Sign in to follow this  
timon

NLT - Nemacki Lovni Terijer (Deutscher Jagdterrier ) 13.deo

Recommended Posts

Posle dugog vremena sam procito dva vezana posta koji su bas zahtijevali samu paznju citanja i cestitam Bori i Kmilanu ja sam u pocetku svog ozbiljnijeg bavljenja sa NLT imao jednu kuju Dasu Savis koja je bila od Mig vom Eihofom i Hule Savis a moj kum je imao njenog brata Dika, u to vrijeme kod nas Terijer sa papirima bilo misaona imenica a jos placen tadasnji 700 dinara ili ti 100 maraka a ljudi su radili i po citav mjesec za te pare i manje. Prvo moje vodjenje kuje na parenje je bilo bas te kuje Dase pod frizerovog Kana i dobijeno 9 kucica koji su bili vecinom dosta ostri mada sama kuja i nije bila znala je da odlaje a i da odradi dobro divljac al u jamarenju je bila doktor. nisam ljubitelj dugi tekstova pa cu da skratim jedna od cerki u kasnijem parenju sa Komovim sinom je dala psa Jenkija Frizervalda pas preko 25 utakmica uvjek u vrhu a nikad titula a njena sestra parena sa mojim muzijakom Zambom Frizervaldom dobijena je kuja Goga oko 20 utakmica brzinki i jedna rovaska ako ne grijesim, prava zubarka zenka koja je uvjek lisicu drzala za zube i veoma ostra kuja, sa kojom se lovilo sve od prepelice, fazana, zeca, pa do jamarenja i tako svake godine do njene smrti, a iza sebe je ostavila dvoje pasa koji se isto tako koriste za sve vrste lova

Share this post


Link to post
Share on other sites

Off topik. Niste Vi tema.

Pravite pse kakve volite, radite svojom glavom ali nemojte nikad reci da to sto vi propagirate MORA da bude i pravilo. Naravno da pas i sa 2,5 moze biti priplodnjak isto kao i onaj sa 50 puta 4+1. naravno da vam nijedna uzgojna komisija ne moze narediti sa kojim psom morate pariti, komisija je u klubu u funkciji pisara i vodjenja statistike, njihovi predlozi mogu samo biti savetodavni a nikako i naredbodavni. Svaki pas koji polozi odredjene ispite koje propisuje klub tj. K.S.S. ma sa kojim ocenama a uz to da dobije prelazne ocene dlake i forme nazivace se priplodnjak. Kada se bude ustanovilo da je u priplodu ekstra los dotle ce vec napraviti nezapamcenu stetu. Za sad je to tako a kad se nesto promeni onda cemo pricati o tome. pz. Bora Sirijus

Share this post


Link to post
Share on other sites
............Lex. Izuzetno lovan pas jos kao vrlo mlad sa 3 meseca poceo da s zanima za povrsinski rad,sledoglasno terao sa 4 meseca a vec sa 5 moglo sa njim da se solidno lovi.pas nije imao ostrine na jazavcu, pa je kiksao na vise utakmica kao i na svestranoj posle cega je i zavrsio sa uzgojem kod mene. Kako je odradio svestranu takav je ustvari i bio. Sledoglasno4h, vlecke 3 i 4, izvlacenje iz rova 4 glas na resetke 4 voda 4h krvni trag 3 lisica 4+1 i kad je trebao biti ubedljivo prvi jazavac 2,5.I da napomenem on nije odhjranjen u okolini Sombora sin je od Ingo Eichoof i Juta Eichoof Sa ostrim kujama dao odlicne pse kao sto su Ringo od Milosavljevica i Nec pas Dragana SUmara iz Samosa U petoj godini postao ujedljiv pa sam ga sklonio.

