Skoči na sadržaj



Fotografija

Kavkaski ovcar 10.deo


  • Ova tema je zaključana Ova tema je zaključana
1644 odgovora na ovu temu

#1 Dom

Dom

    Hero Member

  • Moderators
  • 1917 postova

Postovano 30 March 2013 17:36

Izvolite novi dio o vama omiljenoj rasi :smile:

Molim da pisete u skladu sa Pravilima Foruma


viewtopic.php?f=103&t=13855


Osobine pasa rase kavkaski ovcar

Ponasanje

Analiza savremenog stanja rase kavkaski ovcar govori o stabilnom porastu popularnosti ovih pasa. Kavkaski ovcari su zasluzili postovanje - kako profesionalaca, tako i ljubitelja ove rase i nesumnjivo zauzeli prvo mesto u Rusiji u rejtingu pasa-cuvara i zastitnika. Njihova popularnost stalno raste i u Evropi i SAD. Specificnosti ove rase su: stabilan karakter, uravnotezen temperament i dosad neprevazidjene cuvarske odlike.
Vlasnici kavkaskog ovcara nikad ne treba da zaborave kako su ovi psi vekovima vodili nezavisan, cak i poludivlji nacin zivota, ispunjavajuci zadatke cuvara i borca sa zverima.
Za osnovu selekcije nije sluzila lojalnost prema coveku, sto je slucaj kod "civilizovanih rasa", vec sposobnost ka samostalnom obavljanju svojh obaveza u prirodi .
Takva sredina diktirala je zesce kriterijume, od kojih je glavni bio potpuno i konacno odrastanje i sazrevanje jedinki istovremeno sa dostignucem polne zrelosti.
Za razliku od vecine rasa pasa koji stasavaju uz coveka i dozivotno iskazuju elemente juvenilnog ponasanja (karakteristicnog za stene), kavkasci kad sazru, izgradjuju svoj odnos prema coveku po zakonima copora pasa. Taj "mentalitet copora" mora da postane osnovni pojam za shvatanje i upravljanje ponasanjem odraslog kavkasca.
Vlasnik kavkasca mora da zna, da on sam postaje clan "copora" i zauzima u hjerarhijskoj lestvici odredjeno mesto, koje mora da bude samo prvo, tj. mesto lidera. Svako drugo mesto za vlasnika je nedopustivo.
Odraslom kavkascu nije potrebna roditeljska briga, upoznavanje sa spoljnim svetom on nastavlja samostalno. Kad se okonca decija zavisnost, pas pocinje da trazi svoje mesto u coporu.
U tom momentu se formira teritorijalno ponasanje, nestaje potreba za igrom, gubi se poverenje prema strancima. Pas ponovo procenjuje fizicki i moralni potencial clanova "copora" i pocinje da se bori za sto visi socijalni polozaj.
U to vreme svi clanovi porodice vlasnika kavkaskog ovcara moraju da budu spremni za ovaj period. Ne sme da se tolerise agresija mladog psa prema clanovima porodice. Svaka pojava agresivnog ponasanja mora da bude prekinuta od clana porodice prema kojem je ispoljena.
U ocima psa dominantan je onaj, koji uzvraca udarac. Uz to odgovor mora da bude dosta snazan i da traje do potpunog prestanka agresije od psa.
Postoje psi sa jako izrazenim genetski predodredjenim liderskim kompleksom. Ako govorimo o zivotu takvog psa pored coveka, to mozemo govoriti samo o miroljubivoj koegzistenciji i liderstvu u pojedinim slucajevima, a nikako o potpunom potcinjavanju. Ali cak i jedinki bez jako izrazenog genetskog kompleksa dominacije se vrlo tesko potpuno potcinjuju coveku usled svoje samostalnosti i nezavisnosti.
Kod kavkaskih ovcara agresivno ponasanje i zloba pocinje da se ispoljava otprilike od osmog meseca starosti. Sa 17 meseci formiranje aktivno-odbrambene forme ponasanja se zavrsava. Od tog perioda nivo izrazeno aktivno-odbrambena forma ponasanja ostaje nepromenjliva do kraja zivota. Uzrast od dve godine je kraj, posle kojeg nema smisla ljutiti se na psa zbog razvijanja zlobe.
Ni u kom slucaju nije dopusteno da vlasnik sam drazi svog psa. To mora da radi iskljucivo iskusan dreser.
Odnos pasa prema deci nije jednostavan. Ima slucajeva velike pivrzenosti pasa prema deci. Prema tudjoj deci kavkasci su raspolozeni neutralno.
Psi ove rase uopste ne vole da kontaktiraju sa nepoznatima osobama. Pas moze da se ponasa prema detetu kao prema nize stojecem clanu "copora", i to ponasanje lici na odnos odraslog psa prema stenetu.
U grupi zivotinja disciplina se utvrdjuje dosta surovim metodama, ali do takvih mera obicno ne dolazi.
Dovoljan je jedan pogled ili slabo podizanje usana da se razigrano stene smiri.
Deca takve signale ne razumeju i pas moze da predje na poslednje mere. U tom slucaju dete ce dobiti kratak, ali osetljiv udarac zubima. Napad se nece ponoviti ako dete ostavi psa na miru. Pas se ponasa isto tako i prema svojoj stenadi, i to ne znaci da je on opasan i zao.
Svi strucnjaci, koji su se vise godina bavili ovom rasom, tvrde da kavkasci poseduju skoro neverovatnu sposobnost da razlikuju situacije realne opasnosti za sebe, clanove "copora" ili svoju teritoriji od lazne uzbune i razlicitih imitacija i demonstracija. Zivotna potreba za ocuvanjem snage u prirodnim uslovima njihovog zivota, zajedno sa sigurnoscu u sebe i osecaj sopstvene snage, dovodi do toga da psi retko prelaze granicu neophodne zastite.
Kad ispunjavaju svoje obaveze cuvara, kavkaski ovcari ne uzimaju za cilj ubijanje zrtve za razliku od rasa pasa posebno dresiranih ili pravljenih za to. Karakteristicno ponasanje kavkasca bi bilo - obaranje neprijatelja i visestruko kratkotrajno snazno ujedanje do - prestanka otpora.
Grcevit ugriz nije karakteristican za ove pse jer nije efikasan u borbi sa nekoliko protivnika (coporom vukova).
Kod vecine kavkazaca u momentu konflikta motiviranje agesije je veoma jako i ako postoje fizicke prepreke njenom ispoljavanju (povodac, lanac), agresija se preusmerava na bilo koji drugi objekat koji se nalazi u blizini - motka, obliznje drvo ili cak vlasnik, koji pridrzava psa.
Kod pravilno formiranog odnosa izmedju psa i coveka, kavkasci pokazuju veliku privrzenost i odanost vlasniku. To su psi jednog gospodara, provereni zastitnici i cuvari. Oni tesko podnose promenu vlasnika, a nove ljudi nerado prihvataju. Ali cak i u odnosu prema voljenom coveku oni ostaju nezavisni, vole slobodu i ne pokazuju preterane emocije.
Njihova odanost je uzdrzana i cak surova.
Ali coveku, koji zauzima prvo mesto u hijerarhiji, coveku-lideru, ovi psi uzvracaju najvisim dokazom svoje odanosti - spremnoscu da ga brane do kraja zivota.
Cim je pas stariji, tim manje voli promene. Cak i za vreme setnje nerado menja marsrutu.

