SaltNPepa

Problemi sa kozom i dlakom(Promene/ Gljivice/ Infekcije/ Bolesti) 2017

Recommended Posts

Dragi forumasi i gosti,

Ovo je tema gde mozete pisati o problemima sa kozom i dlakom kod Vasih pasa. Pre nego sto postavite pitanje procitajte temu zato sta  je na Vase pitanje moze vec da je odgovoreno. Imajte na umu da je ovo forum, te se tacne dijagnoze ne mogu dati, kao ni specificna terapija. Saveti koje cete dobiti su uglavnom iz licnog iskustva i to ne znaci da ukoliko je konkretni savet pomogao tom psu, da ce pomoci i Vasem. U svakom slucaju najbolje je posetiti Vaseg  veterinara.

Svaka tema koja sa nazivom Pomoc, Psu opada dlaka itd. bice pripojena ovoj.

Ugodan boravak na BK forumu Vam zeli Admin i Mod tim.

Napomena: Na ovom  linku mozete pogledati prethodnu temu:

Problemi sa kozom i dlakom(Gljivice/ Infekcije/ Bolesti)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nekoliko korisnih informacija:

 

On 6/22/2004 at 5:42 PM, AZTECY said:

FIZIOLOSKA ULOGA KOZE

Fizioloska uloga koze je velika, ovde cu navesti samo najbitne njene funkcije:

1. Zastitna uloga (Koza je barijera koja sprecava prodor stetnih fizickih, hemijskih i mikrobioloskih agenasa).

2. Termoregulaciona uloga

3. Uloga u percepciji dodira, bola i temperature

4. Sekretorna funkcija

5. Uloga u stvaranju dlaka i nokte

6. Uloga u pigmentaciji

7. Uloga u stvaranju vitamina D-kompleksa

8. Uloga kao rezervoar vode i elektrolita

9. Koza moze biti i indikator zdravstvenog stanja organizma.

OSNOVNE RAZLIKE U GRADJI I FUNKCIJI KOZE PASA, MACAKA I LJUDI

Koza je sastavljena od dva osnovna plasta. Prvi se zove epidermis, a drugi je korijum. Epidermis kod pasa i macaka je veoma tanak, zato sto je telo pokriveno dlakom. Kod coveka epidermis je znacajno deblji i pretstavlja, glavnu zastitnu barijeru. Kod zivotinja samo na jastucicima sapa postoji razvijeniji epidermis. Ujedno, to je jedino mesto kod pasa i macaka gde se nalaze znojne zlezde. Lojne zlezde su slicne gradje kod zivotinja i ljudi. Kod pasa i macaka njih najvise ima na ocnim kapacma, spoljasnom usnom kanalu, usnama, a kod ljudi su stacionirani na licu, ramenima i ledjima.

Za dlake pasa i macaka karakteristicno je da se nalaze u grupama koje se sastoje od jedne primarne i vise sekundarnih dlaka. Dlake coveka, osim na ledjima i na glavu, imaju pojedinacne folikule.

Inervacija koze je u osnovi ista, samo su kod ljudi receptori obavijeni, debljim kapsulama. Zbog nedostatka ekrinih znojnih zlezda i bogatog dlacnog pokrivaca, kako i zbog zastupljenosti arterio-vekskih anastomoza, koza pasa i macaka je bolje prilagodjena konzerviranju, nego odavanju toplote.

POVEZANOST IZMEDJU STAROSTI, POLA I RASE U POJAVLJIVANJU KOZNIH BOLESTI

STAROST

Ovo je veoma vazan podatak zbog toga sto su pojedina oboljenja vezana za uzrast zivotinje. Demodikoza, na primer, obicno pocinje kod mladih pasa pre seksualnog sazrevanja. Medjutim, alergije e najcesce javljaju u starijim zivotinjama. takodje, hormonski poremecaji se javljaju u dobi izmedju 5-10 godina starosti.

POL ZIVOTINJE

Ovaj podatak je vazan kod disbalansiranja polnih hormona. Osim toga, perianalni adenomi se iskljucivo javljaju kod muzjaka.

