na izložbi u Valjevu o1.o5.o8.bili su predstavljeni žuti goniči,što se nadiovezalo na članak iz "Lovačkih novina" o staroj rasi goniča,najverovatnije nasledju iz doba turske vladavine,koja je sada u izumiranju,povlačenju pred standardizovanim posavcem,balkancem(srpskim goničem)trobojcem isl.Autor u članku navodi da je sem Valjeva i okoline,gde akciju omasovljenja i priznavanja vodi kinološki doajen Raša Vujić,prisutno i jezgro u okolini Niša i južne Srbije.popularni Čapa iz Ivkove slave,bio je po svoj prilici žuti balkanac.Mene lično najviše ovi psi podsećaju na sadašnjeg balkanca,od kojeg sem boje ne vidim veću razliku.U članku ga autor dovodi u vezu sa posavcem,ali ja lično mislim da je onda posavac nastao na rubnim područjima istarskog kratkodlakog goniča i žutog goniča,a kako je teklo formiranje i kada prepustimo autoritetima
za ovu rasu.Čule su se i izjave da je sadašnji balkanac novijeg datuma,nastao od žutog,da li mešanjem sa austrougarskim goničima ili mutacijom,ne zna se.Radne osobine su navodno nadprosečne,kao i otpornost na vremenske uslove,izdržljivost,plodnost kao i ,što je interesantno navesti, po priči malobrojnih uzgajivača kod parenja u srodstvu retko se ispoljavaju genetske malformacije i deformiteti !!!???Posedujem par snimaka ali me moje neznanje sprečava da ih postavim na forum,ako neko ima upustvo kako da to uradim hvala mu ili neko drugo rešenje!Tema je zanimljiva i mislim da će se još više razradjivati.
žuti balkanac ili žuti srpski gonič
Započeo
kamičanin
, 17 Jun 2008 19:45
42 odgovora na ovu temu
#2
Ivan
-
- Members
- 25 postova
Newbie
Postovano 02 July 2008 10:01
U reviji"ZOV" br. 300/301 od 5. januara 0996. izašao je članak, prvi deo napisa o balkanskom goniču, pod naslovom (Pra)stara rasa, koji ja ovom prilikom želim da prenesem onako kako je napisan, od reči do reči. Tekst je potpisan inicijalima M. U. - Z. B. Što se tiče inicijala prvog autora, mislim da nema sumnje o kome se radi, a s obzirom da tekst obiluje činjenicama i podacima verujem da će svima koji se interesuju za naše autohtone rase pasa biti interesantno da ga pročitaju.
(PRA)STARA RASA
Činjenica da su goniči nekadašnje Jugoslavije (ima ih sedam rasa) činili više od 10 % ukupne svetske populacije goniča priznatih od strane FCI (64), dovoljno sama po sebi govori o pogodnosti naših prostora za razvoj goniča i ide u prilog teoriji da je u dalekoj prošlosti širi prostor Balkana bio rezervoar iz koga su nastali svi goniči Evrope.
O goničima na balkanu pisali su kroz istoriju mnogi autori. prvi ih je opisao Xenophon u knizi „De Venatione“. Pominje ih i Arrian 530 godina posle xenophona. aristotel u knjizi „Animalium Historica“, 350 godina p.n.e. opisujesedam formi pasa, gde svrstava i molosoidnog psa (Canis Moloticus) poreklom iz Molosie u Epiru. to je bio nešto manji pas od Canis Epiroticus koji se odlikovao snagom i upotrbljavan je za lov.
Rimski autori su takođe pisali o psima na Balkanu, a pre svih: Marcus terentius Varro, virgilius Maro, Horaz, Strabo, Moderatus Columella, Gajus plinius Secundus...
franc Laska 1905. u knjizi „Das Waidwerk in Bosnien und der Hercegovina“ smatra da svi evropski goniči vode poreklo od goniča sa balkana, a to potvrđuje i predsednik nemačkog kluba goniča (Deutche Brackenklub) grof od Kleinsorgen-Blessenohl-a. On navodi da u osnovi postoje tri tipa: ravnodlaki, dugodlaki i kostretasti. Oni se toliko razlikuju na prvi pogled da sigurno nije reč o jednoj osnovi sa tri varijeteta.
