Skoči na sadržaj



Fotografija

Deca & psi


  • Molimo prijavite se kako bi odgovorili
130 odgovora na ovu temu

#1 collar

collar

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 187 postova

Postovano 04 November 2009 15:13

Dacu sebi slobodu da napisem nekoliko nasumicnih saveta neiskusnim i buducim roditeljima koji se spremaju da u svoju porodicu uvrste psa. Ove opaske se pre svega odnose na one koji su namerni da kupe "nemale" rase.

1. Ukoliko dete nije u nekom zrelijem uzrastu, mozda je bolje da malo odlozite uzimanje psa. Nekakva slobodna procena je da je taj uzrast negde oko 12. godine. Ovo se posebno odnosi na "ozbiljnije" rase, gde se posedovanje "psa sa potencijalom" mora uzeti u obzir kao ozbiljna cinjenica.

2. Pas nije igracka koja se kupuje u Legoland-u vec zivo bice koje ima svoje potrebe, rutine, emocije i posve razvijen intelekt. Ako niste sigurni da mozete da se nosite sa ovom obavezicom, bolje uzmite macku...ili akvarijum. To sto je slatko kad je malo, ne znaci da ce takvo ostati i za godinu dana kad poraste. "Nivo secera" ne treba da bude presudan faktor pri uzimaju psa, vec pre svega karakter, pa tek onda izgled, i to izgled i gabariti odraslog primerka. Gledajte da kupite psa od odgovornog odgajivaca, a ne na buvljaku. Nemojte da se stiskate za pare jer je inicijalna kupovina najmanji trosak.

3. Procenite karakter svoga deteta i obavite niz neobaveznih razgovora. Pokusajte da ga informisete, usmerite i shvatite njegovu/njenu zelju za ljubimcem...i svoju naravno. Nemojte da mu prodajete one zvake kako ce pas biti njegova/njena obaveza jer, nece. Vi cete se baviti psom i slobodno racunajte na to.
Sasvim mala deca imaju obicaj da pse dozivljavaju kao igracke a stenad su posebno osetljiva na fizicku manipulaciju tog tipa i nece je zaboraviti ni kasnije, kad odrastu. Svaki pas, kada vise nema gde da se skloni reaguje na isti nacin - uzvraca!

4. Muzjak ili zenka? Vecito pitanje. Po meni - zenka.
Muzjak, a posebno kod nemackih rasa zna da bude dominantan i da katkad ostvari svoja prava (koja ste mu vi omogucili) na manje prijatan nacin. To je stvar copora - kada jedan pas u odnosu na drugog upotrebi zube kao argument, normalna je stvar. Medjutim, svaka medjuvrsna "prepirka" ovog tipa moze jako lose da se zavrsi. Poznato je da su Alfa muzjaci izvanredni cuvari, zastitnici svoje porodice i teritorije, ali, isto tako moze da se desi da imaju i neke druge vama naizgled nebitne ili neprimetne hirove koje ostvaruju dnevnom rutinom a onda kada im se to uskrati, reakcija moze biti burna i sokantna. Ne zaboravite da su psi u svojoj predatorskoj biti oportunisticke zivotinje i da ce uvek da odaberu slabijeg/manjeg za eventualni i nezeljeni atak. Verujem da ce mnogi sa ovog foruma da kazu da preterujem, ali sto kaze jedan moj bivsi prijatelj: bolje samar, nego vrelo mleko. Oni sa decom znaju o cemu pricam. (Inace, ne podrzavam korporalnu kaznu).

Ukoliko se ipak odlucite za muzjaka treba da znate i sledece: nikada ali nikada nemojte da delite svoju spavacu sobu s njim, kao ni delove namestaja koji pripadaju vama ili vasoj deci.

5. Pas jeste i treba da bude deo porodice, ali ne i covek. To znaci da treba da se zna "ko kosi, a ko vodu nosi". Kada smo vec kod donosenja vode, nakon sto vam u porodicu stigne stene, jedna od prvih stvari koje treba da utvrdite je - da li je vas novi ljubimac "posesivan na hranu", a ta vrsta posesivnosti dolazi iz konkurencije zvane - leglo.
Metoda je laka: dajte mu da jede, budite blizu njega, pa posle nekog vremena pokusajte da mu sklonite posudu sa hranom u toku obroka. Ukoliko nije zarezala, zensko je, ukoliko nije zarezao, musko je ;)...Ali, ukoliko vas mali psic zarezi - imate problem!
Ovo treba da ponove svi stalni clanovi porodice, kako bi se utvrdilo da je pozeljna (nedostatak posesivnosti) vrsta ponasanja konstanta. Jako je vazno da se ovaj test uradi na samom pocetku zajednickog zivota jer realno i nema opasnosti od posledica, cak i da se ispostavi odredjen nivo lose reakcije, jer je pas dovoljno mali da:
a) ne povredi nikoga
B) se koriguje u ponasanju
c) vrati nazad odgajivacu kao los karakter ukoliko korekcija ne urodi polodom

Savet: pre nego sto date svom novom psu da jede, naucite ga da zauzme sedeci polozaj i ceka dok mu ne kazete da moze da jede. Ovo vazi i za izlazak napolje: prvo vi, pa pas (pre toga u sedeci polozaj), kao i za ulazak u kucu. Svaka druga metoda stavlja psa u Alfa poziciju i time ga markira kao predvodnika - od malih nogu!

