casper2

koju rasu izabrati

59 posts in this topic

Ovo je ohrabrujuce, jer to je jedna od stvari koja nas najvise brine. Zato i planiramo nabavku tokom leta tj. raspusta, da imamo vremena da ga naviknemo na to ostavljanje. 

Školarac nekim danima baš i ne dolazi tako rano iz škole (ima dodatne aktvnosti), ali organizovaćemo se već nekako. (Valja?)

A koje je to doba otprilike do kog teze osaje samo? Pretpostavljam da zavisi i od rase, ali i od konkretnog psa? 

 

Na te pet frendly poslodavce ne bih baš računao. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zavisi od rase. Ali generalno, ako im se covek dovoljno posvetio, a porodica ste cela pa ne preti da necete moci, a u vreme kad niste u skoli  na poslu, izveo ih izigrao se izbio im energiju a ako uzmete stene od dva, tri meseca na pocetku raspusta onda ce taman dok ne pocne skola moci da izdrzi to radno vreme i ostaje samo.

Oko vanskolskih obaveza i kako tada naci ce se neki optimum sigurno. Nije lose unpred pripremiti neke bake, deke, rodbinu bliske prijatelje koji bi mogli ako bas treba da pripomognu. 

Samo prvi moj pas je morao da ostaje od steneta tako sam, ostale sam vec uzimala kada mi je kancelarija bila u kuci a uz stene je bio odrastao pas pa tehnicki nije ni bilo samo.

 Uzela sam to prvo stene sa 8 nedelja i imala pred sobom tri nedelje godisnjeg. Od petog, sestog dana sam pocela da ga navikavam da ce morati da ostaje sam. Prvo par minuta pa natrag pa postepeno produzavala i lako se navikao vec za par dana. Kad je zavrsio odmor angazovala sam komsinicu da ga pusta u basticu na pola sata i da mu podgreje i da rucak i opet ga zatvori a ja iz porodice, jer sam vecinom ja mogla, sretala sam samu sebe u dolasku na posao i odlasku sa istog :giggle: i stene od tri, cetiri meseca je ostajalo samo (pride ta komsinica, hvala joj do neba) tako nekako cetiri do pet sati.  Polako sam produzavala radno vreme do punog za psa od osam, devet meseci. 

Sada mi se desava i da kada zaglavim 12 sati negde na terenu, zaista retko, pa angazujem nekog od najblizih da proseta, psi nece, minimalno stara kuja bas odbija i spremna je da se pravi gluva i kao da spava sakrivena iza zavese i da ceka da ja dodjem. 

Vasa situacija nije problem. Jedino sto bi bilo pametno zaista za razne nezgode sa duzim boravkom koje mogu a ne moraju da se dese, da imate spremnog nekog sittera, setaca a takodje je vazno da i tokom tog raspusta sistematski ucite stene da cete odlaziti, da ce ostajati samo. Problem se cesto desava kod one stenadi i pasa koji su navikli da je neko stalno kod kuce, niko ih nije ucio da nije pa odjednom nema. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jedno štene sam uzeo sa mesec i po dana starosti, tako je moralo da bude. Tako sam tempirao da sam u to vreme uzeo godišnji odmor i sasvim se posvetio psu. Ta tako mala kerušica se upiškila jedno tri puta u kući i to je sve za ceo njen život. Vrlo brzo sam morao da je ostavljam samu dok sam na poslu, a kako živim u kući ostavljao sam je u dvorištu. Od dosade samo je bašta stradala. Kasnije mi je otac otišao u penziju i od tada nije ostajala sama. Vrlo brzo se pas navikne na to da će biti sam neko vreme i biološki sat mu tako dobro radi da tačno zna kada ćete da se vratite.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma to početno učenje higijeni ćemo valjda nekako pregurati. Znamo da može biti incidenata :wink: ali šta da se radi.

Veća briga nam je to ostavljanje. A baš za bišone koji su nam nekako prvi na listi z želja piše da ne podnose lako samoću :(

Što se tiče biološkog sata: kod nas će morati onda da nauči i kalendar tj dane u sedmici, jer imamo različit radni/školski ritam zavisno od dana - nadam se da su toliko pametni da to nauče. To je donekle prednost, jer nekim danima će biti sam kratko. 

 

Da li bi pomoglo da nabavimo dva psa pa da jedan drugom prave društvo? Ili je glupo razmišljati u tom smeru? 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pametni su, znaju semu i kalendar i dane u sedmici. Znaju da prekonosiraju kad je vikend a covek vanredno ode na posao pa se to njima ne svidi. 

Nece biti problem, ostavite upaljen radio, neku interaktivnu smart igracku da se zabavlja, izmorite izmazite izbijte energiju i kao i svaki drugi pas ce i bison mirno spavati kada vas nema.

