Sign in to follow this  
Вељко Маринковић

Starosrpski vucjak,Silvan,Zmaj

Recommended Posts

Opet prica o silvanima ... 

Uz duzno postovanje , nemojte molim vas . Lep pas ali silvani ne postoje danas , mozda nikada nisu ni postojali ni to me ne bi cudilo .

Pozdrav i svako dobro .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naravno da postoje, ali se drugacije nazivaju, mnogi i ne znaju da ih prepoznaju. Na ovom snimku videcete nekoliko primeraka koji se uklapaju u zakonik koji je napisan.Ovakvih pasa jos uvek ima, ali retko.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo i jednog sarplaninca sa dosta krvi zmaja. Ova rasa moze da se obnovi i sacuva ono sto jos uvek postoji, ljudi samo moraju biti u stanju da prepoznaju te sitnice koje razlikuju ovu rasu od bilo koje druge. Oblik glave, pogled, obojenost.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pogledaj prvi snimak pod nazivom "Epirski molos". Procitaj zakonik rase pa uporedi sa nekim od pasa sa snimka, potpuno se uklapaju. Iz prica mojih roditelja, znam da je medju izvornim psima na Kosovu uvek bilo crnih sa palezom, pasa koje su zvali garovi, ili vucjaci. Sam naziv nije bitan, bitno je da bi selekcijom takvih pasa, rasa silvan postala odvojena i prepoznatljiva. Ono sto je bitno za "dolinski tip" je da je glava na prvi pogled mala u odnosu na telo, uska sa jakom vilicom. Pogledaj onog karamana i prvi snimak i sve ce ti biti jasno. Nije mitomanija, pre bih rekao odvajanje jednog prepoznatljivog crnog tipa izvornih pasa iz ovih krajeva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ko je izdao ,,zakonik, kad je izdan i ko je autor ,ako je argument  crni pas to ne pije vodu jer crnih pasa je koliko hoces i na kraju sta je silan ,pastirac , mastifoid ili ....boja psa ne ynaci nista a pogotovu ne znaci rasa , ja licno smatram da je mitomanija i legenda .Daj jedan historijski argument  ima li ga ja mislim da ne .........sve su to sojevi i tipovi pastirskih pasa  balkana koji je raznih od konstitucije do dlake i obilka glave ....

Share this post


Link to post
Share on other sites

13 postva pa odmah tako ,treba se nauciti pisati na forumu , lako je lupati zasticen iza zidova sobe i lupati po tastaturi ,sustina je da das argumet kad nesto tvrdis .Nemas ga pa ispada da lupas na prazno ej grgec ....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zasticen? Od tebe? Mora da imas probleme sa besom. Rekao si da smatras da je mitomanija, tvoje pravo. Nema potrebe da pricamo o tome. Ne slazemo se. Zasticen. Hahahahaha. Ustanova..

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postavio sam snimke i svoje misljenje, to su moji argumenti. I ako ne postoji, koristeci ovakve pse mogla bi da se standardizuje rasa. To je moje misljenje.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Red, oprosti ako sam te uvredio, nije mi namera, nerovozan sam. Smatram da je najbolje za svaku rasu da se ljudi usaglase. Siguran sam da je moguce stvoriti i obnoviti ovu rasu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma iskreno boli me uvo sta ce neko napisati, da gledam na uvrede ja ne bi imao preko 2000 postova ovde , ono na sta regujem je kinoloska tacnost ili ne , oko silvana , zmajaeva i slicno zasto mislim da je mit ovako ...pre par godina neko je na forumu se prestavio kao vlasnk istih i slicno i na kraju se ipostavilo da se radi o psima iz madjarskih azila znaci covek lagao .Ako gledamo historijski seljak kmet ne da nije imao pse no nije ima ni zemlju ,kasnije kad je postao slobodan seljak imao je pse ali ne pse od 60 i kusur kila no ono sto danas mozemo nazvati lupoidnim pastircima i to je osnova inace pastircaca to su suvi psi male mase oko 30 kg ,glave skoro lupoidne tj na na prelazu u molosoidnu .Ipak ti psi nisu klasicni lupoidi no laksi molosi i snazno do lako snazne kostitucije i takvih ih ima i sada .Crnih pasa u pastirskom svetu je malo . zasto je to tako razlog je prost .CRNI pas se ne vidi i nije uocljiv u sukobu sa predatorom i zato ih u svim pastircima ima malo i kod nas na Balkanu i inace ...sarovi i garovi su samo nazivi sa te pse a to su pastirski psi bili tj cuvari imanja i stoke i nisu bili ni divovi koji su mogli da likvidiraju mecku no su bili ono sto je osnova pastirskih pasa.Svaka planina ili planiski masiv imaju svoje varijatete tih pasa od kraskih pasa do karakacana jer sama izolovanost je tome doprinela .Znaci slobodan seljak je imao pse ali bili su taman toliki da rade posao i nema tu mesta legendama.OKO PASA feudalaca i vitezova je isto po sredi mitomanija DA verovatno su imali pse . ali da li su ti autenticni psi nase sredine , mislim da ne ...npr sopovi su nastali kao neki stari vojno narodni pas ali da li je seljak mogao da hrani mastifoida od 80 kg ejjj ...feud je mogao ali feuda je bilo malo a sirotinje mnogo mngo vise ....zato mi je smesno da neko prestavi danas bilo kojeg crnog psa kao ej ima krvi ove ili one ...ili pricao mi djedo o psima e pricao je verovatno o tim za dansnje uslove manjim pastircima i da verovatno su bili extremno karakterni .