6. Prva navika. Sva ucenja sa psom se postizu kroz igru, potvrdu/pohvalu i korekciju. To su tri najvaznija faktora. Silu apsolutno treba izbaciti jer ce ultimativno da odgovori silom, a to svakako ne zelite. Ovo ukljucuje i popularno lupetanje "novinama od juce" u svrhu "ustolicavanja". To je jedna od pogresnijh metoda, koja izmedju ostalog unizava i blokira pravilan psiholoski razvoj psa. Nemoj da ste mrmoti i da vas mrzi da posle svakog njegovog sna i obroka izvedete psa da obavi sta mu priroda nalaze i pri tom ga pohvalite. Vas psic ce izvesno da se istovari za dinar posle svakog spavanja a za sve pare u roku od pola sata-sat posle obroka (ne zaboravite da pokupite za njim). Pratite tu rutinu i manje vremena cete provesti druzeci se sa krpom i dezinfekcionim sredstvom.
Ukoliko vas od "poljskog" WC-a dele brojne stepenice, a imate ovecu rasu koja je sama po sebi sklona displaziji kukova, moj vam je savet da ga u stenecim danima, apogotovo u slilasku, nosite preko svih tih stepenika.
Pre svega ovoga, odredite mesto u kuci gde vam je najmanji problem da pas izvrsi prvu fiziolosku potrebu i na taj nacin ce bar na jednom mestu da se (mirisno) skoncentrise pa od stana necete imati minsko polje.
Deci dopustite izvodjenje samo ako imate ogradjeno dvoriste i direktan izlaz na isto i uvek pod budnim okom.

7. Nemojte svojoj deci poveravati vaspitanje steneta jer ni ona nisu do kraja vaspitana, a uostalom sve je to vas zadatak. Neke greske u vaspitanju dece je tesko ispraviti...isto vazi i za psa.

8. Igra. Nikada ne dozvolite deci da se fizicki spustaju na nivo psa a posebno ne da se igraju lovackih igara.
To prakticno znaci da nema valjanja po podu, i to onog gde se pas nalazi iznad, odnosno u dominirajucem polozaju u odnosu na dete. Za dete je to bezazlena igra, a za psa uspostavljanje buduce hijerarhije. Stvar copora. Dete treba da se odnosi prema psu uspravljeno i da vremenom stekne naviku davanja komandi odlucnim glasom. Nikakvo rezanje i sunjanje cetvoronoske ne dolaze u obzir!

Nikada i ni pod kakvim uslovima ne dopustajte detetu (i stenetu) da se igraju ove dve igre:

- skrivanje u kombinaciji sa bezanjem: za mladog psa je ovo vezba lova, koju bi i inace u verziji vuka sprovodio u prirodi. Svi cetvoronozni predatori svoje lovne karakteristike bruse kroz igru, a vi ne zelite da vase dete glumi plen, zar ne?...koliko god to slatko izgledalo.

- nadvlacenje oko krpe ili slicnog predmeta: igra dominacije is repertoara - ja-jedem-prvi! Svaki put kada stene otme krpu, steci ce novi poen iz lekcije zvane sampouzdanje.

Gore pomenuto ne mora da se olupa o glavu vama, ali uvek postoji sansa da se desi nekom drugom, a da vas pas bude ucesnik.

9. Prethodni saveti se odnose i na "prijateljsku" decu koja vam najverovatnije ne izbijaju iz kuce. Od sustinskog je znacaja da svi oni pristupe novom clanu porodice na nacin koji ga nece zaplasiti ili stvoriti podozrenje. Takodje, gledajte da se Americko rvanje ne odvija bas u vasoj kuci. Pas zna da intervenise u tim slucajevima i to u korist "svog deteta". Ovo se posebno odnosi na rase koji imaju izrazen nagon za cuvanjem. Izlazite svog novog ljubimca deci i kontaktu s njima, ali strogo vodite racuna o tome da postoje i deca koja su vise temperamentna, da ne kazem - nevaspitana ili pak sadisticki nastrojena. Gledajte da kontakt sa takvom decom izbegavate (jer cete ubrzo nakon toga doci u blizak kontakt i sa njihovim roditeljima), a da se svi ostali kontakti odvijaju pod vasim budnim okom. Decji jezik tela i intonacija za psa mogu predstavljati pretnju u najavi.

10. Ne dopustajte da vase dete izvodi psa van vase kontrole, i kada je mali, a posebno kada poraste. A brzo poraste. Dok trepnete. Deca nisu u stanju da kontrolosu odraslog psa...osim u onom cuvenom filmu...a i taj mali je iz Brazila ;) apropos: NIKADA NE OSTAVLJAJTE DETE SAMO SA PSOM. Ne zbog dr. Mengelea, nego zbog deteta...i psa, na kraju krajeva.

Toliko za sada. Jos jednom: ne ocekujte da vase dete bude dominantno u odnosu na psa jer se to nece desiti, ali svakako mozete da doprinesete uspostavljanju ravnoteze izmedju psa i "nizih" clanova porodice.

#2 vukasin

vukasin

    Hero Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 1493 postova

Postovano 04 November 2009 15:26

ovo treba u "lepljive"

#3 AriM

AriM

    Newbie

  • Members
  • 23 postova

Postovano 04 November 2009 18:28

svaka cast,svidja mi se,sve je istina! :D
pozdrav i pohvale autoru :wink:

#4 IvanNenadovic

IvanNenadovic

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 386 postova

Postovano 04 November 2009 21:37

Bravo collar. Svaka cast za tekst ! ! !

#5 Axentije

Axentije

    Hero Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 3428 postova

Postovano 04 November 2009 23:25

collar odlicna tema :!:

#6 xoli

xoli

    Hero Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 4040 postova

Postovano 05 November 2009 15:48

Nazalost u stavrnosti ne bude bas uvek tako,pa cak i kod dugogodisnjih odgajivaca pasa.Slazem se sa konstatacijom da ne treba ostavljati psa i dete bez nadzora,ma koliko psu verovali.Po meni ne mozete ni ljudima(roditeljima,partneru,deci) 100% verovati,naravno jer niko nije savrsen.Tako i sa psima,tj zivotinjama uopsteno.
Imati i psa/pse i dete ili vise njih,iziskuje ogromna odricanja i ako se sluzite uputima koje je collar naveo,bice vam na kraj krajeva ,dosta lakse.
Pitanje za collar-a...Hipoteticki ,receno...Imas,jednog ili vise pasa vece rase koji zive s`tobom u kuci i stigne beba...Naravno poznajes svoje pse i u skladu sa njima upoznajes ih sa novim clanom.Biti na oprezu dokle god dete ne stasa ili biti hladan i opusten posle nekog odredjenog vremena kada pomislis da je pas/psi prihvatili bebu kao clana porodice...?

