Dinchi

Opste napomene u vezi sa ishranom

515 posts in this topic

OD DANAS CU PISATI O ISHRANI PASA, KADA SREDIM SVE TO, PRECI CU NA BOLESTI, PA NA DRESURU...ZAMOLIO BIH SVE CLANOVE BALKANCINOLOGY DA OVE TEMU NE PRLJAJU POSTOVIMA, NEGO DA SE SAMO NEKO NADOVEZE NEKIM INTELEKTUALNIM TEKSTOM! HVALA

Ishrana psa mora biti pravilna i racionalna. Iako je pas mesozder, za njegovu ishranu se koristi hrana zivotinjskog i biljnog porijekla. Dok je hrana zivotinjskog porijekla bogata u prvom redu bjelancevinama, mastima, mineralnim sastojcima i vitaminima, dotle je hrana biljnog porjjekla bogata ugljikohidratima, vitaminima i mineralima.

Treba imati na umu da u gradovima psi zive krace (oko 12 godina), za razliku od seoskih pasa koji ponekad zive 20 pa i vise godina. Objasnjenje valja traziti u prvom redu u prehrani, a i u drugim faktorima. Psi su u gradovima izlozeni raznim zaraznim i drugim bolestima, raznim, neprestanim i neprijatnim stresovima (buka, smrad). Osim toga, cesta je pojava da se psi u gradovima hrane ne samo hranom koja ne sadrzi supstance nuzne za organizam vec i takvim dodacima koji nisu stetni covjeku ali jesu psu.

Psu je stetno davati slatkise koji sadrze kakao i mentol. Proizvodi mesne industrije (kobasice i konzerve) kojima se radi poboljsanja ukusa dodaju razliciti zacini nisu stetni covjeku ali jesu psu.

Ove tvari stetno djeluju na bubrege, koji postepeno gube funkciju, sto ima za posljedicu pojavu povecanja koncentracije stetnih tvari u krvi, odnosno pojavu uremije, a u daljem toku i uginuce zivotinje. Smatra se da u urbanim sredinama nakon 6-7 godina starosti oko 90% pasa ima znakove hronicnog oboljenja bubrega sa smanjenom funkcijom za 20-30%, a katkada i do 80%.

Svakako da toj pojavi doprinosi pogresan nacin prehrane.

Pri pripremi hrane treba se drzati nacela da hrana sadrzi sve potrebne sastojke, a da ne sadrzi tvari (materije) stetne po pasji organizam.

Hrana treba da sadrzi odredenu kolicinu bjelancevina, koje sluze za izgradnju tkiva, zatim masti i ugljikohidrate koji su izvor toplotne energije.

Ugljikohidrate pas dobiva uglavnom iz povrca i zitarica.

Masnoca u hrani daje glatkocu i sjaj kozi i dlaci.

Minerali imaju vaznu ulogu u organizmu pa je veoma vazno da budu zastupljeni u dovoljnim kolicinama. Ukoliko to nije slucaj, onda je nuzno da se posebno dodaju.

Pas mora uvijek imati na raspolaganju svjeze vode za pice.

Vitamini su osobito vazni jer reguliraju funkcije pojedinih organa i moraju se osigurati u dovoljnim kolicinama. Vitamine treba pas da prima u hrani. U tu svrhu psima se daju: sirovi zumanjak jajeta, sirova teleca jetra, kiselo mlijeko, svjez kravlji sir, slatko mlijeko i dr. Ukoliko sa hranom nije moguce osigurati dovoljne kolicine vitamina, onda je nuzno davati vitaminske preparate po uputi proizvodjaca.

Bjelancevine se nalaze najvise u mesu, mlijeku i mlijecnim proizvodima, jajima, a u manjoj mjeri i u biljnim proizvodima.

Od hrane zivotinjskog porijekla najcesce se upotrebljavaju govede i jagnjece meso, rijetko konjsko (moze izazvati dermatoze i proljeve), svinjsko meso (sadrzi mnogo masti), sirove kosti (imaju slabu hranljivu vrijednost), mlijeko (obavezno se daje stenadima; odraslim psima nije nuzno), svjez sir, jaja, riba (kuhana i ociscena od kostiju), mesno i kostano brasno, te krv i iznutrice. Iznutrice treba uvijek kuhati. Neki psi su alergicni na srce (sadrzi u vecem omjeru neke aminokiseline) pa ga stoga treba davati oprezno. Slezena sadrzi znatne kolicine zeljeza, pluca su bogata vitaminom C, a jetra sadrzi velike kolicine aminokiselina, vitamina, minerala i ugljikohidrata. Ako se psu (pogotovo malom) zeli dati meso peradi, nuzno je da se uklone sve kosti. Kad je rijec o kostima, treba naglasiti da za ishranu psa dolaze u obzir samo velike sirove kosti jedanput sedmicno, dok male pak treba izbjegavati jer mogu dovesti do zacepa jednjaka i crijeva, kao i do drugih komplikacija. Starim psima sa losim zubalom ne valja uopce davati kosti.

Od vaznosti je napomenuti da pas moze tek polovinu sirovih vlakana probaviti u odnosu na covjeka. Stoga nastaju ceste smetnje ako se hrani stolnim otpacima. Slatkisi i secer dovode do proljeva.

Za psa je pozeljno mijenjati vrstu mesa. Meso treba uvijek davati u manjim komadima.

Od hrane biljnog porijekla psima se daju: kruh, riza, pura, povrce (krumpir, mrkva, salata, spanac i blitva). Povrce koje napuhava, kao sto je grah, grasak i kupus, nisu prikladni za pse.