...dobar primer kako se,i u kom smeru razvijao srpski odgoj Nlt.Umesto da ovakvi psi budu perjanice uzgoja,mislim na pse sa ovakvim ocenama,oni su živote proveli loveći pacove po senjarama,prepuštajući svoje mesto priplodnjaka "šampionima"...tako je to bilo,pa smo danas tu gde jesmo,nigde,a mogli smo da budemo gde smo hteli.Ovde se ne radi o Bori kao odgajivaču i ovom konkretnom psu,nego o principu koji traje decenijama.Takvi psi na žalost nisu interesovali skoro nikog,ali su oni koji su uvek "mogli" da urade obe divljači maksimalno,uvek dobijali prvenstvo parenja.I ako često,sem tog,nisu imali nikakav drugi kvalitet,i trebali da padnu na stvarima na koje se uopšte nije obraćala pažnja,a jednako su važne.Vodljivost se nije ni ocenjivala,u vodu se ulazilo često uz pomoć kubika bačenog drveta ili kamena,glas se ocenjivao kao sledoglasnost(što nema veze jedno sa drugim),istrajnost na tragu kako je ko hteo i shvatao...i tako dalje i tome slično.Za nikoga u takvom sistemu nema sreće na duge staze,a koliko je to ljudi shvatilo ili nije pokazaće vreme.

Arrivederci...

Edit - Bez provokacija.

Ovde pricamo o psima,nista licno.I pricamo izmedju ostalog kao clanovi istog kluba ja kao obican a ti rukovodeci kadar koji treba da profilise smer kretanja daljeg odgoja.Posto je ovo gore napisano usmereno ka unistavanju i urusavanju kvaliteta NLTa u Srbiji edit - bez personalizacije. Vidis taj Lex vom Eichhof je jedan obican lovni pas,koji nije imao ni prosecnu ostrinu i kao takav u jednom ozbiljnom klubu mora da ima OGRANICEN BROJ PARENJA NE VISE OD 2 GODISNJE,da ne bi napravio stetu koju su pravili njemu slicni psi godinama u nazad.Opet neka prica o ostrini na obe divljaci,itd,itd.Dokle vise da se ponavljam,a u prethodnom postu i elaboratu o EICHHOF psima sam ti napisao i objasnio i namerno dosao do ZABCA ,koji je uzet samo kao primer ,da ti pokazem da je pas bio i OSTAR I LOVAN I SLEDOGLASAN I VODLJIV I LOVNO UPOTREBLJIV ALI OSTAR I RADIO JE DVE DIVLJACI I ISAO NA UTAKMICE.Pa dokle vise da pricamo o losim psima kako ih vi presipaci nazivate kasapinima i o svemu sto je bilo lose a bilo je dosta toga loseg.Zasto se poistovecuje sa ostrinom odmah neki prateci problemi kojih je bilo i bice.Zato postoji klub da zavede red na svim nivoima i ja to podrzavam.Ali klub koji ce voditi racuna i sacuvati OSTRINU I SVESTRANI RAD nikako klub koji ce dozvoliti da se stvaraju psi manekeni,kratkonogi gonici koji nemaju ostrine.Jedan takav ozbiljan klub mora da kontrolise koji pas i koliko pari,da upucuje clanove da pare svoje zenke pod pse koji su OSTRI I SVESTRANO UPOTREBLJIVI kada to kazem mislim na sve discipline pa i divlju svinju naravno.Da pare sa psima koji polazu ispite utakmice u I nagradnom razredu.Da animiraju clanove da se sto vise pasa i ispituju kako bi se znalo pravo stanje kvaliteta.Da pronadje nacina da se proverava ostrina bar 10 puta na obe divljaci.Da se zna koliko je koji pas sledoglasan,vodoljubiv,itd nista tu nije sporno.Ali mora da se zna pravo stanje bez ruzicastih naocara koji pas koliko vredi i mogu da pare na nivou kluba i da dobiju neogranicen broj parenja samo MAXIMALNI PSI KOJI TO I DOKAZU NA ZVANICNIM MANIFESTACIJAMA i tek onda kada se potvrdi na nivou kluba moze da pari.U cemu je problem da ako neko recimo ima psa sa kojim krece da lovi i lovi,da istog izvede i ispita u svim disciplinama,na klupskom nivou,potvrdi kvalitet naravno i ostrinu sta je to toliko tesko i problematicno?Sta ima lose u takmicenjima?Znam ja sta je i reci cu ti.Tu maske padaju recimo kada nejavi zeca na oranju nece moci da kaze da je sledoglasan,kada pobegne od svinje kako moze da pari pas koji bezi od svinje?Kada laje na lisicu ili jazavca itd,itd,itd?Takvi psi nece moci da pare i klub to treba da sankcionise i uvede red.To je problem Smiljanicu i ima mnogo problema i ovo je mnogo siroka tema o kojoj se da pricati nasiroko i zahteva KONCENZUS SVIH.Nije NLT u Srbiji privatna svojina da neko pokusava da nametne svoje misljenje i to jos pogresno.Podrzavam zavodjenje maksimalnog reda u rasi na nivou kluba,ali zapamti OSTRINA JE NA PRVOM MESTU a sa njom i lovna upotrebljivost.U Srbiji ima takvih pasa a oni nisu nikako Lex von Eichhof ,vec psi poput ZABCA i njemu slicnih i Srbija treba da stvara nove ZABCE OSTRE I LOVNO UPOTREBLJIVE.Edit.Da presipaci pas moze biti MAKSIMALNO OSTAR SLEDOGLASAN VODOLJUBIV ODLICAN NA SVINJU jer ja sam ih imao i imam ih sada,a i gledao sam mnogo mnogo opakih NLTa koji su bili fantasticni i u daljem odgoju cu se truditi da ih imam u pedigreima svojih pasa.