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

„Свима онима који змајеве др

Srpski Silvan je jedna od najstarijih rasa u regionu, koja je vekovima korišćena kao čuvar krupne stoke, kao čuvar imanja i telohranitelj, kao veliki lovac i pas za zabavu, borbeni pas i kao izuzetan čuvar stada.

Mnogi vidovi ovih srpskih rasa su balkanske varijacije centralno-azijskog ovčara, gde je uobičajeno da se kod lokalnog stanovništva pronađu psi koji liče na Silvana, bilo u pogledu fizčke građe, bilo u pogledu boje. Neki izvori nagoveštavaju da je silvanski vučjak nastao od hirkanijanskog mastifa iz drevne Persije.

Ostali istraživači povezuju ovog psa sa tuvanskim ovčarom sa Sibira i originalnim sarmaćanskim mastifom sa Urala, ali ove teorije iako izgledaju veoma razumno tek treba da se dokažu, kao i tvrdnja da je njen drevni predak indijski  bakharval. Izumrli bohemijanski mastif iz Češke republike je takođe pripadnik iste rase.

Mnogi su razmatrali da je Silvan predak retkih evropskih rasa, kao što su hovavart, rotvajler i baseron. Takođe se smatra da su rani spisi o takozvanoj indijskoj rasi ili tibetanskim mastifima u stvari opisi originalne pre-balkanske populacije Silvana, što je veoma verovatno, a pored toga što je takve tvrdnje veoma teško dokazati, ako ni zbog čega drugog onda zbog nespremnosti zapadnih kinoloških udruženja da prihvate takve teorije.

Iako „zakonik zmajeva“ koji je služio kao standard odgajivačima ove rase postoji vekovima, Silvan nikad nije zvanično priznat, moderna verzija standarda ove rase je prihvaćena među odgajivačima ove rase, iako još uvek ne postoji  namera da se ovaj pas pokaže.

Šarplaninac se često pogrešno dovodi u vezu sa ovom rasom (iako nema crnih, crno-braon i trobojnih dozvoljenih šarplaninaca), ovaj neverovatan pas nazvan po šumadijskoj oblasti uveden je u mnoge rase unutar i izvan Balkanskog poluostrva. Zbog dobro utvrđenih trgovačkih puteva ovaj pas je bio popularna izvozna roba, stižući od Portugala na zapadu sve do Mongolije na istoku.

Videvši kako je u  uzgajanju pasa u prošlosti bio stavljan akcenat na radne karakteristike a ne na izgled, pastiri, vitezovi, plemići i vojnici odgajaju srpskog Silvana u šarplanince, tornjake, kavkasce i ostale rase u regionu, što je rezultiralo do brojnih varijacija kao šumadinac i ostale vrste koje možemo videti danas.

Psi ovog tipa se mogu naći na ogromnom prostoru, od Tibeta i centralne Azije preko kavkaskih i karpatskih planina pa sve do svakog ćoška na Balkanu uključujući Jadransko more. Zbog toga neki misle da je Silvan više od jedne vrste pasa,  pre nego jedinstvena rasa molosera, i da za svaku vrstu treba smatrati da je lokalna rasa osnovana posle nomadskih migracija i da je razvijana nezavisno od matične grupe kroz selekciju poželjnih osobina omogućavajući ukrštanje sa drugim rasama starosedelaca iz oblasti  koje su ta plamena nastanila.