#7 Petite

Petite

    Guru

  • Administrators
  • 16630 postova

Postovano 05 November 2009 15:58

Iz iskustva,
uvijek biti na oprezu.
Nebitno da li je u pitanju mali pas, veliki pas, muzjak, zenka .....
od samog pocetka pas MORA da shvati da je novopridosli clan (beba) po rangu IZNAD u hijerarhiji.
Tu se cesto rodi ljubomora iz koje moze svasta nesto da proistekne, no moj zakljucak (iz iskustva) ....biti uvijek na oprezu i ono sto je za bebu, neka bude za bebu, ono sto je za psa - neka bude za psa.

Pozdravljam pokretanje teme.

#8 kazak

kazak

    Hero Member

  • Moderators
  • 2201 postova

Postovano 05 November 2009 16:23

Tema je odlicna ! Svaka cast , mislim da je sve receno veoma jasno i ne mogu da se setim da bilo sta dodam .

#9 collar

collar

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 187 postova

Postovano 05 November 2009 17:51

@xoli

Slazem se sa Petite, s tim sto bih dodao jos i ovo:

Mi za psa jesmo copor, ali on (pas) za nas nije i ne treba da bude covek. Tacka.

Bajkovite price kako je sasvim malo dete Gospodar koga pas apsolutno slusa i povinuje mu se, su poprilicno zabrinjavajuce, pod uslovom da su istinite.
Pisao sam vec o Alfa psima koji su izvesno najbolji cuvari i zastitnici, ali ne zato sto su potlaceni, vec upravo zato sto su Alfe, pa im takva vrsta protekcije i ide uz status.
Ukoliko su roditelji ponosni na to sto im je dete glavno u kuci, trebalo bi mozda debelo da razmisle gde su oni u toj hijerarhiji.

Tu je klasican primer situacija u kojoj je roditelj krenuo da fizicki kazni dete, kojom prilikom se pas isprecio u nameri da zastiti "mladunca" i to je sasvim OK, pod uslovom da je pas stalno zaposlen kao socijalni radnik.
Vecina tih roditelja su preponosni na takvu cinjenicu ali treba da znaju da to nije dobro, a pre svega kao pokazatelj da je dete ISPOD psa, a pas IZNAD roditelja. Mora se uvek i u svakom trenutku znati koje gde i ko je ko, a to znaci da ce u vecini slucajeva dete zaista biti ispod psa u hijerarhiji jer pas ima jasnu distinkciju u razmeri snaga, ne samo u odnosu na sebe vec i u odnosu dete-roditelj.

E, upravo iz tog razloga, sto kaze Connor MacLeod: There can be only one!

Jedan Alfa, i svi ostali ispod, ukljucujuci i dete, psa, zenu...tastu ;)
Da ne zazvucim seksisticki, znam mnoge primere gde je Alfa zenskog roda, ali to je vec za neku drugu temu.

Kada je u pitanju dolazak prinove, ne treba se mnogo razmisljati: stopostotni oprez je preko potreban ali to isto tako ne znaci da pas ne treba da detektuje (mirisom) i umemorise novog clana kao deo stalne postavke, samo zato sto je sveza mama pogonjena hormonima koji je cine prezastitnicom.
Ono sto je jos vaznije je da se pas ne oseti zapostavljenim jer ce u tom slucaju svakako pozeleti da skrene paznju na sebe, pa makar i drasticnim merama. Ovo ne treba doziveti kao nekakvu paranoju koja ce da nas unervozi svaki put kada pas uputi "cudan pogled" u pravcu bebe, ali treba se navici na to da je izvestan oprez, a posebno kod "rasa sa potencijalom", potreban i kroz odrastanje tog istog deteta.
Treba takodje imati u vidu da neke rase malo manje vole decu, a malo vise gravitiraju ljubomori (Petite zna na koju rasu mislim ;) ), neke su ambivalentne, a neke pak zaista vole mladje clanove svoje porodice (copora). Naravno, ne treba sve generalizovati pa tako, u okviru svake rase, postoji izuzetak koji potvrdjuje pravilo.

Upoznajte dobro svog psa, a kroz to i sami sebe. Vas pas je slika i prilika vase porodice.

@vukasin, AriM, IvanNenadovic, axxo, xoli, Petite, kazak

Hvala.

#10 Mary Poppins

Mary Poppins

    Hero Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 1453 postova

Postovano 05 November 2009 18:47

Vrlo dobri tekstovi, mada imam mali problem sa tačkom 1 iz prvog posta.
Naime, mislim da je za dete dobro da raste pored životinja. Za moje dete se to pokazalo kao imperativ za pravilan psihološki razvoj. U takvim situacijama je 12 godina kasno.

Naravno da psa nismo kupili detetu od 3,5 godine da se sam o njemu stara, ali smo ga kupili između ostalog i zbog deteta. O psu se brinemo mi, ali je i dete tu, i dete je član porodice i raste uz psa.
Da, treba dosta truda da bi sve to funkcionisalo kako treba, ali mislim da zaista ne mora da se čeka rani pubertet da bi se pas uveo u kuću.

Inače, kod nas to izgleda ovako: Tea (pas) obožava Vida (dete), neverovatno je tolerantna prema njemu, ali ga uopšte ne sluša. Očito da ona njega doživljava kao neuračunljivo štene. Dakle, ona je vrlo pažljiva prema njemu, ali kada on pokuša nešto da joj naredi (i vrlo nas stručno imitira u tome), ona ga jednostavno ignoriše.
Kad ja kažem "Tea, mesto" ona odmah ode. On, siroma', može to da ponavlja do prekosutra, i ona ga uopšte neće fermati.

Nisam dovoljno iskusna, ali mi se čini da to nije za brigu, ispravite me ako grešim. Došla sam do zaključka da, koliko god se ja trudila, ja ne mogu da učinim da dete od 4 godine bude autoritet za psa.
Ne ostavljam ih nasamo jer još uvek dete ne ostavljam nasamo, previše je mali. Šta će biti kad poraste - videću.