Ps.Opet kazem nista licno ali kada ste napravili klub i zelite da zavedete red postavite sve na zdrave osnove jer ovo je Srbija,i ovde ima puno talentovanih odgajivaca nigde ih na svetu nema kao u Srbiji i nemojte ih omalovazavati.Srbija i nasi psi su centar ne sveta nego univerzuma.

Ps.Ako neverujes u ovo o cemu ti pricam pitaj kinoloskog sudiju koji je visoki kadar Balkan kluba Vladu Djuricica Frizera sve ovo o cemu sam ti pisao moze ti objasniti jer i on je imao vise opakih pasa i OSTRIH,SLOGLASNIH,i sve u svemu lovno upotrebljivih mozda njemu vise verujes i siguran sam da deli moje misljenje o svemu ovde o cemu sam ti pisao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kmilan i da je tako kao sto kazes da se psima sa srednjom ostrinom ogranici parenje na dve kuje godisnje[ sto ja mislim da je glupo] kako ces doci do toga danas koji je pas ostar? Kako cemo sa onim lovcima i clanovima kluba kojima ostrina bas ne treba, koji ne zele da im potomci budu krvavi i po ceo dan u prirodnoj rupi umesto u lovu na fazana? Kako cemo da ogranicimo parenje ljudima koji nisu u klubu ili su u drugom ili trecem klubu? Da li znas da su nemci nekom psu zbog ostrine uskratili parenje? i kako bi ti kao vodja uzgoja u nekom klubu uskrativsi parenje nekom priplodnjaku na 2 godisnje a za 3 godine se ispostavi da je pas u priplodu bolji od ostalih koji su parili 10 kuja godisnje kako bi to preziveo ili bi opet pobegao u neke druge rase? Nemoj da mislis da takvih pasa nije bilo recicu ti jednog. Falk vom Goldenstein ja ga licno gledao u Molu gde je klasicno odlajao jazavca a potom na jednoj drugoj utakmici i lisicu. Gledao sam nakon 2 3 godine 6 njegovih potomaka iz vise legala jedno imao i ja i bio prezadovoljan sa ostrinom koja se kasnije potvrdila i na jamarenjima i utakmicama, a da ne pricamo sta je pas sve popravio u karakteru lovnosti pa i eksterijeru iako je sam bio bez brade sto i nije bitno. Ne mozemo biti tako radikalni vec pustiti ljudima da drze sta vole a mi sami da radimo kako mislimo da treba. I da potpuno si u pravu kad si rekao da ce odgajivaci sacuvati rasu (y) jer nije lako odgajati legla i verovatno svi koji se rese na to dobro ispitaju jedinke pa udju u tu avanturu. Vecina lovaca nisu odgajivaCI oni ili kupe ili dobiju kera i sa njim love i bas ih briga za uzgoj ima za to uvek ,,dezurnih luda * gde i sebe smatram pz. lepota i demokratija je u razlikosti. Bora Sirijus

Sad sam bas procitao jedan post koji nema mnogo veze sa realnoscu./ Hajde da se ostavimo zamisli da smo MI BAS TI KOJI CEMO PROCISTITI RASU i buducim generacijama ostaviti SAVRSENE pse MI SMO ODREDJENI ZA BUDUCNOST, MI NAJVISE VOLIMO I BRANIMO RASU, MI CEMO...A SVE U KORIST RASE, malo mi se (puke) od takvih izjava. Bilo je i bice [bez bilo kojeg od nas] ostrih i preostrih pasa, bilo je i bice sa svakim od nas pasa koji po necijim kriterijumima ne zadovoljavaju sa ostrinom, u tome i jeste car, niko ne moze napraviti robote da SVI psi budu isti, gotovo svako od nas prferira drugacijeg psa zato pustimo jednostavno ljudima na volju a za rasu se ne brinite nismo je MI ni napravili pa je ne mozemo ni unistiti

