mama

Izbor psa za porodicu sa autističnim detetom

Recommended Posts

Pozdrav svima!

Već neko vreme razmišljam da uzmem psa. Živim u stanu sa majkom, odraslim bratom i ćerkom od 6 godina, koja je autistična. Do skoro smo imali mačora, kog smo morali da uspavamo, na veliku žalost cele porodice. Ćerka je vrlo fizički aktivna, glasna (glasno se smeje, maše ručicama), ali ne inicira kontakt sa životinjama nikad, a kada do kontakta dođe, izuzetno je nežna i obazriva. Podrazumeva se da nikada ne bi bila sama sa psom, bez nadzora. Imala sam zlatnog retrivera, pre mnogo godina, dakle nije da bi mi bio prvi pas. Sada razmatram neku kratkodlaku rasu, mužijaka, nikako malu rasu, ali ne ni nešto baš veliko (kao doga :D ). Pas bi naravno bio voljeni član porodice, ja sam dosta fizički aktivna, puno vremena i dete i ja provodimo u šetnji,radimo vežbice, a imala bih i dosta vremena da mu se posvetim. Razmišljala sam pre svega o AST-u ili pitu, zanima me vaše mišljenje? Otvorena sam i za druge sugestije... Unapred hvala!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pse vec duze vreme koriste u kanisterapiji tako da moze ,pas je inace prilagodljiva zivotinja na sve i svasta samo nije za neznalice ,moje neko misljenje je da malo izcitate forum ,malo posetite koju ogajivacnicu ,upoznate pse i vidite za sta ste ,ako nemate iskustvo sa psima nije pametno birati  dominatne rase ,tu treba stabilan pas ,rasa jakih nerava to je malo i genetika kod pasa malo to pas stekne tako da .....srecno.....probajte ako imate u mestu neki odeljak radne kinologije da vidite sa njima .....znaci treba ultra stabilan pas .Za preporuku koja rasa to je ono tesko ,ali ajde da kazem npr labrador bi se tu uklopio ali naglasavam tu treba simbioza i gen. i stecenog kod psa sa naglaskom na stabilnost .

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, mama said:

Pozdrav svima!

Već neko vreme razmišljam da uzmem psa. Živim u stanu sa majkom, odraslim bratom i ćerkom od 6 godina, koja je autistična. Do skoro smo imali mačora, kog smo morali da uspavamo, na veliku žalost cele porodice. Ćerka je vrlo fizički aktivna, glasna (glasno se smeje, maše ručicama), ali ne inicira kontakt sa životinjama nikad, a kada do kontakta dođe, izuzetno je nežna i obazriva. Podrazumeva se da nikada ne bi bila sama sa psom, bez nadzora. Imala sam zlatnog retrivera, pre mnogo godina, dakle nije da bi mi bio prvi pas. Sada razmatram neku kratkodlaku rasu, mužijaka, nikako malu rasu, ali ne ni nešto baš veliko (kao doga :D ). Pas bi naravno bio voljeni član porodice, ja sam dosta fizički aktivna, puno vremena i dete i ja provodimo u šetnji,radimo vežbice, a imala bih i dosta vremena da mu se posvetim. Razmišljala sam pre svega o AST-u ili pitu, zanima me vaše mišljenje? Otvorena sam i za druge sugestije... Unapred hvala!

Draga mama, ovo je toliko kompleksno i ozbiljno pitanje da se ne usuđujem ništa preterano konkretno da napišem. Jedino što mogu na prvu da zapazim je da pit ili ast mogu biti jako stabilni psi, ali i ne moraju i po mom mišljenju ih treba zaobići.

Nekoliko kuća od mene imam autističnog čoveka od sada nekih 40-ak godina koji je bio i dete od 6 godina, a ima i dve sestre. Nekada smo se družili bukvalno svakodnevno. Uglavnom uvek su imali psa i mačke u kući i on je obožavao životinje. Tako je i danas i svakodnevno pravi mnogo, ali baš mnogo kilometara sa psom i viđam ih u svim delovima šireg područja kraja u kojem živimo.Kada je on imao 6 godina imali su prilično žestoku šarplaninku u dvorištu i kako im kapija nije bila zaključana mogli su povremeno da se vide ljudi na drveću u dvorištu (rofl)! Moram priznati da ni ja nisam bio sasvim ravnodušan kada sam ulazio u to dvorište iako keruša nikada nije pokazala neprijateljstvo. Već dugo on šeta nerasne pse i to baš kakve ste opisali, veličine između manjeg i srednjeg psa, bliže srednjem i kratkodlake.

