jasmina

DIROFILARIOZA-SRČANI CRV KOD PASA I MAČAKA

230 posts in this topic

Radi se o zoonozi,uzrocnik je helmint iz roda Dirofilaria-Dirofilarioa immitis. Odrasla zenka duga je oko 27cm, a muzjak oko 17cm i nalaze se obicno u plucnim arterijama i desnom delu srca. Mikrofilarije kao infektivni razvojni oblici se oslobadjaju u krvotok i u njemu ostaju 1-3 godine. Njihov broj u krvi pasa se povecava za vreme vecih temperatura, posle obroka i kasno nocu. Bolest sa inficiranog na zdravog psa prenose komarci. Larva se razvija u koamrcu iz L1 u L3 stadijum za sta su potrebni odgovarajuci uslovi i to pre svega temperatura. Na temperaturi od 30 cel. stepeni dovoljno je 8 dana, dok je na temperaturi -18cel. stepeni za razvoj larve potrebno 28 dana. Kada komarac napadne zdravog psa, on kroz ubodnu ranu unosi larvu treceg stepena. Jedan koamrac moze da prenese 10-12 ovakvih larvi.

Narednih 100 dana larva migrira kroz tkiva do plucnih arterija. Za to vreme se razvije u stadijum L5 i tada je duga oko 1-2cm. Ova larva se nalazi uglavnom u kaudalnim distalnim plucnim arterijama. Sledeca 2-3 meseca sazreva do odraslog parazita i odlazi u desnu komoru. Odrasli paraziti mogu da zive 3-5 godina. Bolest se kod muzjaka javlja 4 puta csce nego kod zenki. Psi koji zive van kuce imaju 4 puta vise sansi da budu zarazeni, cesca je infekcija kod vecih rasa pasa.

KLINICKA SLIKA

Klinicka slika moze da se ispolji kod pasa starijih od 6 meseci jer toliko traje prepatentni period. Ona zavisi od stadijuma zivotnog ciklusa u kome je parazit, od jacine infekcije i od odgovora domacina. Ulazak L5 larvi u krvotok dovodi do intenzivne eozinofilne reakcije i dufuzne radioloske senke. Pas moze da pocne da kaslje 2-3 meseca pre nego sto se pojave mikrofilarije. Klinicka dijagnoza u tom ranom stadijumu bolesti je veoma teska. Kod pasa moze da se javi smanjena radna sposobnost zbog srcane slabosti. Kod tezeg oblika bolesti javljaju se nespecificni simptomi: gubitak tezine, groznica, otezano disanje. Moze da se razvije i ascites. Mnogi psi su i bez ikakvih simptoma.

DIJAGNOZA

Knott-ov test i filter test uspesno se koriste za otkrivanje mikrofilarija u krvi 60%pasa. Mikrofilarije D.immitis treba razlikovati od nepatogenih D.repens i Dipetalonema reconditum. U odredjenim slucajevima i pored prisustva odraslih parazita u krvi nema mikrofilarija. Ovo se javlja kada su paraziti mladji od 6 meseci, kada je samo jedan parazit ili kada su svi istog pola. Psi koji se preventivno tretiraju svakog meseca takodje nece imati mikrofilarije u krvi pored prisutnih parazita, jer dolazi do embriostaze kod zenki.

Serioloska ispitivanja: Otkrivanje cirkulisucih antigena se radi imunoloskim testovima. Najcesce se koristi tehnika imunofluorescentnih antitela ELISA. Radi se o antigenima koji su poreklom iz uterusa. Zato, ukoliko se radi o nezrelim parazitima ili su prisutni samo muzjaci ili mali broj zenki, ova diajgnostika nije pouzdana.

Radiografija: Rendgenogram grudnog kosa moze biti od velike pomoci u postavljanju dijagnoze. Kod pasa mogu biti povecane plucne arterije kao i desan srcana komora. Promene u parenhimu mogu biti difuzne ili granulomatozne. Pregledom krvi ne uocavaju se bitne promene. Prisutna je eozinofilija i bazofilija kao i kod drugih parazitskih infekcija.