#11 collar

collar

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 187 postova

Postovano 05 November 2009 19:12

@Mary Poppins

Sve zavisi o kojoj rasi pricamo. Moji tekstovi su vezani za vece rase. U slucaju malih, minijaturnih i pasa za pratnju, razonodu ili kako god se zvali, vaze isti principi s tim sto eventualne poslednice ni priblizno nisu iste kao u slucaju recimo sluzbenih rasa, a katkad treba zastiti psa od samog deteta ;).

Naravno da dete od 4 godine ne moze biti autoritet za psa jer, osim fizickog momenta, postoji i mentalni pritisak kojim se pas koriguje. Takvo nesto ne moze da postigne ni dete od 12 godina, ali mu je ipak lakse racionalizovati odnos sa psom nego detetu manjeg uzrasta. Zapravo sustinska razlika je u tome sto sasvim malo dete zeli igracku, a malo zrelije dete zeli drugara ili jednostavno - ljubimca.

Jos jedna vazna stavka: pas prvo treba da postuje, pa tek onda (eventualno) da voli...i to je odnos koji jedino funkcionise.

#12 LidijaL

LidijaL

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 323 postova

Postovano 05 November 2009 19:29

Pas treba da bude spreman za dolazak bebe i pre nego sto se beba rodi.
Ako je spavao u krevetu sa vama, odvikavajte ga pre dolaska bebe, da ne bi negativno iskustvo izbacivanja iz kreveta povezao sa dolaskom deteta. Ako ne zelite da vam ulazi u deciju sobu, ucite ga tome pre dolaska deteta. Ako dok gledate televiziju, necete da pas lezi na vama (ovo vazi i za tate, jer bebe najlepse njonjaju na tatinom stomaku :) ), kupite lutku i pokazite psu da vam je stalo do nje, drzite je u narucju, da vidite reakciju. Poklanjajte psu i lutki jednaku paznju. Ako vec imate decija kolica, vozajte tu lutku u njima, navikavajte psa na neznost prema malom stvorenju. Zvuci mozda smesno, ali ovo su saveti strucnjaka.
Pas ne treba da oseti anksioznost zbog prisustva novog clana porodice. Ponasajte se opusteno, ali nikada ne ostavljajte dete i psa same. Pre nego sto pas upozna bebu, dajte mu da onjusi cebence ili pelenu koje je beba koristila. Nagradite ga zatim psecom poslastiom i recite: "Beba. Dobar pas!, Bravo!" ili sl. Pustite ga tek onda da onjusi dete i ponovo nagradite za lepo ponasanje. Tu uvek treba da bude prisutna i druga osoba, isto opustena, koja ce biti uz psa i bodriti ga i istovremeno paziti, u momentu prvog upoznavanja sa bebom.
Neki psi se uplase decijeg placa, drugi jedno vreme budu zbunjeni, ali svi se vrlo brzo naviknu. Ako psu bebin plac izaziva nervozu ili strah, ponovo mu dajte carobne psece poslastice i hvalite ga kako je dobar pas! :) Pozitivna motivacija je cudo! Ako vam ovo ne upali, snimite bebeci plac, pa mu prvo tiho pustajte, naravno, uz poslastice, pa zatim sve glasnije, dok se pas ne opusti. To je proces koji moze trajati danima kod nekih pasa. Poenta je ne dozvoliti da bebino prisustvo stvori negativne konotacije kod psa. Zanimljivo je da beba, ako je rodjena u domu gde su vec bili psi, nece reagovati na lavez. Moja je znala da spava, a na metar od nje razlajavala su se moja cetiri psa sa petim, komsijskim. Od sestog meseca, bebe u stomaku cuju, koliko i sta, ne zna se tacno (zna se da im je majcin glas poznat), ali na lavez takve bebe kasnije ne reaguju i ne brinite da ce vam dete navuci insomniju od lajavih pasa. :D
Pas ce instinktivno znati da ne treba skakati po bebi, ja se licno uverila, a mislila da je nemoguce da na nekog ne skacu... Zato ako pas skoci na vas dok drzite dete, nemojte histerisati, jer nece vas oboriti, niti ce povrediti bebu. Sve sto moze da uradi je da je lizne, sto nije problem, ako psa cistite od parazita redovno. Pas najverovatnije nece ni skakati po vama dok drzite dete, ili ce to ciniti pazljivo. Ipak, ne bi bilo lose da psa i ranije naucite da ne skace po vama - nije bas zgodno za trudnice... Naucite ga da skace na vas, samo uz komandu:"Hop!" i naravno - psecu poslasticu, pa ponavljajte, ponavljajte... I prekorite i okrenite mu ledja, ignorisite ga, ako skoci na vas, a da mu nije izdata komanda. Postoji jos jedan nacin - cucnite i cvrsto zagrlite psa onda kada znate da bi on skocio na vas. I budite dosledni u tome, jer psi skacu zato da se dodvore alfi, tj. vama i lizanje pasa, izmedju ostalih znacenja, u ovom slucaju ima funkciju dodvoravanja gospodaru. Ako cucnete, pas ce vremenom prestati da skace, a kad utvrdite gradivo, mozete poceti sa komandom :"Hop!" Ili ne morate, ako pas vise uopste ne skace!