Posle ovog uvoda jedino što mogu da vam predložim je broj mobilnog telefona njegove starije sestre koja i danas živi u istoj kući sa njim pa da se lepo ispričate i pitate sve što vas zanima. Kao što i kučkarima savetujem da pitaju odgajivače u vezi ishrane pasa, a ne veterinare tako i vama predlažem da pitate one koji i maju autističnu decu i pse, a ne lekare koji uostalom i ne postižu vidne rezultate sa takvom decom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala svima na odgovorima!

@Sava Vrlo rado bih kontaktirala Vašu komšinicu.

@snatch Pocela sam da citam na temu stafordskih bul terijera, ali deluju mi jako slicno po karakteru sa AST?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Staf. bull terijer, stafic, vrlo uprosceno je manje ostar od amstafa,AST-a a o pitu da ne govorim prema drugim psima, sto vam je veoma vazno, posebno kada ste zajedno svi napolju u setnji. 

Takodje, stafica medju svim terijerima tipa bul karakterisu najcesce kao pas dadilja, nanny dog. Za autisticnu ili i vrlo aktivnu decu u principu biraju i za formalnu kanisterapiju vece a ako uzimaju manje onda robusne, manje osetljive pse od bas najmanjih.  Iako vas pas nece biti kanisterapijski u formalnom smislu, mada ko zna, mozda i na Balkanu toga bude vise, jer kanisterapija se radi sa posebno obucenim psom, mogu da kazem da se ovde kod mene gde je kanisterapija bas uznapredovala, jako mnogo koriste bas stafici stafbulici, posebno sa decom. Labradori i zlatni retriveri su klasika za pse vodice i pse asistente hednikepiranih. 

Premda, da obradujem snatch, ima i bullterijera, pitova i astova ali daleko manje. 

Kod pasa koji se upotrebljavaju za formalnu kanisterapiju nije bitna toliko rasa, koliko same predispozicije jedinke. Pa ako odaberete jedno stabilno stene, verujem da cete uz volju i vreme koje imate i spremni ste da posvetite psu uspeti. Videcete, na kraju krajeva da li cete to stene moci i da pripremite za nesto vise i formalnije u kanisterapijskom smislu od porodicnog psa i drugara za cerkicu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da to je to ,kanisterapija je jedinka a ne rasa ali mora se naglasti koje su rase tu najvise ,mislim da je terijer tipa bul tu ono malo vise ipak .....

Share this post


Link to post
Share on other sites
10 hours ago, mama said:

Hvala svima na odgovorima!

@Sava Vrlo rado bih kontaktirala Vašu komšinicu.

Sinoć sam sa telefona pokušao da vam odgovorim na poruku, ali nešto sam zabrljao. Nema veze, nadovezaću se ovde.

Ne znam zašto su roditelji protiv životinja, moje mišljenje je upravo suprotno. Gledao sam emisiju na nekom od Dicovery kanala u kojoj je prikazana autistična devojčica koja je jedino uspela da se poveže sa konjem i to više nego uspešno. Potpuno se povezala, jaše ga, voli, timari itd., dete je jednostavno živnulo.

E sada, nešto drugo me brine. Kažete da devojčica ne inicira kontakt sa životinjama. Dobro bi bilo da pažljivo proučite taj odnos i sami shvatite da li vam je potreban pas. Znate i sami kolika je pas obaveza i ne bi bilo dobro da veza ne uspe, onda bi vam taj pas bio samo teret. Mislim da bi bilo pametno još neko vreme da se dete druži sa tuđim psima i pažljivo sagledate situaciju sa svih strana.
Često srećem jednu preslatku devojčicu od oko 2,5 godine koja uvek ide ka mojoj keruši, mazi je, baca joj drvo itd. Majka kaže da nije autistična, ali ne komunicira sa okolinom, ali zauzvrat nagradi me tako što otpeva sve dečije pesmice u kontinuitetu :giggle:. Njoj je očigledno potreban pas i majka kaže da bi ga želela i da je i ona nekada imala psa, ali ograda je mali stan. Pokušao sam da joj objasnim da mali stan nije prepreka, ali da je to dodatna i baš velika obaveza i da na to mora da bude spremna.

