izvedena iz latinskog „terra“, što jasno govori da je reč o psu koji lovi pod zemljom. Prefiks „foks“ vezan konkretno za ovu pasminu, takođe pokazuje za kakvu vrstu lova je prevashodno bila selekcionisana.


Dr Kajus nažalost, nije dao opis terijera. On nam je podario jasnu sliku psa u radu. Pišući o lovnim psima, on je terijere stavio između „zečara“ i „krvoslednika“ ovim rečima: „Još jedna vrsta postoji koja služi za lov na lisice i jazavce, i nazivamo je „terarima“, jer kao što feretke love zečeve, oni se uvlače u jame gde isteruju i grizu lisicu i jazavca, na taj način da ih ili raskomadaju svojim zubima, oblajavaju ih ispod zemlje, izvlače ih silom, ili na drugi način ih nateraju van brloga, iz koga beže tražeći spas upadajući u mreže i zamke postavljene preko rupa.“


Nažalost, dr Kajus nije dao jasan opis ovih terijera.


U knjizi „Britanski lovac“ Semjuela Hauita objavljenoj  1812.  postoji kolekcija od sedamdeset oslikanih panela, gde broj 40 prikazuje terijera sa pacovom u ustima. Pas je crni s paležom, s prirodno podignutim ušima i kratkim, skladnim, navodno nekupiranim repom, debljim u korenu nego što je slučaj sa našim izložbenim primercima, koji se sužava u finu tačku. Tri terijera koje je nacrtao Rejnagl a izgravirao Skot su snažnije građe od onog kojeg je nacrtao Houit. Jedan od tri terijera nestaje u lisičijoj ili jazavičjoj jami, drugi je tamne boje sa belim vratom i šapama a treći je beo sa crno-smeđom glavom i oznakom na pozadini. Predstavljena kuja je žućkasto šarena. Dva psa imaju prirodno podignute uši, a repovi ukoliko su kupirani, kupirani su neznatno. Dlaka je, što se dužine tiče, negde između modernog kratkodlakog i oštrodlakog foksterijera.



Poslednje godine osamnaestog i prve godine devetnaestog veka, čini se da su bile vreme kada je foksterijer koji veoma liči na današnjeg, počeo da se drži kao ukras i iz zadovoljstva, ali i za potrebe sporta. Sasvim prirodno, što je pas bio bliži i intimniji sa čovekom, više se pažnje obraćalo na njegov spoljni izgled. U „The Sportsman’s Cabinetu“ se govori o tome: „pretežno iz mode, gajeni su u svim bojama“. Dalje, spomenuta bela kuja sa oznakom je bila tvorac „izuzetnog potomstva“, a njeno leglo od sedam kučića je prodato za 120 gvineja, što je bila veoma visoka cena u to vreme. O jednom od njih je Taplin napisao: „Ovo su rasniji psi male vrste nego bilo gde u Engleskoj“. Bilo bi izuzetno interesantno kada bi se pronašao trag štencima, kada bi se pronašli njihovi potomci, kada bi se utvrdilo da li je sačuvana čistoća linije. Potraga za činjenicama i zapisima je bila bezuspešna, ali činjenica da se obratila pažnja na ovu temu ipak donosi neke informacije zainteresovanima. Čini se da nema dostupnih zapisa iz kojih se može utvrditi istorija varijeteta sa lovačkim bojama (beli s oznakama), iz kojeg su nastali današnji psi, ali ono što smo saznali je početak vremena selekcionisanja.



Kao što je ranije primećeno, gospodin T. H. Skot je mišljenja da foksterijer nije moderna pasmina, a dokazi autora sve do prve dekade prošlog veka potvrđuju njegovo mišljenje. Ono što je indikativno je da su forma i boja današnjih terijera postojale čak i ranije, i da je rasna selekcija postojala u prošlosti. Skot piše 1876. da je siguran da uzgoj najcenjenijih postojećih linija traje već četrdeset godina, što nas vodi u vreme Lorensa.