RASA ZIVOTINJE

U novije vreme se istice rasna predispozicija za pojedina oboljenja koze. Tako se seboreja cesto javlja kod kokera i irskih setera, akne i demodeks su karakteristicne za dobermane, akantoza kod jazavicara, neurodermatitis kod temperamentnih rasa, lupus se cesto puta sretne kod skotskog ovcara, a vlazni dermatitis je karakteristican za nemackih ovcara...

ZASTO SU KOZNE BOLESTI TAKO KOMPLIKOVANE ZA DIJAGNOZU?

Kad sam nabrajao uloge koze, spomenuo sam, medju drugome, da je koza ogledalo zdravlja organizma. Ogroman je broj sistemskih i metabolickih bolesti koji se manifestiraju i na kozi. Dakle, ako se javi crvenilo ili svrab na kozu, veterinar najpre treba da razgranici poreklo tog svraba. Veoma je vazno da se zna kada i kako je problem poceo. Ako se zivotinja cese, veterinar najcesce nije u prilici da uoci primarne kozne promene zato sto su one izmenjene autotraumom noktima ili zubima. Nije retko da vlasnik i ne trazi pomoc veterinara dok sekundarno ostecenje ne postane veoma izrazeno, a tada vec u velikoj meri maskira primarni razlog cesanja. Zbog toga je izuzetno vazno pitanje: sta je vlasnik prvo primetio? Kad odete kod veterinara morate se dobro setiti sta ste to prvo primetili kod pasa. To ce doktora veoma olaksati posao. Samo molim vas, ako niste sigurni bolje je da nista ne kazete nego li da doktora navedete na pogresan put. Takodje je bitno ustanoviti dali je bolest nastupila naglo ili ima hronicni karakter.

Bolesti koze se mogu opdeliti na bolesti koze sa pruritusom (svrab) ili bez pruritusa.

SVRAB (Pruritus)

Sa klinickog aspekta svrab se moze podeliti u dva razlicita tipa: spontani-fizioloski svrab, koji povremeno nastaje kod zdravih individua i je reakcija na slabe, kratke i jasno definisane nadrazaje koze i patoloski svrab, koji je daleko izrazitiji i krakterise neko od koznih oboljenja. Ovakav svrab najcesce uzrokuje sekundarno ostecenje koze i dlaka.

BOLESTI KOZE SA PRURITUSOM

U ovoj grupi spadaju ona oboljenja koja su izazvana prisustvom ektoparazita kako sto su buve, sugarci, akutna alergijska stanja nakon ujeda insekta, alergija na hranu ili lekove i na kraju, upale uha ili paraanalnih vrecica.

BOLESTI KOZE BEZ PRURITUSA

Gubitak dlake, pojava peruti i krasta bez izrazenog svraba mogu se uociti kod demodikoze, gljivicnih infekcija i pojedinih nutritivnih deficijencija. Bilateralno opadanje dlaka sa tamnom pigmentacijom mogu ukazivati na akantozu, hormonalnu deficijenciu ili, sto je veoma redje, na visak steroidih hormona. od ovih oboljenja svrab je moguca pojava, ali se javlja malo kasnije.

Nastavlja se

By

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

On 27.6.2004 at 7:53 PM, AZTECY said:

PARAZITSKA OBOLJENJA KOZE PASA I MACAKA

1. VASLJIVOST

Vasi su mali spljosteni insekti koji svoji zivotni ciklus uglavnom provode na domacinu. Zivotni ciklus vasi traje 15-20 dana, a van domacina mogu preziveti samo nekoliko dana. Infekcija je najcesce direktna, ali je moguca i preko cetki za negu dlake ili slicnog pribora. Vasi se dele na dve grupe: prva grupa ja ona koja se hrani sa krv domacina i se naziva (Anoplura), a druga se hrani sa epitelom i se naziva (Mallophaga).

Prisustvo vasi na zivotinjima ima za posledicu akutni svrabez, narocito iza usiju i preponima. Intenzivno cesenje rezultira sekundarnim povredama na kozi. Vasi koji se hrane krvlju, narocito ako se nalaze kod manjih rasa i ako su u velikom broju, mogu izazvati anemiju i veoma da uznemire zivotinju. Ova parazitoza se lako postavlja nalazom parazita na kozi. Vasi su kruskastog oblika.