Ako budete razgovarali sa damom čiji sam vam vam kontakt prosledio voleo bih da mi na pp odgovotite da li je bilo od koristi i da li ste saznali nešto novo. Mislim da se ona ne razume previše u rase, ali zato može da vam dosta toga kaže o odnosu takvog deteta i životinje. Kada je njen brat bio mali uvek je vukao po rukama neku od mačaka koja mu je bila ljubimica.

Share this post


Link to post
Share on other sites
29 minutes ago, Sava said:

E sada, nešto drugo me brine. Kažete da devojčica ne inicira kontakt sa životinjama.

Kanisterapija sa autisticnom decom je malo specificnija i nije uopste neuobicajeno da deca ne iniciraju kontakt sa zivotinjama, U svakom slucaju ako ima prostora, zelje, spremnosti i vremena i taj kucevni pas, koji nije i nece biti kanisterapijski pas jer za to je potrebna specijalna obuka, moze da predstavlja veliki doprinos za dete.

Prijateljima koji su me ovde molili za savet jer su hteli da uzmu psa autisticnom decaku a pas bi istovremeno bio ljubimac njegovog mladjeg brata, a posebno sto je decko isao na formalne seanse kanisterapije za autisticnu decu i prijalo mu, tj. imalo efekta prema proceni lekara, posavetovala sam da se pre svega posavetuju sa lekarom tog decka, sta on misli kakve bi prednosti eventualno mane toga bile, da taj korak razmotre sa lekarom a posle, toga doduse ima ovde kod mene koliko hoces, sa akreditovanim NVO koje obucavaju pse asistente, vodice i za kanisterapiju korak po korak naprave plan kako sad to stene vaspitavati, cemu ga uciti, mislim na neke vanredne stvari, na cemu insistirati na sta stavljati naglasak da bude od terapijske koristi i takav ljubimac za to konkretno dete. 

Znaci i ovde bih posavetovala da se poprica malo o tom koraku i sa lekarom devojcice, nadam se da nije pasomrzac i da prati novija dostignuca na tom polju terapije. 

Edited by Tuncay

Share this post


Link to post
Share on other sites

Veći je problem u tome što ne idu štene i malo dete. Deci uopšte, a pogotovu u takvom stanju je potreban stabilan, miran, trpljiv pas. Treba videti kako moja trpi devojčicu koju sam pomenuo da srećem, ali je od malena učena na decu i jako ih voli. Nikada neću zaboraviti sliku mog nekadašnjeg irskog setera kojeg sam zatekao u poziciji da ga jedno dete vuče za jezik, a drugo za rep, a on ćuti i trpi!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stafici trpe. Zato su izmedju ostalog i nanny dog. A ne bi bila ni prva ni poslednja majka sa detetom sa posebnim potrebama koja je uzela stene. Meni je kod nje vazno da ima vremena, da hoce da se posveti, da nije totalni pocetnik i da je spremna da trazi znanja i iskustva koja bi joj pomogla da sto bolje savlada neke teskoce koje su evidentne ali benefita ima itekako mnogo.

Takodje, devojcica ne inicira sama kontakt sa zivotinjom, ali kako pise kada pomazi radi to izuzetno nezno. Kod autisticnog deteta pas pomaze na drugi nacin, cak ni ne da ga mazi, ili lezi pored njega, vec vise kao aistent roditelja i lekara terapeuta za ispravno savladavanje nekih nama normalnih situacija a za malog autistu velika prepreka. Mislim, zaista su specificni i kod njih se posebno pazi da dete sa psom ne radi neke stvari koje opet kod deteta sa drugacijim potrebama terapije rade e da mali autista to ne bi uopstio i preneo na sve pse. To je i posebno upozorenje ovde kod mene kada predaju porodici psa specijalno obucenog za rad sa autisticnim detetom kao zdravstveno pomagalo. (Placa osiguranje ovde kod mene a inace privatno kosta takav obucen i specijalno prilagodjen konkretnom detetu 10.000 evra). 

