Sign in to follow this  
Followers 0
todos

MIMI - ljubav do kraja života

28 posts in this topic

Evo u ovoj temi da obavestim sve ljubitelje svih ljubimaca da je moja MIMI preminula u 15-oj godini života. Ja rečima ne mogu da kažem koliko sam tužan, koliko sam izgubio i šta sam izgubio. Toliko sam je voleo da nemam reči. Prošli smo mnogo toga zajedno a nikad se nismo razdvojili više od sedam dana i to u specifičnim situacijama. Jutros kad sam došao sa posla ni slutio nisam kakav će dan biti a mogao sam ipak osetiti da neće sve ići kako treba. Naime imala je tumor na materici i mokraćnim kanalima koji je toliko narastao da je jedina kakva takva šansa bila operacija. Znao sam i ranije pre godinu dana šta je u pitanju i dok je bio mali ali jedan drugi veterinar je i tad rekao da je to vrlo teška operacija. Ona je sa svojih tadašnjih 13 godina bila u top formi i pošto je po nekom nepisanom pravilu ispunila godine života kažu za šnaucere od 10-12 ja i tetka se nismo usudili da je operišemo tad. Izgleda da smo pogrešili, možda i nismo, šta znamo sad je sve gotovo. Ove prve dve slike su od pre dva dana. Ona je jela i pila vodu do zadnjeg momenta. Tako je dobro ručala da je to radila više i bolje od ove druge dve koje imam. Ne pamtim da je nekad odbila ponuđeno. Jedino što sam je navadio zadnjih godinu dana da mi jede iz ruke. To je nešto najlepše što sam doživeo od nje. Družili smo se išli u šetnju, spavali zajedno, putovali jedno vreme na izložbe... Ko me dočeka i kako me dočekao... Ko me se radovao kad me video... Ko me nikad popreko nije pogledao... Ko me je gledao direktno u oči...

Moja Mimi, nadam se da ćemo se jednog dana videti na lepšem i boljem mestu od ovoga.

Nisam dao da je sahrane bilo gde, već će biti sutra sahranjena u mom dvorištu gde će preko nje biti lepa zelena travica.

 

MIMI-MONA 06.02.2001 - 18.04.2015

 

mimi-uno.jpg

 

mimi-mona.jpg

Edited by todos

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prosto je neverovatno da nisam primetio ni jedan znak da njoj nije dobro, nije ga jednostavno ispoljila. Vizuelno je sve viđeno ali njena duša to nije pokazivala. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad sam nabavio fotoaparat onda su i nastale mnoge slike koje su mi i te kakva uteha. Ima tu i video snimaka. Ove prve su nastale 2007. godine. Naj zanimljivije je da je znala uvek da se nacrta ispred fotoaparata kad je pozovem. Ostalo je tako do poslednjeg trenutka. Čak kad kući primeti da držim fotoaparat nemalo puta skoči i krene ka kolima misleći da treba da idemo u šetnju.

 

mimi-a.jpg

 

mimi-b.jpg

Edited by todos

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas sam je sahranio u dvorište. Tamo gde je najčešće spavala kraj kreveta smo zapalili sveće. Od jutros dok sam kopao raku celo vreme pevušim pesmu : S One Strane Duge!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala svima na podršci. Znači mi mnogo. Takođe mi je značila vaša podrška kad mi je bila ugrožena Zorica od netolerantnog komšiluka. Život mora i treba da ide dalje, Mimi je urezana u mom srcu dok sam živ. Naročito poslednja dva tri dana njenog života su toliko čudni da neke stvari ne mogu tek tako slučajno da se dese kao što su se desile. Posebna je priča poslednji dan. Na primer prva fotografija u ovom setu je i poslednja koju sam napravio sa njom. Da li je tek tako ispala na njoj kako je ispala?!? Stvarno iskreno verujem da ćemo se jednog dana ponovo sresti. Takođe mi je uteha što sam je sahranio u dvorištu i što imam neki osećaj da je tu uvek prisutna.

Još jednom hvala!

p.s. Ne mogu, jednostavno ne mogu više da postavljam fotografije koje sam najavio. Napraviću nekoliko za sebe koje ću staviti u ram i držati uvek u svojoj kući.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prošlo je sedam najtežih dana. I sad dok pišem ovo sećam se u detalje poslednjih trenutaka našeg druženja.

 

mimi.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

uvek sam mislila da je sreca zbog zajednickog zivota, vaznija od tuge zbog neminovnog rastanka

Todos, bilo je to 14g lepog zivota, ljubavi, posvecenosti....nije lek na ranu ali to saznanje je ipak utesno

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mene drugo nešto muči. ona je svesno otišla. Kada sam rekao sad baš u ovo vreme; Idemo Mimi, ona je krenula bez ikakvog otpora. Još gore kad god bi negde trebalo da se ide ove druge dvije bi napravile haos zbog toga međutim one su ćutale. Dalje ona je jela i pila vodu do zadnjeg dana. Jeste možda zadnja tri dana nešto manje ručala ali je to možda posledica da je osetila da će otići. Verovatno bi još živela ali je jedina uteha što sam pri kraju osetio da je trpela neke bolove. Neko bi rekao pas ne zna da kaže da ga nešto boli?!? Ne mora da kaže i nas ako boli želudac ili nešto slično ne kukamo već trpimo i ne osećamo se dobro. Verovatno je i kod nje bilo tako.