Istorija rase i tipovi kavkaskog ovcara

Sam naziv "kavkaski ovcar" govori o regionu porekla i raspostranjenosti ove rase, ali, u stvari on je mnogo siri. Od davnina ovi psi su pratili i cuvali stoku na podrucju od kavkaskih planina do samog Iranskog zagorja. Njihovi preci stigli su iz Azije sa mnogobrojnim nomadskim plemenima, vojskama, trgovackim karavanima...
Zbog geografske izolovanosti pojedinih delova ogromnog prostora, razlika u reljefu i klimi, bilo je formirano nekoliko tipova kavkaskih ovcara, koji se medjusobno dosta razlikuju.
U stepskim predelima Azerbejdzana, stepama oko Volge i u prikumskim regionima uslovi zivota ljudi i nacini koriscenja ovih pasa su potpuno drugaciji, nego na centralnom Kavkazu i Gruziji. Znaci, psi, koji prate i cuvaju stoku na stepskim ravninama, morali su da budu dosta krupni i snazni da bi pobedili u borbi sa zverima, ali nesto lakse gradje, duzih nogu, krace dlake i vrlo idzrzljivi, zbog suve i zarke klime, velikih suvih prostranstva, koji su zahtevali od gonica stoke svakodnevne dugotrajne seobe.
U planinskim predelima, gde pasnjaci zauzimaju relativno malu povrsinu, a pronalazenje vode ne predstavlja problem, formirao se drugi tip kavkaskog ovcara. To su psi snaznog i snazno-grubog tipa gradje sa masivnim kosturom, teske glave, sa dobro razvijenom dlakom i podlakom. Uglovi ekstremiteta su dosta otvoreniji, kosti udova su kraci, grudni kos veceg obima, a telo je izduzenije.
Kroz vekove ova rasa je bila izlozena i prirodnoj i takozvanoj "narodnoj" selekciji. Time se objasnjava bezbroj vrsta i podvrsta, karakteristicnih za odredjeno mesto, pa cak i selo. Prvi pokusaji ruskih kinologa da opisu i sistematizuju tipove i podtipove kavkazaca su bili sprovedeni uskoro posle zavrsetka gradjanskog rata i nastavljeni pocetkom 30-tih godina. U to vreme je zapocet ozbiljan selektivan rad sa ovom rasom.
Ruski kinolog N.A.Iljin u svojoj knjizi "Genetika i selekcija pasa"(1932.g.) spominje kavkaske ovcare "ahalcihskog" i "tusinskog" tipa, kao i "pse bazena reke Terek". E.A.Molj opisuje tip stepskih pasa i pse u podnozju Severnog Kavkaza, naglasavajuci njihovu razliku u odnosu na pse Zakavkazja.
A.P.Mazover (1954) pise: "Najbolji kavkaski ovcari se nalaze u Gruziji; njih odlikuje mocan kostur. Najkrupniji su izmedju svih tipova kavkaskih ovcara. Glava je pravilna, tipicna. Jednobojni su i dugodlaki, sto daje tim psima efektan izgled i lepotu. Index velicine je oko 104-106. Ali u poslednje vreme zbog seobe na zimske pasnjake u Azerbejdzan doslo je do odredjenog mesanja tipova ovih pasa i pojave tipicnih azerbejdzanskih pasa sa karakteristicnom bojom i gradjom.
U Azerbejdzanu se razlikuju dva tipa kavkaskih ovcara: prvi je nalik gruzijskim psima i nastao je uz njihovo ucesce. Taj tip moze da se sretne u planinskim predelima Azerbejdzana. Drugi tip je prisutan u stepskim krajevima i snazne, ali lakse gradje, duzih nogu, kratkodlaki, sa izduzenom suvom glavom. Boja je ridja sa tamnijom maskom, koja retko se srece u drugim regionima. Index velicine je isti, u stepama 100-102.
U Jermeniji psi su slicni gruzijskim, ali sitniji i nesto lakse gradje, njihove kosti ni su toliko jaki. Vise su kvadraticne (102-105), boja je siva ili mrka, dlaka je duga. Ima tigrastih i sarenih (sa flekama tamnijih boja na osnovnoj beloj boji) pasa.
Psi Dagestana su snazne, ponekad grube gradje. To su krupni psi sa pravilnim oblikom glave i dobro razvijenim kosturom, po tipu gradje slicne su stepskim psima. Prevladjuju kvadraticni psi (100-103) sa dlakom kratke ili srednje duzine. Boje su razlicite, oko 35 odsto sareni su i tigrasti, sto je vise nego u drugim oblastima."


Vrlo interesantan opis kavkaskih ovcara razlicitih tipova daju S.L.Lobozinov i L.A.Morozova u knjizi "Klub sluzbene kinologije" (1987.g.):
"GERGETSKI TIP" - psi su krupni, uglavnom dugodlaki. Konstitucija je gruba i snazna. Njuska je nesto izduzenija. Zubi su krupni,beli, zagriz je makazast. Psi su sarene boje (fleke su sive i ridje), sa belim okovratnikom, na glavi je bela lisa, njuska je takodje bela, sa sitnim mrljama tamnije boje. Izmedju takvih pasa, koji cine vecinu, ima i onih sa nesto redjom dlakom i sa manje ostrim temperamentom.
GARBANSKI TIP - psi su vrlo agresivni i ljuti. Bili su uvezeni u Zakavkazje u posleratnim godinama (1945.) iz Turske zajedno sa kupljenom stokom; konstitucija je gruba, njuska vrlo kratka. Neki psi imaju nadgriz. Svi psi su kratkodlaki, boja ridja, bez maske. Radne osobine dobro izrazene.
KAZBEKSKI TIP - psi su mocni, grubog i snaznog tipa, proporcionalno i harmonicno gradjeni. Zubi su krupni, beli, makazastog zagriza, dlaka dobro razvijena, psi su vecinom visebojni - sareni, tigrasti. Radne osobine su dobro izrazene.
AHALCIHSKI TIP - nastao je mesanjem gergetskog, garbanskog i kazbekskog tipa. Psi su snazni i grube gradje, proporcionalni, dlaka duga. Boja je mrka, bela, krem (boja slame). Svetlije obojeni psi mogu da imaju svetle oci.