Laska je sistematski proučio 1036 goniča, od toga 443 ravnodlaka, 307 dugodlakih i 286 kostretastih. ravnodlaki su pravougaonog oblika, srednje veličine i snažnog tela sa karakterističnim bojama: crna sa paležom, crvena, crveno-žutaili jelenje-crvena sa crnim sedlom, jelenje crvena skoro bez crne, bela.
Visina grebena ovih pasa bila je 53,2 cm, dužina glave 23,5, dužina vrata 19,5, dužina ušiju 12,5 cm i masa 16,5 kg.
Kod dugodlakih dlaka na leđima duga je i do 20 cm, sa finom podlakom. Na repu je perjanica do 20 cm. Na vratu i stomaku, veoma duga dlaka, na zadnjim stranama nogu zastavice. Boja je crvena, crveno-žuta, češće sa belim oznakama na glavi, vratu, grudima, nogama i šapama.
Česta boja je bila crna sa crvenim ili žutim oznakama iznad unutrašnjeg očnog ugla. Bilo je i pasa sa belom osnovnom bojom. visina grebena je 58,6 cm, dužina glave 21,9, dužina ušiju 13,4 cm, a masa 15,7 kg. Dugodlaki goniči sretani su u Srbiji, rumuniji, Bugarskoj, Austriji, Mađarskoj i Sloveniji.
Kostretasti goniči javljali su se u crvenoj, jelenje crvenoj, crveno-žutoj, braon-žutoj i žutoj boji, zatim beli sa žutim ili crvenim pločama, grifon braon psi i trobojni (crno-belo-crveni).Nalaženi su u Bosni, Grčkoj, Albaniji, Epiru, Crnoj Gori, Austriji i Mađarskoj.Ovi psi bili su osnova za stvaranje svih evropskih oštrodlakih goniča.
Da je oštrodlaka forma prastari oblik potvrđuje i Flavius Arrianus iz Nikomedie u Maloj Aziji (2 v.p.n.e.) koji je opisao da su stari Kelti lovili oštrodlakim goničima.
Pomešani uticaji
U sistematici „Der Bracken“ koju je dr F. Junclaus objavio 1936. u Lajpcigu, goniči su podeljeni na četiri grupe: sredozemnne, zapadne, istočne i prelazne rase goniča. Kako se istočna grupa uveliko ukrstila sa prelaznom, danas evropske goniče možemo podeliti na zapadne i centralnoistočne. I kod centralnoistočnih goniča (kojima pripada i balkanski gonič)razlikujemo dva tipa: snažne konstitucije (pod uticajem goniča sa istoka) i lakše konstitucije iz Jugoslavije, Albanije, Bugarske, Grčke, Mađarske i Slovačke. I oni se javljaju u dva tipa. teži – eurisomni i lakši – leptosomni koji su pod uticajem sredozemnih goniča.
Balkanski gonič raširen je po celom Balkanskom poluostrvu, ali i u Maloj Aziji (Anadolija).Značajan uticaj na formiranje ove rase odigrali su goniči iz Male Azije. Sasvim je neizvesno da li su Turci pri dolasku u ove krajeve zatekli formiranu rasu ili su za više od pet vekova boravka ostavili veliki, možda i odlučujući uticaj na nju.
Dr Ivan lovrenčić je 1924. napravio prvu preteču standarda (rasne odlike). Standard je u FCI službeno najavljen u Stokholmu 2. 6. 1939. jugoslovenski klub ljubitelja goniča je na sednici održanoj 8. 7. 1939. u Ljubljani usvojio standard balkanskog goniča, kao i Pravilnik za ocenjivanje i rad goniča koji je stupio na snagu 1. 10. 1939. Dolaskom 2. svetskog rata, kao i na drugim prostorima Evrope i u Jugoslaviji zamire kinološki rad, tako da je konačno priznavanje standarda usledilo na skupštini FCI koja je održana na Bledu 14. 5. 1948.
Balkanski gonič je neosporno najrašireniji u Srbiji, zbog čega Kinološko udruženje Srbije 1948. počinje sa praćenjem uzgoja i upisom pasa u službeni registar. U periodu od 1948-1957. održano je u Srbiji preko 200 ocenskih smotri na kojima je praćen uzgoj ove rase.