TERAPIJA KOD PASA

Sledeci su koraci u terapiji pasa inficiranih D.immitis:

1. otkriti skrivena obolenja, narocito jetre i bubrega

2. adilticidna terapija, da bi se uklonili odrasli paraziti

3. period odmora od 4-6 nedelja da bi se pas oporavio od ostecenja pluca koja su u vezi sa uginucem parazita

4. mikrofilaricidna terapija ako je poterbno

5. test za otkrivanje mikrofilarija da bi se videlo koliko je bila uspesna terapija

6. antigen test da se vidi uspesnost adulticidne terapije

7. preventivna medikacija

Adulticidna terapija uklanja odrasle parazite i omogucava reparaciju promena. Thiacetarsamid (2.2mg/kg, 4IV doze u toku 2 dana)ubija vecinu muzjaka i neke zenke, ali je neefikasan protiv nezrelih oblika parazita. Ovaj lek ispoljava dva nezeljena efekta: aplikovan paravenozno jako iritira tkivo i moze dovesti do ostecenj jetre. Melarsomin(2.5mg/kg, dve IM doze za 24h) ubija vise od 95% parazita. Ipak, naglo uginuce velikog broja parazita moze dovesti do tezih komplikacija. Zato se kod tezih infekcija daje jedna doza, a zatim se za mesec dana daju dve IM doze. Komlikacije u vezi uginuca parazita su smanjena funkcija pluca i ostecenje krvnih sudova kao i intravaskularna koagulacija. Dispneja nakon terapije je urgentno stanje. Obezbedjivanje kiseonika i davanje brzodelujucih kortikosteroida u antisok dozama su bitni za pravilnu oksigenaciju tkiva i za smanjenje ostecenja pluca. Mesec dana nakon tretiranja adultnih oblika tretiraju se mikrofilarije. Za unistavanje mikrofilarija koriste se ivermectin i milbenycin.

Efikasnost terapije se proverava koncentracionim testom. Protiv mikrofilarija moze se koristiti i levamisol. 12-16 nedelja nakon adulticidne terapije antigen test bi trebao da bude negativan. Ukoliko je pozitivan, treba ga proveriti za mesec dana i tek onda ponoviti terapiju u slucaju pozitivnog rezultata.

PREVENTIVA

Treba obratiti paznju na to da komarci ne dodju u kontakt sa psima. Postoji preventivna medikacija. Psi stariji od 6 meseci pre preventivne medikacije moraju biti testirani na prisustvo mikrofilarija i antigena u krvi. Psi koji su mladji mogu da prime medikamente, ali moraju biti testirani 6 meseci do godinu dana kasnije. Za preventivu se koriste diethyilcarbamazin citrat i to svaki dan od jednog meseca pre do dva meseca posle sezone komaraca; ivermectin i milbemycin oxime se daju jednom mesecno i to 1 mesec posle pocetka sezone koamraca do 1 mesec od zavrsetka ove sezone. Preventivna medikacija kod pasa moze se vrsiti i levamisol hidrohloridom i to 10mg/kgPO dnevno tokom 14 dana, u intervalima od 6 meseci.

Share this post


Link to post
Share on other sites

S obzirom da sam u nekim topicima sreo da se neki od vas interesiraju za srcanom crvu, resio sam da vam nakratko pretstavim ovo oboljenje. Na pocetku da vas upozorim, moji srpsi jezik je uzasan, :oops: pa imajte toleranciju, :( a ako nesto nemozete da razumete, slobodno me pitajte. :!:

Dakle, Dirofilarioza ili srcani crv, pretstavlja parazitsko oboljenje pasa, a redje i macaka. Uzrocnik je Dirofilaria immitis od grupaciju metazoa.

Parazit parazitira u desnoj komori srca i pulmonalnu arteriju (plucnu).

Odrasla zenka je duga oko 25-30 cm, a muzjaci su kraci, imaju oko 15 cm. Oplodjene zenke ispustaju u krvi mikrofilarije (pocetni razvojni oblik parazita) koji su sa velicinom od samo nekoliko mikrona.