Pre napuštanja ove zanimljive teme, neki dodatni dokazi mogu biti predstavljeni, a to je da su postojali foksterijeri pre više od trideset godina koji su se nalazili na izložbama i koji su u radu bili superiorniji u odnosu na svoje moderne rođake. Dalje, izjava koja će biti citirana je došla od cenjenog člana Kennel Cluba, uspešnog odgajivača i izlagača jednog varijeteta, na koju se često poziva da bi se dao sud o pasmini. Njegovo ime je gospodin Harding Koks, čije je pismo 1897. pod naslovom „Opasnost za pse“ vredno spomena i razmatranja i kada su u pitanju današnji odgajivači. On je rekao:


„U ranim sedamdesetim, postojala je reakcija protiv neurednog i stamenog terijera – „cigle sa četiri sklepana ugla“, kako je šaljivo nazvan. Reakcije su bile svake vrste, dovođene do ekstrema. Došao je dekret da foksterijeri moraju da imaju uzak grudni koš i iskošena ramena. Dobro! Ali šta je bila i šta jeste posledica? Danas imamo pse koji su toliko uski u frontu, toliko iskošenih ramena, da kao prirodnu posledicu imaju ravne bokove, slaba zadnja rebra, duge slabine, klinaste i slabe udove, sa dovoljno dnevne svetlosti ispod njih da bi se apsorbovalo norveško leto. Ovo nije prvi put da sam uznemirio entuzijaste koji žive u zabludi i čija je ambicija da uzgoje terijere koji žive sa lovačkim psima. Neću nimalo oklevati da kažem da nijedan pravi foksterijer ne bi mogao da lovi sa bilo kakvim čoporom goniča. Kada goniči prate trag ili ispituju vetar, prijatelj Džek može biti tu, ali će on uskoro zaostati kada se glave usprave a  krma spusti. S druge strane, snažno građen mali terijer iz starih vremena je uvek dovoljno brz da prati, a kada je plen markiran, on će se pojaviti na sceni, dok se goniči i pratioci odmaraju. Ponovo, tvrdim da za svrhu podzemnog lova, i ostanka pod zemljom koliko je potrebno, podržaću dobro izbalansiranog, čvrstog terijera, sa dobrim grudima i rebrima u odnosu na bilo kojeg uskog, dugonogog i tankog psa iz današnjeg izložbenog ringa.
 

S obzirom da je gospodin Harding Koks pisao o foksterijeru gotovo u isto vreme kada je gospodin Skot ispisivao svoje redove, to je doprinos prvog još interesantniji. Potonji je već utvrdio da je pas pedeset godina pre 1876. bio jednak terijeru tog vremena.


Gospodin Harding Koks je na jednom drugom mestu takođe pisao u vezi sa uskim grudima foksterijera koje su postignute na uštrb dubine i snage rebarnog luka, a onda i snage slabina i udova. On navodi kako se „danas retko vidi pas sa dobrim rebrima i kvadratičnim udovima“. To što mnogi od naših današnjih foksterijera imaju slab zadnji deo i kravlji stav može se videti na izložbama, a takva slabost je posebno vidljiva kada se pas kreće.


 

Imamo još jednog foksterijerskog entuzijastu čije je praktično iskustvo, što se rada tiče, možda nenadmašno, a reč je o časnom Džonu Raselu, osnivaču poznate linije foksterijera. Njegovi psi su držani sa specifičnom namenom – kao asistenti goničima, i puštani su isključivo na lisice. Autor sjajnih memoara ih opisuje kao stabilne kao što su njegovi najodaniji goniči, tako da lov sa njima, bilo nad zemljom ili ispod nje, daje lisici male šanse da ne bude pronađena. Dve stvari su očigledne – da su bili izuzetni u posebnoj vrsti rada kojeg je Rasel zahtevao od njih, i da nikada nisu, s obzirom da su prvenstveno bili radni psi, osramotili izložbeni ring, čak i do dana današnjeg. Ispod je slika poznate kuje Trump, koja je postavila osnove linije čija hrabra dela u lovu čak ni vreme nije uspelo da načne. Kupljena od mlekara iz Oksforda, ona je bila ideal foksterijera za Džona Rasela, a donela mu je slavu kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Autor je u mnogo navrata nastojao da sazna nešto u vezi sa precima ove čuvene kuje, i sproveo je istrage u mnogim pravcima. Mada je uspeo da sazna ime čoveka od koga ju je Rasel kupio, čak ni najstariji stanovnik se nije sećao ničega sem da je čovek bio poznat u kraju po svojim psima.


Trump je opisana kao bela kuja sa tamno smeđom oznakom preko očiju i ušiju, dok je slična tačka, ne veća od kovanice, označavala koren njenog repa. Dlaka joj je bila gusta, polegnuta, nešto oštrija, dobro ju je čuvala od hladnoće i vlage, ali nije bila duga poput one kod škotskog terijera. Noge su joj bile prave kao strele, šape perfektne, slabine i izbalansiranost čitave strukture su naglašavale čvrstinu i izdržljivost, dok je veličina i visina životinja mogla da se poredi sa potpuno odraslom ženkom lisice.