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moderatorima se obracajte iskljucivo pute privatnih poruka ili na temi predvidjenoj za to. Mi nismo policija niti sud te ukoliko imate razmerice sa bilo kojim clanom licno obratite se nadleznim isntitucijama. Ne vicite (caps lock) i obratite paznju na nacin komunikacije. Jos jedan ovakav ispad i bicete udaljeni sa BK.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tema pod kljuc do daljnjeg. Pruzena je sansa za normalnu komunikaciju ali izgleda bez efekta

Edit - Tema otkljucana. Postujte pravila foruma, internet kulture i kulture pisane reci. Za sva pitanje i nedoumice u sledecih par dana obratite se meni. Timon ce uskoro preuzeti temu.

Nerull

Share this post


Link to post
Share on other sites
Zeleo bih da napravim vestacki kanal da ucim mladog terijera da ulazi u rupu, ali kolika da mi bude visina ulaza i sirina ?? :):)

Moj je 30x30 ,20 m duzine ,radi dresure za takmicenja.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Zeleo bih da napravim vestacki kanal da ucim mladog terijera da ulazi u rupu, ali kolika da mi bude visina ulaza i sirina ?? :):)

Moj je 30x30 ,20 m duzine ,radi dresure za takmicenja.

Kazi mi molim te da se salis?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Zeleo bih da napravim vestacki kanal da ucim mladog terijera da ulazi u rupu, ali kolika da mi bude visina ulaza i sirina ?? :):)

Moj je 30x30 ,20 m duzine ,radi dresure za takmicenja.

nemoj da se ljutis druze, ali od toga mozes da napravis jedno 40 transportnih kutija...Unutrašnje dimenzije rova su 20x18 cm.

Share this post


Link to post
Share on other sites

IZVLAČENJE IZ ROVA

Posle vežbe aporta trebalo bi da se prede na rad na vodi, ali pošto za ovu vežbu treba dosta prakse onda se preporučuje da se rad na vodi uvežbava kao poslednja disciplina. Zato se dresura odvija u cilju usavršavanja komandi i uspostavljanja boljeg kon-takta sa psom, a osim toga vreme za lov na patke još nije stigao pa se zbog toga rad na vodi ostavlja za kraj. Zbog toga bi se ovaj period trebao iskoristiti da pas utrenira izvlačenje mrtvog grabežljivca iz rova.

Mnogi misle da je ovo urođena osobina i da je to dovoljno. Ali nije tako jer je ovo u stvari disciplina aporta u kojoj pas mora da se kreće unazad sa ispruženim nogama. Zato kod ovog uvežbavanja moramo biti veoma strpljivi i temeljni. Postoje pas već naučio aportirati mrtvu dlakavu divljač bolje bi bilo da se radi sa pravom divljači, ali u nedostatku divljači može se vežbati sa komadom kože. Za ovu vežbu je potreban rov sa dosta poklopaca da bi se dužina rova stalno mogla korigovati. Unutrašnje dimenzije rova su 20x18 cm., a dužina najmanje 4 m. Pred kraj rova se postavlja daska sa rupom u sredini kroz koju se povlači kanap koji se veže za zadnje noge grabežljivcu. Ispred rova kopa se udubljenje dugo 1 m., prećnika 30 cm., u kojem pas može da leži. Dok se ova disciplina ne savlada ne bi trebalo da se ekperimentiše na takmičarskom rovu. Za 1. i 2. razred na takmičenju treba dosta vežbati je u 3. nagradi razred spadaju psi koji izvuku grabljivca iz rova sa povodnikom. Počinje se tako što grabljivca stavimo u rov na daljini od pola metra s Um da je glava okrenuta prema ulazu u rov a za zadnje noge se veže kanap koji je jedan metar duži od rova. Kod svakog metra kanapa postoji oznaka da se može videti koliko je pas izvukao grabljivca. Pri ponavljanju vežbe grabljivac se povlači nazad u rov pomoću kanapa. Važno pravilo je da pas ne srne da izgubi volju za ulaženjem u rov jer nam dosadašnja obuka ništa ne vredi ako pas izgubi volju za radom u rovu.