One filmske price u kojima se momentalno rodi ljubav izmedju novorodjenceta i psa - zaboravite! Ako imate vise pasa, upoznajte dete pojedinacno sa svakim, bez prisustva ostalih pasa. Prvo upoznavanje jednog mog psa i deteta proteklo je tako sto je pas zvakao omiljenu lopticu, a beba zaspala dok je ovlas onjusio, nezainteresovano. Vremenom ce normalno socijalizovan pas, koji zna da je u "coporu" sa ljudima u podredjenom polozanju, razviti sve jacu vezu sa detetom. Problemi nastaju kad dete krene da mlatara rucicama i nogama, cacka psu oci, gura mu prstice u usta, cupa dlaku, vristi od srece ili uzbudjenja pred velikom, zabavnom, pokretnom "igrackom" u ocima deteta... To nemojte dozvoliti. Pas ce verovatno postati uplasen od malog napasnika i izbegavace dete ako to dozvolite. Dete ne treba da puzi za psom, jer u ocima psa, ono je onda nize rangirano od njega i pas moze shvatiti da ima pravo da dominira nad detetom, sto ne zelite. Odlican nacin da lepo razvijate odnos izmedju bebe i psa je setnja, sa bebom u kolicima. Dete je vezano i zabavlja se razgledanjem okolo, a tu je i kuca koja kao po pravilu, uvek prati kolica! Svima lepo, niko nikog ne maltretira, a zajedno u ljubavi! :D Ako vas pas hoce da lizne dete po licu, to pored izliva ljubavi, moze znaciti da on zapravo ispituje kakvo je to malo stvorenje. I psi koji se upoznaju lizu jedni druge, cesto iz tog razloga. Komplikovan je pseci jezik! :wink:
Kad prevazidjete bebeci perod, tek onda sledi period koji je najrizicniji u ovoj prici o detetu i psu! Najveci broj ujeda desava se izmedju trece i pete godine deteta. Tada se kod dece javlja ona faza odrastanja, zvana - ispitivanje reakcija. Tj. javlja se i mnogo ranije, od rodjenja :wink: , ali sada je u jeku! Dete vec tada zna da ne sme cupati psa, zgaziti ga itd... ali ce to neretko uraditi, cisto da vidi sta ce se desiti. Ili ce ako ne pazite, uzeti povodac i hteti da vas imitira, tako sto ce ono setati psa. Dakle - oprezno! Ne ostavljajte decu sa psima bez nadzora. Ne dozvolite da dete hrani psa dok se ono hrani. Zavrsicete sa razmazenim psom koji stalno prosjaci oko stola i razmazenim, a i gladnim :D detetom!
Vreme je i da naucite dete da ne skace u zagrljaj svakom nepoznatom psu na ulici i da uvek pita vlasnika moze li maziti psa, ako pas ima vlasnika. Uostalom, bicete uz dete tog uzrasta u takvim situacijama. Na plisanim igrackama ucite dete kako treba maziti psa, ucite ga da ne treba praviti nagle pokrete i vristati, vikati... Ucite ga postuje zivotinje i bice mu uzvraceno mnogostruko! :) Ima toliko lepih crtaca i decijih knjizica o zivotinjama i nemojte propustiti priliku da dete upoznate sa njohovim sadrzajem.
I ne zaboravite usput da uzivate, jer privilegija je da vam dete odrasta uz psa! :) Pored toga sto ce postati srecnija osoba, opustenija, komunikativnija, empaticna, simpaticna - ma sve naj- naj :D , dokazano je da pseca dlaka ima mikroorganizme u sebi, koji su odlicni za razvoj imunog sistema deteta. Tako vase dete ima mnogo manju sansu da jednog dana razvije alergije, astmu...
I kad se neki baksuzi zgrazavaju nad cinjenicom da vam dete raste uz zivotinje, gadne dlake... samo se smeskajte. Ne vredi da objasnjavajte, jer ko nije iskusio i nema nameru, nikad nece ni shvatiti.

#13 Mary Poppins

Mary Poppins

    Hero Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 1453 postova

Postovano 05 November 2009 19:37

@collar,

naša Tea je doberman, ženka, stara godinu dana. :D

Moj klinac nije tražio psa (kako i da ga traži, kad nije govorio dok ona nije došla), samo je bio fasciniram psima kad god bi ih video. I on uopšte ne doživljava Teu kao igračku. Naprotiv, od prvog dana ona je njemu bila drugar, član porodice.
Kad je Tea prvi put ušla u kuću, Vid se momentalno bacio na sve četiri na pod i počeo da se igra sa njom kao da je i sam štene. Njih dvoje od početka imaju neku sasvim posebnu vezu.

Ja sam svesna da je ona velika i da postoji teorijska opasnost da ona njega povredi. Doduše, da imamo malog psa, postojala bi još veća opasnost da Vid povredi psića, jer je premali.

Mi smo se dosta informisali o vaspitavanju psa, pravilima čopora i načinu ponašanja prema psu. Mislim, (nadam se) da smo dobro odradili posao i da Tea mene i mm poštuje i voli, a za klinca sam sigurna da ga samo voli.

Zapravo mi se čini da problemi nastaju najviše zato što ljudi ne čitaju, ne pitaju unapred, nego tek kada problemi počnu. Teme kao što je ova, pa onda one koje je Danijela postavila o razvoju šteneta i sl., su veoma korisne, ali se bojim da se većina seti da čita tek kad vrag odnese šalu.

A što se tiče malih pasa za razonodu - znam da su neka deca ozbiljno nadrljala od takvih pasa, naviše zato što ih ljudi ne shvataju ozbiljno, a i ti psi imaju jake čeljusti pogotovo u odnosu na promer dečje ruke ili noge.

Sad sam se rasplinula. Stvarno mislim da su ovakve teme korisne. Volela bih da i drugi ljudi napišu nešto o odnosima njihove dece i pasa, živo me zanima kako to kod drugih izgleda.

#14 collar

collar

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 187 postova

Postovano 05 November 2009 19:44

@LidijaL

Lepo napisano. Hvala sto ste podelili.

Sto se rada/nagrada uz pomoc hrane, licno ne podrzavam rad sa psom na mitoloskom principu, osim u slucaju loptice, a to je vec nesto drugo - sto bi Anglosaksonci rekli: prey drive.

Pas je ili srecan sto ima zadatke koje ispunjava, ili uopste nije za tu vrstu angazmana. U svakom slucaju, pravilno upotrebljeno NE moze biti daleko efikasnije. Zapravo, misljenja sam da je u procesu vaspitanja psa to najvaznija komanda/korekcija. ;)

#15 collar

collar

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 187 postova

Postovano 05 November 2009 20:15

@Mary Poppins

Ne inkliniram tvrdnji da je neka rasa bolja od druge ali mi je drago da imate Dobermana, ako nista a ono iz sebicnih razloga ;)

Kad je Tea prvi put ušla u kuću, Vid se momentalno bacio na sve četiri na pod i počeo da se igra sa njom kao da je i sam štene. Njih dvoje od početka imaju neku sasvim posebnu vezu.