U krvi oni mogu ostati aktivni do 3 godina, a njihov dalji razvoj moze produziti samo ako budu uneseni u organizam komaraca.

Znaci, posrednik u njihovom razvitku je komarac.

Kad budu uneti u organizmu komaraca, produzava se njihovi razvoj, sve dok ne postanu infektivno sposobne. Taj razvitak traje oko 2 nedelje. Kad njihov razvoj u komarcu zavrsi, ovi oblici migriraju u organizmu komaraca i dolaze do njegovi aparat za sisanje krvi. Kad ovakav komarac ujede neki pas, paraziti preko sisnog aparata prelaze u krvi psa. U organizmu pasa, unjeti oblici najpre odlaze u misicnog tkiva, (tacnije u misicnu fasciju) ili potkoznog tkiva, gde se zadrzavaju oko dva meseca. U to razdoblje parazit zavrsava jos jedan stadijum razvoja i nakon ta dva meseca pocinje migrirati i prelazi u desnu komoru srca. Da bi parazit potpuno sazreo, potrebna su mu jos 2 meseca. Odrasli paraziti zive ne samo u desnoj komori, vec se mogu naci i u vecim krvnim sudovima organizma.

Ova bolest je najrasirenija u tropskim i subtropskim regionima. Mislim da sam negde sreo podatak da se ova bolest mogla dijsgnostifikovati i u Kanadi u reonima gde su komarci rasireniji, ali nisam 100% siguran u to. Znam da je u Americi registrovana u Oregon i severna California sto je iznenadilo sve nas, jer je nije bilo na zapadnom bregu amerike puno godina.

Inace, klinicki znaci ovog oboljenja su: pas se brzo zamori, nakon ne tako naporne fizicke aktivnosti, u nekim slucajevima moze se javiti i kasalj nakon umerenog fizickog napora, a kod slucajeva koji duze traju, moze se dijagnostifikovati srcanu slabost, nakupljanje tekucina u organizmu i ostale komplikacije koje dolaze zbog poremecenja rada srca. Ako su paraziti migrirali do veliku suplju venu (V.cava), mogu se nastati jetrene i bubrezne komplikacije koji su, cesto puta, smrtonosne.

Zbog poremecenu cirkulaciju krvi u plucima (rekli smo da se parazit stacionira i u plucnu arteriju) i plucna funkcija je poremecena, a takodje, opstrukcija plucne arterije uzrokuje i poremecenje u miokardu sto jos vise pogodjuje napadnuto srce. Veoma je jasno da je razmena gasova (O2 i CO2) u organizmu poremecena.

Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza mikrofilarije (razvojni oblik koji sam na pocetku spomenuo) u krvi. Tu doktor treba biti pazljiv i mora razgraniciti jese li radi o D.immitis ili je rec o neku drugu, nepatogenu, Dirofilariju. Naravno, u naprednim laboratorijama, koristi se ELISA test koji se zasniva na imunolosku probu i je 99% siguran.

Terapija mora biti u pravom vremenu, dok jos nisu nastali ireparabilne promene u organizmu, a narocito u srcu, pluca i bubrega. Tarapija je usmerena na unistavanju mikrofilarija i na unistavanje odraslih oblika parazita. Koji medikament ce doktor da upotrebi, to zavisi licno od njega i njegovog iskustva, a ima ih nekoliko praparata, takozvani mikrofilaricida. Neki od njih su: Dithiazanine iodide, Levamisole, Arsenamide i slicni na njih.

Nadam se da vam je sada malo jasnije...a ako nije, navalite na pitanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

AZTECY, ti si zlatan :)!

Odlicno pises, i nemoj da brines, SVE se razumije :). Uzivam citati tvoje prekrasne clanke!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li lekovi koje pas pije kao preventivu pomazu? npr. Sentinel?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, preventiva je dobro da se sprovodi, ali se nesme preterivati sa preparatima koji se daju u tu svrhu zbog rezistenciju koja bi se mogla pojaviti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

A koliko je uopste pojava ove bolesti cesta, u kojim zemljama evrope je rasprostranjena, i koje mere sprecavanja preduzeti?