Znaci, super da poprica sa komsinicom tom, super da poprica sa lekarom, super da odustane od pita i AST-a a ako bas naginje prema toj grupi pasa, nek uzme stafica. Moze i labradora takodje, jer labica ima manje zahtevnu dlaku od retrivera a zlacanog je vec imala pa bi se tek kretala u poznatom nekom krugu gde ima iskustva. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala svima na odgovorima, veoma mi znaci!

Ona ne inicira kontakt, ali pogledom prati pse, kad ih sretnemo na ulici i stidljivo se smesi. Pricala sam sa njenim psihijatrom, on smatra da bi joj veza sa psom pomogla da se poveze bolje i sa ljudima.

Negde najvise naginjem STB-u, labradori i retriveri mi nisu interesantni. Volela sam svog retrivera, ali nisam se zaljubila u rasu.

Svesna sam da cu morati mnogo da radim sa stenetom, ali je i to deo privlacnosti, imam vremena i uzivala bih u tome. 

Razmatrala sam "Singidunum" kao eventualnu skolicu, svojevremeno su vazili za dobru skolu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozdrav @mama  ! :)

I ja sam mama djeteta sa posebnim potrebama, moja Klara ima 8g. i ima Down syndrom.

Kad je Klara bila 8mj.stara kupili.smo štene am.staforda od 2 mj.i od tada je to njezin terapijski.psa, sudrug, igračka,... 

Moja je Klara uz stafordicu odrasla sa macama i kangalima, ali je staford definitivno pass br.1 za nju!

Share this post


Link to post
Share on other sites
22 hours ago, mama said:

 

@snatch Pocela sam da citam na temu stafordskih bul terijera, ali deluju mi jako slicno po karakteru sa AST?

Tuncay je odgovorila umesto mene :). Svi terijeri tipa bul su temperamentni pa ljudi zaključuju da imaju sličan karakter kako kažete. Stafordski bul terijer je dobroćudniji. Po toj naravi je sličan Engleskom bul terijeru, s tim što je Engleski bul terijer kao slon u staklarskoj radnji, njegova ljubav boli. Koliko puta ova moja bul terijerka zamalo glavom da mi razbije nos ili zube, a par puta mi je njušku iz zaleta zabola u oko. Nemaju osećaj i zato, iako mi je to omiljena rasa, ne bih preporučila Engleskog bul terijera porodicama sa decom. Engleski bul terijer bi iz ljubavi i sreće mogao da obori dete samo tako. Stafordski bul terijer ima veći osećaj kako sa kim treba da se ponaša.

Nisam dovoljno upućena da vam preporučim rasu koja bi vam najviše odgovarala, a preporučila sam vam Stafordskog bul terijera u slučaju da želite baš terijera tipa bul. Imam pozitivno lično iskustvo sa Stafordskim bul terijerima, a čitala sam da ih često koriste kao terapeutske pse.

Ne znam, ako biste ipak nešto manje temperamentno, Francuski buldog bi možda bio interesantan kao ideja za razmatranje, ali ne znam da li vam se uklapa što se tiče veličine rase, a i što se tiče fizičke aktivnosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 hours ago, FEKHRA said:

Pozdrav @mama  ! :)

I ja sam mama djeteta sa posebnim potrebama, moja Klara ima 8g. i ima Down syndrom.

Kad je Klara bila 8mj.stara kupili.smo štene am.staforda od 2 mj.i od tada je to njezin terapijski.psa, sudrug, igračka,... 

Moja je Klara uz stafordicu odrasla sa macama i kangalima, ali je staford definitivno pass br.1 za nju!

Gledajući komšiju od rođenja istog sam mišljenja da je životinja odlično terapijsko sredstvo, nasuprot onome što mama kaže da su joj drugi roditelji rekli da ne uzima psa. Doduše nije precizirala konkretne razloge protivljenja niti kontekst razgovora.