Dok su srpske, makedonske, grčke i bugarske varijacije (šumadinac, karaman, drakontas i karakatčanski pas, respektivne) dostigli status rasa u svojim zajednicama, ostali psi silvanskog tipa asimilovani su u centralno-azijskoj , kavkaskoj i u drugim populacijama kao regionalni pod-tipovi jednostavnih boja.

Od svih tipova Silvana, Srpski Zmaj je rasa najbolje osmišljena, sa najrigoroznijim standardima i sa najdužim rodovnikom.

Za osnovnu sortu je ustanovljeno da je nastala pre više od 7.000 godina i da se po pisanoj formi uzgaja od XIII veka.

Srpski Silvan je nezavisan i rezervisan pas, obično razvija jaku vezu sa jednom osobom i njenom imovinom, dok su oprezni prema strancima. To je veoma stabilan i  inteligentan moloser, ali mogu biti izuzetno agresivni prema strancima i psima koji ih ugrožavaju, dok tolerišu poznate pse koji ne dovode u pitanje njegovu dominaciju. Za razliku od ostalih velikih rasa pasa, on se odlikuje ne samo snažanim zaštitničkim instinktom, nego takođe snažanim lovačkim i ubilačkim odlikama, kao i ogromnim radnim standardima koji se očekuju od tih pasa, koji su mnogo veći od onih u koji čuvaju stoku i imanja.

 

Odličan njuh je još jedna tradicionalna osobina ove rase i zbog toga se Srpski Zmaj već dugo koristi da prati trag ukradene ili odbegle stoke, divljih životinja u lovu i ljudi u ratu. Silvan je takođe neumorni pastir sitne i rogate stoke, ozbiljan lični zaštitnik, žilav lovac na sitnu i krupnu divljač, borac koji ne prašta i ponekad ubica predatora poput vuka ili medveda, žestok ratni pas, dobar za sve poslove oko farme i dobro društvo.

 

Zanimljiva karakteristika je da su ženke ove rase aktivnije i predaniji radnici od mužijaka koji uglavnom ostaju blizu imanja i stada, dok su ženke te koje se prve suprotstavljaju predatorima. Samo ako ženke ne najure uljeze ili su predatori previše blizu stada mužijaci ulaze u sukob. Silvan je poznat po tome da ima veoma mala legla 2-3 šteneta po sezoni i da se ženke pare jednom godišnje. Ipak moderne rase imaju veća legla zbog uvođenja drugih rasa u krvnu liniju.

 

Poznat kao tihi ratnik i „nemi“ zaštitnik, čistokrvni Silvan retko laje i zahteva obuku da bi lajao kad čuva. Zbog ove osobenosti Silvani su angažovani u zasedama u gerilskim ratovima u skoro svim vojnim sukobima na Balkanu tokom vekova. Dok su cenjeni zbog toga što ne laju nepotrebno na sve što se kreće kao i skoro svaki veliki pas čuvar, ova rasa je poznata, (ili kako radije kažu ozloglašena) za širok spektar drugih zvukova koji liče na šumove ptica ili nešto nalik na zvukove koje prave ljudi.

 

Posebna napomena je mnoštvo starih „porodica“ vrsta ove rase, koje u srpskim ruralnim imanjima uzgajaju sopstvene specijalizovane linije, koje većinom imaju korene u tradicionalnoj cenjenoj krvnoj liniji i nastali su određenim ukrštanjem, kako bi pomogli da ovaj oblik Silvan „porodice“ pasa bude različita od svih ostalih.

Retko ćete ga naći u svom izvornom obliku čak i u šumadijskoj (Silvanskoj) oblasti u Srbiji, Silvanski pas je nažalost na rubu izumiranja. Njihova krv međutim nastavlja da teče kroz skoro svakog molosera danas. Uzgajivači ove rase su su veoma zaštitnički nastrojeni prema ovim psima, i retko dele informacije sa autsajderima, često negirajući da bilo šta znaju o šumadijskim ovčarima i predstavljaju svoje pse kao mešance kako bi ih ostavili na miru.

 

Većina Silvan entuzijazista krive Drugi svetski rat za smrt njihove rase, posebno uvođenje njegovog potomka nemačkog ovčara na Balkan od strane nacističke vojske i njegove kasnije popularnosti u JNA.