Za sve ove tipove je karakteristicna gruba gradja, snazna konstitucija, velika fizicka snaga i izdrzljivost, odsustvo straha u borbi sa zverima, neprobirljivost i prilagodljivost uslovima drzanja, dobra sposobnost ka dresuri i ispunjenju obaveza cuvara stada i imovine.
Takodje treba spomenuti da u nekim mestima, naprimer na teritoriji Iranskog zagorja, koje je istovremeno mesto odomacivanja i kavkaskog i srednjeazijskog ovcara, ove dve rase su se pomesale, sto je dovelo do ukrstavanja i stvaranja novog tipa pasa - hibrida kavkasca i srednjeaziata. U Turskoj, na Anadolskom platou, jedna grana se odvojila i formirala nezavisnu rasu anadolskog karabasa, koja je fenotipski dosta slicna prvobitnoj formi.
Osim vec pomenutih gore tipova, postojali su jos i drugi, lokalizovani na teritoriji Osetiji, Ceceno-Ingusetiji i dr.
Na zalost, sve je to bilo ranije. U nase vreme je prakticno nemoguce govoriti o deljenju rase “Kavkaski ovcar” na odredjene tipove zbog toga sto je u mestima istorijskog nastanka ove rase ostalo vrlo malo cistokrvnih primeraka, koji su sacuvali najbolje kvalitete svog tipa. To se desilo iz vise razloga. U prvoj polovini XX veka pocelo je intezivno "osvajanje Kavkaza": gradili su se novi gradovi, putevi, fabrike, razvijao se turizam. Novi ljudi su doneli sa sobom nove tradicije i kulturu. U tesko dostupnim planinskim predelima naglo je pao broj divljih zveri, sto nije moglo da ne promeni stanje autohtonih rasa pasa. Pocela je da se gubi kultura uzgoja ove drevne pasmine. Zajedno sa doseljenicima su se pojavili i psi novih, ranije ovde ne vidjenih rasa. Kavkasce su ukrstali sa "dosljacima", najvredniji genofond rase se gubio cesto bez povratka. Negativno je uticala i nova direktiva Sovjetske vlade "O borbi sa psima-lutalicama", izdata pocetkom 50-tih godina.
Naravno, ostala su jos mesta, gde se mogu pronaci primerci kavkaskih ovcara, gajeni u cistoj rasi u uslovima njihovog prirodnog zivota, ali takvih mesta ostaje sve manje. Naprimer, u Pjatigorsku i Severnoj Osetiji stanje kavkaskih ovcara je dosta mnogobrojno, ali karakteristicno je sto deo te populacije i jesu cistokrvne jedinke, drugi deo je vrlo blizak srednjeazijskom ovcaru, a treci deo poseduje ubedljive tragove ukrstanja sa psima drugih rasa.
To se objasnjava i migracijama razlicitih naroda Kavkaza u vreme masovnih represija, kad su oni bili deportovani u Srednju Aziju i Kazahstan. U godinama rehabilitacije ( krajem 50-tih) mnogi od njih su se vracali i dovodili sa sobom pse srednjeaizjskog porekla, koji su se pomesali sa preostalim kavkascima.
Interesantan momenat je to sto su posle Drugog Svetskog rata najbolji psi iz Gruzije, Jermenije i Azerbejdzana bili izvezeni sa Kavkaza i predani vecinom u vojnu odgajivacnicu "Krasnaja Zvezda". Ali vecina tih prelepih zivotinja, na zalost, je sluzila za stvaranje nove rase "moskovski cuvar", a ne za selektivan rad sa rasom "kavkaski ovcar".
Svoj "doprinos" su doneli i borbe pasa, sto je na Kavkazu jedna od nacionalnih tradicija. S razvojem komunikacija poceli su da pristizu na Kavkaz i sredneazijati, i druge borbene rase, koje su se siroko koristili za dobijanje hibrida, koji imaju najbolje borbene osobine. To se objasnjava tim da hibridi u prvoj generaciji mogu da budu znatno krupniji, fizicki mocniji, dosta agresivniji i izdrzljiviji, nego njihovi roditelji. Ali ovakva praksa se pokazala efektivnom samo za vrlo kratko vreme, jer unistiti genofond jedne rase je vrlo lako, a stvoriti novu rasu vrlo tesko. Kao rezultat ovakvih eksperimenata gubi se ceo redosled vrednih osobina rase, takvih, kao genetki nasledjivano iskustvo borbe sa vukovima i drugim zverima, menja se karakteran tip nervnog sistema. Hibridi kavkaskog ovcara sa psima drugih rasa tesko se adaptiraju, nezgodni su za drzanje, a i opasni u svakodnevnom zivotu; a da ne spominjemo i to, sto je eksterijer takvih jedinki promenjen do neprepoznatljivosti, a hibridi II i III generacije tesko mogu da zadovolje bilo koje kriterijume i standarde.
I na kraju treba reci, daleko je od toga da na danasnji dan svi "izvorni" psi imaju "cist" pedigre i pustanje takvih zivotinja u priplod zahteva veliku opreznost. Pse "kulturnog" uzgoja, na zalost, tesko, a skoro je nemoguce, uvrstiti u neku od navedenih tipova, pogotovo, sto uzgoj pasa po ovim tipovima nikad se nije sprovodio. I o kakvim izvornim psima moze da ide rec, kada su samo iz Moskve i Moskovske oblasti u poslednjih 20-30 godina bezbroj stenadi i odraslih pasa kulturnog uzgoja bio izvezen na Kavkaz, gde su i oni vec doprineli stvaranju "novih tipova".
I ne treba odmah svrstavati vidjenog psa na izlozbi ( krupnog, dobro odlakanog i sa dobrom glavom ) u "gruzijski tip", a kratkodlakog, viseg na nogama, uskog u prsima - u "stepski". Ovde treba govoriti o uspesnoj selekciji ili o cistoj sreci u prvom slucaju i o promasaju u drugom.
Ali bez obzira na to, sto danas rasa "kavkaski ovcar" ima status "kulturne rase", tj. njenim uzgojem se bave odgajivaci i klubovi, ona ipak sa lakocom moze da bude svrstana u "prelazne" forme (izmedju izvornih pasa sa Kavkaza i kulturnih rasa, koji je covek stvorio). Ipak i dan danas za priplod se uzimaju i zivotinje bez pedigrea, a samo sa potvrdom, izdatom od strane administrativnih organa nekog sela ili oblasti. Za prelazne forme karakteristicno je neujednacenost strukture rase: jedan njen deo se odrzava selekcijom, a drugi jos uvek se nalazi u izvornom stanju. Kulturne rase opstaju iskljucivo zahvaljujuci radu coveka i degradiraju se, ako taj selektivan rad prestaje. Uzgoj tih rasa je baziran na unapred planiranoj selekciji, karakterna je i fenotipska slicnost "proizvoda". Izvorni psi su se formirali spontano, uglavnom prirodnom i takozvanom "narodnom" selekcijom, cesto je bio zastupljen vrlo tesan inbriding (incest). Oni nisu toliko zavisni od coveka kao psi kulturnih rasa, nego su samo orijentisani na njega, kod njih je vrlo izrazen polni demorfizam (razlika izmedju muzjaka i zenke).
Predstavnici ove rase u Rusiji i danas dosta se medjusobno razlikuju, genetska naslednost pojedinih osobina nije jos sasvim stabilna. Zbog toga treba zesce sprovoditi takve selektivne metode, kao odstranjivanje od repordukcije nezadovoljavajucih primeraka, zesca kontrola kvaliteta legala i sl. Pre svega je neophodno stvoriti "jezgro" rase, odnosno pse koji su stvarno dostojni i odgovaraju zahtevima standarda, pozeljnim radnim osobinama i temperamentom, imaju u sebi krv poznatih i proverenih priplodnjaka. Takodje treba iskljucivati iz uzgoja pse, koji su liseni borbenih i radnih osobina, nesposobnih za cuvanje imovine i vlasnika, plasljivih i suvise flegmaticnih ili neuroticnih.


TRENUTNO STANJE RASE "KAVKASKI OVCAR"
U RUSIJI

Pocetkom 30-tih godina kavkaski ovcari su poceli da se gaje u Rusiji u uslovima odgajivacnica. To su bile uglavnom vojne ustanove ili odgajivacnice krupnih drzavnih objekata poput zavoda i fabrika, gde su se ti psi sluzili za cuvanje imovine i teritorije. Treba reci, da od 30-tih godina do danas, kao prvo, znatno se povecao broj ovih pasa, i drugo, formirali su osnovni centri uzgoja. To su gradovi - Ivanovo, Moskva, Sankt-Peterburg, Perm, Ekaterinburg, Novosibirsk, Tambov, Orenburg, Magnitogorsk, Celjabinsk, Donjeck, Lugansk i dr. Kad bi se sprovodila analiza porekla danasnjih pasa, to bi se moglo reci, da prakticno sve zivotinje imaju svoje genetske korene u tim centrima uzgoja. Trenutno se raspolaze dosta velikim brojem zenki odlicnog kvaliteta, ali se to ne bi moglo reci o rasi u celini. Razlog je u tome, sto se u poslednje vreme pojavilo dosta razlicitih klubova koji se bave uzgojem ove rase. To ima i dobru i losu stranu - daje mogucnost mladim odgajivacima i vodjama uzgoja da se prikljuce selektivnom radu, a s druge strane, doslo je do uzgoja pasa bez ozbiljnog sistema i kontrole, sto je imalo veoma negativne posledice. Parili su se psi, koji su, u stvari, spadali u priplodni skart a isto takav bio je priplod. Postalo je nemoguce sprovoditi uporedjenje pasa na izlozbama zbog malog broja prijavljenih pasa u manjim klubovima i gradovima. Pojavili su se i hibridni primerci (mesanci) zbog lakoce dobijanja pedigrea u pojedinim klubovima. Sve je to dovelo do pada kvaliteta pasa, pojavljivanja genetski nasledjivanih mana kao sto su poremecaji zubnog sistema i aparata kretanja, velike razlike u visini pasa, pojave skracenih i iskrivljenih repova, plavih ociju. Kvalitet pasa u razlicitim klubovima znatno varira. Osim toga, aktuelan je i problem kvalitetnih priplodnjaka (muzjaka), koji se cak i u krupnim centrima uzgoja mogu da se izbroje na prste jedne ruke.

Odgoj kavkasca (ishrana, vakcine, setnje)

Specificnost odgoja stenadi i pasa rase kavkaski ovcar

U periodu od 1. do 5. meseci starosti je najbolje vreme za preuzimanje steneta i navikavanje ga na coveka i spoljnu sredinu. Ono postaje jako privrzeno vlasniku, njegovoj porodici, domu. Posle 5 meseci navikavanje na novog vlasnika dosta teze se odvija i nikad ne bude potpuno. Isto se odnosi i na mesto boravka. Zato se pas, koji polovinu prve godine zivota provede pored stada ovaca, jako tesko navikava na zivot u odgajivacnici ili na zivot u gradskoj zgradi. Psi koji su pola godine ziveli u odgajivacnici i uzeti na vaspitanje u tom uzrastu ostaju manje privzeni coveku. Stenad kavkaskog ovcara se gaji i vaspitava na slican nacin kao i stenad drugih rasa pasa snazno-grubog i grubog tipa konstitucije, ali postoje neke osobine karakteresticne za ovu rasu, prouzrokovane spesificnoscu porekla i uzgoja ovih pasa.

