Red Army

Psi za zastitu i cuvanje

1842 posts in this topic

Odlicni cuvari znam iz iskustva, ali ja i nemam bas visoko misljenje o njima

 

Из ког разлога? Ја држим СОПа и мислим да су из неког разлога потцењени пси у односу на ове признате пасмине.СОП се од деведесетих користио и као чувар лица,чувар имовине и у оним активностима које су забрањене(зна се на шта мислим) где се у све три улоге одлично показао.

Share this post


Link to post
Share on other sites

gate ....posto imas sopa bilo bi lepo videti ga u akciji ...ako ti nijw problem postavi video ....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављам,никакав проблем.С тим да на поменем да ћу поставити мог пса и псе људи са којма се редовно виђам.Ти пси нису прошли  никакву обуку.

 

Ово је мој пас,Дон,са првог пуштања на рукав.

 

Ово је Вожд,син мог пса.На снимку стар 9 месеци

 

Црна,прави гризач,кад угризе не пушта

 

Да напоменем да смо и ми почетници,да би ови пси радили боље код искуснијих људи,али учимо полако.А ускоро још снимака,слободно могу да кажем да су пси напредовали.

Share this post


Link to post
Share on other sites

SUPER ////....SAMO RADITE ......jel svim ovim psima ovo prvi put da grizu rukav ili .....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gde ti je sop ajmo reci bolji za bodigad ili za klasicno cuvanje .....kako reaguje na stranca ....na svojoj teritoriji .....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Првом и другом да.Трећи пас је искуснији и тренутно у бољој форми од прва два.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gde ti je sop ajmo reci bolji za bodigad ili za klasicno cuvanje .....kako reaguje na stranca ....na svojoj teritoriji .....

Све зависи.Пас са другог снимка је душу дао за бодигард.Мој пас је више класичан чувар,али се лепо показао и на улици.По мени ствар васпитања и дресуре(вежбе).Поставићу и слике СОПова из Републике Српске,где рецимо чувају козе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Super postavi ..ima sop u sebi i srpskog pastirca ...

Нема, Босански Торњак је у питању.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Из ког разлога? Ја држим СОПа и мислим да су из неког разлога потцењени пси у односу на ове признате пасмине.СОП се од деведесетих користио и као чувар лица,чувар имовине и у оним активностима које су забрањене(зна се на шта мислим) где се у све три улоге одлично показао.

Previse su mi "divlji", mislim da takvog psa ne moze niko da kontrolise to je razlog nista drugo. I ne znam od koga su potcenjeni ali znam da su izvrsni cuvari

Share this post


Link to post
Share on other sites

Previse su mi "divlji", mislim da takvog psa ne moze niko da kontrolise to je razlog nista drugo. I ne znam od koga su potcenjeni ali znam da su izvrsni cuvari

Нисам ни мислио да кажем да си их ти потценио,то ми није била намера.Мислио сам на власнике и одгајиваче других паса намењених за чување.Пре свега мислим на власнике Немачких овчара,јер из разговора са њима сам ја тако схватио.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам ни мислио да кажем да си их ти потценио,то ми није била намера.Мислио сам на власнике и одгајиваче других паса намењених за чување.Пре свега мислим на власнике Немачких овчара,јер из разговора са њима сам ја тако схватио.

Ti ljudi cene neke truge stvari uostalom cenim ih i ja (eto i ja mislim da nema boljeg psa od NO ali izgled mi je katastrofalan). Ali i dalje tvrdim da od SOPa nema boljeg cuvara, moj brat ih ima pa znam

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tuncay.........kako vam se po vasem misljenju a vezano za cuvanje pastirci vs mastifoidi ...kome tu dajete prednost u rasnom smislu

Ja svakako pastircima, ali to je krajnje subjektivno zato sto su moja  (heart) psi nezavisni, sa izrazito samostalnom procenom.  

 

Ovo malo teorije iz kredibilnih izvora (ARES-ovci) sam postavila zbog nekoliko test situacija, koje mogu biti korisne za one koji se bave radom i obukom svojih pasa. 