Hrana se za pse uglavnom kuha. Prireduje im se juha od mesa ili iznutrica. Juhom se prelije kruh isjecen na male komade.

Povrce se (izuzev krumpira koji se kuha u juhi) isjece i prelije vrucom vodom i izgnjeci. Mrkva se istruze i pomijesa sa skuhanom hranom, a kostano brasno se samo pomijesa sa skuhanom hranom.

Hranu treba pripremati za svaki obrok i ona treba da bude kasaste konzistencije, dovoljno topla i umjereno posoljena. Psima se ostavlja hrana za kratko vrijeme (petnaestak minuta) i nakon toga se sva preostala hrana udaljuje da se ne skupljaju muhe.

Kao sto je napomenuto, osim soli, drugi zacini se psima ne smiju davati iz zdravstvenih razloga (ostecenje bubrega).

Nacin pripreme hrane ima ne samo higijensku vaznost vec utjece i na hranjivu vrijednost. Kuhanjem se razaraju mnogi vitamini, gube se i minerali, a bjelancevine podlijezu promjenama, tj. zgrusavaju se i postaju teze probavljive. Najidealnije bi bilo davati hranu u sirovom stanju. Medjutim, sirova hrana moze biti i opasna. Na taj se nacin mogu prenositi razne parazitarne i zarazne bolesti. Stoga je nuzno psima davati uz kuhanu hranu povremeno i sirovu kao: zumanjak jajeta, svjeze slatko i kiselo mlijeko, svjez kravlji sir te svjezu sirovu telecu jetru.

Od vaznosti je napomenuti da nagle promjene dovode do probavnih poremetnji pa je stoga nuzno da se svaka promjena izvrsi postepeno. Vazno je da pas dobije hranu uvijek iste konzistencije, tj. ako se nauci na kasastu nerado ce prihvatiti tekucu ili suhu, i obrnuto.

Psi se dijele u 3 osnovne kategorije: veliki (bernardinci, doge), srednje veliki (njemacki ovcari, pticari) i mali psi (jazavcari, spanijeli). Treba naglasiti da male pasmine zbog zivljeg temperamenta trose znatno vise hrane u odnosu na vece pasmine. Dok pas tezine 1 kg trosi dnevno 141 kilogramkaloriju, dotle pas tezak 50 kg trosi dnevno samo 49 kilogramlcalorija po 1 kg svoje tjelesne tezine.

Pas se na vrijeme jela ne smije uznemiravati. Nakon sto je pojeo svoj obrok treba ga, zbog probave, ostaviti na miru, a zdjelicu valja oprati toplom vodom i deterdzentom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pokušat ću da se nadovežem na ovu temu i da kažem da se ishrana pasa razlikuje i od njihovog starosnog doba i aktivnosti.

OBROK VARIRA SA UZRASTOM

Kao ključ dobrog zdravlja i zaloga dugovečnosti, ishrana treba da pruži psu materije uravnotežene kvantitativno i kvalitativno, da bi se pokrile njegove potrebe u pogledu nekih pedesetak neophodnih hranljivih sastojaka. Međutim, potrebe u hrani kod psa osjetno variraju sa uzrastom. Ako želimo optimalnu dugovječnost i optimalno zdravlje, mladi, odrasli i ostarjeli psi treba da se hrane različito i posebno prilagođeno. Dobro organizovana ishrana omogućuje da se psu obezbjedi hrana:

- prilagođena njegovom uobičajenom ponašanju prilikom ishrane, specifičnostima njegovog varenja i metabolizma ;

- dovoljna i uravnotežena u zavisnosti od njegovog okruženja ;

- privlačna, ali i ekonomična po mogućstvu.

Iako je tržište industrijske hrane za domaće životinje danas u punom zamahu, ipak ostaje činjenica da se znatan dio populacije pasa u Francuskoj još hrani tradicionalnom hranom. Kaše spravljene kod kuće, u vidu domaćih porcija, još predstavljaju suštinski dio u obrocima pasa. Prodor industrijske hrane sigurno je sve snažniji svake godine ali, iako je 62 % vlasnika redovno kupuju, 23 % i dalje hrani svog psa isključivo ostacima hrane sa trpeze.

ŠTENE

Među uslovima neophodnim za normalno odvijanje rasta, veoma je važna kvantitativna procjena potreba u hrani, pri čemu valja poštovati ravnotežu obroka. Otuda neophodnost da se dobro shvati to odvijanje rasta kada štene prestane da sisa. Težina koja se kod šteneta mjeri svakoga dana (prosječno dnevno dobijanje na težini ili G.M.Q.) povećava se poslije rođenja da bi dosegla jedan period mirovanja različite dužine, potom se malo-po malo smanjuje ukoliko se životinja približava zrelosti.

ŠTENAD SITNE RASE

Kod njih se povezuju usporeni rast i rana zrelost; oni su pri rođenju dosta teški i približavaju se težni koja odgovara nagibu njihove krive rasta ; njihovo dobijanje na težini, već svedeno na apsolutnu vrijednost, opada dakle veoma brzo. Ova štenad ne pravi mnogo problema, jer je njihove potrebe u hrani lako zadovoljiti, utoliko prije što dojenje uveliko poklapa period maksimalnih zahtjeva (budući da su kočenja sem toga ne tako brojna).

ŠTENAD KRUPNE RASE

Nasuprot tome, krupne rase stvaraju više problema, zajedno sa svim predispozocijama u pogledu pothranjenosti u mlađem uzrastu: prilično mala težina pri rođenju, intenzivni i dugi rast, jer oni teže sazrijevaju, dojenje je srazmijerno redukovano i kraće, a završava se prije faze maksimalnog razvoja. Svojdstveno tome, za štenad krupne rase neophodno je posebno dobro izvršlti dijeljenje hrane na obroke.