Kao terapiju, najbolja je primena antiparazitika u vidu spreja, praska ili sampona za kupanje. Kupanje se treba obavljati 2-3 puta u razmaku od 10 dana. Pri tome, trebaju se tretirati sve zivotinje koji su u kuci (odgajivacnicu), a koji su bili u kontaktu sa obolelom zivotinjom.

2. BUVE

Buve su mali insekti smedje boje koji se hrane krvlju. Njihovo telo je, za razliku od vasi, bocno spljosteno. Na telu imaju tri para veoma snaznih nogu, sto im omogucava skakanje od jednog domacina na drugog.

Odrasle buve, van domacina mogu preziveti 1-2 meseca, sto je veoma vazan podatak. Ciklus razmnozavanja kod buve traje oko 3 nedelje, ali moze i vise od 3 meseca, ako faktori sredine nisu povoljne. Za razliku od vasi, koji su karakteristicni za sisare, buve mogu napadati i druge vidove zivotinja, pa i ljude.

Osnovni simptom je intenzivno cesenje, a osim toga proteini iz pljuvacke buve, deluju kao alergeni, pa kod nekih individua mogu izazvati alergiski dermatitis. Promene se najcesce javlaju na lumbalnom delu tela. A mogu se primetiti i na stomaku, nogama i repu. Najcesto, kao posledica ovog stanja, mogu se primetiti opadanje dlaka, pustule, crvenilo koze, a po nekad i kraste.

Buve nogu biti prenosioci raznih bolesti, narocito pastereloze, a neki su prelazni domacini psece pantljicare.

Dijagnoza se postavlja uocavanjem parazita na kozi.

Osnovni princip lecenja je antiparazitski tretman. Prskanje antiparazitskim sprejom, zaprasivanje i kupanje antiparazitskim samponom. Ovi tretmani je najbolja da se obavljaju jedanput nedeljno, tokom 4 nedelja. U isto vreme se moraju tretirati i druge zivotinje, kao i kucica (leglo) zivotinje i predmeti koji se upotrebljavaju za negu zivotinju. Pogodni za profilaksu su BAYER-ove ogrlice i svakako, FRONT-LINE ampule.

U sledecem nastavku: Suga pasa i macaka

Share this post


Link to post
Share on other sites

On 5.8.2004 at 0:53 PM, AZTECY said:

Pozdrav!

Malo sam zakasnio sa ovim nastavkom, ali konacno sam kuci i nasao sam malo vremena da to nadoknadim.

SUGA PASA

Suga pasa je nesezonska infestacija koze pasa uzrokovana uzrocnikom iz familije Sarcoptidae. Parazit kompletni zivotni ciklus provodi na domacinu. Nakon parenja muzjaka i zenke, na povrsini koze, gravidna zenka busi hodnike u epidermisu koze i polaze jaja. Iz jaja se izvode paraziti. Kako posledica aktivnosti parazita dolazi do reakcija koze u vidu keratoze, vaskularne dilatacije i sl. Intenzivni svrab ima za posledicu pojava autotraume na kozi.

Uzrocnik suge pasa se sporadicno moze preneti i na ljude, kod kojih, takodje, dovodi do pruritacnih erupcija po kozi. Razlika je to sto se na kozi coveka nemoze se razmnozavati, kako sto to cine humani sugarci.

Bolest se prenosi direktnim kontaktom izmedju inficiranih zivotinja, a moguce je i prenosenje i preko odeca i opreme u uzgajivacnicu. Ovi sugarci su veoma osetljivi na suvi ambijent i van domacina mogu ziveti samo nekoliko dana.

Osnovni simptom suge je veoma izrazeni svrab, narocito tokom noci. Kozne promene u pocetku bolesti obuhvataju pruriticne erupcije i perutanje koze, narocito po rubovima uha, laktovima i skocnim zglobovima. U daljem toku se javlja opadanje dlake koje zahvata lice, noge i sape. Javljaju se kraste sa belo-sivom bojom. Organizam moze da reaguje na parazite alergijskim reakcijom, tako da se svrab jos vise intenzivira.