Negde sam procitala da je najrasprostranjenija u Spaniji i Grckoj, a ja sam u Spaniji, pored mora... :? :shock:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jeste, najrasprostranjenija je u mediteranskim zemljama, u mestima blizu mora. Nasi prijatelji u Grckoj pse uopste ne vode napolje u vecernjim satima (bar su mi tako rekli), jer tada komaraca ima najvise. Cim padne vece uvode ih u kucu i zatvaraju prozore. U Grckoj vlada veliki strah od Dirofilarioze.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa kad jadnog da ga vodim napolje? :shock: :cry: Preko dana preko 40 stepeni, tad ni u ludilu, a uvece kad je super raspolozen za igru zbog komaraca ne mogu....A istina je za komarce mene zivu pojeli....A sta da preduzmem da ga zastitim? Neka vakcina...ili..?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ih bre Vanja, pa nemoj odmah da panicis. Pitaj svog veterinara da li je bolest (i koliko) uopste rasprostranjena u Spaniji i oblasti gde ti zivis. Mozda je uopste nema. Uostalom, nisam cula ni da je ima u Crnoj Gori na primer. Takodje bi vlasnici i odgajivaci pasa iz tvog kraja to trebali da znaju, a verovatno si ih do sada upoznala u setnjama sa Bronom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vidim da cu vec biti na stranicama proglasena kao panicar :shock: :?

Naravno da nisam mislila da ga zatvorim u kucu...vise bila kao sala u prilig toga sto ti ljudi u Grckoj ne izlaze uvece iz straha napolje...komaraca ima i kuci...a iam i toga ono kad hoce , bas hoce pa sve i da uradis sve ono hoce....inace ovo je malo, turisticko mesto, nisam srela jos uzgajivace...ej nemoj te da me uzmete u obzir bas kao panicara...jao to cisto resila da se obrazujem u domenu pasa....pa tako pitam svasta...a bas mi i dobar oavj forum, sve neki simpaticni ljudi, pa tako volim da caskam....dobro smo Bron i ja, sto ga vise imam, vise ga upoznajem, vise i znam, pa tako nisam vise u fazonu: Jao da li je dobro...

Vidim da je dobro.....

Poljupci

Share this post


Link to post
Share on other sites

Šta mislite, treba li da počnemo da paničimo???:

SRČANI CRV KOD PASA I MAČAKA - DIROFILARIOZA

ŠTA JE SRČANI CRV?

Srčani crv (heartworm disease) ili dirofilarioza je parazitsko, ozbiljno i potencijalno smrtonosno, oboljenje pasa,mačaka i ostalih sisara:vukovi,lisice ,lasice i dr.Uzročnik je valjkasti crv-nematoda koja se zove Dirofilaria immitis, čiji odrasli oblici žive u arterijama pluca i desnom srcu psa.

KAKAV JE ŽIVOTNI CIKLUS DIROFILARIJE?

Odrasli paraziti žive u desnoj pretkomori i komori, i plućnim arterijama psa.Odrastao mužjak je veličine 12-18 cm, a ženka 25-35 cm. Kad stigne u srce, ženka položi jaja iz kojih se izlegu larvice mikrofilarije. One krvotokom putuju po celom telu, a ako se kuja tada pari, mogu kroz matericu ući i u plodove. Kada komarac ujede zaraženog psa, on sa krvlju usisa i larvice-mikrofilarije, koje u komarcu nastavljaju svoj razvoj do infektivne larve u periodu od 10-14 dana.Samo infektivna larva je sposobna da inficira novog domaćina. Kada takav komarac ujede drugog psa, ubrizga mu infektivne larve kroz ujednu ranu, koje zatim putuju kroz potkožno tkivo do krvnih sudova i zatim krvotokom do srca, gde porastu do odraslih parazita koji se razmnozava, čime se ciklus zatvara.Ovaj period odgovara patentnom periodu parazita. Vreme koje protekne od momenta ujeda komarca do razvoja odraslog crva je nesto vise od 6 meseci.

GDE SE OVA BOLEST POJAVLJUJE?