Rezultate istraživanja objavili su dr Slobodan Pavlović i dr slobodan Antić u zoo-biološkoj studiji o balkanskom goniču, koja je objavljena u „Veterinarskom arhivu“ iz 1954.
Zahvaljujući toj studiji standard je prepravljen i upotrebljen da bi 8. 4. 1955. na Skupštini FCI u Luksemburgu bio prihvaćen i zaveden pod brojem 150.
Komisija za autohtone pse formirana pri KU FNRJ je na sastanku održanom 13. 8. 1955. donela odluku da se moraju uraditi i standardi za balkanskog oštrodlakog goniča i balkanskog žutog goniča, što na žalost nikada nije urađeno.
Novo ime
Još pre 40 godina Jovan Živadinović pokreće pitanje promene imena balkanskog goniča u srpski gonič, pošto te rase ima najviše u Srbiji, sa čim se komisija bezrezervno složila, ali verovatno zbog nekih „viših“, političkih ciljeva to nije nikada učinjeno.
Na zboru sudija održanom u Banja Luci 19. 10. 1959. raspravljano je o boji balkanskog goniča, gde je zaključeno da se standard ipak ne menja, već su zaključci bili obavezujući za sudije. Na predlog dr Slobodana Pavlovića zaključeno je da balkanski gonič može imati plašt preko glave, zatim bela fleka na vratu koja ne sme biti šira od jednog santimetra i duža od 10 cm.
Poslednji standard koji je FCI dostavila zemljama članicama nosi datum 27. 11. 1970.
Poslednjih godina obnovljena je davnašnja inicijativa z apromenu imena balkanski u srpski gonič. Ovaj put nije se ostalo samo na inicijativi, pa je prošlogodišnja skupština JKS održana u Temerinu 17. 12. 1994. potvrdila promenu i dostavila materijal komisiji za standarde FCI, a oficijalno priznanje se ubrzo očekuje.
Balkanski gonič je inače kao i svi ostali goniči smešten u šestu FCI grupu – Goniči, tragači po krvi i srodne rase, u sekciju dva – Goniči srednjeg rasta. Za sticanje naziva šampiona neophodan mu je ispiz u radu, predviđen pravilnikom za rad goniča.
Možda je interesantno reći da je na prvoj Republikanskoj izložbi održanoj u Beogradu 11. 7. 1948. u garaži „Remont“ (preko puta sadašnje stanice milicije u Majke Jevrosime), od 58 upisanih goniča, čak 38 bilo balkanaca, tada zvanih balkanski zečari, od čega i dva oštrodlaka, a ocenjivao ih je dr Janko lovrić iz Ljubljane.
Na drrugoj republikanskoj izložbi koja je održana 18. 9. 1949. u Zoološkom vrtu, bilo je prijavljeno čak 123 „balkanskih zečara“, 23 „balkanska žuta zečara“ i 7 „balkanskih oštrodlakih zečara“, što znači 153 „balkanca“ od ukupno 203 prijavljenih goniča.
(PRA)STARA RASA
Činjenica da su goniči nekadašnje Jugoslavije (ima ih sedam rasa) činili više od 10 % ukupne svetske populacije goniča priznatih od strane FCI (64), dovoljno sama po sebi govori o pogodnosti naših prostora za razvoj goniča i ide u prilog teoriji da je u dalekoj prošlosti širi prostor Balkana bio rezervoar iz koga su nastali svi goniči Evrope.
O goničima na balkanu pisali su kroz istoriju mnogi autori. prvi ih je opisao Xenophon u knizi „De Venatione“. Pominje ih i Arrian 530 godina posle xenophona. aristotel u knjizi „Animalium Historica“, 350 godina p.n.e. opisujesedam formi pasa, gde svrstava i molosoidnog psa (Canis Moloticus) poreklom iz Molosie u Epiru. to je bio nešto manji pas od Canis Epiroticus koji se odlikovao snagom i upotrbljavan je za lov.
Rimski autori su takođe pisali o psima na Balkanu, a pre svih: Marcus terentius Varro, virgilius Maro, Horaz, Strabo, Moderatus Columella, Gajus plinius Secundus...
franc Laska 1905. u knjizi „Das Waidwerk in Bosnien und der Hercegovina“ smatra da svi evropski goniči vode poreklo od goniča sa balkana, a to potvrđuje i predsednik nemačkog kluba goniča (Deutche Brackenklub) grof od Kleinsorgen-Blessenohl-a. On navodi da u osnovi postoje tri tipa: ravnodlaki, dugodlaki i kostretasti. Oni se toliko razlikuju na prvi pogled da sigurno nije reč o jednoj osnovi sa tri varijeteta.