Pomazu dva psa da prave jedan drugom drustvo, ali u Vasem slucaju ja to ne bih preporucivala jer je potrebno kao novajlije tek da naucite kako se vaspitava taj prvi, dva steneta jednake starosti su kombinacija za iskusne. Lako bi se desilo da samo duplirate probleme kojih da je jedno stene mozda ne bi ni bilo. Uzmite plisona, lepo ga socijalizujte, vaspitajte, pa onda lepo kad bude imao dve, tri godine i vidite da tu nema problema, onda eventualno uzmite jos jednog. 

I tada, kada uzmete uz odraslog psa stene vodite racuna da po Marfijevim zakonima stenad pokupe od tog naseg prvog psa prvo ono sto kod njega ne valja, stetne navike, sve sto ne valja kod starog psa naucice u taku i stene, dok u onim stvarima gde nam je stari pas super, stene kao da nije prijemcivo (lmao)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma da, neće biti problem da pas nauči da bude sam samo zapamtite da to ne radite odjednom. To znači prvo ga ostaviti recimo 15 minuta samog pa onda se polako produžava to vreme i vrlo brzo to savlada. Ovo uopšte ne smatram problemom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Super. Ohrabrili ste me, jer sam ovo smatrao glavnim problemom. 

Verovatno će biti i situacija kad recimo nećemo znati šta ćemo s njim kad budemo išli na neko letovanje/zimovanje ili sl., a ne možemo da ga povedemo sa sobom. Ali to će se desiti povremeno i, o tom potom, nekako ćemo se valjda snaći za te slučajeve. 

Ali ovo svakodnevno ostavljanje samog psa u stanu, ako je problem, bio bi nepremostiv!

A svakodnevne šetnje, rano ujutru, uveče, ... - to verovanto jeste pomalo naporno, ali navićićemo se, a i nema sumnje da je bolje prošetati s psom nego sedeti i buljiti u TV, računar, tablet...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Predje Vam u naviku, samo ako od pocetka naterate sebe da ne osljarite i da jednostavno mora. Posle Vam cudno kad ne treba. Apstinencijalni sindrom, bila na duzem sluzbenom putu, presretna kad sam mogla u drugoj polovini da batalim hotel i uselim se kod druga koji ima doduse problematicnog psa, mesanca rota i zlacanog, svi psi na ulici su za njega jestivi psi, nije setnja sa njim bas od najprijatnijih ali jeste setnja. Sa psom. Drugar mi posle rekao da sam jedini gost koji se toliko radovao tom njegovom namcoru i dobrovoljno trazio da bude setac. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Asocira me Tuncay da ovo napišem.

Punih 47 godina imam svog ličnog psa i isto toliko šetačkog staža. Iako imam zasebnu kuću i dvoriše u šetnji provedem dnevno prosečno najmanje oko 2 sata po bilo kakvom vremenu izuzev po jakom pljusku i pređem najmanje 3-5 km. Ponekad mi je teško da izađem, ali ipak izađem, nema veze da li je -14 ili +34! Posao mi je bio takav da sam dosta putovao i sedeo po kafanama na kojekavim poslovnim ručkovima koji se često pretvore u večeru. Kako se bliži to vreme da treba da izvedem psa ja kao na iglama i u sebi psujem majku svim prisutnima i pitam se "ima te li vi partneri kuću"! Kada konačno dođem kući pa neka je to i iza ponoći prvo izvedem psa pa tek onda ostalo. Ako mi se ipak desi da ne mogu da izvedem psa (zbog svoje bolesti na primer) osećam se loše, osećam da sam izdao psa, da sam ga prevario. A na kakvim sam sve terenima bio i u kakvim situacijama za sve te godine kada bi mogli to da vide mnogi bi se samo krstili i rekli "gledaj ludaka"!

U šumi gde najčešće izvodim psa družim se sa vežbačima i pitali su me da li bih dolazio da nemam psa. Nikako, odgovaram! Teško da bih tek tako izašao u takvu šetnju. Sa psom imam motiv.

Ono što je jako lepo kod šetnje pasa je to što upoznajete mnogo ljudi. Najčešće su to istomišljenici koji hoće i da pomognu. Ranije je ta pozitiva bila daleko izraženije nego danas kada su ljudi sve otuđeniji i zatvoreniji.

Kada naviknete na redovnu šetnju to vam dođe kao droga, jednostavno ne možete više bez toga. Znam da sam ekstrem, ali takav sam. Keruša koju sada imam je već dobro zagazila u 12-tu godinu života i nakon nje ne planiram više da uzimam psa. Ne želim ni da razmišljam o tome kako ću to da podnesem!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Registruj novi nalog

Prijavite se

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now