Ishrana

Kavkaskom ovcaru je svojstvena visoka efikasnost usvajanja hrane, zato je obim konzumirane hrane manji u odnosu na jedinicu mase tela psa, nego kod predstavnika drugih rasa. Mladom organizmu steneta potrebno je vise hrane u odnosu na sopstvenu tezinu, nego kod odraslih pasa.
Takva ekonomicnost u usvojanju hrane se objasnjava time, da se rasa formirala u uslovima ogranicenih resursa hrane, i osim toga, kavkasci, kao i svi krupni mesozderi, poseduju jako izrazen refleks ekonomisanja snage i njihova energetska potrosnja je veoma mala.
U svojoj postojbini kavkaski ovcari su se hranili uglavnom sirovim belancevinama: otpadom od klanja ovaca, mrtvorodjenima i uginulim jagancima, ostacima covekove ishrane, a lovili su i sitne glodare i sl.
Organizam ovih "cuvara stada" u procesu selekcije se prilagodio na visokoefikasno usvajanje hrane, narocito sa visokim sadrzajem belancevina. Psi gube osobinu da proizvode enzime za varenje mleka onda kad prestanu da ga redovno konzumiraju (u prirodnim uslovima - sa oko tri meseca). Zato je kod odraslih pasa cesta pojava proliva kao reakcija na hranjenje mlecnim proizvodima. Kavkaski ovcari mogu da sacuvaju sposobnost dobrog varenja mleka tokom celog zivota, ako se mleko redovno dodaje ishrani.
Odraslog kavkasca je dovoljno hraniti jednom dnevno jednolicnim ali kvalitetnim obrokom - psi ove rase dosta su konzervativni u pogledu hrane.
Mnoge vlasnike kavkazaca brine, kad njihovi naizgled zdravi ljubimci odbijaju da jedu. Ne treba se brinuti zbog toga, menjati hranu, davati poslastice ili hraniti na silu. U prirodnim uslovima zdravi psi mogu dosta dugo da opstanu bez hrane i bez stetnih posledica. Verovatno je takvo "gladovanje" neophodno za njihove normalne zivotne aktivnosti.
Navikavati kavkaske ovcare na raznovrsnu ishranu neophodno je od malih nogu.
Hrana steneta mora da bude kvalitetna i da sadrzi sve neophodne sastojke: belancevine, ugljene hidrate, masti, vitamine, makro- i mikroelemente.
Obroci steneta kod novog vlasnika u pocetku ne smeju puno da se razlikuju od obroka koji je ono dobijalo kod odgajivaca. Treba spomenuti, da s obzirom na poreklo, stenad kavkasaca je neprobirljiva.
Organizam steneta se prilagodjava onoj ishrani, koju dobija i "obucava se" da proizvodi tu kolicinu enzima, koja je neophodna za varenje do potpunog usvajanja hrane. Zato je toliko bitno da u periodu "obucavanja organizma", a to je period od 1. do 3. meseca, stene navikne na raznovrsnu hranu i da se formira pravilan stil ishrane.
Ne treba zaboravljati da su psi po svojoj prirodi mesozderi i da je osnova njihove ishrane - zivo meso. U prirodnim uslovima, njima neophodne biljne komponente u ishrani dobijaju jeduci polusvarene ostake hrane iz degistivnog trakta svojih zrtava biljojeda. U uslovima kulturnog uzgoja normalni obrok mora da sadrzi u osnovi grube vrste mesa, iznutrice, produkte zivotinjskog porekla i kao dopunu - kuvane zitarice i zivo i kuvano povrce.
Visokokaloricne belancevine pomazu asimilaciju kalcijuma sto je veoma bitno za mladi organizam i za pravilno formiranje kostura takvog krupnog i mocnog psa, kakav je kavkazac. Belancevine u racionu moraju da iznose 28-35 odsto, masti oko 20 odsto. Hrana biljnog porekla iznosi oko 50 odsto obroka odraslog psa i oko 30 odsto u obrocima steneta.
Korisno je uvoditi u ishranu steneta beli sir, jaja, morsku ribu, malo povrca. Ali treba imati u vidu da belancivine sira ne sadrze za organizam neophodne aminokiseline, koje poseduje meso, a preterano uzimanje jaja moze da prouzrokuje alergijske reakcije i smanjenje kvaliteta dlake. Kase za stenad i odrasle pse moraju da budu dobro skuvane, inace ne mogu da
budu svarene i /usvojene/ od strane organizma psa.
Stenci kavkaskog ovcara rastu vrlo brzo i zato su za normalno formiranje i razvoj organizma neophodni dobro izbalansirani obroci bogati mineralnim dodacima. Prirodni izvori tih elemenata su: hrskavica i sundjerasto tkivo kosti, mlevena sa kostima riba. Vrlo korisna moze da bude masna sitna morska riba - ona sadrzi i riblje ulje i mineralne dodatke. Takvu ribu treba samleti u masini za meso ili sitno iseci, a stencima posle 3 meseca starosti davati celu.
Preporucljivo je, takodje davati specijalne vitaminsko-mineralne dodatke ishrani u vidu tableta, praskova itd. Trenutno se u prodaji nalazi veliki broj tih preparata, ali treba voditi racuna o sledecem: ako na etiketi nije naveden sastav preparata u % ili gramima, to znaci da proizvodjac ne odgovara za stabilnost njegovog sastava i verovatno je taj preparat mesavina otpada prehrambene proizvodnje (kostano brasno i slicno). Ako informacija o sastavu postoji, onda odnos kalcijuma (Ca) i fosfora (P) mora da bude 2 ili 1,5 : 1, t.j. Ca mora da bude 2 -1,5 puta vise nego P. Mora da bude prisutan i vitamin D2, bez kojeg Ca ne moze da bude usvojen. Pozeljno je da u uputstvu pise, da je taj proizvod namenjen stencima krupnih rasa.
Za ishranu moze da se koristi i suva hrana, koja sadrzi visoki procenat belancevina i odgovara potrebama stenaca krupnih rasa, takvih proizvodjaca kao " Royal Canin", "Eukanuba", "Purina" i nekih drugih. Ali bez obzira na to, stencima i odraslim psima potrebno je i zivo meso. Ne treba davati meso i suvu hranu zajedno, bolje je podeliti obroke.
Bolje je od detinjstva nauciti psa na razlicite vrste hrane, tako ce biti
manje problema na putovanjima, izlozbama i sl.

Primerni obrok odraslog psa rase kavkaski ovcar (tezine oko 50 kg)

Govedina ili zamena - najmanje 600 gr
zitarice (suve) - 150-200 gr
Mleko - 0,3-0,5 l
Jaja - 1-2 kom. nedeljno
Povrce - 300 gr
Masti - 65-70 gr
Voda - po potrebi

Kad planiramo obroke mozemo da koristimo sledecu skalu zamenljivosti
jednih namirnica drugim:

1 kg govedjeg mesa = 0,75 kg srca = 1,5 kg pluca (bele dzigerice) = 1,5 kg iznutrica = 2 kg creva = 0,5 kg mesno-kostanog ili ribljeg brasna = 0,75 kg suve ribe = 1,5 l mleka = 0,75 kg masnog sira ili 1,5 nemasnog sira. Zamena za 1 kg zitarica (u Rusiji se koriste ovsene pahuljice, heljda,
prekrupa od prosa, pirinac, prekrupa od jecma, gersla) = 1,5 kg tosta
(pecenog hleba) = 1 kg razanog tosta.

Obim obroka zavici od konzistencije hrane. Kod hranenja "tecnim" obrocima sa sadrzajem vode oko 70-75 odsto, odraslom psu treba davati 3,5-4,5 dcl/kg, a kod hranenja suvim obrocima, sa sadrzajem vode oko 8-10 odsto daje se oko 1-1,5 l na 1 kg zive mase . U proseku odraslom kavkaskom ovcaru tezine oko 50 kg treba dnevno davati oko 2-2,5 l "vlaznog" obroka.

Slika

Stenci kavkaskog ovcara uz pogresnu ishranu brzo obolevaju od rahitisa:
nastaju zadebljanja na zglobovima dosaplja, formira se izvrnut stav prednih nogu, podlaktica se iskrivljuje u obliku slova "O" , kod zadnih nogu se formira "X" stav, nastaju zadebljanja na zonama rasta na rebrima, ponekad se iskrivljuju i kosti lobanje - ocni lukovi postaju izrazeniji, moguca je i deformacija grudnog kosa. Kod pojavljivanja prvih znakova rahitisa neophodno je kontaktirati veterinara, zato sto se zapusten rahitis jako tesko leci i moze da ostavi posledice za ceo zivot.
Kod pogresne ishrane i losih uslova drzanja, kavkaski ovcari su podlozni bolestima i poremecajima metabolizma, nasledne prouzrokovanosti koja, za malim izuzecima, nije razjasnjena. Najcesce se takvi poremecaji pojavljuju u obliku pomeranja rokova linjanja, ekcema, cirova na sapama i sl., mada ekcemi i cirevi mogu da budu prouzrokovani i ektoparazitima. U svim slucajevima neophodno je pokazati psa veterinaru.