Laska je sistematski proučio 1036 goniča, od toga 443 ravnodlaka, 307 dugodlakih i 286 kostretastih. ravnodlaki su pravougaonog oblika, srednje veličine i snažnog tela sa karakterističnim bojama: crna sa paležom, crvena, crveno-žutaili jelenje-crvena sa crnim sedlom, jelenje crvena skoro bez crne, bela.
Visina grebena ovih pasa bila je 53,2 cm, dužina glave 23,5, dužina vrata 19,5, dužina ušiju 12,5 cm i masa 16,5 kg.
Kod dugodlakih dlaka na leđima duga je i do 20 cm, sa finom podlakom. Na repu je perjanica do 20 cm. Na vratu i stomaku, veoma duga dlaka, na zadnjim stranama nogu zastavice. Boja je crvena, crveno-žuta, češće sa belim oznakama na glavi, vratu, grudima, nogama i šapama.
Česta boja je bila crna sa crvenim ili žutim oznakama iznad unutrašnjeg očnog ugla. Bilo je i pasa sa belom osnovnom bojom. visina grebena je 58,6 cm, dužina glave 21,9, dužina ušiju 13,4 cm, a masa 15,7 kg. Dugodlaki goniči sretani su u Srbiji, rumuniji, Bugarskoj, Austriji, Mađarskoj i Sloveniji.
Kostretasti goniči javljali su se u crvenoj, jelenje crvenoj, crveno-žutoj, braon-žutoj i žutoj boji, zatim beli sa žutim ili crvenim pločama, grifon braon psi i trobojni (crno-belo-crveni).Nalaženi su u Bosni, Grčkoj, Albaniji, Epiru, Crnoj Gori, Austriji i Mađarskoj.Ovi psi bili su osnova za stvaranje svih evropskih oštrodlakih goniča.
Da je oštrodlaka forma prastari oblik potvrđuje i Flavius Arrianus iz Nikomedie u Maloj Aziji (2 v.p.n.e.) koji je opisao da su stari Kelti lovili oštrodlakim goničima.
Pomešani uticaji
U sistematici „Der Bracken“ koju je dr F. Junclaus objavio 1936. u Lajpcigu, goniči su podeljeni na četiri grupe: sredozemnne, zapadne, istočne i prelazne rase goniča. Kako se istočna grupa uveliko ukrstila sa prelaznom, danas evropske goniče možemo podeliti na zapadne i centralnoistočne. I kod centralnoistočnih goniča (kojima pripada i balkanski gonič)razlikujemo dva tipa: snažne konstitucije (pod uticajem goniča sa istoka) i lakše konstitucije iz Jugoslavije, Albanije, Bugarske, Grčke, Mađarske i Slovačke. I oni se javljaju u dva tipa. teži – eurisomni i lakši – leptosomni koji su pod uticajem sredozemnih goniča.
Balkanski gonič raširen je po celom Balkanskom poluostrvu, ali i u Maloj Aziji (Anadolija).Značajan uticaj na formiranje ove rase odigrali su goniči iz Male Azije. Sasvim je neizvesno da li su Turci pri dolasku u ove krajeve zatekli formiranu rasu ili su za više od pet vekova boravka ostavili veliki, možda i odlučujući uticaj na nju.
Dr Ivan lovrenčić je 1924. napravio prvu preteču standarda (rasne odlike). Standard je u FCI službeno najavljen u Stokholmu 2. 6. 1939. jugoslovenski klub ljubitelja goniča je na sednici održanoj 8. 7. 1939. u Ljubljani usvojio standard balkanskog goniča, kao i Pravilnik za ocenjivanje i rad goniča koji je stupio na snagu 1. 10. 1939. Dolaskom 2. svetskog rata, kao i na drugim prostorima Evrope i u Jugoslaviji zamire kinološki rad, tako da je konačno priznavanje standarda usledilo na skupštini FCI koja je održana na Bledu 14. 5. 1948.