KAKO HRANITI ŠTENE?

Pri hranjenju treba voditi računa

- o raznolikosti rasa i krivuljama rasta

- o sposobnosti šteneta da vari namirnice ; najozbiljnija pravila ponekad će biti demantovana nepodnošenjem čak i uravnoteženih porcija hrane kad je riječ o varenju. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina.

Doista, mladi pas je mnogo osjetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u tjelesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitijela što dovodi do veće osjetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se spriječila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, što je klasično oboljenje kod štenadi koja se hrane isključivo mesom ili domaćom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suhu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo . Naročito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time činite zadovolistvo jer ga to čini suviše krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne računajući njihovu manje određenu "nutricionu ravnotežu ne savjetuje se vlažna ili domaća hrana koja je suviše ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suha ili u supi, pri čemu štene najbolje reguliše svoju dnevnu potrošnju. Pojedini proizvođači čak predlažu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rast ostaje najvažnija faza i utiče na život psa. Ishrana, dakle, mora biti savršena u tom dobu, naročito kod krupne štenadi.

ODRASTAO PAS

U zrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za održavanje namijenjena je slijedećim psima:

- odraslim sa normalnom aktivnošću;

- psima u kućici prilikom odmaranja;

- sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;

- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.

Aktivnost psa rijetko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbjegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:

- održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenja masnih materija;

- čuvati ljepotu kože i dlake zahvaljujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodnim aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B. ]

Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje slijedeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:

- 25% proteina;

- 10% masnih materija;

- 3% biljnih vlakana;

- 1,2% kalcijuma;

- 1% fosfora.

Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:

-1/3 mesa;

- 1/3 pirinča;

- 1/3 povrća;

- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosječno, treba dati 60 grama ove mješavine dnevno po kilogramu tjelesne težine.

OSTARELI PAS

Starenje je uzrok ćelijskih, metaboličkih i organskih promjena čija važnost kod psa još nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarjelom psu svodi se na razmatranje perioda koji počinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost životinje da odgovori na povećani stres (psihološki napor, bolest). Dokazano je da svaka greška u ishrani, bez obzira na starost životinje, može ubrzati proces starenja.

Obrok ostarjelog psa mora biti u skladu sa slijedećim pravilima:

- globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fizičke aktivnosti;

- malo povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutriciona ravnoteža. Pojedini preporučuju veće smanjenje proteina kod starog psa, ali to je škodljivo i neophodno je samo u slučaju bubrežne insuficijencije;

- povećanje količine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva. Naravno, porciju je moguće prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali.

Kilogram domace porcije obuhvataće slijedeće sastojke:

- posnu govedinu 270 g

- jetru 80 g

- kuhani pirinač 400 g

- pšenične mekinje 160 g

- tvrdo kuhano cijelo jaje 80 g

- 1 kafenu kašićicu suncokretovog ulja;

- 1 kafenu kašičicu kokosove biljne masti;

- 2 kapsule masne kiseline.

Miješavina gotove hrane u istom opsegu biće sastavljena na slijedeći način:

- 50 % hipokalorične hrane;

- 25 % hrane "fizio-rast";

- 25 % hrane "fizio-dopuna".

Možete se isto tako odlučiti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je mogućno poboljšati izglede na duži život ostarjelog psa sprečavanjem procesa starenja.

SPECIJALNI JELOVNICI

Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbijedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri mjeseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmi-čenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtijevanim naporima.

KUJA U PERIODU REPRODUKCIJE

Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahtjeve kod mužjaka, on naprotiv izrazito mijenja takve zahtjeve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je cikličnim razvojem potreba sa smanjivanjem perioda manjih zahtjeva (održavanje) i drugih sa većim inutricionim zahtjevima.

PERIOD ESTRUSA

Ovaj perod ne nameće posebne zahteve, ženka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omršavjeloj kuji treba tokom tih trideset dana davati nešto više hrane( do 10% iznad režima za održavanje). I obrnuto, suviše debela ženka treba da se vrati na svoju idealnu težinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospješi ovularno sazrevanje i dakle, poboljša plodnost, bez rizika da se kuja suviše ugoji, što bi izazvalo probleme pri štenjenju.

SKOTNOST

Ona ne izaziva osjetno povećanje nutricionih zahtjeva tokom prvih šest sedmica. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % težine fetusa postiže se izmediu 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povećano unošenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povećanje zahteva postaje oprečno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano značajnim povećanjem zapremine i težine abdomena), namećući izmjenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodjelu obroka.

Treba, dakle, garantovati:

- optimalnu vitalnost nošenja;

- stabilnost težine ženke, pri čemu uvećanje ukupne težine ne treba da premaši 10% (znatan razvoj grudnih žlezda).