Definitivna dijagnoza se postavlja nalazom parazita ili njihovih jaja u kozi. Dokazivanje uzrocnika zahteva detaljna parazitoloska pretraga materijala, koji se uzima od promenetih mestima na kozi. Treba se imati u obziru da ako se u materijalu ne otkriju sugarci, to ne iskljucuje dijagnozu suge. I pored korektno sprovedenog dijagnostickog postupka, suga pasa je jedno od oboljenja koje se najcesce previdja kao dermatoloska dijagnoza.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pitanje za veterinare ili forumaše ako su imali sličan problem.

Mom psu opada dlaka oko očiju I na njušci. Primetio sam pojavu pre možda mesec dana ali je bilo slabo izraženo pa nisam obratio pažnju. Kada sam ga pre 2-3 nedelje odveo kod veta posumnjala je na demodikozu , uzela uzorak gledala kroz mikroskom I isključila  to.

Uzorak je poslat na analize, otkriven staphylococcus intermedius . Kao terapiju je dala 3 inekcije gentamicina I da mažemo sa triderm dok ne stigne analiza na gljivice I parazite.

Dok smo čekali rezultate stanje kože se nije popravilo ali se veoma malo proširilo.

Svrab I češanje postoje ali u maloj  meri tako da ne mogu reći da ga izrazito svrbi.

Stigla je analiza na gljivice I parazite I nije pronađeno ništa. Veterinarka reče da smo sada u problemu jer se ne zna šta je I da dođem kod nje da se dogovorimo šta dalje a ona će u međuvremenu da razmisli.

Odmah sam otišao kod druge veterinarke, ta je rekla da je 3 dana antibiotika malo da bi se izlečila bakterija na koži , da lečenje treba da traje I možda 3 nedelje, dala je tablete ciprofloxacina I suplementaciju za oporavak kože.i da za 7 dana dođem na kontrolu.

Da li neko ima iskustva sa sličnim, na fotografiji je deo na njušci na kojem se proredila dlaka a takođe I ispod njuške . Inače, primetio sam da se veoma često oblizuje a njušku nismo ničim mazali jer bi to verovatno bilo polizano. Fotografije opale dlake oko očiju imam ali je krupan kadar I neće biti baš jasne.

Da li je moguće da je u pitanju samo bakterija ?

Da li su promene možda alergijske prirode ?

 

20171203_223433_zpshcyus6yq.jpg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Opadanje dlake oko očiju je baš karakteristično za demodikozu, čudi me da to nije pronađeno (scratchhead)
Da li deruga veterinarka uradila analize, pogledala predhodne (ako ste dobili rezultate analiza) ili se samo oslonila na to što ste joj preneli?
Tri dana mi se čini kao malo za bilo kakvu bakterijusku infekciju a ako je kožna infekcija u pitanju pitajte da li bi efikasnije bilo nanošenje antibiotske kreme + davanje antibiotika (različitih).
Naravno treba OBAVEZNO koristiti antiobiotike koji su se pokazali kao efikasni u antibiogramu, možda čak i prvo jedan nekoliko dana pa onda drugi jer može biti gore ako se infekcija posle tretmana vrati ili samo zaleči.
Staphylococcus intermedius bi trebalo da je prirodni stanovnik kože pasa ali u nekim slučajevima se prenamnoži i napravi problem pa je bitno i koliko je brojčano prisutna i naravno trebalo bi pronaći uzrok njenog prenamnožavanja (pad imuniteta, ili možda kao sekundarna infekcija posle šuge/demodikoze što je kod vas isključeno).
Možda ne bi bilo loše da iako je negativno na demodikozu da mu date jednu bravecto tabletu, nije baš jeftina (4000 din) ali ne može da škodi, štitiće ga od buva i krpelja 3 meseca pa ne morate za to vreme trošiti novac na ampule ili šta god koristite kao zaštitu od buva a vrlo je efikasna za tretiranje demodikoze i šugarca.
Možda da posetite dermatologa na veterinarskom fakultetu http://www.klinikazazivotinje.rs/dermatologija/ (prof. dr Nikola Popović i Natalija Miličić Matić-ako se dobro sećam prezimena).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala witch. Bio je zasticen sa nextgard spectra a za bravecto cu da pitam novu veterinarku. Prva se bas trudila da nadje demodikozu ali nije, ionako sam nameravao da ga vodim na drugo mesto jer sa prvom nisam bio nesto zadovoljan a bila mi je u komsiluku. U svakom slucaju ce se ponovo testirati mislim i pre nego sto dodje vreme za kontrolu. Neznam da li staphylococcus intermedius moze da napravi takvu stetu na kozi . Meni lici na demodeks ali mikroskop je rekao da nije. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Pitagora ja ne mogu da vidim sliku, jel mozes opet prikaciti? Usput, ja bi da uradite krvna slika i biohemija ukoliko niste uradili u skoro vreme. cisto preventivno