Počinje se tako što pas leži na ulazu u rov sa povodnikom i onda mu se komanduje "APORT". Pas ulazi u rov i zastaje pred grabljivcem. To se vidi jer se pri daljini od pola metra još vide zadnje noge psa. Ovde ne treba koristiti stroge komande nego samo blago komandovati "APORT. Ako pas neće da izvlači grabljivca vadimo psa i sami izvlačimo grabljivca. Tada malom vežbom na zemlji pokazujemo psu da je grabljivac aport koji treba da uhvati. Onda se počinje iz početka sa izvlačenjem. Dobar rezultat je kad pas izvuče grabljivca tako da mu se glava nalazi van rova. Tek tada vodič uzima grabljivca. nepravilno je zavlačiti ruku u rov da bi se grabljivac izvukao. Ako je pravilno izvukao onda se nagrađuje. Sutradan se postupak ponavlja samo što se divljač uvlači jedan metar u rov tako da se pas celim telom nalazi u rovu. Ako pas sada neće da aportira grabljivca dovlačimo ga nazad i malo oštrije ga kažnjavamo tako što jače stežemo okovratni kaiš i ponavljamo vežbe aporta. Piakon toga se pokušava sa ponovnim izvlačenjem iz rova. Tako se stalno smenjuje, rad u rovu i vežba na zemlji kao vid kazne sve dok pas ne izvuče grabljivca sa daljine od jednog metra. Ovakav način vežbanja zahteva više vremena nego predviđenih 15 min., i od vodiča i od psa zahteva maksimum zalaganja. Dobro bi bilo da se povodnik za dresuru psa označi na svaki metar da se vidi koliko je pas ušao u rov. Velika je greška ako pas prođe pored grabljivca u rovu. Tada se rov otvara na drugom kraju jer on više ne može da izvuče grabljivca. U letnjem periodu ova vežba se radi uveče i pas se mora osvežiti vodom pre vežbe. Ukoliko pas napreduje grabljivac se uvlači svaki dan za pola metra u rov. Ali ukoliko pas ne savlada neku dužinu, ali i ako pas ne savlada vežbu ne treba se zabrinuti nego treba pokušati sa manjom daljinom da bi psa donekle odmorili i rasteretili. Ovako naučen pas nikad neće izneveriti svog vodiča pa čak kada se na takmičenju zahteva od njega da izvuće sasvim nepoznatog grabljivca. Pas koji prvi put izvuće grabljivca sa strahom on će u susretu sa nepoznatim grabljivcem da izneveri vodiča, a uz to će nepoznatog grabljivca cepati.

Ako pas sa povodnikom izvuče grabljivca iz celog rova onda se pokušava sve iz početka s tim da se psu skida povodnik. Važno pravilo je da se pas nikad ne srne vući na povodniku iz rova ukoliko je uhvatio grabljivca nego mu se samo malo može pomoći, Ako pas do početka takmičenja nije stigao da uvežba izvlačenje bez povodnika tada vodič mora to naglasiti sudiji tako da se pas ispita iz ove discipline na povodniku s tim da se pas veže na povodnik bez okovratnog kaiša. srecno PAVLE NLT (y):wink:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bas cudno sto se vec par dana presipaci iz supljeg u prazno ne javljaju sa nekim strucnim tekstom,hajde mozda preterujem neka to i nebude strucan tekst samo neka bude bar pokusaj da se siroke narodne mase upoznaju sa NLT om.Dali je moguce da su vasi kapaciteti dve prosto prosirene recenice i samo neka prepirka svadja tracevi sirenje gluposti i neistina na ovom mestu koje treba da bude centar zbivanja gde se moze cuti nesto pametno i ponesto mozda i nauciti.Ja niti mislim da sam najpametniji,cak sta vise vrlo rado saslusam sta ima da mi se kaze,vise puta razmislim i onda donesem neki svoj zakljucak,tako da cu vrlo podvukao bih vrlo rado procitati nesto sto presipaci iz supjeg u prazno golden,balkin,askurdjel,nikolad i s,kurir i tako dalje i tako blize budu napisali da i ja popravim svoje znanje a posebno mladi odgajivaci i lovci ljubitelji rase.Iz ovog razloga je siguran sam i napravljen ovakav forum da se siri znanje a ne ne znanje.