Balkanski gonič je neosporno najrašireniji u Srbiji, zbog čega Kinološko udruženje Srbije 1948. počinje sa praćenjem uzgoja i upisom pasa u službeni registar. U periodu od 1948-1957. održano je u Srbiji preko 200 ocenskih smotri na kojima je praćen uzgoj ove rase.
Rezultate istraživanja objavili su dr Slobodan Pavlović i dr slobodan Antić u zoo-biološkoj studiji o balkanskom goniču, koja je objavljena u „Veterinarskom arhivu“ iz 1954.
Zahvaljujući toj studiji standard je prepravljen i upotrebljen da bi 8. 4. 1955. na Skupštini FCI u Luksemburgu bio prihvaćen i zaveden pod brojem 150.
Komisija za autohtone pse formirana pri KU FNRJ je na sastanku održanom 13. 8. 1955. donela odluku da se moraju uraditi i standardi za balkanskog oštrodlakog goniča i balkanskog žutog goniča, što na žalost nikada nije urađeno.
Novo ime
Još pre 40 godina Jovan Živadinović pokreće pitanje promene imena balkanskog goniča u srpski gonič, pošto te rase ima najviše u Srbiji, sa čim se komisija bezrezervno složila, ali verovatno zbog nekih „viših“, političkih ciljeva to nije nikada učinjeno.
Na zboru sudija održanom u Banja Luci 19. 10. 1959. raspravljano je o boji balkanskog goniča, gde je zaključeno da se standard ipak ne menja, već su zaključci bili obavezujući za sudije. Na predlog dr Slobodana Pavlovića zaključeno je da balkanski gonič može imati plašt preko glave, zatim bela fleka na vratu koja ne sme biti šira od jednog santimetra i duža od 10 cm.
Poslednji standard koji je FCI dostavila zemljama članicama nosi datum 27. 11. 1970.
Poslednjih godina obnovljena je davnašnja inicijativa z apromenu imena balkanski u srpski gonič. Ovaj put nije se ostalo samo na inicijativi, pa je prošlogodišnja skupština JKS održana u Temerinu 17. 12. 1994. potvrdila promenu i dostavila materijal komisiji za standarde FCI, a oficijalno priznanje se ubrzo očekuje.
Balkanski gonič je inače kao i svi ostali goniči smešten u šestu FCI grupu – Goniči, tragači po krvi i srodne rase, u sekciju dva – Goniči srednjeg rasta. Za sticanje naziva šampiona neophodan mu je ispiz u radu, predviđen pravilnikom za rad goniča.
Možda je interesantno reći da je na prvoj Republikanskoj izložbi održanoj u Beogradu 11. 7. 1948. u garaži „Remont“ (preko puta sadašnje stanice milicije u Majke Jevrosime), od 58 upisanih goniča, čak 38 bilo balkanaca, tada zvanih balkanski zečari, od čega i dva oštrodlaka, a ocenjivao ih je dr Janko lovrić iz Ljubljane.
Na drrugoj republikanskoj izložbi koja je održana 18. 9. 1949. u Zoološkom vrtu, bilo je prijavljeno čak 123 „balkanskih zečara“, 23 „balkanska žuta zečara“ i 7 „balkanskih oštrodlakih zečara“, što znači 153 „balkanca“ od ukupno 203 prijavljenih goniča.
#5
Boc1ky
-
- Members
-
- 1470 postova
Hero Member
Postovano 19 December 2008 18:53
owakaw zuti ker je stigao kod jednog coweka iz zaplanja!ker je donet sa kosowa i extra je za d.swinju.neki cowek iz Kraljewa prodaje stence zutog gonica
#6
Buco
-
- Members
-
- 311 postova
Member
Postovano 21 December 2008 15:37
Mislim da su slike postavljene pogrešne ali neću komentirati šta je žuti gonič.
Ovo što se na slici vidi, jasno je da je križanac braka i nekog vašeg goniča. Vi u Srbiji imate puno bolje i ljepše žute goniče, al mislim da je ovo pogrešno predstavljanje slikom.
I mi ovdje imamo takve "povišene brakove osvježene goničima" ali to je već druga priča.
Nadam se da griješim
Ovo što se na slici vidi, jasno je da je križanac braka i nekog vašeg goniča. Vi u Srbiji imate puno bolje i ljepše žute goniče, al mislim da je ovo pogrešno predstavljanje slikom.