Bolesti i vakcine

Autohtone rase pasa Rusije su se formirale u regionima sa toplom klimom i u uslovima povecanog suncevog zracenja, u izolaciji od drugih populacija pasa. U tim uslovima njih nisu ugrozavale epizootije virusnih obolenja i njihova rezistencija ka virusima je niza nego kod kulturnih rasa pasa. Danas stenci, a i odrasli psi cesto pate od stenecaka, parvoviroze i drugih virusnih infekcija. Bolest obicno ima akutnu formu. Tesko stanje se pojavljuje vec u prvim danima oboljenja i brzo nastaju komplikacije na nervnom sistemu u vidu pareza i paraliza ili trajnih "tikova" na pojedinim delovima tela.
Boriti se sa virusnima infekcijama kod kavkasaca vrlo je tesko, i zato veliki znacaj ima pravilna vakcinacija. Za razliku od vecine rasa pasa, kojima je dovoljna vakcinacija uz naknadnu revakcinaciju, stenetu kavkaskog ovcara su neophodne tri vakcinacije: prva vakcina se daje sa 7-8 nedelja starosti (obicno je to "Puppy" vakcina), zatim posle 4 nedelje se daje druga vakcina, a kad stene napuni 3,5-4 meseca sprovodi se buster-vakcinacija. Proverite, da li je vakcina pravilno cuvana (+2 - +8 Celzijsovih stepeni) i da li je istekao rok trajanja. Samo ce tako vase stene biti zasticeno od virusnih infekcija.
Pre vakcinacije neophodno je sprovesti dehelmintizaciju u 2-3 navrata, da ne bi doslo do razvoja polno zrelih forma glista iz jaja, na koji antihelmintici ne uticu.Pre vakcinacije stene ne treba izlagati direktnom i inderektnom kontaktu sa drugim psima. Inkubacija opasnih virusnih obolenja se odlikuje odsustvom klinickih znakova i pas naizgled deluje zdravo. Vakcinacija u vreme inkubacije dovodi do pojave klinickih simptoma i dovodi do tezeg toka bolesti. U svakom slucaju, ako se pas ipak razboleo, odmah potrazite pomoc veterinara jer je vreme intervenisanja od presudnog znacaja.
Zbog kasnijeg formiranja i fizioloskog razvoja opasnost od obolevanja se snizava nesto sporije, nego kod pasa kulturnih rasa.

Setnja sa kavkascem

Stene kavkaskog ovcara ne treba prisiljavati da mnogo trci. Ali ne sme ni da se ogranicava njegova sloboda kretanja. Kako smo spomenuli ranije, ova rasa poseduje karakteran i jako izrazen instinkt ekonomije snage. Stene je sposobno da samo sebi dozira njemu neophodno fizicko opterecenje. Ako se u toku setnje stene umorilo i odlucilo da malo odmori, ne treba ga u tome sprecavati.
Sa 2-4 meseca starosti stene kavkaskog ovcara je vec u mogucnosti da seta 1,5-2 km dnevno, a od 4 do 5 meseci - do 2-3 km. Njegove mogucnosti su dosta vece, i ono vec moze i da pliva po 25-30 metara i da preskace male prepreke (ali ne vece od nivoa grudi steneta). Od 6 meseci setnje mogu da budu dugacke i po 10 km. Moze da se uvede i trcanje za biciklom, ali odstojanje ne sme da bude vece od 0,5 - 1 km, a stene mora da trci bez naprezanja blagim kasom.
Opterecenje u toku rasta i razvoja treba povecavati postepeno, nikako ne treba "od ponedeljka" zapocinjati aktivan trening. Suvisno fizicko opterecenje kod steneta moze da izazove istezanje tetiva i nepravilno formiranje aparata kretanja, sto je takodje moguce kod tovne kondicije i pregojenosti steneta. Slabost tetiva moze da bude i genetskog porekla , i ako postoji verovatnoca takve naslednosti, stenetu je potrebna posebna paznja.
Sa 4-5 meseci treba zapoceti osnovnu dresuru : stene mora da nauci komande "pored", "dodji", "sedi", "lezi", "stani","mesto", "fuj".
Stene vec sa 2-3 meseca treba da se navikne na povodac i ogrlicu, a treba ga navikavati i na korpu za njusku. Pas takodje mora da zna da pokaze zube - to ce vam trebati na izlozbi. Ako stene voli da se igra sa loptom ili drugim predmetima, naucite ga da vam donosi baceni predmet (naredba "aport"), mada kod ove rase instinkt aportiranja nije razvijen.
Vezbajte sa vasim kavkascem svaki dan pocevsi od 5 pa do 15-20 minuta u toku setnji.
Sportski i izlozbeni trening mladog psa moze da se zapocne tek nakon potpunog formiranja aparata kretanja i potpunog prestanka rasta psa, t.j. posle 12 meseci starosti. Principi postepenog povecanja tezine treninga moraju strogo da se postuju. Kavkasci se kasno formiraju i kod nepostovanja ovog principa moguca je deformacije aparata kretanja i u kasnijem dobu.

-----------------

Vaspitanje i dresura

Vaspitanje kavkaskog ovcara

Kako pokazuje iskustvo, ne moze svaki covek, cak i ako prethodno je bio vlasnik psa neke druge rase, da podnese izazov i da bude gazda kavkazcu. Uz to je jednako nepozeljna situacija kad pas postaje gazda nad covekom i kad covek "slomi" kavkazca i taj izgubi osobine karakteristicne za rasu. Idealan vlasnik kavkaskog ovcara mora da bude stalozen, uporan, strpljiv, razuman i taktican - koji voli i postuje svog psa.
Kod vaspitavanja kavkazkog ovcara osnovni zadatak je formiranje kod steneta poverenja prema svom vlasniku. Ostvariti dobar kontakt a posle i poslusnost psa bez poverenja je nemoguce. Bilo bi dobro ako uspete da postanete za stene vaspitac, hranilac, prijatelj u igrama i vodja, kome ce stene donositi svoj "plen". Iskustvo je pokazalo, da je daleko od toga da je vecina vlasnika uspelo u tome. Doduse, treba spomenuti da se u ovoj rasi se srecu psi, koji su prosto nesposobni da mirno zive pored coveka, pogotovu u organicenom prastranstvu stana (sto je cest slucaj u Rusiji) ili malog dvorista.

Ali cesto je da problematicnim postaju i ti psi, koji u pocetku nisu imali za to nikakvih preduslova. Kako izgraditi svoj odnos sa stenetom da bi se takve situacije izbegli? Zato vase ponasanje mora da bude etologicno - odnosno, stene mora de razume vase postupke. Za stene kavkasca veoma je bitno da u ranom detinjstvu, kada jos nije formiran jezik obracanja izmedju dve vrste - covek i pas, ponasanje vlasnika bude razumljivo za nega uz pomoc genetski nasledjenih mehanizama komuniciranja pasa.
Takodje izmedju stenaca ove rase velik je broj jedinki, koji su agresivno reaguju na nerazumljive i dosadne za nijh postupke coveka. Mnogim kavkascima vec u detinjstvu nije potrebno mazenje i zelja mnogih ljudi da pomaze "sladkog medicu" nailazi na odlucan otpor. Jos brze cete isprovocirati agresiju nerazumljivom ili zestokom kaznom, kad se stene oseca saterano u cosak. Glavna opasnost takve agresije nije u traumama, koji pas moze da nanese vlasniku, vec u tome, da ce se ujedanja izazvane srahom ponavljati u slicnim situacijama i polako ce preci u naviku. Savladavanje takvog ponasanja po zavrsetku odredjenog perioda, posebnog za svako stene, postaje jako tezko i boravak sa takvim psom pod istim krovom postaje prosto opasan.
Izmedju pasa ove rase cesto se srecu pse, koje agresivno reaguju na svi pokusaji uzimanja njihove hrane ili cak priblizavanja mestu hranenja. Takve su psi- potencialne grupne lidere, spremne za beskompromisnu borbu za hranu. Takvo ponasanje kavkasca, koji zivi pored coveka, je nedopustivo tolerisati da ne bi za to platili skupu cenu u buducnosti. Od malih nogu za stene ruki gazde moraju da budu povezane sa hranom. Korisno je hraniti stene iz ruku - davati komadice mesa ili suvu hranu, pridrzavati posudu iz koje jede stene u rukama.