Rasel je za svog života mogao da vidi šta znači kanonizacija terijera koje je tako voleo, ali je gajio malo simpatija za moderne proizvode koji su se izlagali na izložbama pasa. I zaista, u jednom razgovoru s prijateljem, koji je bio delegat na jednoj izložbi foksterijera u kojoj je učestvovalo 150 pasa, on je rekao: „Retko ili gotovo nikada ne viđam prave foksterijere u današnje vreme. Toliko su pomešali druge krvi sa pravom da ukoliko ne bi bio informisan, profesoru Belu bi bilo teško da otkrije kojoj pasmini ovi nazovi foksterijeri zapravo pripadaju.“



Sem tipa dlake, dva varijeteta foksterijera se malo razlikuju, ukoliko uopšte i ima razlike, mada je kratkodlaki popularniji od svog oštrodlakog rođaka, bar kao izložbeni pas i pas za pratnju. Za potrebe sporta, potonji je obično poželjniji od prvonavedenog. Delimično izlagan od strane nekih lovaca, oštrodlaki foksterijer nije, kako se to obično misli, odabran zbog svoje superiorne stamine ili hrabrosti, već samo zbog dlake. Odgajivači ponekad mešaju dva varijeteta da bi generalno popravili dlaku.


Svako ko drži radne terijere, i ko ima moć zapažanja, teško da može a da ne bude svestan prednosti dlake otporne na hladnoću i vodu, što je važno kada su psi pozvani da izvrše mukotrpne dužnosti pod različitim klimatskim, i drugim uslovima. U jednom slučaju pas može da radi satima izložen hladnoći i vlazi, dok u drugom, koliko god da je „gejm“, on će značajno da propati, jer niti može da skloni vodu sa sebe, niti mu je dlaka dovoljno gusta da se nosi sa teškoćama koje donosi potera za divljači. Takav pas može čisto biti ispomoć ili asistent goničima prilikom lova na lisicu ili vidru.



Po svojoj prirodi, naši izdržljiviji terijeri su obezbeđeni „odećom“ koja im omogućava obavljanje dužnosti. Čovek, u svojoj mudrosti, frekventno se trudi da unapredi ono prirodno što se tiče dlake, u cilju da pruži, u skladu sa svojim idejama, bolju pojavu ovog ili onog varijeteta, a rezultat je da se psi koji imaju tešku dlaku „trimuju“ pre izlaganja sa malo nade u uspeh u izložbenom ringu. Bedlington terijer dobro pokazuje o čemu se radi. Da bi bio u takozvanoj „izložbenoj kondiciji“, ovaj gejm terijer mora biti oslobođen svoje prirodne dlake, ili makar dobrog dela. Takav je slučaj sa mnogim drugim pasminama, uključujući i foksterijere.



Zapravo, trimovanje je u prošlosti bilo u velikoj meri odgovorno za inferiornu poziciju oštrodlakog terijera u odnosu na kratkodlakog. Odluke Kennel Cluba u vezi sa tim i trud da se eliminišu neke nepoželjne karakteristike kroz uzgoj, imale su tendenciju da povrate nešto od izgubljenog poverenja ljubitelja pasmine. Zbog svega toga, rad takozvane „sobe za čupanje“ je još uvek od prevelikog značaja, tako da je vešt grumer  u velikoj meri zaslužan za pozicije na listi nagrađivanih pasa. U kombinaciji sa trimovanjem, teškoća prilikom uzgoja zaista dobrih primeraka oštrodlakog foksterijera je doprinela tome da bude manje popularan.  Uprkos navedenom, oštrodlaki foksterijer je danas popularniji kao izložbeni pas nego ikada ranije.


Ne sme se zaboraviti da prilikom procene stepena popularnosti vezano za dva varijeteta, da je kratkodlaki startovao značajno pre oštrodlakog. Prvonavedeni je dobio klasifikaciju na izložbama deceniju pre potonjeg koji se mogao pronaći u šarenolikim kolekcijama. Uzgojne knjige i stari izveštaji sa izložbi nepogrešivo to dokazuju: Dok je dalje dokazivanje potrebno za utvrđivanje popularnosti, ono je ipak postavljeno ostvarenim cenama. Kratkodlaki, čak i u počecima izložbi pasa, je ostvarivao dobre cene, dok su se za oštrodlakog brojali šilinzi tamo gde su se za kratkodlakog brojale funte. Oštrodlaki je smatran odgovarajućim kompanjonom putujućeg lovca na pacove. Kada je dobio pečat za varijetet, čak nije bio tačno lociran na listi pasmina, jer je klasifikovan kao „nelovni“ pas. Iz našeg ličnog iskustva sa pasminom, i iz onoga što smo mogli da sakupimo od odgajivača iz prošlosti, on je baš to i bio – lovni pas. Današnji oštrodlaki varijetet zauzima potpuno drugačiju poziciju, mnogo je cenjeniji od stručnjaka i jednako je vredan kao kratkodlaki.