Otprilike svakog vikenda me na ulazu u šumu gde šetam svog psa sačekuje jedan otac sa svojim hendikepiranim sinom (preko nedelje je dete u nekoj ustanovi). Nije autizam, ovde je potpuna nesposobnost i kretanja uz epileptične napade (mozak bez kiseonika kod porođaja, tako mi je rečeno). U pitanju je dečko od nekih 15-ak godina sada, a naši susreti traju već više godina. Uglavnom on se sav ozari kada vidi mog psa i otac ga izvede iz kola da je pomazi. Kao da malo napuni baterije tom prilikom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da je drugi pas pocepao bi na paramparcad, ali kangal :inlove: kazu sami Turci.

https://www.youtube.com/watch?v=HYoC3h4PZts

https://www.youtube.com/watch?v=L0nbnONgbLU

Nisu doduse deca sa posebnim potrebama ali ovaj prvi je klinac zreo da mu se izvuku usi a na ovom drugom snimku roditelj da dobije koju vaspitnu. Psi, samo sto oreol ne sija oko glave. 

Kod dece sa Daunovim sindromom i dece sa autizmom razlikuju se malo nacini rada, odnosno kanisterapije, odnosno sta se trazi od psa. Zato imaju posebno razradjene metode za autisticnu decu. Kazem, slucajno znam jer se sam se detaljnije raspitivala zbog klinca ovih mojih prijatelja. 

Posto u ovom slucaju ove 6-godisnje klincezice princezice lekar preporucuje psa, mozda bi bilo uputno naci te bas detaljno razradjene protokole kanisterapije bas za male autiste, pa delimicno, koliko to naravno bude moguce voditi vaspitanje tog steneta prema tome da ispuni deo, zahteva.  Sigurno je da mogu da se dobiju od insitucija u zemljama gde postoji kanisterapija institucionalizovana. 

Drugo, moje neko iskustvo je da tamo gde roditelji dosledno paze na interakcije deteta sa posebnim potrebama i psa i vode racuna i o doobrobiti psa a ne evo ti ziva igracka na pospas, to kucno stene pa pas se jako lepo i lako adaptira na neke neuobicajene pokrete, zvuke ili postupke i apsolutno su smireni i tolerantni, tamo gde se drugi psi uzbude ili postanu nepoverljivi, laju, zauzmu gard jer im pokreti i cela okolnost deluju da nisu u redu.  Mi imamo ovde jednog vec momka 30 i kusur u zgradi, moji navikli na njega da ih on tako nevesto, nespretno, cudno pomazi a navikli su i na neku grupicu iz klinike koji se setaju povremeno nasim parkom i zaista, za razliku od vecine inace miroljubivih pasa prijatelj i poznanika koji se unezvere, moji su cool, sve OK, navikli smo. 

p.s. da nije stan u pitanju nego kuca sa dvoriste i da nije unapred eliminisano nesto veliko (poptu doge) ja bih preporucila pastirca, oni su dirljivo i nezni i zastitnicki i tolerantni prema nejaci.

 

Edited by Tuncay

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dragi svi, hvala vam na odgovorima, izuzetno mi znače!

@FEKHRA Vaš odgovor mi je pomogao da definitivno prelomim.

Roditelji druge dece s posebnim potrebama su imali primedbe na potencijalne higijenske probleme (staro Balkansko - psu nije mesto u kući). Zgražavali su se i na to što spava sa mačkom, ali je njoj to vidno značilo da se otvori. Odbijala je fizički kontakt i sa mnom, ali mačkić je bio dosadan, gnjavio je, što je dovelo do toga da sada imam izuzetno mazno dete. :D

@Tuncay Hvala za ideju, poslala sam im mail upravo i razgledam sajt. Imam jednu dilemu samo, možda bi trebalo da pitanje postavim na nekoj od tema vezanih za ponašanje i dresuru ili direktno ljudima koji dresiraju terapijske pse... Znam da se inače baš i ne preporučuje da se psu dozvoli pristup na krevet, ali obzirom da su ovo posebne okolnosti i da bi imao specifičnu ulogu, mislim da bi bilo besmisleno zabraniti mu, a s druge strane, ne bih da dobije pogrešnu ideju oko svoje pozicije u "čoporu". 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znam ja ko na Balkanu osim u Sloveniji obucava pse za kanisterpaiju. Pa i ona gospodja jadna se jedna koja maksimum ulaze da bar to Srbija dobije, psa vodica slepih slabovidih, muci a mislim da je i tu bila u igri Slovenija da se dobije makar jedan sertifikovani instruktor. 