Svuda gde ima komaraca.U prošlosti je bolest bila ograničena na krajeve sa toplom klimom, ali se u poslednje vreme javlja i u umerenom, pa čak i u hladnom klimatskom području. Kod nas je ustanovljeno više slučajeva. Činjenica da i ljudi i psi sve češće putuju, doprinosi njenom širenju.

DA LI SE MOŽE PRENETI NA ČOVEKA?

Može, iako se kod ljudi ne može razviti odrastao oblik parazita i ne može se zadržati u srcu. Parazit migrira kroz krvne sudove, gde izaziva zapaljenje, a moguće je i začepljenje dok ga naš imunološki sistem ne zaustavi.

KAKO SE OBOLJENJE MANIFESTUJE?

Stepen u kom će se bolest razviti zavisi od broja naseljenih parazita, uzrasta i fizičke aktivnosti psa. Bolest se ispoljava najranije sa 6 meseci starosti (ako je pas zaražen još u materici), kada se odrasli crv naseljava u srcu. Oboljenje može proticati potpuno asimptomatski, ali i sa teškom kliničkom slikom, pa čak i sa smrtnim ishodom.

Kod psa prisustvo parazita u srcu i velikim krvnim sudovima dovodi do cirkulatornih smetnji, čija je posledica prvo zadebljanje zida srca, zatim proširenje komore i napokon srčana slabost. Životinja se u početku zamara i pri uobičajenim fizičkim aktivnostima, neraspoložena je, slabije jede i gubi na težini, potom počinje da kašlje zato što se tečnost nakuplja u plućima. Kada ovi simptomi postanu evidentni, bolest je već u poodmaklom stadijumu. Kada srce potpuno oslabi, moguće je nakupljanje tečnosti i u trbušnoj duplji (ascit) i razvijanje svih ostalih simptoma karakterističnih za slabost desnog srca.

Kod mačaka infektivna larva preživljava ali se samo nekoliko razvije u odraslu jedinku.Obicno su promene na srcu minimalne jer mačke prvenstveno reaguju na prisustvo crva u plućima. Odrasli paraziti dospevaju u plućnu arteriju, gde mogu zapušiti neki od njenih ogranaka, što dovodi do plućne embolije, sa mogućim smrtnim završetkom.

Rani znaci oboljenja su neupečatljivi, tako da se vlasnik obično obraća veterinaru tek kada bolest bitno uznapreduje.

KAKO SE UTVRĐUJE PRISUSTVO PARAZITA?

Rana dijagnostika oboljenja podrazumeva pregled periferne krvi, što je nesigurna metoda (zato što uzorak nije dovoljno veliki) i antigeni test. Kada parazit uđe u organizam,on aktivira imunološki mehanizam psa, što posle izvesnog vremena rezultira stvaranjem specifičnih antitela, čije prisustvo je moguće utvrditi.

Kasnije, kada se odrasli parazit razvije u srcu, javljaju se vidljive rendgenološke promene, i krvni i biohemijski parametri se nespecifično menjaju, ali sigurna dijagnoza se postavlja antigenim testom.

DA LI SE DIROFILARIOZA MOŽE LEČITI?

Može, ali prognoza u mnogome zavisi od trenutka u kom se reaguje. Dok su u krvotoku psa nezreli oblici parazita, lečenje je lako, jer ih antiparazitici ivermektin i levamisol vrlo efikasno uništavaju. Oni se prodaju u obliku tableta i za vlasnika su jednostavni za upotrebu.

Kada se razviju odrasli paraziti u srcu, situacija je mnogo komplikovanija. Samo jedan antiparazitik deluje na odrasle oblike, on se daje psu isključivo intravenski i pod strogim nadzorom veterinara. Pitanje je kakva će biti sudbina uginulih parazita, čija veličina nije zanemarljiva, pa je i tada moguće zapušenje krvnih sudova i plućna embolija.U stranoj literaturi je predloženo i hirurško rešenje, ali u našim uslovima operacija na otvorenom srcu kod psa nažalost ipak spada u domen naučne fantastike.