LAKTACIJA

Nasuprot dva prethodna perioda, period laktacije uzrokuje znatno uvećanje nutricionih zahtjeva. To je posledica izuzetnog bogatstva kujinog mleka (naročito bogato masnim materijama i proteinima) i velike mlečnosti majke. Proizvedena količina može bti veoma velika; na primjer, kuja od 17 kg koja doji četri šteneta, proizvodi do 1,3 kg mleka dnevno! Laktacija, dakle, iziskuje jaču hranu. Ako se apetit kuje povećava sa proizvodnjom, njene nutricione potrebe u vršnom periodu laktacije (izmedju 3. i 5. sedmice) treba da budu pokrivene povećanim unošenjem naročito proteina, masnih materija, kalcijuma i vitamina A. Znatno uvećanje zahtjeva tokom te faze nameće potrebu da se svakodnevna porcija podjeli najmanje na tri obroka. Samim tim, treba uveliko povećati energetsku gustinu hrane njenim obogaćivanjem masnim materijama. Kuja koja doji više od četri šteneta trebalo bi redovno da uzima hranu sa više od 4,2 kilokalorija po gramu suhe materije. U tim uslovima, ona može utrošiti svu energiju neophodnu za pokrivanje potreba laktacije, a bez rizika da pretjerano oslabi. tako, za kerušu težine 22 kg koja doji šest štenadi, neophodno je skoro 4 kg vlažne hrane dnevno, a svega 1,5 kg suve hrane "stres". Ova manje opterećuje pri varenju i dopušta raspodjelu obroka tokom dana.

ŠTENE SA CUCLOM I ODBIJENO OD SISE

Ishrana šteneta prije odbijanja od sise ne stvara probleme, budući da u fiziološkom smislu, uspijeva da pokrije nutricione ptrebe održavanja majke, uvećane zbog toga što ona izvestan broj hranijivih sastojaka prenosi preko svojih dojki.

Ipak, razlozi da se pribjegne veštačkom dojenju su mnogobrojni:

- zootehnički. kad je broj štenadi odveć veliki ili ako su ostali siročad.

-fiziološki kada kuja nema mlijeka ili ne može da nastavi sa dojenjem;

- patološki, ako se javi upala dojke: nju najčešće uzrokuju stafilokoke ili kolibacili.

Zna se da štene dolazi na svijet gluho, slijepo i da zavisi od spoljne temperature da bi očuvalo sopstvenu temperaturu tijela do treće sedmice. S druge strane, štene veoma brzo raste zahvaljujući nutricionom bogatstvu kujinog mleka težina mu se udvostručuje za osam dana utrostručuje za tri sedmice- učetvorostručuje za jedan mesec. Ta ogromna brzina rasta usko je povezana sa veličinom rase u zrelom dobu i može se nadzirati pojedinačnim svakodnevnim mjerenjem mladunaca, po mogućunosti uvijek u isto vreme; svako štene koie gubi na težini svakih 24 do 48 sati, ili prestane da dobija u težnii svaka dva ili tri dana mora se veštački dodatno prehranjivati. Napraviti kujino mlijeko na bazi kravljeg je teško zato što treba korisnu materiju podićl za 75%, procenat proteina za 30% procenat lipida za 35% procenat laktoze treba smanjiti na 50% i najzad očuvati nivo minerala. Dobra zamjena za majčino mlijeko treba uvek da zadovolji tri imperativa,da bi se pokazalo delotvornim i da ne bi izazvalo štetno sekundarno dejstvo:

- poštovati fiziologiju varenja šteneta;

- da se daje u "majčinskom" okruženju (toplina, higijena);

- da ima sastav najbliži sastavu kujinog mlijeka.

VEŠTAČKO DOJENJE: NEKOLIKO SAVETA

Štenad se hrani pomalo, ali često.,sedam sisanja dnevno u prvoj sedmici; sest u drugoj.

o za veštačko dojenje koristite savršeno čiste sudove: perite ih hladnom vodom, potom toplom da bi se izbjegla koagulacija mliječnih proteina. U odsustvu majčinske brige, probudite štenad prije svakog obroka.Po završetku obroka masirajte im međicu vatom natopljenom mlakom vodom ili toaletnim mlijekom (zamjena za majčin jezik),da bi se pokrenuli refleksi uriniranja i defekacije.

Od treće sedmice, možete učiti štenad da piju mleko iz činije.

ODBIJANJE OD SISE (PERIOD ZALUČIVANJA)

Odbijanje šteneta od sise (zalučivanje) utiče dobrim dijelom na njegovo kasnije ponašanje u pogledu ishrane; ukoliko je uspješno, ono se odražava na budućnost psa, kako na njegovu sposobnost budućeg prilagodjavanja u okviru životnog vijeka, tako i na njegov tjelesni razvoj i zdravlje.U stvari, ne postoji nikakvo tačno pravilo u vezi sa datumom početka odbijanja od sise: jedini istinski imperativ jeste držati se postupnog odbijanja, tokom odredjenog vremena. Jedino će takva metoda omogućiti organizmu šteneta, naročito njegovom digestivnom traktu da se prilagodi novoj ishrani.U periodu koji prethodi odbijanju od sise, od kraja treće sedmice dojenja treba početi sa davanjem kaše mladuncima (mlečna kaša, sitne granule, sjeckano meso ili, još bolje, specijalna hrana koja se može naći kod veterinara ili odgajivača).

Odbijanje od sise se tako vrši postepeno do 5-6. sedmice. Počev od tog trenutka, štenad može jesti:

- tri obroka suhe hrane "rast" sa dodatkom vode;

- sitne krokete kojima se sami mogu poslužiti.

Na uzrastu od 7-8 sedmica, možete preći na normalnu ishranu kako biste pospješili pravilan rast šteneta .