Od posebnog znacaja je pravilna socializazija mladog kavkackog ovcara. Bilo bi pogresno gajiti psa u uslovima izolaciji od ljudi i drigih zivotinja. cim bolje mladi pas poznaje ljude, tim ce se sigurnije on osecati u njihovom drustvu, bice stalozeniji u mirnoj situaciji i tim odlucniji i opasniji neprijatelj u konfliktnoj.
Veoma bitno za psihicki razvoj i socializaciju steneta je druzenje sa drugim psima. Neka vas ne zbunjuje da u detinjstvu stene vrlo lako zauzima polozaj potcinjenog pred starijim psima. Ovo je samo projavljivanje elementa normalnog nagona samoodrzanja vrste. Velika je potreba mladog psa za igrama sa svojom vrstom a i sa vlasnikom. U igri se slifuju pokreti koji su neobhodni kasnije u realnim situacijama kao sto su lov, agresija ili odnos izmedju polova. Igra sa covekom jaca poverenje izmedju psa i coveka, a s druge strane sluzi indikatorom tog poverenja: pse "sgazene" od strane gazde u igri se osecaju neugodno, cesto izbegavaju igru. Psi koji su "van kontrole" mogu namerno nanositi bol, cepati odecu i diktirati svoja pravila. Kod pravilno formiranog odnosa izmedju vlasnika i psa u kontaktnim igrama pas se uci da se ne plasi coveka, da dozira snagu stiskanja vilica i stice poneke odlike svog buduceg posla - cuvara i zastitnika.
Kazniti stene treba kratko ali snazno, uz to bolje to obavljati rukom, a ne povocem, bicem ili motkom. Za kavkaskog ovcara kazna ce imati znacaj samo ako je direktno povezana sa vlasnikom, slicno tome kako kaznjava zenka svoje stence. Kazna moze da bude stiskanje i trzanje za vrat, obaranje i pritiskanje uz zemlju i sl. Kazna uz pomoc nekog predmeta ce dovesti do toga da pas ce reagovati na prisutstvo ili odsudstvo tog predmeta, a ne emocije i postupke vlasnika. Ne vredi trcati za povocem ili bicem da bi ste kaznili stene - za njega to ce znaciti da ste napustili teritoriju i pobegli sa mesta bitke. Vas povratak sa kajsem u ruci pas ce proceniti kao neocekivanu agresiju sa vase strane i moze poceti da se brani.

Dresura

Osnovna metoda dresure pasa radnih rasa ( u Rusiji kavkaski ovcar se smatra radnom rasom) je kontrastna metoda. Njena sustina je u kombiniranju mehanickog i stimulativnog uticanja na psa i primene kako sredstava prinude tako i isticanja i nadrazaja za hranu. Uz pomoc mehanickih nadrazaja (pritisak rukom, trzanje povodnika i sl.) teramo psa da zauzme odgovarajuci polozaj, a hranu (slatkis) koristimo kao nagradu za ostvarenu naredbu.
Veoma stara je metoda podrazavanja . Ona cesto se koristi kod obucavanja pastirskih pasa i pasa-cuvara, gde mladi pas moze da korira ponasanje starijeg i iskusnijeg psa. Ova metoda moze da se koristi kao pomocna.

Ali treba spomenuti da predstavnike ove rase ni su psi od kojih mozete ocekivati automatsko ispunjavanje naredbi i pretvaranje u pokornog roba, bezpogovorno ispunjavajuceg svi zahtevi dresera. Kavkasci su psi nezavisnog i samostalnog karaktera i automatski rad koji karakteran za nemackog ovcara nije za njih. U kriticnoj situaciji kavkazac pre ce samostalno odluciti kako ce da reaguje, nego da ceka naredbu ili da se ponasa po sablonu.

U Rusiji u klubovima radne kinologije kavkaski ovcare se obucavaju po kursu opste dresure (OKD), zastitno-karaulnoj (ZKS) i karaulnoj sluzbi (KS). Dresura ovcaraka azijskog porekla po kursu opste dresure zahteva od vlasnika velikog strpljenja i stalozenosti. Psi koji su namenjeni iskljucivo za cuvarski posao ne treba da se dresiraju po kursu opste dresure, zato sto ona suvuse disciplinuje psa i izaziva procese kocenja kod njega. Osim toga refleks aportiranja kod njih nije razvijen, a takve naredbe kao sto su "sedi','lezi", "stani" kad se rade nejzmenicno i sa vise ponavljanja "zatupljuju" psa.
Inace pravilno odgajano i pripremljeno stene vrlo lako savladava kurs opste dresure i dresirati ga pravo je zadovoljstvo, ali mehanicke metode nemaju veliki uspeh u dresuri kavkazaca. Takodje obuku po kursu poslusnosti treba poceti od malih nogu i zavrsiti do polnog sazrevanja psa (period od 7-8 meseci). U taj period pas ponovo procenjuje svoj odnos sa spoljasnim svetom i cesto vrlo brzo iz dobrocudnog i poslusnog steneta pretvara se u zrelog i ozbiljnog psa, nepoverljivog prema strancima. Obicno sa 9 meseci pas je vec formiran, dobro razvijen, sa stabilnim nervnim sistemom i spreman za daljnju ozbiljniju dresuru (OKD).
Kurs opste dresure (poslusnosti) u Rusiji ukljucuje u sebe sledeci elementi: naredbe "pored", "sedi", "lezi", "stoj", pustanje u slobodno stanje (naredba "setaj") i prilazenje psa na poziv "dodji", vracanje psa na odredjeno mesto (naredba "mesto"), donosenje predmeta - aportiranje, penjanje po lestvama i po gredi i preskakanje nizih prepona slobodnim skokom, a visih (do dva metra) u skoku sa puzanjem. Pas mora da nauci da ne uzima hranu od stranaca i sa zemlje (naredba "fuj"), da se ne plasi pucnja, da se odaziva lajanjem na naredbu "glas", da zna da puzi i da pliva, preskace rov sa vodom (cetri poslednje opcije ni su obavezne).

Obuku po zastitnoj i karaulnoj sluzbi ne treba zapocinjati suvise rano - minimalni uzrast za dopusk je 18 meseci. Pas mora da bude dovolno zreo i intelektualno razvijen za samostalno i operativno reagovanje. Neobhodan uslov je i cvrst kontakt izmedju vlasnika i psa Specdresura po kursu ZKS ukljucuje u sebe izbor stvari vlasnika i pomocnika uz pomoc cula mirisa (naredba "mirisi") i donosenje stvari dreseru (vlasniku), cuvanje stvari (naredba "cuvaj") i odbijanje predlozene hrane, "zadrzavanje neprijatelja" - olajavanje, napad i hvatanje i zastita vlasnika, takodje odnos prema pucnju.

Kod karaulne sluzbe pas koji cuva objekat se nalazi na lancu, bloku ili u slobodnom stanju na zagradjenoj teritoriji. U svim slucajevima pas radi samostalno, atakuje neprijatelja, lavezem dize uzbunu i doziva cuvara. Razlikuju strazarenje pomocu razapete zice ("blok-post") i slobodno strazarenje. Na ispitu u Rusiji se proverava prvo uz aktivnost olajavanja, napad i hvatanje neprijatelja, odnos prema predlozenoj hrani i odnos prema pucnju. Posedovanje diplome po OKD nije obavezno, ali tada se proveravaju takvi navici kao kretanje psa pored dresera, odnos prema povocu i korpi za njusku, prilazenje psa dreseru iz slobodnog stanja ili sa obelezenog "mesta" i naredba "fuj" - prekid nezeljenih dejstvija. Ova sluzba je neobhodni minimum za kavkazkog ovcara. Minimalni uzrat psa za dopusk ka ovoj vrsti dresure je 18 meseci.

U stepskim i planinskim predelima u seoskim podrucjama osnovnim zadatkom azijskih ovcaraka ostaje cuvanje, pratnja i napasanje stada. U njenoj osnovi stoji pastirski instinkt - urodjena teznja pozurivati zaostale zivotinje i gnati celo stado u odredjenom pravcu.
Kavkazac nece da trci kao border-koli ili avstralijski kelpi, ali ipak poseduje pastirski instinkt. Ako je pas buduci "pastir", to on mora pre svega da odraste pored stada. Pas-pastir mora da ume da obavi okupljanje i "uplotnavanje" stada, cuvanje ispasaja ili ogradjenog prostora za stado, patruliranje i poravnanje fronta stada, vracanje zaostalih i izgubljenjih zivotinja u stado. Pas moze da se nauci da okrece stado u levu ili desnu stranu, oslobodjenju prolaza ili puta za prolaz automobila. U mestima gde ima zveri-grabljivica psa obucavaju cuvanju stada od njih. Istrazivanja sprovedena ruskima naucnicima pokazali su da autohtone rase pasa azijskog porekla vise su namenjene za cuvanje stada, nego za pastirski posao. Mada postojali psi, koji su pasli i po 5 000 ovaca bez pomoci cobanina, sami birali ispasaj i ni su dozvoljavali da bilo ko pridje stadu.