Pošto se eliminišu odrasli oblici, u sledećem tretmanu se deluje na larve u migraciji. Nakon toga se u više navrata pas ponovo testira, da bi se proverilo da li su svi paraziti uništeni.

KAKO ZAŠTITITI PSA?

Iz svega rečenog o dirofilariozi se vidi da je preventiva najjednostavnije i zdravstveno, finansijski i praktično najbolje rešenje. Mi koji živimo i gajimo pse u Srbiji imamo i sreću i nesreću da je ovo kod nas relativno nova bolest. Sreća je što bolest još uvek nije toliko rasprostranjena kao u drugim zemljama, a nesreća je što nemamo dovoljno neposrednog iskustva sa njom, već se moramo osloniti na iskustva iz zemalja koja se sa dirofilariozom bore već duže vremena (npr. Italija,SAD). Tamo je praksa da se psi pri svakoj poseti veterinaru testiraju na Dirofilariju (u svakoj stranoj knjižici za pse postoji tabela u koju se rezultati testova upisuju), kao i da preventivno jednom mesečno terapiraju psa antiparazitikom, koji bi ga štitio i ako se dogodi da ga ujede zaraženi komarac. Takođe upotreba repelanata (sredstava koja odbijaju insekte) je preporučljiva, a za radne i lovačke pse, koji mnogo borave na otvorenom i obavezna.

Obzirom da bolest kod nas nije toliko uzela maha, strateški je preventiva još važnija, jer tako još uvek možemo sprečiti dalje širenje, zato što na taj način štitimo i svoje i zdravlje načih ljubimaca.

SPROVOĐENJE PREVENTIVE

Sistem preventive Dirofilarioze kod pasa se sprovodi u sezoni komaraca OD MARTA DO OKTOBRA , što je sasvim dovoljno da zaštiti psa. CARDOTEK(ivermectin), eliminiše larvene forme D.immitis lokalizovane u krvi i tkivima psa, i štiti ga mesec dana, zato što sprečava dalji razvoj parazita, i ako se dogodi da ga ujede zaražen komarac. Njegova upotreba je sigurna i kod skotnih kuja i mužjaka u reprodukciji,a kod štenadi se moze sprovoditi počev od 6 nedelje starosti.

Kada odlučite da ozbiljno pristupite ovom problemu, obavezno konsultujte svog veterinara, koji će prvo testirati psa na prisustvo parazita u krvi i onda propisati režim preventivnih mera.

kopirano sa : Edukacija - http://www.alesvet.com

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naučna fantastika, strašno, prvi put čujem!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma ja sam čula davno, ali nisam verovala da to može kod nas da stigne... Alien!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

srcanicrv.jpg

ŠTA JE SRČANI CRV?

Srčani crv (heartworm disease) ili dirofilarioza je parazitsko, ozbiljno i potencijalno smrtonosno, oboljenje pasa,mačaka i ostalih sisara:vukovi,lisice ,lasice i dr.Uzročnik je valjkasti crv-nematoda koja se zove Dirofilaria immitis, čiji odrasli oblici žive u arterijama pluca i desnom srcu psa.

KAKAV JE ŽIVOTNI CIKLUS DIROFILARIJE?

Odrasli paraziti žive u desnoj pretkomori i komori, i plućnim arterijama psa.Odrastao mužjak je veličine 12-18 cm, a ženka 25-35 cm. Kad stigne u srce, ženka položi jaja iz kojih se izlegu larvice mikrofilarije. One krvotokom putuju po celom telu, a ako se kuja tada pari, mogu kroz matericu ući i u plodove. Kada komarac ujede zaraženog psa, on sa krvlju usisa i larvice-mikrofilarije, koje u komarcu nastavljaju svoj razvoj do infektivne larve u periodu od 10-14 dana.Samo infektivna larva je sposobna da inficira novog domaćina. Kada takav komarac ujede drugog psa, ubrizga mu infektivne larve kroz ujednu ranu, koje zatim putuju kroz potkožno tkivo do krvnih sudova i zatim krvotokom do srca, gde porastu do odraslih parazita koji se razmnozava, čime se ciklus zatvara.Ovaj period odgovara patentnom periodu parazita. Vreme koje protekne od momenta ujeda komarca do razvoja odraslog crva je nesto vise od 6 meseci.