Edited by Nade

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bravecto (Fluralaner) se daje jednom u tri meseca a Nexgard spectra (Afoxolaner+milbemycin oxime)  jednom mesečno. Oba preparata štite od buva i krpelja, pokazala su se efikasna i protiv demodikoze i šugarca pa ne čudii onda što demodikoze nema. Vodi računa o tome da nexgard spectra štiti i od srčanog crva (zbog milbemycin-a) dok bravecto ne štiti pa bi morao da koristiš odvojeno preparat za to.
Za postavljanje slika možeš da koristiš https://imgur.com/ , photobucket sad traži da im se plaća 400$/godišnje za hostovanje slika koje bi bile vidljive na drugim sajtovima (rofl)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ponovo sam vizitirao novu veterinarku, nisam čekao kontrolu, hteo sam da se i kod nje uradi test na demodikozu i ponovo je bio negativan. Kažu mi da kod tako malih promena , početnih, može i da se ne pokaže ali to ne znači da neće biti. Video sam kod njih u stacionaru psa koji ima uznapredovalu , tu se kažu mi odmah pokaže na testu. Da se ne bi gubilo vreme dali smo mu bravecto, to su mi i tamo predložili jer da je ima sa time bi i bio lečen a s obzirom da mu je vreme da primi uobičajenu zaštitu odlučio sam se za taj bravecto. Terapija natibioticima se nastavlja. Za krvnu sliku i biohemiju ću videti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, Pitagora said:

Ponovo sam vizitirao novu veterinarku, nisam čekao kontrolu, hteo sam da se i kod nje uradi test na demodikozu i ponovo je bio negativan. Kažu mi da kod tako malih promena , početnih, može i da se ne pokaže ali to ne znači da neće biti. Video sam kod njih u stacionaru psa koji ima uznapredovalu , tu se kažu mi odmah pokaže na testu. Da se ne bi gubilo vreme dali smo mu bravecto, to su mi i tamo predložili jer da je ima sa time bi i bio lečen a s obzirom da mu je vreme da primi uobičajenu zaštitu odlučio sam se za taj bravecto. Terapija natibioticima se nastavlja. Za krvnu sliku i biohemiju ću videti.

Razlog zasto pitam je zato sto lismanija se moze javiti u kozni oblik.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uf, sad sam malo googlao o toj lišmaniji i deluje zabrinjavajuće, vidim da je ovog leta u Crnoj Gori bilo dosta registrovanih slučajeva. Nismo bili tamo a da li slučajeva ima ovde to ću se raspitati. Pas je bio zaštićen sa nextgard spectra, zar on ne štiti od ujeda insekata ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znam, trebalo bi da bude navedeno da stiti konkretno protiv tih odvratnih musica a insekticid je na bazi deltamethrina.  

Kod mene ko ide u Iitaliju na godisnji sa psom, obicno nabavi i stavi SCALIBOR ogrlicu. Ali, svakako nasa nade_dvm zna sta i kako. 

Nade, zar u EU nije registrovana vakcina? Canileish (Virbac) ? 

Hajde da nije to, nego nesto sasvim deseto, zelim ja. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, postoji, medjutim kad sam ja citala sta i kako o njoj, nekako svako istrazivanje koje sam nasla je maltene bilo reklama zato sta u svako istrazivanje je bio i predstavnik od Virbac firme. Iskreno ja imam podeljeno mislenje sta se tice te vakcine.