Drugo zbog pitanja sa kraja teksta a to je da li je coveku zaista potreban takav realan pas cuvar.  Tj. imati takvog psa zahteva posvecenost vlasnika i maksimalnu odgovornost.  Nije realni cuvar/zastitnik bas za svacije ruke.  

 

Mislim da je vecini dovoljno ono sto je recimo negde 60-tih proslog veka imao moj teca. Malo selo, 500 dusa, gotovo svaka porodica naoruzana (lovci, dakle lovacke puske)  Poslednja kuca, iza njiva i suma. Prednja basta cvece visoka drvena kapija, iza mali ogradjeni prostor pred ulazom u kucu a iza niskog plota koji je sega za psa da preskoci dvoriste + basta + dalje dvoriste za kokoske.  U dvoristu NO nabavljen preko veze (debele i mimo propisa)  kao stene od granicara. Vazno zato sto su za cuvanje gvozdene zavese birani ostriji NO nego za policiju, posto granicari nisu morali da mare bas mnogo da li ce begunca na Zapad iscepati pas na froncle. Pas ima kucicu a kasnije i boks. 

E sad, sa njim nista posebno nije radjeno, osim poslusnosti brusene i u dugim setnjama po sumi i poljanama. Dolaze komsije, majstori, gosti, dalji rodjaci, pas je u dvoristu. Nema mazi, nema igra sa strancima osim sa nekim najuzim krugom. Ucen da ne uzima hranu sa zemlje kao stene i da ne uzima od ljudi. U setnji takodje nema mazenja.   Kada dolazimo u goste a on je pusten niko ne ulazi u dvoriste u kome je NO bez vlasnika.  Upoznavanje u kuci, polako. Dobar i pouzdan cuvar za te okolnosti. Respekt u celom selu i od svih koji prodju. Jednostavno zaista samouveren ozbiljan pas cuvar. Proveren zivotom.  

 

Naravno, ne mora realnog cuvara da pozeli da ima samo neko kome je realno potreban.  Meni taj cuvarski ili lovacki deo moje rase ne treba realno nimalo. Ali opet polazim od toga da ne bi trebalo pustati u uzgoj one tunje sunje kojima to nedostaje - dakle ta nepoverljivost, teritorijalnost i spremnost da upotrebi aktivno zube, ostrina pa i lovacki nagon koji prosecnom vlasniku pravi samo probleme. 

 

Takodje, ne znate sta ce vam biti potrebno. Kome su provalili u kucu zna taj neprijatan osechaj kada vidi obijenu bravu. Ako je pas uspeo da lopove zaplasi i otera i odbrani svoju i vasu teritoriju onda ta neprijatna nesigurnost prodje vrlo brzo. Isto tako i u slucaju da vas je pas zastitio od realnog napada, nije bitno koliko ubilackog, napolju. 

Eto toliko od mene posto nisam covek od radnih pasa i jedna kujka KO sa kojom bi se, mislim, covek osecao vrlo sigurno, bilo gde. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Red Nousse pitanje...koliko su kaod nas u Srbiji pouzdani ljudi koji vrse dresuru psa za cuvanje ili bodygard svejedno.Koliko vidim misljenja su podeljena.Jedni misle ako se obuka vrsi bez prisustva vlasnika ne urodi plodom.Drugi misle suprotno.Kakvo je tvoje misljenje i OSTALIH ovde na forumu...Pozz Dejan

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нема, Босански Торњак је у питању.

Pa na tornjaka i mislim .....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja svakako pastircima, ali to je krajnje subjektivno zato sto su moja  (heart) psi nezavisni, sa izrazito samostalnom procenom.  

 

Ovo malo teorije iz kredibilnih izvora (ARES-ovci) sam postavila zbog nekoliko test situacija, koje mogu biti korisne za one koji se bave radom i obukom svojih pasa. 

Drugo zbog pitanja sa kraja teksta a to je da li je coveku zaista potreban takav realan pas cuvar.  Tj. imati takvog psa zahteva posvecenost vlasnika i maksimalnu odgovornost.  Nije realni cuvar/zastitnik bas za svacije ruke.  