GDE SE OVA BOLEST POJAVLJUJE?

Svuda gde ima komaraca.U prošlosti je bolest bila ograničena na krajeve sa toplom klimom, ali se u poslednje vreme javlja i u umerenom, pa čak i u hladnom klimatskom području. Kod nas je ustanovljeno više slučajeva. Činjenica da i ljudi i psi sve češće putuju, doprinosi njenom širenju.

DA LI SE MOŽE PRENETI NA ČOVEKA?

Može, iako se kod ljudi ne može razviti odrastao oblik parazita i ne može se zadržati u srcu. Parazit migrira kroz krvne sudove, gde izaziva zapaljenje, a moguće je i začepljenje dok ga naš imunološki sistem ne zaustavi.

KAKO SE OBOLJENJE MANIFESTUJE?

Stepen u kom će se bolest razviti zavisi od broja naseljenih parazita, uzrasta i fizičke aktivnosti psa. Bolest se ispoljava najranije sa 6 meseci starosti (ako je pas zaražen još u materici), kada se odrasli crv naseljava u srcu. Oboljenje može proticati potpuno asimptomatski, ali i sa teškom kliničkom slikom, pa čak i sa smrtnim ishodom.

Kod psa prisustvo parazita u srcu i velikim krvnim sudovima dovodi do cirkulatornih smetnji, čija je posledica prvo zadebljanje zida srca, zatim proširenje komore i napokon srčana slabost. Životinja se u početku zamara i pri uobičajenim fizičkim aktivnostima, neraspoložena je, slabije jede i gubi na težini, potom počinje da kašlje zato što se tečnost nakuplja u plućima. Kada ovi simptomi postanu evidentni, bolest je već u poodmaklom stadijumu. Kada srce potpuno oslabi, moguće je nakupljanje tečnosti i u trbušnoj duplji (ascit) i razvijanje svih ostalih simptoma karakterističnih za slabost desnog srca.

Kod mačaka infektivna larva preživljava ali se samo nekoliko razvije u odraslu jedinku.Obicno su promene na srcu minimalne jer mačke prvenstveno reaguju na prisustvo crva u plućima. Odrasli paraziti dospevaju u plućnu arteriju, gde mogu zapušiti neki od njenih ogranaka, što dovodi do plućne embolije, sa mogućim smrtnim završetkom.

Rani znaci oboljenja su neupečatljivi, tako da se vlasnik obično obraća veterinaru tek kada bolest bitno uznapreduje.

KAKO SE UTVRĐUJE PRISUSTVO PARAZITA?

Rana dijagnostika oboljenja podrazumeva pregled periferne krvi, što je nesigurna metoda (zato što uzorak nije dovoljno veliki) i antigeni test. Kada parazit uđe u organizam,on aktivira imunološki mehanizam psa, što posle izvesnog vremena rezultira stvaranjem specifičnih antitela, čije prisustvo je moguće utvrditi.

Kasnije, kada se odrasli parazit razvije u srcu, javljaju se vidljive rendgenološke promene, i krvni i biohemijski parametri se nespecifično menjaju, ali sigurna dijagnoza se postavlja antigenim testom.

DA LI SE DIROFILARIOZA MOŽE LEČITI?

Može, ali prognoza u mnogome zavisi od trenutka u kom se reaguje. Dok su u krvotoku psa nezreli oblici parazita, lečenje je lako, jer ih antiparazitici ivermektin i levamisol vrlo efikasno uništavaju. Oni se prodaju u obliku tableta i za vlasnika su jednostavni za upotrebu.

Kada se razviju odrasli paraziti u srcu, situacija je mnogo komplikovanija. Samo jedan antiparazitik deluje na odrasle oblike, on se daje psu isključivo intravenski i pod strogim nadzorom veterinara. Pitanje je kakva će biti sudbina uginulih parazita, čija veličina nije zanemarljiva, pa je i tada moguće zapušenje krvnih sudova i plućna embolija.U stranoj literaturi je predloženo i hirurško rešenje, ali u našim uslovima operacija na otvorenom srcu kod psa nažalost ipak spada u domen naučne fantastike.