RADNI PAS

Da bi se shvatile nutricione potrebe psa koji radi (lovački pas, pas za sport), veoma je bitno proučiti energetski metabolizam pri naporu. Fiziologija kontrakcije mišića (vježbe) sastoji se u pretvaranju potencijalne energije u mehaničku sa učinkom od 20-25 %. Energija koja se oslobadja pri razlaganju hrane ne koristi se neposredno za rad mišića. Ona se najprije vrednuje za proizvodnju jedinog hemijskog jedinjenja koje mišićna ćelija može neposredno da iskoristi: A.T.P. (adenozin-trifosfat). Pretvaranje A.T.P. u A.D.P. (adenozin-difosfat) i u neorganski fosfor pruža tada energiju odmah raspoloživu na mišićnom nivou. A.D.P. bi se mogao uporediti sa praznom baterijom koju treba napuniti da bi ponovo funkcionisala. Kao intracelularni vektor energije, A.T.P. deluje, dakle, kao skladište energije za stalno snadbijevanje. Tri sistema dopuštaju ponovno uspostavljanje ukupne rezerve A.T.P.:

- sistem A.T.P.-C.P. (fosfatni kreatinin), ili sistem fosfata;

- anaerobna glikoza, ili sistem mlečne kiseline;

- aerobni sistem, ili sistem kiseonika.

Sva tri funkcionišu na principu spregnutih reakcija. One direktno uslovljavaju fiziološke, metaboličke, hematološke i endokrine odgovore životinje. Otuda neophodnost kvantitativnog, a naročito kvalitativnog prilagodjavanja obroka prema zahtijevanom radu: trkački hrt neće biti hranjen na isti način kao lovački pas, pas za odbranu ili vuču. Te faze predstavljaju tri metabolike etape:

- prva traje od deset do trideset sekundi. Energija već prisutna u mišiću (A.T.P. fosfatni kreatinin) dobija vrijednost u odsustvu kiseonika (to se naziva mliječnom anaerobiozom);

- druga etapa ne traje duže od nekoliko minuta; dolazeći odmah posle prve, ona se odvija takodje bez kiseonika, ali koristi mješovite ekstracelularne energetske rezerve (glikoza u krvi, glikogen u jetri) i dovodi do nagomilavanja mliječne kiseline (ograničavajući faktor srednjeg napora). To se odnosi na hrtove i pse za odbranu;

- treća, koja se pojavljuje poslije dva do tri minuta napora, odvija se u prisustvu kiseonika. Za nju je karakterističan dugotrajni napor i ona koristi prvenstveni energetski elemenat psa, a to su lipidi. To je faza koja se tiče naročito lovačkih ili vučnih pasa.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Chekaj sad! Kazhe se da su zhiva jaja shtetna, a negde sam (na nekom drugom topicu) prochitala da treba davati zhivo zhumance psu bar jednom sedmichno. Koga da slusham?

Dinchi, hvala za temu :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Chekaj sad! Kazhe se da su zhiva jaja shtetna, a negde sam (na nekom drugom topicu) prochitala da treba davati zhivo zhumance psu bar jednom sedmichno. Koga da slusham?

Belance se na daje zivo, iskljucivo kuvano ili przeno... ne sacam se tacno sad za razlog, uglavnom ima nesto sto smeta psima u sirovom obliku a cega nema u kuvanom i przenom obliku...

Share this post


Link to post
Share on other sites

DODACI ISHRANI-KALCIJUM I FOSFOR

Kalcijum i fosfor su dva najbitnija minerala u organizmu. Dnevne potrebe variraju, u zavisnosti od starosti i statusa psa. Deficit ovih elemenata, kao i njihov suficit su ДЌeste pojave, tako da se mora voditi raДЌuna o njihovom pravilnom odnosu.

Kalcijum (Ca)

Od svih minerala, potreba za kalcijumom je najveća. Kalcijum je neophodan za mnoge procese u organizmu, uključujući pravilan razvoj i formiranje kostiju, koagulaciju krvi, rad mišića i prenos nervnih impulsa. Veoma je širok spektar namirnica koje sadrže kalcijum. Kosti, mlečni proizvodi, mahunaste biljke sadrže velike količine kalcijuma, dok žitarice i meso sadrže veoma male količine ovog minerala.

Fosfor (P)

Fosfor je drugi mineral koji mora da bude zasupljen u ishrani u relativno velikoj koliДЌini. Potreba organizma za ovim mineralom je neЕЎto manja nego za kalcijumom. Meso je veoma bogato fosforom ali izuzetno siromaЕЎno kalcijumom. Zbog toga je deficit fosfora ДЌest problem kod biljojeda, mada se ponekad,veoma retko, javlja i kod pasa i maДЌaka. Zapravo, suficit fosfora, koji dovodi do otkazivanja bubrega, je mnogo ДЌeЕЎД‡i problem.

Odnos kalcijuma i fosfora

Mnoge namirnice su siromašne kalcijumom a bogate fosforom, a dešava se i da su vrednosti kacijuma i fosfora, u pojedinim namirnicama, jednake. Zbog toga, odgovarajući odnos kalcijuma i fosfora u ishrani, može biti veliki problem, ukoliko se ne dodaju određeni minerali. Veoma je važno da ova dva minerala budu u zastupljena u odgovarajućem odnosu, tj. 1,2:1 u korist kalcijuma.

Deficit kalcijuma

Deficit kalcijuma je ranije bio mnogo češći problem. On se javljao kao rezultat ishrane bogate mesom, koje sadrži puno fosfora a jako malo kalcijuma. I ukoliko se psu ne nadomesti kalcijum u ishrani kod njega dolazi do skeletne anomalije. Kosti postaju meke, tanke i krte. Srećom, jedna od prednosti komercijalne hrane je dobra izbalansiranost, tako da se ovaj problem retko javlja kod pasa koji se hrane ovom hranom. Naravno, ovo ne važi za period skotnosti kuja i period laktacije kada je neophodno povećati vrednosti kalcijuma u ishrani. Međutim, ukoliko dajete dovoljnu količinu kalcijuma ali ne i fosfora, to može da dovede do loše absorpcije i iskorišćenosti kalcijuma. Zato je odnos ova dva minerala u ishrani jako bitan.