Pravilno dresirani kavkaski ovcar ocuvava svoje znanje tokom celog zivota. Nema potrebe da stalno "obnavljate gradivo" , jer karakteran problem kod pasa ove rase je u tome da pas sam odlucuje kada i gde ce on primenjivati steknuto znanje.

Nedavno je uveden u Rusiji i spesialni test na specijalkama i izlozbama (ili jednom u 4 meseca), bez kojeg pas ne moze da bude pusten u uzgoj. Negov cilj je u tome da se iz uzgoja iskljuce psi sa patoloskima peremecajima psihi, plasljive ili preterano agresivne. Testiraju se psi koji su napunili 12 meseci i poseduju tetovazu. Ocene su - pozitivna (T1 i T2) ili negativna (-). Ocenjuje se socialna adaptiranost, odnos prema pucnju i instinkt zastite vlasnika.

Problemi pasa velikih rasa

Veoma velike rase pasa, koje mozemo da definisemo kao "jedinke, cije su dimenzije znatno veci od dimenzija ostalih pasa" i cija tezina iznosi od 45. kg do 100. kg i vise. U pojedinim zemljama takve rase iznose 10 odsto od svih pasa, unesenih u rodovne knjige.
Zbog velike visine i tezine takvi psi imaju specifican nacin zivota i njihovi vlasnici pripadaju posebnom i retkom soju ljudi. Naime, takvi psi tezko podnose zivot u zatvorenim prostorijama i vlasnika, koji vodi statican nacin zivota. Troskovi lecenja i odrzavanja takvog psa uobicajno proporcionalni njegovoj velicini i dosta su skuplji za jednu dogu ili bernardinca u poredjenju sa lecenjem, recimo, jorksirskog terjera. Znaci, osnovni zadatok vlasnika takvog psa - preventiva oboljenja.

Energetske potrebe

Osnovne energetske potrebe velikih pasa su 40-50 kkal na jedan kg mase dnevno. Kolicina hrane, koju pas konzumira u toku jednog dana varira izmedju 1. do 2. kg, zavisno od rase, uzrasta i nacina ishrane. Realne energetske potrebe takodje su u zavisnosti od rasne pripadnosti i dostizu 80 do 180 odsto od srednjih teoretskih potreba (ili 132 kkal/kg). Iz toga sledi, da su veliki psi jedu velike kolicine hrane, tako da o sastavu hrane i izbalansiranosti njenih sastojaka mora se strogo voditi racuna. Vrlo cesto vlasnici ovih pasa koriste kombinovani nacin ishrane, t.j. ukljucuju u obrok kako industrijske granule tako i "domacu kuhinju", sto objasnjavaju ekonomskim uslovima.
Kod velikih pasa uobicajne su prolive i ceste defekacije. Razlog je u tome da duzina i masa degestivnog trakta kod ovih pasa relativno mala u odnosu na pse drugih rasa (tri odsto njihove tezine u poredjenju sa sedam odsto kod manjih pasa). Takodje za njih je karakteristican dosta brzi "stomacni tranzit" hrane. Pored vec navedenih osobina zivotni vek ovih pasa je dosta manji i znatno je veca predispozicija prema nekim oboljenjima (prosirenje i zavala zeludca, osteo-artikularne peremecaji i sl.).
Rezultate istrazivanja na Univerzitetu Purdue u SAD, u kojim je ucestvovalo 42 076 pasa pet vecih rasa (doga, bernardinac, rotvailer, njufaundlend i bernski planinski pas), cije su vlasnici potrazili veterinarsku pomoc, potvrdile su te njihove osobine. Ukupno 4 753 pacijenata, ili 11 odsto od svih prijavljenih pasa patili su od osteo-artikularnih peremecaja (73 odsto), sindroma proserenja i zavale zeludca (14 odsto) i od srcanih obolenja (13 odsto).

Posirenje i zavala zeludca

Kako su pokazala ova istrazivanja, sindrom prosirenja i zavale zeludca iznosi 1,53 odsto od svih obolenja, koja su bila diagnostirana kod veoma velikih pasa razlicitog uzrasta. Najcesce obolevaju psi u periodu od sedam do deset godina. Od svih obolelih pasa 73 odsto su bili nemacke doge.
Za ovaj sindrom karakteristicno je stagniranje "stomacnog tranzita". Posledice toga (peremecaji krvotoka i disanja) vrlo brzo mogu da izazovu sok, koji moze da prouzrokuje uginuce zivotinje. Zato pomoc mora da bude pruzena sto pre moguce.
Ovaj sindrom je karakteristican za odrasle pse krupnih i veoma krupnih rasa. Mogucnost oboljenja se povecava sa godinama i varira od dva do deset odsto. Razlog ovog oboljenja do kraja nije poznat, ali postoje dva uzroka, koji mogu da izazovu pojavu ovog sindroma. To su obim grudnog kosa i konzumiranje velike kolicine hrane. Zato epidemiolosko istrazivanje pokazalo negativnu korelaciju izmedju obima sastojaka ishrane i pojavom sindroma zavale i prosirenja zeludca kod velikih rasa pasa.
Verovatno na pojavlivanje ovog oboljenja utice i veliki obim vazduha u zeludcu kod ovih pasa. Mnogobrojna istrazivanja su pokazala sto vazduh stize u zeludac u toku konzumiranja obroka, a ne stvara se u toku fermentaciji hrane. Znaci, treba spreciti halapljivo unosenje hrane da bi smanjili mogucnost gutanja vazduha. Neki od istrazivaca preporucuju podizanje cinija na odredjenu visinu ili ubacivanje u ciniju nekoliko predmeta (naprimer, teniskih lopti), kako bi smanili brzinu unosenja hrane. Korisno bi bilo podeliti dnevni obrok na vise porcija ili navlaziti hranu zbog stimulaciji rada zeludca. Takodje ni su preporucljivi bilo kakve aktivnosti ili vezbe pred hranjenje ili neposredno posle hranjenja. Treba izbegavati hraniti psa kasno uvece ili pred odlazak vlasnika od kuci. I na kraju napomena vlasnicima - na vreme zapazene prve simptome dozvoljavaju brzo i efikasno sprovodjenje hirurskog zahvata, koji moze da spasi zivot psu.

Osteo-artikularna obolenja

Po podacima istog americkog istrazivanja, u osam odsto slucajeva predstavnici pasa velikih rasa stradaju osteo-artikularnim peremecajima (artropatije, displazije i sl.). U vise od 61 odsto slucajeva u pitanju su bili rotvajlere, od njih vecina (8 od 10) do 4 godine starosti. Preovladjivanje ove vrste obolenja kod velikih rasa postaje razumljivo ako se uzme u obzir njihova tezina i opterecenje kostiju, ligamenata i zglobova ovih zivotinja. Bez obzira na to, sto proces rasta je genetski izprogramiran, nacin ishrane i trening mogu da peremete taj razvojni proces. Neophodno je ogranicavati unosenje energosnabdevajucih elemenata, jer ako njihova kolicina u ishrani prevalira, moze da dodje do brzeg i neproporcionalnog porasta zivotinje. Zato treba strogo kontrolisati tezinu psa. Autor predlaze merenje psa jednom nedeljno uz pomoc vagi.
Ovakva oboljenja relativno su cesta kod pasa velikih rasa i za odredjeno vreme mogu da dovedu do neophodnosti hirurske intervencije, a zatim, naravno, i postoperacijone nege. Takvi troskovi mogu da budu preveliki za vlasnika psa. Zato je neophodno posvetiti vecu paznju preventivi ovih oboljenja.

Tumori

Mnogobrojna epidemoloska istrazivanja potvrdjuju relativno cestu pojavu tumora kod pasa veoma velikih rasa. Kao primer navedemo osteosarkomu - najcescu vrstu tumora kod pasa: ako za jedinicu uzmemo rizik oboljenja psa tezine ispod 10.kg, to kod psa tezine 20-35.kg taj rizik sastavlja osam, a kod najvecih pasa-giganata (dzinova) rizik se povecava 60 puta.
Troskovi lecenja tumora, bilo medikamentozne, bilo hirurske, u glavnom proporcionalni velicini psa. Vrlo cesto vlasnici se odlucuju da odustanu od lecenja, jer shvataju, da ne mogu znatno da povecaju zivotni vek svog ljubimca.