Evo ja cu za pocetak nazvan kao TOP 10 GROBAR NLT a u Srbiji od jednog ucesnika ovog foruma,a koji je inace osnivac kluba ciji sam ja clan,cu poceti svakoga dana da pustam po jedan veoma edukativan intervju koji je objavljen u mojoj poslednjoj zvanicnoj knjizi 2002 godine.Inace sam licno ja sam samcat sakupio i objavio 4 knjige enciklopedije u intervalu 1998 - 2002.Kakav grobar Nlta,haahahahah.Intervjui su radjeni sa najeminentnijim kinoloskim sudijama,takmicarima i lovcima u tom periodu i iz njih se moze dosta nauciti.Proslo je dosta vremena mnogi mladji odgajivaci nemaju tu literaturu pa ce biti od koristi.Nadam se da ce moderatori dozvoliti da pretvorimo BK u jedan ozbiljan forum i pozivam Kamicanina,Boru Sirijusa kao i ostale OZBILJNE LJUBITELJE rase da odvoje vremena da pisu malo duze i opsirnije tekstove analize a nesumnjam da ce se iz njih uvek moci nesto i iskoristiti.Kada se to desi PRESIPACI IZ SUPLJEG U PRAZNO ce sami pobeci glavom bez obzira jer znaju oni zasto su ovde........

INTERVJU SA DRAGANOM MILOVANOVICEM BRKOM,knjiga Jovice Vidovica NLT u Srbiji u 2001 godini.

DRAGAN MILOVANOVIĆ BRKA - SUŠTINA JE U ISTRAJNOSTI I OŠTRINI

Dragan Milovanović Brka rođen je u Boru, 1951. godine, a 1952. godine dolazi u Beograd na Zvezdaru

da bi se 1954. godine preselio u ulicu Maršala Tolbuhina u Beogradu gde i danas živi.Završio je Elektrotehničku školu. Kinološki je sudija od 1990. godine.

Bio je član mnogih lovačkih društava u Boru,

Barajevu, Vodovcu i Beogradu i sa svojom grupom koju su činili Vladimir Dimitrijević, Petar Jovanović,

Dragan i Slobodan Stojanović, Aleksandar Jovanović i sin Vlada Milovanović. Izjamario je 1996. godine

64 lisice i 4 divlje mačke. 1997. godine 86 lisica i 11 divljih mačaka, 1998. godine 53 lisice i 9 divljih

mačaka, 1999. godine 130 lisica i 19 divljih mačaka i 2000. godine 106 lisica i 14 divljih mačaka.

- Kada ste imali prve kontakte sa terijerima?

Prvi kontakt sa psima koji su ličili na terijere imao sam u selu. Bili su to svetli psi sa dosta žute boje, sa

lošom dlakom i nosom. Prvi put sam na jamarenje išao 1967. godine u lovište "Lozovik" sa čuvenim

lovcima tog kraja Pekom i Lepim Canetom. Ulovili smo dve lisice, a svaka sledeća godina jamarenja bila

je za mene neopisiv doživljaj. Uzeo sam iz Vojvodine ženku od nekih uveženih pasa koja je bila odlična i

eksterijerno i izuzetno oštra. Pario sam je sa odličnim jamarom, i iz tog legla ostavio muško štene koje je

imalo više sklonosti za površinski lov. Drugu ženku koju sam nabavio, a koju sam držao u selu i kasnije

pario sa jednim odličnim psom iz Uzdina i jedno muško štene dao mom prijatelju iz Barajeva sa kojim

smo godinama jamarili. Tada je bio aktuelan Astor Pančevački, čijeg sam jednog sina uzeo za sebe i pario

sa jednom ženkom iz Progara i ostavio sebi muško štene koje se zvalo Aris od Dima. Bio je

svojevremeno najkvalitetniji pas u eksterijeru u to vreme. Na beogradskom CACIB-u, Valter Keler mu je

dao R.CACIB, a titulu CACIB, nije ni dodelio. Kasnije je Aris pario Gabi, Nikovu ćerku i dobio sam