 

Mislim da je vecini dovoljno ono sto je recimo negde 60-tih proslog veka imao moj teca. Malo selo, 500 dusa, gotovo svaka porodica naoruzana (lovci, dakle lovacke puske)  Poslednja kuca, iza njiva i suma. Prednja basta cvece visoka drvena kapija, iza mali ogradjeni prostor pred ulazom u kucu a iza niskog plota koji je sega za psa da preskoci dvoriste + basta + dalje dvoriste za kokoske.  U dvoristu NO nabavljen preko veze (debele i mimo propisa)  kao stene od granicara. Vazno zato sto su za cuvanje gvozdene zavese birani ostriji NO nego za policiju, posto granicari nisu morali da mare bas mnogo da li ce begunca na Zapad iscepati pas na froncle. Pas ima kucicu a kasnije i boks. 

E sad, sa njim nista posebno nije radjeno, osim poslusnosti brusene i u dugim setnjama po sumi i poljanama. Dolaze komsije, majstori, gosti, dalji rodjaci, pas je u dvoristu. Nema mazi, nema igra sa strancima osim sa nekim najuzim krugom. Ucen da ne uzima hranu sa zemlje kao stene i da ne uzima od ljudi. U setnji takodje nema mazenja.   Kada dolazimo u goste a on je pusten niko ne ulazi u dvoriste u kome je NO bez vlasnika.  Upoznavanje u kuci, polako. Dobar i pouzdan cuvar za te okolnosti. Respekt u celom selu i od svih koji prodju. Jednostavno zaista samouveren ozbiljan pas cuvar. Proveren zivotom.  

 

Naravno, ne mora realnog cuvara da pozeli da ima samo neko kome je realno potreban.  Meni taj cuvarski ili lovacki deo moje rase ne treba realno nimalo. Ali opet polazim od toga da ne bi trebalo pustati u uzgoj one tunje sunje kojima to nedostaje - dakle ta nepoverljivost, teritorijalnost i spremnost da upotrebi aktivno zube, ostrina pa i lovacki nagon koji prosecnom vlasniku pravi samo probleme. 

 

Takodje, ne znate sta ce vam biti potrebno. Kome su provalili u kucu zna taj neprijatan osechaj kada vidi obijenu bravu. Ako je pas uspeo da lopove zaplasi i otera i odbrani svoju i vasu teritoriju onda ta neprijatna nesigurnost prodje vrlo brzo. Isto tako i u slucaju da vas je pas zastitio od realnog napada, nije bitno koliko ubilackog, napolju. 

Eto toliko od mene posto nisam covek od radnih pasa i jedna kujka KO sa kojom bi se, mislim, covek osecao vrlo sigurno, bilo gde. 

 

 

(goodpost)

 

I ja bih dao prednost pastircima i ako nikada u zivotu nisam drzao pastirce vec,svasta drugo,nekada i pitove a zadnjih godina pse iz porodice mastifa.A pastirci su urodjeno cuvari teritorije ali ja sam dugogodisnji ljubitelj ozbiljnih pasa i nekako sam vec odavno zasao u drugu krajnost gde sam poceo da drzim radne pse koji imaju drugaciju psihu.

Moj pradeda je bio covek koj je prosao sve ratove,bio ucesnik Balkanskih ratova,stari odlikovani Solunac probijao je Solunski front u prvom svetskom ratu i borio se aktivno protiv fasista u drugom svetskom ratu.

Stvarao je Srbiju i sad se prevrce u grobu ako gleda sta ovi nesrecnici danas rade od nase Srbije.Njemu je pas spasio zivot kada je imao 14-15 godina.Otac ga je poslao u sumu po drva.Naravno on je poveo sa sobom i psa od koga se nikada nije odvajao kao zastitu.Oni su ziveli na jugu Srbije,to je bilo vreme pre prvog svetskog rata i ta teritorija u okolini Leskovca jos nije bila u sastavu Srbije u to vreme.Arnaut (danas takve zovu albancima) mu se prikrao iz zasede sa puskom u nameri da ga ubije.Pas je osetio arnauta i krenuo na njega.Arnaut se uplasio i pucao u psa i pogodio ga.Pas je pogodjen metkom iz puske i dalje isao i skocio i oborio arnauta na zemlju.Moj pradeda u to vreme jos decak je imao samo sekiru pri ruci.Dok se pas poslednjim atomima snage borio sa arnautom moj pradeda je pritrcao sa sekirom i ubio arnauta.Uspeo je da spasi svoj zivot ali na zalost ne i zivot tog psa.Pas je uginuo na njegovim rukama i on ga je na volovskim kolima prevezao do kuce gde su ga u dvoristu i sahranili i podigli mu kameni spomenik.