To sa krevetom, to je zaista posledica tog davnog da kao psu nije mesto u kuci a posle kad je pusten u kucu ne dao bog da se popne na krevet ili namestaj. 

A to je posebno za jednog kanisterapeuta psa budalastina i apsurd. Paz, majku mu, moze u krevet pacijentima u bolnici, moze sa decicom na onkolosko odeljenje a kao ne moze u krevet. Ne. O tome uopste ne razmisljajte. Istrajte u pokusaju da se povezete sa institucijama koje rade kanisterapiju bas za autisticnu decu i zamolite njih da vam daju neke protokole i uputstva kako da vaspitavate i vodite svoje stene ne da bude formalno kanisterapeut, nego da curica ima od toga svega najvise koristi. 

To sto pas sme na namestaj ili na krevet ili da spava u krevetu ne znaci uopste da ce pogresno shvatiti gde je u hijerarhiji. Ima sijaset stvari koje covek radi sa stenetom i sa psom, masa pravila koje mu postavlja da stene i pas shvati da je pas a ne covek i ne iznad ljudi u porodici coporu. Ako ste tu dosledni onda ce pustanje u krevet spadati u one stvari koje su mu jednostavno dozvoljene dok druge nisu. Vrlo vazno je takodje da isto onako dosledno kako se stene uci da mozete sa njim fizicki da manipulisete, da isto tako od pocetka uci da kada kazete da sidje dole da sidje. 

Znaci, za krevet se ne sekiratje nimalo. Sa psom radite sta vam posavetuju iz tih institucija i uklopite to sa onim sto savetuje lekar. 

Edited by Tuncay

Share this post


Link to post
Share on other sites
23 hours ago, mama said:

Dragi svi, hvala vam na odgovorima, izuzetno mi znače!

@FEKHRA Vaš odgovor mi je pomogao da definitivno prelomim.

Roditelji druge dece s posebnim potrebama su imali primedbe na potencijalne higijenske probleme (staro Balkansko - psu nije mesto u kući). Zgražavali su se i na to što spava sa mačkom, ali je njoj to vidno značilo da se otvori. Odbijala je fizički kontakt i sa mnom, ali mačkić je bio dosadan, gnjavio je, što je dovelo do toga da sada imam izuzetno mazno dete. :D

@Tuncay Hvala za ideju, poslala sam im mail upravo i razgledam sajt. Imam jednu dilemu samo, možda bi trebalo da pitanje postavim na nekoj od tema vezanih za ponašanje i dresuru ili direktno ljudima koji dresiraju terapijske pse... Znam da se inače baš i ne preporučuje da se psu dozvoli pristup na krevet, ali obzirom da su ovo posebne okolnosti i da bi imao specifičnu ulogu, mislim da bi bilo besmisleno zabraniti mu, a s druge strane, ne bih da dobije pogrešnu ideju oko svoje pozicije u "čoporu". 

Mama, ako ste sinoć štucali to je zato što sam vas se setio u razgovoru sa drugarom koji ima dve ćerke od kojih je starija (15) sa hendikepom (nerazvijeni prednji režnjevi). Baš sam ga pitao za odnos ćerke prema životinjama. Kaže da imaju mačku, ali devojčica nije preterano zainteresovana. Pasa se pomalo boji, zazire. Rekao mi je i to da njegova ćerka nije mazna i ne voli da je grle i maze, izvlači se iz zagrljaja. Na kraju mi je rekao da je taj odnos prema životinjama individualna stvar.