Pošto se eliminišu odrasli oblici, u sledećem tretmanu se deluje na larve u migraciji. Nakon toga se u više navrata pas ponovo testira, da bi se proverilo da li su svi paraziti uništeni.

KAKO ZAŠTITITI PSA?

Iz svega rečenog o dirofilariozi se vidi da je preventiva najjednostavnije i zdravstveno, finansijski i praktično najbolje rešenje. Mi koji živimo i gajimo pse u Srbiji imamo i sreću i nesreću da je ovo kod nas relativno nova bolest. Sreća je što bolest još uvek nije toliko rasprostranjena kao u drugim zemljama, a nesreća je što nemamo dovoljno neposrednog iskustva sa njom, već se moramo osloniti na iskustva iz zemalja koja se sa dirofilariozom bore već duže vremena (npr. Italija,SAD). Tamo je praksa da se psi pri svakoj poseti veterinaru testiraju na Dirofilariju (u svakoj stranoj knjižici za pse postoji tabela u koju se rezultati testova upisuju), kao i da preventivno jednom mesečno terapiraju psa antiparazitikom, koji bi ga štitio i ako se dogodi da ga ujede zaraženi komarac. Takođe upotreba repelanata (sredstava koja odbijaju insekte) je preporučljiva, a za radne i lovačke pse, koji mnogo borave na otvorenom i obavezna.

Obzirom da bolest kod nas nije toliko uzela maha, strateški je preventiva još važnija, jer tako još uvek možemo sprečiti dalje širenje, zato što na taj način štitimo i svoje i zdravlje načih ljubimaca.

SPROVOĐENJE PREVENTIVE

Sistem preventive Dirofilarioze kod pasa se sprovodi u sezoni komaraca OD MARTA DO OKTOBRA , što je sasvim dovoljno da zaštiti psa. CARDOTEK(ivermectin), eliminiše larvene forme D.immitis lokalizovane u krvi i tkivima psa, i štiti ga mesec dana, zato što sprečava dalji razvoj parazita, i ako se dogodi da ga ujede zaražen komarac. Njegova upotreba je sigurna i kod skotnih kuja i mužjaka u reprodukciji,a kod štenadi se moze sprovoditi počev od 6 nedelje starosti.

Kada odlučite da ozbiljno pristupite ovom problemu, obavezno konsultujte svog veterinara, koji će prvo testirati psa na prisustvo parazita u krvi i onda propisati režim preventivnih mera.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Gde moze da se kupi CARDOTEK ? koja je cena ? kako se daje ?

Jel ima odgovora na ovo pitanje?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bayer Advocate stiti od crva i moze da se nadje po vet. apotekama i stanicam.

P.S. i od buva i demodikoze, cak i od nekih glista.

Share this post


Link to post
Share on other sites

MIslim da bi i Scalobor ogrlica protiv buva i krpelja trebalo da štiti i od ujeda komaraca, pa samim tim i od srčanog crva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Advocate stiti od crva i uvija larve srcanog crva. Mada je bolje da komerci i ne prilaze psu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Advocate stiti od crva i uvija larve srcanog crva. Mada je bolje da komerci i ne prilaze psu.

extra :) taman sam to stavio svom keru pre nekih nedelju dana ako da sam miran :) ali kao shto kazesh najbolje da ne prilaze :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
MIslim da bi i Scalobor ogrlica protiv buva i krpelja trebalo da štiti i od ujeda komaraca, pa samim tim i od srčanog crva.

Mi sa tom ogrlicom nismo bili zashticeni ni od buva. I to su je izjele po vratu tik ispod ogrlice... Mnogo sam bila besTna... Vratili smo se na advantix i so far, so good :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prazimec-D je jak endoparazitik i ekoparazitik i ima dejstvo na srcanog crva

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Registruj novi nalog

Prijavite se

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now