I mi ovdje imamo takve "povišene brakove osvježene goničima" ali to je već druga priča.
Nadam se da griješim
#7
kamičanin
-
- Members
-
- 956 postova
Advanced Member
Postovano 21 December 2008 18:29
Slike su sa izložbe u Valjevu o1.o5.2oo8 god. a predstavljena je grupa pasa kinološkog sudije raše Vujića iz Valjeva,a da li tu ima primese brak jazavičara ili ne treba pitati vlasnika,to je bio moj prvi i jedini kontakt sa tom rasom i ne tvrdima da sam stručnjak za pse već samo ljubitelj i dugogodišnji odgajivač.Ako su psi mešanci,greh na dušu onom ko ih predstavlja kao čistokrvne.Ako nisu......
#8
Buco
-
- Members
-
- 311 postova
Member
Postovano 13 April 2009 18:14
Evo jednog takvog braka o kojem sam dva posta višlje spomenuo
Da se mene pita, ja bi rekao da je to lošiji primjerak srpskog goniča, međutim, pas ima "uredne papire" kao pripadnik pasmine brak jazavčar
Da se mene pita, ja bi rekao da je to lošiji primjerak srpskog goniča, međutim, pas ima "uredne papire" kao pripadnik pasmine brak jazavčar
#9
kamičanin
-
- Members
-
- 956 postova
Advanced Member
Postovano 13 April 2009 19:16
Ovaj pas je tipičan melez brak jazavičara ,sa najverovatnije balkancem,i to dve škart jedinke, jer nijedan svestan odgovoran odgajivač ne bi eksperimentisao sa vrhunskim jedinkama,a takvi primerci se mogu nahvatati i petkom na pijaci kada dodju za seoskim kolima u grad i tu najčešće zaostanu.Znam nekloko lovaca koji su probali da "povise "brakirca ali eksperimenti nisu opravdali očekivanja,sa kilometar se može videti o čemu je reč a ni u lovu nisu opravdali očekivanja.
#11
kamičanin
-
- Members
-
- 956 postova
Advanced Member
Postovano 25 March 2010 20:36
žuti balkanci Radovana Raše Vujića,kin.sudije iz Valjeva
#13
zoranp
-
- Members
-
- 535 postova
Advanced Member
Postovano 27 April 2010 09:48
Kamičanin 
pas iz filma Ivkova slava je Mađarska kratkodlaka vižla, a ovaj par pasa iz Valjeva od kojih si postavio fotografiju je jako lep 
. Mislim da se u dosta legala posavaca može naći štenadi koja su sa manje belina,a koja su posledica dobivanja posavca od tog žutog goniča koji je zajednički predak također i vižlama. Koliko je znam tog goniča neki zovu turski žuti gonič,a neki opet panonski žuti gonič. Verujem da je to stara rasa koja je mnogo doprinela kvalitetu onoga što danas imamo i svakako bi bilo lepo da se opet obnovi i standardizuje. Puno pozdrava svima
pas iz filma Ivkova slava je Mađarska kratkodlaka vižla, a ovaj par pasa iz Valjeva od kojih si postavio fotografiju je jako lep . Mislim da se u dosta legala posavaca može naći štenadi koja su sa manje belina,a koja su posledica dobivanja posavca od tog žutog goniča koji je zajednički predak također i vižlama. Koliko je znam tog goniča neki zovu turski žuti gonič,a neki opet panonski žuti gonič. Verujem da je to stara rasa koja je mnogo doprinela kvalitetu onoga što danas imamo i svakako bi bilo lepo da se opet obnovi i standardizuje. Puno pozdrava svima
#14
Buco
-
- Members
-
- 311 postova
Member
Postovano 26 June 2010 16:48
žuti balkanci Radovana Raše Vujića,kin.sudije iz Valjeva
Ovo su meni posavci manjkavih bjelina što se pojavljuje s vremena na vrijeme. Stari žuti gonič je bez bjelina, ma kako god ga mi zvali, balkanski žuti, stari žuti, srpski žuti, . . . to je posavski gonič manjkavih bjelina i vrlo se lako dade izlućiti iz posavca kao zasebna pasmina.