Ne podrzavam i smatram da pravite fundamentalnu gresku.

Ja sam nasem klincu, koji inace spada u liberalno vaspitanu decu, (imao je 9 godina kada je Kaja usla u nas zivot) strogo zabranio takve vrste igara, iako nisam uspeo da sprecim neke od njegovih drugara da uredno ulaze u nasu kucu cetvoronoske i oglasavaju se lavezom. ;)

Nasa kuja je dobro i temeljno socijalizovana i ima razvijen nagon za cuvanjem dece. Ne toliko za zastitu, koliko za cuvanje i nadzor.

"Svoju decu" voli i uvek im se obraduje, dok je prema nepoznatoj deci jednostavno ravnodusna. Ukoliko se neko dete pokaze agresivnim ili, kao sto smo skoro imali slucaj ,da rezi na nju, ona jednostavno izabere da se skloni.

Doberman je ozbiljna rasa, bez obzira kolike maze bili i koliko neki na ovom forumu tvrdili kako vise nisu radni vec salonski psi. Dokle god se ispiti poput ZTP i IPO traze ili podrazumevaju, Doberman ce ostati u domenu radnih/sluzbenih rasa, a to da li ce biti radjeno sa psom, ostaje na "teret" individualnim vlasnicima. Potencijal postoji, samo ga treba znati ili hteti iskoristiti.

Inace, poznato je da su Dobermani rasa koja ima nesto nizi prag tolerancije prema deci.

Iskustva su pokazala da su molosi tu carevi izdrzljivosti.

#16 LidijaL

LidijaL

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 323 postova

Postovano 05 November 2009 20:30

Hvala Collar, necemo da persiramo! :wink:
Slazem se za NE, ali smirenim tonom. Viku pas dozivljava kao podsticaj za lavez, nedolicno ponasanje... Citam dosta o modernim pristupima biheviorista i sve se svodi upravo na pozitivnoj motivaciji, bila to loptica ili poslastica ili nekad lepa rec. Ignorisanje psa ili kaznjavanje zatvaranjem u drugu sobu na neko vreme (naravno, ne predugo), vise ce ga dozvati pameti od packe ili vike. Barem ja tako mislim. I rutine, rutine... One su jako bitan deo zivota jednog psa. One ga dovode u red i cine ga zadovoljnim i sigurnim. I nas zajedno sa psima.. :)

#17 Mary Poppins

Mary Poppins

    Hero Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 1453 postova

Postovano 05 November 2009 20:36

@collar,
izgleda da nisam bila jasna - ne igraju se oni više tako. Uostalom, njena kilaža je sada dvostruko veća od njegove, na šta bi ličila ta igra sada :lol:

Opisala sam njihovu prvu igru zato što je to za mene bio fascinantan trenutak - moje povučeno i vrlo rezervisano dete u krajnje otvorenom, potpuno spontanom kontaktu sa nekim...

Mi smo se dosta trudili da moderiramo njihovu međusobnu komunikaciju. Tea sada više ne skače na Vida, ne uzima mu hranu iz ruku na kvarno i ne otima mu igračke, ne gricka ga.
On je zauzvrat naučio da je ne čupa, ne vuče za noge i ne gura joj prstiće u oči i usta.
Svako njegovo buđenje izgleda tako što se on dovuče do ivice kreveta (ona ne ide na krevet) i ona ga izliže :lol: I to ne sprečavam. Nadam se da sam u pravu.
Oni se igraju i bacanja loptice, maze se i često samo sede jedno pored drugog. Tea ne ide na krevete, ali Vid ume da sedi na podu. I to takođe ne sprečavam, nadam se da sam u pravu:

Postovana fotografija

#18 kazak

kazak

    Hero Member

  • Moderators
  • 2201 postova

Postovano 06 November 2009 01:30

Mary Poppins, u pravu si za stavku 1. mada je ja nisam bukvalno shvatila vec u celini sa ostalim tekstom tj. kao savet za nekog ko psa uzima samo zbog deteta a pre toga ne zna nista previse o psima. Dalji tekst i prica da se pas ne uzima samo zbog deteta . Super je sto tvoj sin raste tako lepo uz psa i sto ste se odlucili da kupite psa dok je dete jos uvek malo. Moje detinjstvo nikada ne bi bilo isto da u njemu nije bilo jednog velikog cupavog psica.
LidijaL, posle tvojih postova nemam vise sta da pisem :-) , gotovo sve bih potpuno isto napisala pa da ne ponavljam isto sto je vec napisano napisacu samo sopstveni primer kako bi prici dodali joj nekog klinca koji raste sa psom :-)
Moji bratanci , Uros i Vukasin i moja deca Marta i Petra rastu pored velikih i patuljastih snaucera .
Moji psi imaju punu slobodu u kuci i pre i posle dolaska beba. Mi svi znamo u kuci ponasanje sa psima, odrasli smo svi sa psima i znamo sta ne treba pogresiti u vaspitanju jednog psa a i vaspitanju deteta koje zivi sa psom. Mnoge stvari su napisane gore. Npr. moji psi spavaju sa nama u krevetu ( naravno ne svi odjednom :-) ) kako na popodnevnom odmoru , tako se neko uvali i nocu da spava ... ali isto su tako nauceni da kad sam umorna, kad mi je leti vrucina ili bilo sta mi smeta i kad im kazem '' ne na krevet'' da sasvim mirno odu na svoje mesto ili fotelju , dvosed ... bez ikakvog tuznog pogleda ili bilo kakvog protesta. Na isti nacin su i oni zasticeni na njihovom mestu i tamo kad su , kad spavaju, niko od nas ni odraslih a ni dece nase ili gostinjske ne sme da uznemirava psa koji spava.
U toku moje trudnoce moji psi , kako su stalno sa mnom, bili su svesni da se nesto desava. Sta im je tacno u glavi ne znam i sta su tacno mislili mozemo samo da predpostavljamo. Uglavnom su me dosta pazili, posle mog prvog pokazivanja da ne treba da skoce na moj stomak vise to nikad nisu ni radili. U poodmakloj trudnoci, Oskar koji je alfa u psecem coporu nije se odvajao od mene, spavao je sto moze blize meni, ispod kreveta ili na naslonu od kreveta, jer zbog vrucine i otoka na nogama nije mi prijalo da spava na krevetu odmah do mene. Pre mog izlaska iz bolnice psi su dobili benkicu koju su bebe nosile . Pri prvom dolasku kuci bili su zatvoreni u jednoj sobi u kuci. Kad smo se smestili polako smo jednog po jednog psa upoznali sa bebama. Kako su bebe prevremeno rodjene psima koji su potpuno slobodni normalno je objasnjeno-naredjeno da ne ulaze u decju sobu. Psi su to bez ikakvih problema prihvatili , cak dva mladja psa su me prijatno iznenadili . Ocekivala sam ovakvu rekciju od starijih pasa jer oni znaju sta su bebe i rasli su uz moje bratance ali ne i od mladjih pasa, verujem da su oni u njima nepoznatoj situaciji kopirali ponasanje starija tri psa .
Ni sad tri meseca posle, psi ne ulaze u decju sobu a da me pre toga ne pogledaju i sacekaju moju ili reakaciju nekog drugog odraslog coveka u kuci. Oskar je prvi poceo da ulazi tako sto bi posle mog pozitivnog odgovora na njegovo ''pitanje'' usao polako i zavukao se ispod kreveta kako bi mi bio blizu a opet da ne smeta. Posle izvesnog vremena , opet posle ''pitanja'' peo se i na krevet, na suprotnu stranu od one na kojoj su bebe, bez ikakvih dodatnih objasnjenja i naredbi. Osim Oskara niko drugi od pasa se ne penje niti boravi u decjoj sobi a i on to radi samo ako sam ja tamo. Niko im nista nije dodatno dozvoljavo-nedozvoljavao ali niko od njih ne krene za Oskarom. I sad kad spavamo vrata od decje sobe su otvorena ali psi ostaju u dnevnoj sobi gde spavaju u njihovoj lezaljci ili na dvosedu, fotelji , mogu da udju u decju sobu ali to ne rade .
Mi smo porodica koja ''zna'' sa psima , kod nas se zna ko je ko. Kako u odnosu pas- covek tako i u odnosu medju samim psima . Psi su sastavni deo nase porodice ali se tacno zna ko koga i kad mora da slusa. Psi su nam jako razmazeni ali kad cuju samo naznaku promene raspolozenja u glasu , promene tona njihova razmazenost nestaje .
Mislim da je najbitnija stvar u vaspitanju jednog psa principijelnost - ne je ne , da je da , bez popustanja. Ignorisanje psa kad napravi gresku je mnogo jaca kazna od bilo kakvih batina, novina ...
Uz pravilno vaspitanje psa mislim da ne moze biti vecih problema u odnosu dete - pas .
Naravno uz pravilno vaspitanog psa mora stajati i pravilno vaspitano dete . Mali huligan koji maltretira psa dovesce do nezgodne situacije jer bez obzira na ljubav psa prema vlasniku i njegovom potomku pas ce brzo ce potrositi svo moguce strpljenje .