Dva šampiona iz tog doba, tada nazvani "modernim šampionima":

 

Kratkodlaki - C. Houlker's Adam Bede

45462525.jpg

 
Oštrodlaki - W. Howard Swingler's Barkby Ben
44023915.jpg
 
Uploaded with ImageShack.us

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

zadivljujuce je da uprkos svemu nisu postali psi za ukras. Da i danas vidim praoca NLTa u njima. Nijedna druga FCI rasa nije odolela. Mada ipak treba povesti racuna. U poslednje vreme se proces "deworkizacije" ubrzao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jeste, mnogo štetnog uzgoja ima, ali to su ipak pojedinačni slučajevi. Niko nije slep. Može pas da ima ne znam kakve titule, ali pravom poznavaocu je dovoljno njegovo oko da uvidi koji je pas pravi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mournblade da li mozete nesto vise reci o tim radnim psima sa slika ? Iz kojih su zemalja,kakve ispite imaju i na koju divljac? Kao lovac i ljubitelj kratkonogih pasa voleo bih da cujem koju rec vise o tim psima a i prateci ovu stranicu vec neko vreme mislim da imate takvo znanje i entuzijazam da mi mozete odgovoriti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovi koji su na slikama su iz Rusije, jamari, dakle rad na lisicu i jazavca. U bivšim zemljama istočnog bloka su nakon II svetskog rata ostali mnogi psi čija je namena pre svega bila radna, i koji su nastavili u tom maniru da se selekcionišu i dalje, jer kod njih nije bilo izložbi kao na zapadu. Iz tog razloga je kod njih temperament u većoj meri sačuvan (zapravo zadržan) nego u kontinentalnoj Evropi, a posebno u odnosu na V. Britaniju. Nemci su dosta radili sa foksterijima i zadržali su dobar temperament generalno. Česi su takođe imali izuzetno dobre radne foksterijere. Ja sam devedesetih imao psa te krvi, i to je bila posebna priča. Takvi psi su danas izuzetno retki u smislu oštrine, snage, gejma itd. Čak i među NLT-ima su retki psi koji bi mogli da mu stanu uz rame za neke stvari.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Mournblade,nisam znao da su imalo tako dobre foxove na teritoriji bivse DDR. Prateci neke Slovacke i Česke sajtove u vezi utakmica na DS primetio sam da privode tamo i po kojeg kratkodlakog foxteriera pa ako ih danas neko ima radnih u nasoj blizini da kazem,verovatno su to pomenute zemlje centralne evrope a verovatno i susedna Madjarska iz cijeg sam uzgoja vidjao ranije po nekog psa.Prve smooth foxteriere koje sam ja video sredinom osamdesetih bili su psi jednog lika iz Smederevske Palanke.Bio sam odusevljen temperamentom tih pasa iako nisu vodjeni u lov.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@ ivanfox

 

Nema na čemu. I dan danas se može napraviti dobra selekcija među foksterijerima. Ima mnogo pasa sa dobrim urođenim osobinama, ali oni su mahom ljubimci. Česi i Slovaci rade i sa kratkodlakim i sa oštrodlakim. I u Mađarskoj verujem da ima dobrih radnih pasa. 

Englezi su imali specifičan sistem ispita temperamenta. Pošto izložbeni šampion košta mnogo novca, nije smeo biti oštećen u lovu, ali su zato njegova braća i sestre testirani. To je bilo nekada, sada mislim da toga tamo više nema. Međutim, da ima izuzetnih foksterijera, ima. Ono što ja znam je da se s njima lovi i u Francuskoj, Nemačkoj, ali i Rumuniji, Bugarskoj...

Share this post


Link to post
Share on other sites

amiaca,daj neku fotku da vidimo tog tvog "švabu" ako moze. zanimljivo stoji to štene,podseca me na scene iz filma "priča o ip menu" ono kao kung-fu majstori.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Registruj novi nalog

Prijavite se

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now