Taj pas je bio neke stare rase,za nju nisu imali odredjeno ime,neki su ih zvali zmajevima,a moj pradeda ljutim kerovima.To su psi u tipu sarplanica ali sa malo kracom dlakom.Taj pas je bio crne boje i zvao se Arap.Celog svog zivota do duboke starosti moj pradeda je drzao pse i u vreme ratova i gladi kod njega se znalo isto koliko su jela njegova deca toliko je jeo i njegov pas.Za psa je uvek moralo da ima hrane i on se celog zivota kleo u svoje pse,jer je voleo toliko pse da niko nije nikada smeo da mu dirne u psa.Do kraja zivota je nabavljao samo takve pse,nekada je pricala mi je moja pokojna baba ,njegova cerka umeo i mesecima da obilazi sela u potrazi za stenetom koje bi zadovoljilo njegove kriterijume.Nikada nije uzgajao pse ali uvek je drzao samo po jednog psa cuvara i znalo se da njegov pas cuvar obavezno mora da bude toliko opasan da niko zivi ne moze da mu udje u dvoriste ukoliko je pas pusten sa lanca.Njegovi psi su uvek bili naj jaci i naj bolji cuvari.

Jednom prilikom posle drugog svetskog rata mu je neki general JNA inace lik kojem je moj pradeda spasio zivot u drugom svetskom ratu a koj je znao za njegovu strast prema psima dosao kuci sa stenetom sarplaninca iz naj boljeg legla u tadasnjoj JNA.Poklonio mu je stenca iako je to i tada bilo mimo propisa JNA ali ko je 50-tih godina smeo da pita generala sta radi.A jos pri tom moj pradeda nije voleo komuniste ali se dokazao u ratu i niko nikad nije smeo da mu nista prigovori.Bio je i obrazovan covek i jedini narodni poslanik u FNRJ koj nije bio clan saveza komunista.

Za njega je taj sarplaninac bio mekan pas i nije mu bio po njegovom ukusu iako su pricali da je bio opak cuvar.Ja sam imao samo 6 godina i secam se kao malo dete njegovih prica kada je on umro u dubokoj starosti.

Secam se i dva njegova poslednja psa jednog zutog koj je kao star uginuo i zadnjeg crnog kojeg su komsije ubile iz lovacke puske ali tek kada je stari umro.Dok je bio ziv i na samrtnickoj postelji ni jedan od tih kukavica komsija nije smeo da pridje i da pomisli da ubije deda Stevinog psa jer su znali da ce stari i polu mrtav da ustane iz postelje i da uzme pusku i kazni kako dolikuje ubicu njegovog psa.

Njegovi psi su bili nenormalno agresivni uvek i on nikada nije mogao da podnese da neko ima opasnijeg psa od njegovog.To su bila vremena kada kod nas nije bilo ovih egzoticnih rasa a za njega su jedini dobri psi bili ti koje je nabavljao od seljaka u okolini Leskovca.Kao sarplaninci,krupni ali krace dlake i uglavnom crne i po nekad zute boje.Sarplanince nije mnogo voleo jer je govorio da su mu previse mekani i da nisu dovoljno agresivni.

Pse je sam iskljucivo obucavao,uvek su bili na lancu,bolesno su bili agresivni,cak do te mere da su napadali i clanove njegove porodice.Samo je on jedini od svih clanova njegove porodice smeo da prilazi njegovim psima i da ih hrani.