Suficit kalcijuma

Ukoliko hranite psa hranom koja je bogata kalcijumom i pri tom dodajete kalcijum u obliku raznih preparata, možete imati problema, naročito ako su u pitanju mladi psi koji naglo izrastaju. Naime, izgleda da postoji veza između slučajeva hipertrofične osteodistrofije, displazije kukaova i prevelike količine kalcijuma u ishrani. U najnovijim istraživanjima psima je davan kalcijum u mnogo većoj količini od propisane. Ovi rezultati upoređeni su sa slučajevima gde su psi kojima je davana normalna ili umanjena količina kalcijuma, takođe obolevali. Kao što se i očekivalo, psi koji su imali suficit kalcijuma u organizmu, imali su mnogo više problema sa skeletnim anomalijama, pa čak i sa displazijom kukova.

Mnogi ljudi su prihvatili rezultate ovih istraЕѕivanja i primenili ih u ishrani svojih ljubimaca tako ЕЎto su im davali hranu sa neЕЎto manje kalcijuma od preporuДЌene doze. To se uglavnom deЕЎavalo sa vlasnicima koji gaje velike rase, u nadi da Д‡e tako smanjiti pojavu displazije kukova. MeД‘utim, ne postoje studije o tome da hrana sa manjom dozom kalcijuma spreДЌava pojavu displazije kukova, u odnosu na dobro izbalansiranu, komercijalnu hranu za ЕЎtence. Naime, nije loЕЎe hraniti ЕЎtenad velikih rasa specijalnom formulom ishrane, ali ne postoje nikakvi konkretni dokazi da je to bolje nego ishrana ЕЎtenaca izbalansiranom hranom za ЕЎtenad svih rasa.

Da rezimiramo

Kalcijum i fosfor deluju zajedno u organizmu u cilju pravilnog rasta i formiranja strukture skeletnog sistema. Deficit ili suficit jednog od ova dva minerala, mogu da dovedu do problema u razvoju skeleta, naročito kada su u pitanju štenci. Veoma je važno da su kalcijum i fosfor u ishrani zastupljeni u pravilnom odnosu. Ovakvi problemi se retko kada događaju u poslednje vreme zbog pristupačnosti komercijalne hrane koja je dobro izbalansirana i prilagođena za svaki period razvoja psa. Ako se problemi ipak pojave, to se uglavnom dešava kod vlasnika koji svoje pse hrane domaćom hranom i često preteraju sa raznim dodacima u ishrani, naročito kada su u pitanju mladi psi koji naglo izrastaju. Ne postoje studije koje pokazuje da su nove formule za ishranu štenaca velikih rasa uspešne u otklanjanju problema sa razvojem skeleta, ali one, u svakom slučaju, garantuju dobro izbalansiranu ishranu, koja tokom vremena, može biti od izuzetnog značaja

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cao svima, treba mi pomoc oko ishrane patuljastog pincera, uvek sam imala velike vrste pasa pa neznam kako se oni hrane, napomenuli su mi samo da su jako halapljivi da pazim koju kolicinu dajem.

Hvala unapred!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kupis ROYAL CANIN mini ili medium (ne poznajem standard te rase) i uz to dobijes i prirucnik za ishranu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja svog psa hranim iskljucivo eukanubom i super izgleda.Sadrzi sve sto ste gore nabrojali i vrlo je lako za upotrebu.Neznam zasto bi se neko mucio sa kuvanjem hrane!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ja svog psa hranim iskljucivo eukanubom i super izgleda.Sadrzi sve sto ste gore nabrojali i vrlo je lako za upotrebu.Neznam zasto bi se neko mucio sa kuvanjem hrane!!!

verovatno zato sto 1 kg Eucanube kosta 500 din....

sto znaci da ako neko ima psa od 70-80 kg treba mu svaki dan 1500 din(1,5 kg Eucanube)svaki dan(minimum)...

na osnovu cega dolazimo do racunice da je potrebno 46500 hiljada dinara na mesecnom nivou :shock: ....

a prosecna plata u srbiji je 25000......

nije li kinologija "skup sport"?? :lol: :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cek, cek, kolko se ja secam, eukanuba je dehidrirana hrana, znaci: nema vode u njoj. Sto bi u racunici bilo, ako pojede kilo i po hrane, plus 80% voda, da je pojeo...ukupno 7,5kg hrane... Mislim da tu nesto u matematici nije u redu... Ne znam koji bi pas pojeo toliko? Toliko otprilike konj pojede...

Znaci, za psa od 40 kg ide oko 400-450g kvalitetnog dehidrata, dnevno. I to ako je pas aktivan! :wink:

Nije bitno koje je marke klopa, bitno je da ima 30% mesa... :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Poštovane kolege zaista ste revni i otvoreni na ovoj temi što mi je od velike pomoći i važnosti.Ja sam sada u nedoumuci i jednostavno vas moram konsultovati oko ishrane pasa.Naime imam sada jedno štene koje mi puno znači,po onom šta očekujem od njega.Hranim ga sa suvom hranom Bono junior od 30 posto proteina,a hrana je Češka.Uvek sam mislio da sam loše izabrao jer svi pričaju o rojal caninu i hranama koje koštaju po pedeset evra desetak kilograma hrane.Iako sam zadovoljen sa onim šta vidim na psu u nedoumuci sam oko hrane koju sam ja sam pripremao,a sastojala se od kuvane prekrupe,pilećeg mlevenog mesa(leđa,glave,noge),malo stočnog brašna,mleka i malo ribljeg ulja,normalno ponekad sam davao žumance u sve to i svežu mrkvu rendanu.Uz to ja sam svaki mesec dana pse vodio na inekciju vitoligama ili oligovita sa dodatkom kalcijuma.Psi koje sam pre odhranio su bili jakog kostura,dobre kondicije,bez proliva,sjajne dlake,a iskreno nisu smrdeli ni upola kao ova kujica koja jede granule.Tu sada počinje moja muka,jer u strahu da ne pogrešim,a svi "odgajivači" koje pitam preporučuju samo granuliranu hranu,ja sam odustao od "mog" recepta,i prešao na granulat,ali štene nije tako moćno kao štenad koju sam pre imao i odgojio.Šta vi kažete na ovo i kako bi vi uradili da ste na mom mestu?Pozdrav :D :D :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
Hranim ga sa suvom hranom Bono junior od 30 posto proteina,a hrana je Češka.Uvek sam mislio da sam loše izabrao jer svi pričaju o rojal caninu i hranama koje koštaju po pedeset evra desetak kilograma hrane.Iako sam zadovoljen sa onim šta vidim na psu u nedoumuci sam oko hrane koju sam ja sam pripremao,a sastojala se od kuvane prekrupe,pilećeg mlevenog mesa(leđa,glave,noge),malo stočnog brašna,mleka i malo ribljeg ulja,normalno ponekad sam davao žumance u sve to i svežu mrkvu rendanu.Uz to ja sam svaki mesec dana pse vodio na inekciju vitoligama ili oligovita sa dodatkom kalcijuma.Psi koje sam pre odhranio su bili jakog kostura,dobre kondicije,bez proliva,sjajne dlake,a iskreno nisu smrdeli ni upola kao ova kujica koja jede granule.Tu sada počinje moja muka,jer u strahu da ne pogrešim,a svi "odgajivači" koje pitam preporučuju samo granuliranu hranu,ja sam odustao od "mog" recepta,i prešao na granulat,ali štene nije tako moćno kao štenad koju sam pre imao i odgojio.Šta vi kažete na ovo i kako bi vi uradili da ste na mom mestu?Pozdrav :D :D :D

Procenat proteina u hrani ne govori o procentu mesa u hrani. Ja za Bono nisam cula (moja greska), ali u hrani se gleda procenat MESA. Hrana za stence ima oko 40% mesa (za patuljaste rase), pa polako opada procenat mesa po kategorijama pasa. Znaci, uspesni granulati (pisem uspesni, jer se kod nas koriste godinama, bez problema) imaju granulat za male rase, srednje... za odrasle, stence... seniore...

A ako ste imali mnogo bolji ucinak, godinama, sa vasom, domacom hranom, i nije vam problem da je spremate, sto menjati isprobani recept? Ja bih u vasu kuhinju dodala samo jos komad kvalitetnog mesa. I ako nije bilo problema do sada, nastavila po starom :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala na savetima.Koju vi hranu koristite za odgoj štenadi,ako nije tajna :?: i kako ste vi zadovoljni sa granuliranom hranom :?: Može odgovor i na pp.Pozdrav :D :D :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovde smo pisali (poredili) ishranu pripremljenim obrocima i dehidratima:

viewtopic.php?f=22&t=13976

Nacin na koji ste svojim psima spremali hranu sigurno je dosta bolji od dehidrata srednjeg kvaliteta u koji spada Bono, pa cak i bolji nego mnogi "super-premijum" dehidrati. Nemojte to menjati ako ste bili zadovoljni i procitajte temu za koju sam vam ostavila link.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nacin na koji ste svojim psima spremali hranu sigurno je dosta bolji od dehidrata srednjeg kvaliteta u koji spada Bono, pa cak i bolji nego mnogi "super-premijum" dehidrati. Nemojte to menjati ako ste bili zadovoljni i procitajte temu za koju sam vam ostavila link.

Apsolutno! :lol: (sad bi me ubili ovi sto su me nesto u skoli ucili, ali ja Danijelu u ovoj izjavi podrzavam 100%)

Nije tajna, ja mojima dajem Bento, i to se meni pokazalo (a vidim i njima) kao super izbor. Ali UVEK imaju vecernji kuvani obrok. I to zadnjih par dana, kako je vrelo, kuvam im svaki dan, jer prokisne. Ili im skuvam pirinac i dodam konzervu (to radim kad nismo u kuci, da ne bih razmisljala o kuvanju).

Znaci jedu i jedno i drugo, ujutru granule, uvece kuvano. :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bono niej ni osrednji granulat,nego imnogo ispod toga...

Daniejlu podržavam 100% kao i uvek..još će ispadne da mi je idol u ovom delu :lol: :lol:

ta

Procenat

proteina u hrani ne govori o procentu mesa u hrani. Ja za Bono nisam

cula (moja greska), ali u hrani se gleda procenat MESA. Hrana za stence

ima oko 40% mesa (za patuljaste rase), pa polako opada procenat mesa po

kategorijama pasa. Znaci, uspesni granulati (pisem uspesni, jer se kod

nas koriste godinama, bez problema) imaju granulat za male rase,

srednje... za odrasle, stence... seniore...

bilo bi jako dobro da je 40% mesa u dehidratima za štenad,pa da opada,ali je čak i u većini ovde "najskupljih" mnogo niži procenat..oko pola te vrednosti,pa ide još naniže..ono,kao mali kučići trebaju malo mesa,a odrasli još manje :roll:

neki "manje poznati" dehidrati(belcando,pa i ovaj koji Tasa pominje) koji su i cenom bolji od ovih "starih a cenjenih",(RC,Eukanuba,PP,Hills) imaju mnogo više mesa od njih,ali uglavnom, veterinari rade sa ovima starima,pa te i tutkaju,a i cena je u našem narodu još uvek ono po čemu "sude" kvalitet...