#15
askurdjel
-
- Members
-
- 259 postova
Member
Postovano 05 August 2010 21:17
sve su to srodne rase kadse malo bolje pogleda,ljudi se pre parili pse po radu a ne po rasporedu belina,a oblik glava ovih pasa je mnogo slicniji balkanskom(srpskom)gonicu nego glavi tipicnog posavca a sto se belina tice ima i dan danas balkanaca sa manjom belinom na prsima kao sto imaju ovi zuti-ovi su psi se javljaju u leglima balkanaca kao osobina predaka(atavizam) a svi znamo da se zuta boja kod pasa prenosi recesivno i da se pojavljuje s vremena na vreme tj.od pasa sa crnim plastom moguci su jednobojni zuti primerci a od dva zuta psa se mogu dobiti samo psi sa osnovnom zutom bojom uz belu poju na prsima i vrhovima prstiju,dok posavac obavezno ima na vrhu repa belu boju
#16
kamičanin
-
- Members
-
- 956 postova
Advanced Member
Postovano 07 August 2010 21:40
gradja ovih pasa,oblik lobanje i nosnika kod ovih pasa sa slike mnogo je sličnija balkancu(srpskom goniču)nego posavcu,i u tome se slažem sa prethodnim postom
#17
Buco
-
- Members
-
- 311 postova
Member
Postovano 08 August 2010 13:04
Prema nekim teorijama, keltski gonič je iza sebe na nađim terenima ostavio tragove na najmanje dvije balkanske pasmine, jedna od njih je balkanac odnosno srpski gonič (moguće i grčki, bugarski,...) te barak (moguće i oštrodlaki posavac) u obliku dvije dlačne forme, koje pasmine su se kasnije fenotipski i genotipski poprilično razišle.
#18
kamičanin
-
- Members
-
- 956 postova
Advanced Member
Postovano 08 August 2010 16:38
sasvim je prihvatljiva teorija da se između plemena(naroda) koje češće menjaju staništa bilo da se radi o sezonskim migracijama(leto-zima) zbog stočarenja ili seoba zbog ispoštavanja zemljišta(krčevina) dolazi do razmene dobara pa samim tim i pasa,te su češća ukrštanja rasa i rasnih tipova,a da se kasnije sa pojavama stacionarnog stočarstva i zemljoradnje pojedini tipovi pasa izdvajaju,a kasnije se od njih formiraju rase kao rezultat kinološkog delovanja tj.standardizacije.To što su neki tipovi prihvaćeni kao standardni a neki su odbačeni je rezultat prošlih vremena,ali po mom shvatanju ono što jednu rasu karakteriše nije samo spolajšnjost ili boja,već svaka rasa ima i neke radne i karakterne osobenosti,koje su proistekle iz načina njihove primene,u ovom slučaju načina lova.
#19
erogrom
-
- Members
-
- 1748 postova
Hero Member
Postovano 10 August 2010 21:02
Imate li radni standard ili upute čemu bi trebalo težiti u uzgoju.
Žele li pojedinci koji drže ove pse uzgajati pse slične balkancu(samo da je boja različita) ili se ide napravit još neke razlike?
Žele li pojedinci koji drže ove pse uzgajati pse slične balkancu(samo da je boja različita) ili se ide napravit još neke razlike?
#20
kamičanin
-
- Members
-
- 956 postova
Advanced Member
Postovano 11 August 2010 16:22
ja lično smatram da nije u pitanju posebna rasa već samo varijetet kao napr.što kod baraka postoji žuti barak i da se posle II sv.rata dogovorom odustalo od određenih varijeteta prebojenosti i dužine i kvaliteta dlake(o čemu ima prepis iz Zova na prvoj stranici ove teme)čime se nepšravedno veliki broj jedinki isključio iz priploda,ali se i u pojedinim leglima balkanaca pojavljuju žuti jednobojni primerci ali su ih pojedini odgajivači sačuvali u žutoj boji,o čemu i govori Raša Vujić na you tube;kakva će biti sudbina ovog varijeteta nije mi poznato,da li će se sve završiti kao pokušaj ili će se nepravda koja je nanešena ispraviti,nije mi poznato,jer ja ne pripadam odgajivačima ove rase,ali mi se tema čini zanimljivom i mislim da tu ima više od avanturizma,ali da zavisi prvenstveno od onih koji uzgajaju srpske(balkanske)goniče i da bi oni koji preferiraju ovakvu boju trebali da "prelome"