Eto ovo sam napisao cisto da se vidi da je nekada i na nasim prostorima bilo pasa neke rase ili polu rase koji su bili opaki cuvari jos bolji od naseg legendarnog pastirca sarplaninca.Ali posto su naj opasniji cuvari bili kod mog pradede znaci da nije samo ni ta rasa sa njenim genima u pitanju vec je tu i obuka koja igra bar 50% ulogu u tome.Takvih pasa danas nema vise,izumrli su ili ih ja bar nisam kasnije nikada vidjao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

laki buldog .....u svakojj ajmo reci bransi ima kukolja ...svaka obuka pasa ako se radi kako treba urodi dobrim rezultatom ....ako ti treba obuka za psa za tebe druze gratis ja ti radim .....

Share this post


Link to post
Share on other sites

tosaken ...vau kakva prica ......velika pohva za vas i na obimnost postova .....i kada mi bila neka stara slika tih pasa bilo bi lepo videti te ljute ali zdrave pse u svakom smislu .

Share this post


Link to post
Share on other sites

tosaken ...vau kakva prica ......velika pohva za vas i na obimnost postova .....i kada mi bila neka stara slika tih pasa bilo bi lepo videti te ljute ali zdrave pse u svakom smislu .

 

Zlo su bili ti nasi stari srpski psi.Ali zlo u pozitivnom smislu.Na zalost nasa danasnja kinologija nije ocuvala tu rasu.

Ja kada bih danas nasao takvog psa odmah bi ga uzeo.Ali kasno sam se rodio a ti psi su izumrli.Nemam sliku bio sam dete kada sam ih gledao.

Prica je istinita ,moj pradeda je bio veliki ljubitelj ozbiljnih pasa i veliki i posten covek.Ja sam mozda i na njega nasledio ljubav prema ozbiljnim psima ali danas ja na zalost moram da se oslanjam na strane rase,jer su nemarni ljudi istrebili nase srpske ozbiljne pse.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добра прича, Тосакене, лепо је кад се човек сети тих времена, другачије вредности су биле на цени.

 

Мене занима следеће; кад кажеш "bili agresivni,cak do te mere da su napadali i clanove njegove porodice" ово се односи на чланове породице који су улазили непозвани или на његову најближу породицу(са којим је пас живео)? Чудно ми је да би такви пси нападали свој чопор...

Друго, сећаш ли се како је твој деда бирао псе и шта је од њих очекивао? И које су то замерке биле на тадашњег шарпланинца(помињеш да су били мекани - мисли се на услове у којима раде или карактер у одбрани)?

Edited by lycan

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ti ljudi cene neke truge stvari uostalom cenim ih i ja (eto i ja mislim da nema boljeg psa od NO ali izgled mi je katastrofalan). Ali i dalje tvrdim da od SOPa nema boljeg cuvara, moj brat ih ima pa znam

NeKADASNJI  no je bio u radnom smislu vrhunski radni pas ....selekcija tih pasa je napravila od mozda najbolljek pas za obuku ali danas nije tako bas taj izgket tj anotomija pasa sprecavaju NO da bude RADNI ...TO JE RASA KOJA ima radnu namenu a ima radne i nerazumem neradne pse .......radne linije no su meni extra psi .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добра прича, Тосакене, лепо је кад се човек сети тих времена, другачије вредности су биле на цени.

 

Мене занима следеће; кад кажеш "bili agresivni,cak do te mere da su napadali i clanove njegove porodice" ово се односи на чланове породице који су улазили непозвани или на његову најближу породицу(са којим је пас живео)? Чудно ми је да би такви пси нападали свој чопор...

Друго, сећаш ли се како је твој деда бирао псе и шта је од њих очекивао? И које су то замерке биле на тадашњег шарпланинца(помињеш да су били мекани - мисли се на услове у којима раде или карактер у одбрани)?

 

Napadali su i ukucane ,deda ih je tako vaspitavao,tj,nisu bukvalno skakali na decu ukucane ali ukucani im nisu prilazili i nisu ih mazili.Ne znam tacno sta je i kako radio bio sam mnogo mali tada a i nisam ziveo sa tim dedom.Kao dete su me po nekada dovodili u goste.Vecinu ovih stvari znam iz prica.