Smešno..zato,granule samo ako moraš i kad moraš,a razumem da moraš,ali onda po savetu naša dva experta,Danijele i Tase..a meso(kuvano ili sveže) uvek,uz velik egoveđe koske sa tetivama,povrće,pa i voće ma extra,kad god možeš..tu nemožeš da pogrešiš..pogledaj malo,recepata je mnogo,a potraži šta piše neki tamo Etaoin :wink: :lol: ima nešto mnogo interesantno i da se nađe :wink:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala puno na komentarima i na iskrenosti.Nažalost stvarno je malo ljudi koji žele da pomognu nekome ko se bavi sa istim hobijem ili poslom,jer se boje konkurencije.To je žalosno pošto sam ja pristalica zdrave konkurencije u svemu pa i u kinologiji.Pod zdravom podrazumevam kolegijalnost,unapređenje rase i kvaliteta jediniki.Jučer sam skuvao prekrupu,nasekao mesa(mlevena piletina),stavio kašičicu ribljeg ulja,kašiku i pol pavlake,malo mleka i kada sam video kako je sve sa apetitom pojela... :D nema promašaja to je to,a granule ćemo samo ponekad u krajnjoj nuždi ili kad nije spremljena klopa na vreme.Hvala još jednom svima.Pozzzzzzz......... :D :D :D

Samo da napomenem da ja kilogram Bono juniora kupujem po 230 dinara,pa to je pljačka i bezobraština,Sekač kaže ni srednja nego donja klasa hrane,a ovaj moj što prodaje još "veterinar" to ti je Zoki vrhunska hrana,nema pogreške...ma da poludiš od lažova :evil: :evil: .Sekač hvala :D :D :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

zoranp :arrow: kolega nije problem u hrani, vec u rasi nije svaki pas Vizla pa da se ne oseca. :D

Malo sale, ali veruj da ima i istine!!! Pozdrav

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стафорда који има непуних 6 месеци, храним Ројал канином. Штене одлично напредује и лепо изгледа.

Интересује ме да ли је потребно да му уз грануле додајем калцијум или друге витамине и минерале?

Имам пријатеље од којих једни говоре да уз Ројал канин није потребно апсолутно ништа додавати, док други кажу да Ројал канин није оно што је био, па би било добро да се у храну дода калцијум и фосфор. Кога да послушам? Чини ми се као да су и једни и други праву...

Хвала на одговорима!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pogledajte ovu temu:

viewtopic.php?f=22&t=14462

..kao i ostale teme na forumu, o tome smo vec puno pisali. Moj stav, kao i vecine veterinara, je da se uz kvalitetan granulat ne dodaju nikakvi suplementi - jer je vec sve strpano u taj dzak. Sve dok se stene lepo i pravilno razvija, dodaci nisu potrebni jer mogu naneti vise stete no koristi.

Ako bude potrebno, temu nastavite na stranici za koju sam ostavila link.

Share this post


Link to post
Share on other sites

prvo kazete kako nevalja suva hrana a onda kao ,,ma ona je ok u njoj sve ima sto je potrebno psu za razvoj!!!Mislim odlucite se vec jednom valja il nevalja :roll:

Naravno da valja samo sto to neki nece da priznaju,vise vole da hrsane pse zivim mesem pa kad mu se raspadnu zubi kuku majko !!! Ja sam vise nego zadovoljan sa eukanubom !!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

ovo je super-,,raspadnu se psu zubi zbog zivog mesa" :lol: :lol: :lol: ovoje u rangu ,,doberman i kost u mozgu zobg zivog mesa" :lol: Pa ne moze nista da mu se desi sa zubima ako mu se daju i govedje zile teske za zvakanje kojima cisti zube,hrskavice,zive telece kosti koje ce da glodje pa i njima cisti zube,itd...

Ma Eukanuba je ,,super" (progooogleaj ,,pet food recals" i kolateralne stete od Eukanube,pre par godina)

Share this post


Link to post
Share on other sites
prvo kazete kako nevalja suva hrana a onda kao ,,ma ona je ok u njoj sve ima sto je potrebno psu za razvoj!!!Mislim odlucite se vec jednom valja il nevalja :roll:

Naravno da valja samo sto to neki nece da priznaju,vise vole da hrsane pse zivim mesem pa kad mu se raspadnu zubi kuku majko !!! Ja sam vise nego zadovoljan sa eukanubom !!!

E, Srdjane, Srdjane,... Svega ovoga ne bi ni bilo, da si odmah rekao da otvaras prvu psecu kliniku za popravku zuba kod nas :D :D :D

Combo, niko tebe ne ubedjuje, sam biras hranu za svog psa, i ako ste ti i on zadovoljni-svaka cast! (bez cinizma, stvarno to mislim!)

Share this post


Link to post
Share on other sites

naravno da sam zadovoljan dlaka mu je super sjajna(sto nije bi slucaj dok je jeo meso sirovo),niti ima probleme sa zubima niti je agresivan niti mu izmet smrdi uzasno, sto se sve desava od sirovog mesa.A o riziku od raznih bakterija i bolescina da ne govorim!

Ja sam za dray food uvek,jer kao sto rekoste u njoj se nalazi ama bas sve sto je psu potrebno za razvoj!A mozda vi vise volite da odvajate zumance od belanceta dva puta dnevno,ja ne!!toliko!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Registruj novi nalog

Prijavite se

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now