Ramba. On je bio izuzetan lovni pas i po tom pitanju je bio prevazišao oca Arisa. On sada ima 13 godina i

više ne ide u lov. Pario je Trnovu Zili, kuju Ivana Rakića, i dao ženku koja je prvo bila kod Vlade

Dimitrijevića u Beogradu, pa kod Dejana Joksimovića u Resniku i na kraju ju je kupio Rade Grujić sa

Uba, koji joj je za samo mesec dana uradio IUO i kasnije od nje napravio najtrofejniju kuju u Jugoslaviji i

u eksterijeru i u radu svih vremena. To je Fifi - Fina. Ponovili smo parenje i moj sin Vlada Milovanović je

uzeo za sebe muško štene koje smo nazvali As - Lasa. Već sa četiri meseca počeli smo da radimo sa njim

i tada je i imao prvi kontakt sa lisicom. Zahvaljujući njemu moj sin je zavoleo lov i počeo sa njim

ozbiljno da radi. Sa 11 meseci je položio IUO. Pas je maksimalno sledoglasan i štar, što je i dokazao

osvojivši osam titula i 40 prvih nagradnih razreda, jednom rečju prošao je sito i rešeto. Međutim, najbolji

je kao i njegov otac Rambo, bio upravo u jamarenju. Sam je izjamario preko 60 lisica. Sledeći moj pas

bio je Bak - Rambo, koji do godinu dana nije pokazivao sklonost za lov, iako je sa pet meseci imao susret

sa pravom lisicom vezanom za drvo i skoro je udavio. Sa 10 meseci je u lovištu pronašao lisicu, gonio je i

ušao u rupu za njom, a potom je i udavio. Pustili smo drugog psa koji je izvukao mrtvu lisicu.

Najkritičnije njegovo jamarenje bilo je u Mirijevu, kada je posle sat vremena borbe nastao tajac. Počeli

smo da kopamo i pronašli ga na 3-4 metara od izlaza. Bio je krvav i iscrpljen od borbe, a iza njega je

ostao udavljeni lisac. To mu je bila otprilike deseta udavljena lisica i to ona prava starija i iskusna. On je

inače udavio preko 200 lisica, a poslednju je udavio pre dve godine u jedanaestoj godini. Sada ima 13

godina. I sada ga ponekad povedemo zato što je iskusan i uvek pokazuje koja rupa radi i u kom pravcu

treba tražiti lisicu. On ne ulazi u rupu koja ne radi.

- S kim najčešće idete u lov i gde i kako lovite?

U ekipi smo bili Vlada Dimitrijević, Ivan Rakić, pokojni Nebojša Petrović i Pera Jovanović iz Mirijeva.

Ivan je sada na Islandu, a u ekipi je trenutno moj sin. Lovimo svuda i na svim terenima. Jamarenje je

inače vrsta lova gde apsolutno nema pravila. U oktobru kada lovci krenu da pucaju na sve strane lisica

beži u rupu i pas kreće za njom bez obzira koju divljač trenutno lovimo. Naročito su opasne rupe sa

jednim ulazom, jer su komplikovane i imaju puno kanala i prolaza, a pogotovu ako su u pesku. Može da

se obruši i zatrpa i psa i lisicu. Do sada smo izgubili desetak pasa u peščanim rupama. U jamarenju nema

pravila jer je svaka rupa priča za sebe i uvek je neizvesno do samog kraja. Život psa je uvek ugrožen

i svaki put kada ulazi u jamu može da mu bude i poslednji, ako nemamo opremu za kopanje da mu

pomognemo.

Za mene je najbolje jamarenje zimi po snegu jer se vide tragovi divljači, a i zimi kada je hladno lisica

lovi noću, a danju se odmara, pa je lakše naći je u rupi. Ako rupa ima više izlaza trudimo se da zatvorimo

ostale da ne bi pobegla, odredimo dubinu i pratimo šta se dešava. Tankim štapom izmerimo dužinu od

prve krivine i procenimo koliko će trebati da se kopa ako pas stane ili se zaglavi. Ako pas udavi lisicu

puštamo odmornog psa da je izvuče. Ako hoćemo živu za treninge onda kopamo do nje i hvatamo je. Ali

sve to je teško objasniti ovako rečima, to mora da se vidi i doživi. Najbitnije je da imate istrajnog psa, jer

ako on ostavi lisicu ona može da promeni mesto i da nam propadne kopanje.

- Šta ste sve lovili sa NLT-om?