Deda je trazio psa kojem niko zivi osim njega ne moze da pridje.Tako je na neki svoj nacin i vaspitavao pse.Uzme malo stene sto manje iz legla i ne dozvoljava ni svojim ukucanima da ga maze i hrane.Ograde i lanci na njegovom dvoristu su naravno bili u skladu sa psima koje je drzao.Pas je obavezno preko dana bio na lancu a uvece kada svi legnu psa je pustao da seta po dvoristu.Ujutru on prvi ustane i veze psa.

Tu je bilo problema kada deda nije tu vise dana,onda ukucani hrane i sipaju vodu vezanom psu od koga i sami zaziru.A sve je to radio zato sto je toliko voleo pse i od onoga trenutka kada mu je pas kao decaku spasio zivot uvek je tezio da ima sto boljeg psa.

U ta vremena su mnogi imali opasne pse cuvare.Da bi njegovi psi bili zesci od drugih verovatno je vaspitavanje moralo da bude rigoroznije pa cak i po cenu da mu se ukucani plase pasa.Svi su birali iz istog genofonda i bila je potrebna neka vestina da se izabere naj bolji pas.Ali ja sam u vreme dok je on bio ziv bio mnogo mali tako da ne znam nista o tome kako je birao pse i sta je trazio kada je birao psa.O vaspitanju su mi pricali da uzme malo stene i veze ga na lanac danju,pusti nocu i ne da da ga ukucani maze niti da se igraju sa njim a samo ga on hrani,cisti i odrzava.Verovatno ima jos toga u vaspitanju sto nisu umeli da mi prepricaju.

Eto za uzimanje malog steneta prevremeno iz legla sam se i sam uverio da pali.Do mesec dana se uzme stene i vaspitava  ga covek umesto majke.Ako se pravilno vaspita takav pas moze da bude naj opasniji,jer nije naucio prirodne zakone pseceg ponasanja od majke vec ga je covek vaspitavao po svojoj zelji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

NeKADASNJI  no je bio u radnom smislu vrhunski radni pas ....selekcija tih pasa je napravila od mozda najbolljek pas za obuku ali danas nije tako bas taj izgket tj anotomija pasa sprecavaju NO da bude RADNI ...TO JE RASA KOJA ima radnu namenu a ima radne i nerazumem neradne pse .......radne linije no su meni extra psi .

Delimicno se slazem, problem je sto je sve vise ovih neradnih namenjenih samo za izlozbe. A sto se tice izgleda meni je onaj zadnji deo ledja koji je spusten odvratan i to si ti neradni, Crni NO  je jos uvek ok

Share this post


Link to post
Share on other sites

“Take this trouble for me: Make sure my shepherd dog remains a working dog, for I have struggled all my life long for that aim.” Captain Max von Stephanitz, 1864-1936

Ovaj covek, tvorac NO, je dao takve smernice za radne, pastirske pse koje se mogu primeniti na vecinu pastirskih rasa i tesko da mozete pogresiti...

 

“The breeding of Shepherd dogs must be the breeding of working dogs,
this must always be the aim or we shall cease to produce working dogs.”

 

Pa je izgleda predvideo i sta ce se desiti sa radnim rasama.

 

Za njega je sve sto se tice izgleda produkt radnih osobina, tj on pari najbolje radne pse i apsolutno ga ne zanima kako ce izgledati vec sta ume i moze , iskljucivo radne sposobnosti...

 

Kada su dosli Nacisti sa svojom filozofijom da od NO naprave psa koji je u izgledu atraktivan (izgleda da je njihova doktrina opstala do danas) oni su promovisali nesto sto je u svakom pogledu suprutno od onoga sto je Von Stephanitz radio. Tvorac rase je nastojao da napravi pse koji ce biti iskljucivo prepoznatljivi po svojim radnim karakteristikama a ne izgledu. Nakon svega toga i dalje je zadrzao svoju poziciju sto se pasa tice, uprkos pretnjama partije (nacional socijalisticke hitlerove partije)

Na kraju je dao ostavku na mesto predsednika kluba NO (rase koju je stvorio, kluba koji je stvorio) i godinu dana kasnije preminuo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Registruj novi nalog

Prijavite se

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now