46 minutes ago, Pitagora said:

Uf, sad sam malo googlao o toj lišmaniji i deluje zabrinjavajuće, vidim da je ovog leta u Crnoj Gori bilo dosta registrovanih slučajeva. Nismo bili tamo a da li slučajeva ima ovde to ću se raspitati. Pas je bio zaštićen sa nextgard spectra, zar on ne štiti od ujeda insekata ?

Kad je mi u Makedonija imamo, imate je i vi, kao sta imate i dirofilarija. Klima se promenila, mediteran stigao i kod nas i kod vas...zato dolaze i ove stetocine i sve sto nose kod nas.Moji profesori za ovu bolest su samo ucili da je ima u tropskim krajevima, a eto sad i kod nas. Odradite kompletna krvna slika, pa ako treba i testirajte, bolje da platite sad za test i da znate na cemu ste nego posle.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Taj Mediteran sa tim zlotvorima je kod vas endemski jos valjda od 1924. godine registrovan kao takav. 

Pomera se sve na sever ali prema podacima SZO Srbija jos nije na listi, Makedonija jeste, Crna Gora jeste, Hercegovina jeste, valjda u BiH doslo do Sarajeva, Hrvatska jeste ali Srbija jos nije, posebno ne severni delovi odnosno livadica po kojoj se svrcka Zagor. 

http://apps.who.int/neglected_diseases/ntddata/leishmaniasis/leishmaniasis.html

U maju je u Toledu bio svetski VET kongres o toj bolestini pa ces najnovije valjda naci tamo. Imas pristup preko VET pretrazivaca, ja nemam. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa koliko ja znam Sabac mu dolazi na severni deo Srbije jel tako? Zato sta kujica od moje drugarice imala dirofilarija koja se isto tako prenosi preko komaraca. 

Znaci, odradite kompletna stvar i pregled i ispitivanje cisto da bi vi bili sigurni.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sabac je prema mapama sigurno van endemske zone, tj. tamo ne divljaju te pescane musice koje su endemske i u Makedoniji i u Crnoj Gori sto se na kraju krajeva odrazava i preko lingivistike, pa u Crnoj Gori postoji rasprostranjen usvojeni lokalni naziv za njih, pricali smo davno o tome negde 2012. valjda na ovom forumu kod SAO, u Srbiji izraza nema, osim tog prevoda pesak+musice. 

Koliko sam ja shvatila dirofilariju prenose komarci a ne ove zloce musice, phlebotome koje su po klasifikaciji nesto malo drugo. Ovde kod mene se za lajsmanijazu ne brinu uopste, jer nema uslova za phlebotome, dok se za srcanog crva brinu jer nam idu na sever ti juzni komarci koji ga prenose. Elem, kako sam ja shvatila drugi insekt je potreban za lajsmanijazu, drugi za dirofilariju. 

Bio bi sevap i veliki bi bila drug ako bi preko IVIS-a (ti imas pristup ja nemam, tj. morala bih da molim nekog od veterinara ili vet studenata) nasla zakljucke i mape sa ovog kongresa u Toledu, pa bar da postavimo vamo na forum sta je najnovije, tj. aktualnu mapu. 

Edited by Tuncay

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sada sam se raspitao, u Šapcu nema registrovanih slučajeva, veterinarka mi reče da je bilo slučajeva u Bg ali kod pasa koji su putovali u mediteranske zemlje. Njena drugarica u Herceg Novom je radila specijalistički o toj bolesti a u CG ima toga. Nije nemoguće da se jednog dana I ovde pojave.

Kod mog psa, kaže, klinička slika ne odgovara lašmaniozi. U ovoj drugoj ambulanti, dve veterinarke su ga zajedno pregledale I nemaju ništa osim te staphylococcus intermedius .

Ukupno 3 veterinarke nisu našle ništa osim toga. Videćemo. Krvnu sliku ću uraditi na kontrolnom pregledu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nadam se. Bitno je da nadjete sta je i da se resi. Ukoliko znaju koja je bakterija u pitanje sigurno ima i antibiogram pa se zna na sta ce reagirati. Mozete onda poceti sa terapijom

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Registruj novi nalog

Prijavite se

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now