Što se tiče higijene i pasa tu nema posebnih problema. Moj pas ne spava samnom u krevetu, ali je tu u sobi, svakako u celoj kući. Ja sam navikao posle maženja psa da perem ruke pa ih tako perem 200 puta dnevno :giggle:! Pazite, ništa mi garantovano neće biti i da ne perem ruke tako često, to mi je prosto navika. Da je pas opasan po zdravlje vlasnika svi mi koji ih imamo u stanovima bili bi puni nekih crvenila, bubuljica, pantljičara i ko zna čega još, a verujte da nismo. Pas svakako zahteva održavanje higijene. To pre svega podrazumeva redovno četkanje, pranje blatnjavih šapa i slično. Psu gotovo nikada nije prljava koža već dlaka pa je zato četka zakon za higijenu, a ne neko preterano često kupanje. Ima tu još da se priča o tome, ali to kada i ako nabavite psa.

Rekao bih da imate i neki stav po pitanju dužine dlake. Lično ne volim kratkodlake, oštrodlake pse jer ta kratka dlaka se zavlači svuda i teško se čisti. Posebno je nezgodna jer lako uđe u usta. Dugodlaki pas na izgled deluje zastrašujuće po pitanju prljanja, ali upravo  je suprotno. Prvo i najvažnije dugu dlaku ne možete da progutate, obavezno ćete je osetiti pa izbaciti iz usta. Drugo, tačno je da duga dlaka otpada i ostaje na tepisima, ali se zato vrlo lako i brzo čisti usisivačem sa četkom. Kratka, oštra dlaka se zavlači u strukturu tepiha i odeće (ne daj bože da imate kaput od čoje i boksera recimo!) i jako se teško čisti.

Što se tiče specijalne obuke nije mi poznato da to neko radi u Srbiji. Najbolje bi bilo da pozovete Kinološki savez Srbije i direktno ih pitate o tome. Ako postoje takvi dreseri oni bi to morali da znaju.

Srećno!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da se nadovežem na priču o spavanju psa u krevetu i higijeni.

Moja bul terijerka spava samnom u krevetu. Osim što spava u krevetu u spavaćoj sobi, tokom dana se izležava i na nameštaju u dnevnoj sobi. Kao štene je prvo spavala u svom kavezu, ali je vremenom malo po malo prešla u krevet, a ja nisam insistirala na tome da je izbacim i ostala je. Nikakav problem nemam s njom što se tiče hijerarhije vezano za to što spava u krevetu. Što se tiče higijene, mi praktikujemo pranje šapa u lavoru posle svake šetnje, a ako je blato pa isprlja i stomak ubacim je u kadu i samo vodom joj operem stomak i noge. Ne kupam je često celu šamponom. Ona je bele boje, ljudi stalno komentarišu kako joj dlaka izgleda belo i čisto i pitaju kad sam je kupala. Pošto ima kratku dlaku četkam je gumenom četkom kad primetim da se linja. Posteljinu, sve ostale prostirke za nameštaj i tepihe češće peremo nego dok nismo imali psa i to je otprilike to.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moje pitanje vezano za krevet nije bilo zbog brige o higijeni, vec zbog brige o hijerarhiji. Realno gledano i maca ide u pesak pa je spavala sa nama. Dokle god se zdravorazumski odrzava higijena stana i svih koji spavaju/penju se na krevet, sve je ok. Nisam od onih koji pokusavaju da drze dete pod staklenim zvonom, dete treba i da se isprlja i da nekad padne, pocepa trenerkicu... :) Jasno mi je da mi kuca nece blistati kao sa reklame, kog god psa da uzmemo, ali je to skroz sekundarno u odnosu na benefite.

 

Sto se duzine dlake tice, to je glavni razlog zasto ne razmisljam u pravcu zlatnog retrivera ili NO, svajcarskog ovcara... Koliko god da smo naseg cetkali, prali, usisavali stan, stalno smo svi bili puni dlaka. Doduse, nismo imali kratkodlakog psa, pa ima smisla i to da se one zabodu i teze ciste. 

Neko je pomenuo francuskog buldoga, ali skroz male rase sam iskljucila prosto zato sto mislim da je bitno da i ja uzivam u interakciji sa njim, a plasim se da mali pas fizicki ne bi mogao da nas isprati u dnevnim aktivnostima... 

 

Edited by mama

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Registruj novi nalog

Prijavite se

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now