Pošto smo išli bezmalo redovno u šetnju uvek je sa voljom išla ustvari jedva je čekala da krene u šetnju. I sve je tako bilo do zadnjeg trenutka. Naježe mi je bilo kada sam morao da je strpam u kavez kod veterinara koji je skoro manji od nje. Ušla je u njega bez otpora. A kad sam ranije ja pokušavao da je zbog nekog transporta uguram u veći kavez koji i danas imam kući nikad nisam uspeo. Ona nikad nije bila u kavezu. E to je bio poslednji susret sa njom i sledeći put sam je video kad sam je preuzeo posle operacije i sahranio u dvorištu.

I da sigurno mi je uteha da je dočekala lepe godine, naročito bitne za njenu rasu. Da bi dočekala takve godine uticalo je mnogo faktora. Nikad nije prenoćila napolju. Uvek je spavala na krevetu, redovna ishrana, veterinarske usluge, šetnja, pažnja i mnogo toga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Možda se kajem što sam je uopšte vodio na operaciju a možda bi se još više kajao da sam znao da bi se mučila a da nisam ništa preduzeo. Ko to sad zna šta bi bilo kad bi bilo. Kad se tumor samo nazirao tek stručnim ispitivanjem veterinara ona je bila u ne baš dobrom stanju. Mislim jela je pila je vodu ali je nestabilna bila sa zadnjim nogama. Kasnije se to popravilo kako je tumor rastao. I kad je nekoliko puta pucao u kući je bilo krvi do kolena. Ali kad bi joj se to smirilo samo je još bolje jela i bolje se i živahnije osećala. Mogla je onda operacija ali po rečima veterinara (drugi u pitanju) postojao je rizik da operacija ne uspe. iskreno, kad je napunila13. godina pomislio sam da neće dočekati 14. Ali na sreću sam se tu prevrio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam ništa bolje nego prvog dana kad je otišla. I dalje prilazim mestu gde je obično spavala i pomilujem to mesto. Tu sam i sveću palio.

Tačno.Taj deo što se tiče šetnje. Sigurno zbog startosti i bolesti joj je teško padala šetnja ali je išla do poslednjeg dana. Prosto neverovatno. I zadnjeg dana svaku moju komandu je izvršavala bez pogovora. Najviše me posmatrala valjda da me dobro zapamti. Najteže mi je bilo kad sam je pozvao da krene i kad sam je uterao u kavez koji je manji od nje. U stvari  sama je ušla u njega. I sad mi je knedla u grlu.

Hvala za link.

Edited by todos

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas je još jedan tužan dan vezano za pokojnu Mimi. Naime danas je tačno 10 godina od kad su zlotvori otrovali njenu decu; Maxa i Monalizu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas je 40 dana od smrti moje ljubimice. Bol je isti, još ne mogu da shvatim da je nema. Uvek pomilujem mesto gde je obično spavala, mada je bila i na drugim mestima. Ne može tek tako da se zaboravi. U stvari neću je nikad zaboraviti. Danas ću na zid iznad njenog kreveta okačiti uramljenu sliku sa njenim likom. Neka joj je laka zemlja.

 

mimi-c-m.jpg

 

mimi-c-mm.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Todos ja sam sad tek videla ,iskreno mi je zao , ne daj se

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala.

Eto pokušavam da zaboravim. Njena kćerka je potpuno promenila karakter. Deluje više nego ozbiljno možda tek sad svesna svojih godina i takve promene. Ja još nisam obrisao mesto gde je obično naslanjala svoju glavu. Vide se i danas njeni tragovi bala koje je tamo ostavila. Kad legnem na dnevni krevet gde se ona obično odmarala sklanjam noge i ne sedam na to mesto. Ne može to lako da se zaboravi, puno njenih slika po kući neke i uramljene. Šta da radim to je moj i tetkin dobar deo života.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo danas je šest meseci od kad Mimi nije sa nama. Više sa mnom jer ja sam je voleo a tetka koja je sad šlogirana i nepokretna je hranila. Bilo je tu mnogo lepih i nezaboravnih trenutaka. Nikad je neću zaboraviti, danas sam joj sredio i ograbio većnu kuću koja je kao što sam rekao u dvorištu. Mnogo puta se zagledam u tom pravcu kad dođu teški trenutci ali i radosni jer Mimi je živela jednim opuštenim životom, bilo je zajedničkog putovanja. Imala je ona i dosta dece jesu joj i trovali ali se dalo preživeti. Neka ti je večna slava i hvala za sve sto si mi pružila u tvom životu.

 

mimi-prva.jpg

 

mimi-druga.jpg

 

mimi-trea.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas tačno godinu dana od kad me je Mimi napustila. Ništa sa nije promenilo!

 

1622slu.jpg

Edited by todos

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Registruj novi nalog

Prijavite se

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0