 

Slučajno i planirano ukrštanje nemačkih ovčara i šarplaninaca sa pripadnicima ove rase koje ima malo ako je uopšte ima, je ostavilo čistokrvne Silvane u postojanju. Važno je napomenuti na mnoga imena koja je rasa imala u prošlosti, primarno ime Silvana je vekovima bilo „Zmaj“, dok je lokalno najrasprostranjeniji naziv pre Drugog svetskog rata bio „Vučjak“ koji se pogrešno koristi za sve nemačke ovčare u Jugoslaviji. Drugo tradicionalno ime je „Garov“ ali se ono danas koristi za sve pse crne ili tamne dlake, bez obzira na rasu.

 

Sugerisano je da je i ovo pitanje imena odigralo važnu ulogu u smrti silvanskog vučjaka. Međutim, tu je i još jedan moćan element koji treba razmotriti, a to je takozvana „Silvanova tamna strana medalje“ koja je bila glavna prepreka spasenju i popularizaciji pokušaja godinama.

 

Dolazi do namernog širenja polu-istina i obilje lažnih fotografija pasa u javnosti, koji samo liče na čistokrvnog Silvana, u nadi da se stvori što više zabune i podele, trivijalizuje strašnu situaciju u kojoj se rasa nalazi i utiče na one koji bi mogli biti istinski zainteresovani za Zmaja da odustanu od njega zbog sitnica, pojava sumnjivih javnih sukoba između navodnih eksperata, sveprisutne nasilne pretnje istinskim ljubiteljima ove rase, neprikladni pojmovi klasnog rata, kao i kontraproduktivni argumenti između poštenih ali lakomislenih entuzijasta.

 

Dubokih grudi, mišićav i atletske građe, Silvan je generalno nešto viši i vitkije građe u odnosu na šarplaninca, sa dužom njuškom i užom glavom. Ova rasa je sposobna da veoma brzo trči i veoma je vešta u skakanju i penjanju. Psi najviše cenjeni od strane tradicionalista su masivni planinski  dugodlaki tipovi Silvan vučijaka, koji se trenutno veoma retko mogu naći. Jednako drevni kratkodlaki tip ovih pasa je uvek kao i danas bio češći, iako nije cenjen kao dugodlaki planinski tip od pojedinih osoba.

 

Gusta dlaka, čisto crna ili crno-braon boja, bele oznake različitih veličina na nogama i grudima su prihvatljive bez obzira na boju dlake. Bele oznake na njušci su dozvoljene, ali ne favorizuju se. Poddlaka je gusta i može biti crna, siva, tigrasta, crvena, ili crvenkasto-braon. Među crno-braon i trobojnim psima najvredniji su oni sa braon linijama ispod očiju, za koje se govorilo da psu daju natprirodne moći da štiti selo od zlih duhova.

 

Još jedna razlika između crno-braon vrsta Silvana je tradicionalno stvoren beleg na glavi koji može biti otvoren i zatvoren, otvoren se koristi za pse koji su više braon glave, dok se zatvoren koristi za više crne boje na glavi.

 

Postoje tri dodatne boje koje se ponekad i danas mogu naći na ovoj rasi, to su crvena dlaka  “Crljen”, žuta/lane boja “Žujan” i šarena “Šarov” sorta, ali oni nisu poželjni kod današnjih odgajivača mada su čistokrvni kao i čisto crni psi i pojavljuju se u leglima i dan-danas.

 

Dok većina pripadnika rase pokazuje ravne slojeve boje različite dužine, takođe postoji oštrodlaka bradata varijanta Silvana prisutna u skoro svakoj vrsti Silvana, ali se ovi naborani veliki psi lažno smatraju nečistim od strane organa vlasti, dok su među odgajivačima od davnina cenjeni i još uvek se cene. Uši su cenjene u svakom ”suza” obliku, i mogu biti kupirane levo ili prirodno.

Zanimljivost je napomenuti da je prema nekim istoričarima rase postojao Silvan sa prirodno uspravnim ušima u drevnim vremenima, ali su postali nepoželjni posle Drugog svetskog rata, najverovatnije zbog toga što se ova osobina povezuje sa uticajem nemačkih ovčara.

Rep je takođe prihvaćen u svakom obliku i može biti nepromenjen ili usidren u obe varijante, kratki moderni rotvajler rep ili nešto duži rep koji možemo videti kod centralno-azijskih ovčarkasa. Kao što je slučaj i sa drugim starim planinskim moloserima mužijaci su veći od ženki.

Kaže se da je idealna visina 84cm, ali je kod većine primeraka danas visina prosečno 76cm ili manje na grebenu, a sa nekim “porodicama” ove vrste biće još manja.

 

 

 

10432125_1392433457720304_57132050281106

же, овај законик нека се у ум постави и

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Registruj novi nalog

Prijavite se

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this