Postovana fotografija
Postovana fotografija
Postovana fotografija

#19 Diana

Diana

    Guru

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 5975 postova

Postovano 06 November 2009 11:34

Bas htedoh da se ukljucim, ali me Kazak preduhitrila... :D :D
Skroz se slazem, Collar je postavio divnu i poucnu temu, i dao SMERNICE za one sa manje iskustva... To svakako nije "pravilo" jer svako uspostavlja sopstvena pravila u svojoj kuci i medjusobna pravila sto se tice clanova tog domacinstva...
Mi smo (brat i ja) prvog psa dobili pre mog 9og rodjendana, takodje je to bio prvi pas mojim roditeljima. Pas je kupljen NAMA, i jeste, tata je setao psa uvece, ali su dnevne setnje bile iskljucivo nasa obaveza. Mnogo smo naucili zahvaljujuci tom psu, koliko o obavezama, toliko su i oko onoga sta ne smemo da ponavljamo u daljem zivotu, a tice se pasa...
Mi smo, kao klinci, pa cini mi se, bas SVE sto Collar kaze "ne" radili kao "da" :D :D , i konacna slika je izgledala ovako: imali smo pudlona koji je bio strah i trepet u kuci, koji je rezao i ujedao SVE (i nas, i mamu i tatu, i rodjake, prijatelje...), koji bi legao u krevet i odatle niko ne bi smeo da ga pomeri jer je bio vrlo rad da se fizicki obracuna sa tim nekim... Jeo je kosti na sred sobe, i cik da ga neko preskoci..
Bio je nocna mora od psa, i mada je "napravljen" u groznom incestu, to nikakvo opravdanje za nas odgoj nije...
Takav je bio kuci, napolju je bio totalno drugaciji... Posto sam je najvise "bavila" njime, odradili smo SVE iz IPO, sem "odbrane i napada" (nisam imala predstavu kako bih ga naterala da "pusti" :D :D )i dobijali silne pohvale od nekih starijih cika iz kinologije.. Kasnije mi je bilo zanimljivo da probamo malko da vezbamo stvari iz dresure za vodice slepih, i bio je stvarno odlican po tom pitanju... Vanserijiski inteligentan, i UZASNO opasan po okolinu... Ponavljam, mi smo bili klinci, pojma nismo imali...Mnogo smo gresili, a nije bilo koga da nas uputi...
Niko njemu nije bio Alfa, vec je on bio neprikosloveni vodja "copora"...
Kod sledeceg psa smo umanjili % gresaka, a i bili smo tad vec stariji... Poneku gresku nismo ispravili ni sa njim, kao npr klasicno decije zavlacenje ruke ispod cebeta i mrdanje prstiju, gde pas grize cebe u "igri" i rezi... Slatko je dok je psic majusan i mnooooooooogoooooooooo slatko zvuci to rezanje, skoro pa kao da prede... A onda pas malko poraste, pa nema predstavu zasto je do juce SMEO da rezi na ruku, a sad, kad ga klepim, vise ne sme...
Prvi pas sa kojim smo imali potpunu kontrolu je bila moja prva labradorka...
Posto sam bila 100% sigurna u njenu jacinu licnosti i pravilno izgradjen karakter, dozvoljavala sam joj cak i da se "nateze" oko igracke sa prijateljskom decom... UVEK je pustala da klinci "pobede", cak i malecka od tada 2 godine... Iz sadasnje perspektive, ja to vidim kao "ionako ces ti uskoro kuci, eeeeeeevoooooooooo ti" :D :D . Ona je bila apsolutno svesna svog mesta u porodici, i iako verovatno nikada nijednog psa necu voleti kao sto sam nju, ona je bila najnizi clan! Ispod bilo kog coveka! Znala je to, i nikada nije pokazala nikakvu zelju da taj redosled promeni.
Zato je bila omiljena medju klincima, rado se igrala sa njima, a kad bi postali nesnosni, jednostavno se sklanjala. U tim trenucima je Alfa (tj. ja) preuzimao svoju ulogu Alfe, i klincima uskracivao dalje pokusaje priblizavanja psu..
Njeno mesto je bilo SAMO njeno, i kad bi se sklonila na mesto, nikome nisam dozvoljavala da je cacka! Vesela i druzeljubiva po prirodi, ako se sama skloni, znaci da joj nesto ne pase u toj prici...
Vec sam opisala njen jedini ekces, a tice se dece, pa da se ne ponavljam...
Ova sada mala je temperamentom ista, jednako je zaljubljena u decu, i jednako zasticena sto se tice maltretiranja sa njihove strane. Igra moze, koliko zele, bilo koja vrsta kinjenja psa-nikako! Klincima vracam istom merom, cuskama, jer smatram da moraju da nauce!
Moj mali sestric voli da posle igre sa maleckom sedne na pod, i onda ga ona cacka, ljubi, golica.. On cici od srece, a ona je UVEK negde u visini njegovih ociju. Daleko od toga da mislim da ce mu skociti za vrat, ali i ona mora da bude svesna da je po vaznosti ISPOD njega! Zasticena da, ali ne i vaznija!
Apsolutno isti tretman imaju svi klinci, i oni koji nam dolaze u kucu, i oni na ulici... Kuca ne sme da se maltretira ni na koji nacin! Veoma jednostavno pravilo, koje moraju da postuju, ukoliko zele da budu pored kuce!
Opet, Puf ne voli decu... Preziveo je mnogo ruznog, i iz prve ruke se uverio koliko zla deca mogu da budu...
Imali smo probleme sa njim i sestricem u prvo vreme, jer je bez prestanka rezao na njega, i pratio ga u stopu pogledom koji mi se uopste nije svidjao...
Naravno da je dobijao batine, rezanje mu nije dozvoljeno na bilo koga ko predje kapiju, ali mi je bilo daleko vaznije da sestric bude bezbedan pored njega, i da Puf shvati razliku izmedju "dece sa ulice" i "dece iz kuce".. Svaku posetu maleckog smo zapocinjali i zavrsavali "pozdravljanjem sa kucom", da Puf shvati da mu ne preti nikakva opasnost od njega. Pored toga, malom smo objasnili da Puf nije bilo koja kuca, da ne voli decu, i da mu ne prilazi sam!
Iskreno, posle skoro 2 godine, stigli smo tek do "ignore" postojanja klinca u kuci, i nikakve reakcije dok on luduje sa labradorkom po kuci (pre toga je jako zeleo da zastiti stene od zlog deteta!)
Mislim da on nikada nece biti skroz bezbedan za samostalan boravak deteta pored njega! Sto, u principu, i nije prioritet, jer je on pas cuvar, a ne kucna maza. Opet kazem, nesrecna je okolnost sto neke traume ni uz najbolju volju ne moze bas skroz da potisne.. Bitno je da smo mi svesni toga, i da on nikada ni na trenutak, nije nasamo sa bilo kojim detetom.

#20 collar

collar

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 187 postova

Postovano 08 November 2009 21:53

Dodatak:

11. Gledajte da vreme za dorucak/rucak/veceru uskladite sa vremenom za obroke svoga psa. U pocetku ce pridoslica, pod pretpostavkom da je dosao u uzrastu od 2-3 meseca imati tri ravnomerno izdeljena obroka, a kasnije ce se ukoliko zelite da vam pas bude izbalansiran, taj broj obroka svesti na 2.
Bilo bi dobro da se ti obroci odvijaju POSLE vasih. Tako ce pas jos jednom metodom od samog pocetka doci na svoje mesto u hijerarhiji copora. Odnosno, ako bude jeo posle vas, shvatice ko ima pravo prvenstva u kuci.
Nikada i nikako nemojte da mu dobacujete hranu sa stola, koliko god to vama izgledalo slatko ili njegovo cviljenje bude pretuzno, jer ce pas povezati vas obrok sa svojim i sebi dati puno pravo da tom prilikom prosjaci na sve moguce nacine. Budite tvrda srca. Nece vam biti zao na duge staze.
Velika je sansa da ce pas, iako se povinuje visim clanovima hijerarhije, gledati da se dokopa hrane koja se nalazi na stolu ispred deteta, a posebno pod uslovom da tu nisu pristuni i osali tanjiri, odnosno da dete jede van uobicajenog reda.
To ce vam biti jedan od pokazatelja rivaliteta koji morate, kao Alfa, da suzbijete, korigujete ili bar kontrolisete. Kod ovog poslednjeg, zavisno od prirode psa, jednostavno treba izbegavati konfrontirajuce coporativne situacije jer, nisu svi psi spremni da se ultimativno i uvek povinuju bas svemu. Neke stvari su atavizam koji svaki pas nosi u svom genetskom kodu.