Lovio sam sve vrste divljači na svim terenima u svim uslovima. Nije fraza ali on je zaista najuniverzalniji

lovni pas. Goni i zeca i srnu i divlju svinju i krvni trag sledoglasno, lovi i fazana i aportira, a naročito

voli lov patke jer ona ima malo jači miris što ga posebno privlači. Može da se meri sa svakim ptičarom,

goničem ili krvoslednikom ali oni ne mogu da se mere sa njim.

- Koja je razlika između rada na utakmici i prirodnog jamarenja?

Razlika je velika. Utakmice se prave da bi se izvršila selekcija u uzgoju i očuvale rasne osobine, a

mogućnost da se pas povredi je svedena na minimum. U prirodnom jamarenju se vide svi kvaliteti psa

jer je tu on sam oči u oči sa grabljivcem i nema ko u kritičnom trenutku da podigne poklopac i izvadi

ga napolje. Ko to prođe on je stvarno pravi. Što se tiče površinskog lova mislim da mu je nametnuto

mnogo osobina i da bi ih radio treba mu i urođena sklonost, mada sve to mogu i druge rase da rade, ali

pod zemljom ne može ni jedna druga. Kada sam počeo da sudim opraštao sam neke greške koje pas pravi

zbog neobučenosti ili neznanja vodiča, ali ono što se tiče lovnog nagona i urođenih osobina, dakle njega

samog nikada. U rovu pas ako je bar malo oštar mora da je uhvati za bilo koji deo. Problem je u tom

što iskusne lisice u rovu uđu u uzan deo i prve napadaju psa, i ako on izdrži taj prvi napad i ujed lisice

i napravi zahvat onda je to pravi pas. Pogotovu ako se zna da je lisica najmanje deset puta brža od psa.

U 99% slučajeva lisica hvata psa za gornju, a on nju za donju vilicu pri zahvatu "zub na zuv". Pravi je

onaj pas koji posle razdvajanja opet hvata lisicu za vilicu, što znači da je on držao nju a ne ona njega. To

kažem zato što su ti zahvati često diskutabilni. Najbolje bi bilo da se puštanje ponovi ali uslovi i okolnosti

to ne dozvoljavaju, pa se zato taj zahvat ocenjuje pozitivno.

- Komentar Pravilnika

Na izradi pravilnika 1993. godine pomogao nam je Gerhard Blum, Nemac, vlasnik

odgajivačnice "Eichhof". Preveli smo nemački, ali ga još pooštrili. Nadali smo se da će dolaziti i iz drugih

zemalja na naše utakmice ali počeli su ratovi i krize i sve je propalo. Mada smo mi zahvaljujući takvom

pravilniku održali i sačuvali kvalitet. Sada posle osam godina u pravilniku treba menjati vreme rada na

lisica sa 2 minuta na 1 minutm, a zahvat na 20 sekundi, a da sudija nema pravo da prijavi zahvat. Zahvat

na jazavca produžiti na 2 minuta, jer 1 minut nije ništa, pas posle 1,5 minuta počne da laje, mislim da

svaki pas može da izdrži 2 minuta. Što se tiče divljači poslednjih nekoliko godina najvolje su Totove

lisice, kod jazavaca neprevaziđena je Čabela. Mislim da je prepisivanje sledoglasnosti, na svestranim

utakmicama promašaj i to treba izbaciti. Takođe svestrana utakmica da bi bila prava treba da traje dva

ili tri dana, da ima puno divljači, ali to niko neće da organizuje. Zato je za one koji ne rade omogućena

brzinska utakmica na lisicu. Tih utakmica treba da ima manje, jer ćemo upropastiti pse, zato što se

zanemaruju ostale discipline. Ne može pas da uzme titulu na brzinskoj i bude šampion, a da ne drži

jazavca ili nema glas na rešetci itd.

- Šta biste poručili za kraj mladim odgajivačima?

Da uvek traže i drže samo oštrog i istrajnog psa, koji hvata uvek i u svim situacijama, one koji laju

potpuno da odstrane. Da idu na utakmice, jamarenja i prirodni lov što više.

Ovo neka Vam bude poslednji post gde bilo koga omalovazavate na forumu. Pisite edukativno i konstruktivno BEZ zajedljivih komentara. Ostavljam post za primer.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Gost
This topic is now closed to further replies.
Sign in to follow this