Kardiomiopatije

Poznato, da kod pasa velikih rasa cesce se srecu kardio-vaskularna oboljenja nego kod manjih pasa. Rizik uginuca od kardio-vaskularnih oboljenja za 3,7 puta je veci kod krupnijih pasa od cetri do sedam godina starosti, nego kod bilo kojih drugih pasa. Istrazivanja Univerziteta Purdue su potvrdila ove podatke. Kod 1,8 odsto jedinki krupnijih rasa, koji su dosli na pregled, bili su diagnostirane smetnje nije urodjenog karaktera. Najcesce su obolevaju nemacke doge i njufaundlenderi (2,7 odsto), zatim bernardinci (1,1) i rotvajleri (0,6).
Dilataciona kardiomiopatija (DKM) - sindrom zastupljeniji kod pasa vecih rasa. Verovatno, u etiologiji i patogenezi ovog oboljenja, lecenje kojeg je simptomatsko, vazne su uslovi ishrane i uzroci genetskog porekla.

Prevela : Polina Simic



#2 Petar Veliki

Petar Veliki

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 449 postova

Postovano 30 March 2013 20:37

CACIB Bogatić-rezultati

Mužjaci:

Baykal Echinus vl.Petar Veliki  PRM

Bandit Bracco MB  vl.Calin Gavriluti- Romania  (razred intermedia) CAC,R-CACIB

Dusha Russii Valday  vl.Makalova Maria-Russia  (razred šampiona) CAC,CACIB

Ženke:

Baychi Echinus vl.Petar Veliki PRM,BOB

Europa iz Petra Velikog vl.Đorđe Jajić-Beograd (razred intermedia) CAC,CACIB

 

Evo i malo sličica...

 

Baykal Echinus PRM

 

 

 



#3 Petar Veliki

Petar Veliki

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 449 postova

Postovano 30 March 2013 20:53

Baychi Echinus PRM

 

 

 



#4 vinko

vinko

    Guru

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 7478 postova

Postovano 30 March 2013 20:57

vinko, on 30 Mar 2013 - 14:08, said:snapback.png

To je sto sam htio reci,barem malo poraditi sa psima i njima i nama zivot bi bio svrsishodniji.


Ja da se nadovežem na to porađivanje s njima...


Slovački zakon o borenim psima je u parlamentu u drugom krugu
čitanja.Moga prijatelja su imenovali u radnu skupinu koja treba
usporediti prijedlog zakona sa zakonima u zemljama u okruženju, te me je
zamolio da mu napravim rešerš austrijskog zakona.


Ukratko: U dvije od 9 saveznih država je za svakog psa sa liste
potrebna dozvola (Beč i Donja Austrija). Može je dobiti osoba starija od
16 godina, nekažnjavana. Mora položiti test sa 30 pitanja i praktični
dio (šetnja kroz grad, sjedni, legni sa i bez uzice, reakcije na
prolaznike, bicikliste, dječja kolica, džoging itd.). Za polaganje su
dvije šanse, tko ne položi, oduzmu mu psa. Dozvolu mora dobiti svaka
osoba koje će psa voditi i o njemu brinuti, kao i svaki pas u
vlasništvu. Izdavanje dozvole košta 25€ a vrijedi samo u saveznoj državi
u kojoj je izdata. Na listi su bulterijer, pitbul, staford, amstaff,
rotvajler, nepuljski mastif, španjolski mastif, brazilska fila, mastif,
bulmastif, tosa inu, argentinska doga i njihovi križanci.



#5 Petar Veliki

Petar Veliki

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 449 postova

Postovano 30 March 2013 21:02

Europa iz Petra Velikog CAC,CACIB

 

 



#6 Petar Veliki

Petar Veliki

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 449 postova

Postovano 30 March 2013 21:08

Dusha Rissii Valday CAC,CACIB

 



#7 Petar Veliki

Petar Veliki

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 449 postova

Postovano 30 March 2013 21:18

Borba za najlepšeg mladog psa rase

 

 

Pobedila je Baychi Echinus

 

 



#8 Petar Veliki

Petar Veliki

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 449 postova

Postovano 30 March 2013 21:29

Borba za BOB...

 

 

 

 



#9 Petar Veliki

Petar Veliki

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 449 postova

Postovano 30 March 2013 21:37

Baychi Echinus PRM,BOB & Europa iz Petra Velikog CAC,CACIB

 



#10 Jelena 95

Jelena 95

    Newbie

  • Members
  • 14 postova

Postovano 30 March 2013 22:12

Prelepi psi :)



#11 Rale Grozni

Rale Grozni

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 221 postova

Postovano 31 March 2013 08:26

...I dok vjernici slave Krista Spasitelja, ja čekam kad će me zbog crkvenog blagdana policija odvesti u zatvor...

Tu pokraj mene su dvije crkve: katolička i evangelička. Već dva dana zvone svakih pola sata, a moji psi onda zavijaju, svaki put po 4 minute obojica uglas.

I naravno, za susjede sam ja kriv. Zvona im ne smetaju, ali zavijanje da...



#12 Petar Veliki

Petar Veliki

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 449 postova

Postovano 31 March 2013 10:02

Hvala Jelena 95 !  :smile:



#13 Z.Cvitkovac

Z.Cvitkovac

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 695 postova

Postovano 31 March 2013 11:29

Petar Veliki -cestitam na uspehu vasih pasa-samo napred ,psi su vam ekstra.

 

 

SVIMA KOJI DANAS SLAVE -SRETAN USKRS-



#14 mitja

mitja

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 223 postova

Postovano 31 March 2013 12:44

 

 

@Vinko 14:57

Vinko:"Mislim da nas Mitja nije shvatio poantu price.ne znam cemu ismijavanje rada,kao da je to nesto lose,mozda je bolji rekvizit komad lanca,cijeli zivot u blatu,uokolo po dvoristu govna,pa kad se gazda smili pusti psa vani da se malo istrci,kao da je pas na robiji"

 

Vinko jedini razlog zbog koga ja nemam KO FCI grupe II, je to što nemam ograđen plac od 10-20 ari i ogradu od 2m. To je moj minimum. Reći meni da sam za to da mučim pse na lancu je nekorektna generalizacija. Nekoliko puta sam o tome pisao ranije, naravno ti druge prozivaš što ne čitaju tvoje postove. Smatraš ako si napisao na profilu guru, da to automatski znači da sve što napišeš mora da je istina.

Takođe kažeš da sam ja protiv rada sa psom, a sam sebi sam više dosadan od citiranja teksta sa 1.str ovog foruma gde lepo piše:

" Dresura....

 U Rusiji u klubovima radne kinologije kavkaski ovcare se obucavaju po kursu opste dresure (OKD), zastitno-karaulnoj (ZKS) i karaulnoj sluzbi (KS). Dresura ovcaraka azijskog porekla po kursu opste dresure zahteva od vlasnika velikog strpljenja i stalozenosti. Psi koji su namenjeni iskljucivo za cuvarski posao ne treba da se dresiraju po kursu opste dresure, zato sto ona suvuse disciplinuje psa i izaziva procese kocenja kod njega."

Nije mi jasno šta je tu sporno.

 

@Vinko15:11

Vinko tvoj post od juče 15:11 pokazuje najbolje odnos tebe prema nama na forumu...

Napisao si sledeće:

"Ova dva psa imaju dignut rep,snazne glave ,ali karakter je upitan,zato bi se to moglo radom popraviti,i kroz 3 generacije imas pse kao sto je pas sa drugog videa.

I to jos uvjek nema veze sa cuvanjem,dog god je pas sa vlasnikom,kad on ostaje sam,tada se vidi karakter .

A to ako se ne radi,vjerovatno dođe sa miloscu Isusa Krista."

 
Ne ulazim u to da li su ti psi trebali da grizu taj rukav ili ne,vidim da ni tebi nije jasno zašto je taj snimak tu postavljen, Prvo ovi psi nisu oni zbog kojih pišem na ovom forumu i neću komentarisati bilo šta.
Ono što mi je zanimljivo, to je tvoja tvrdnja da bi radom mogao popraviti kroz tri generacije, naravno možda ti zaista veruješ u to.To jednostavno nije tačno, jedino ako si ti čudotvorac,pa svoje fenotipske intervencije upisuješ u gene.
Naravno na ovakvu priču mogu da nasednu nepismeni i polupismeni, ali ja sam genetičar pa je smešno da na forumu i dalje ovako pišeš....To da li će ti neko poverovati, to mi nije bitno (dok je ovaca biće i šišanja)
 
Zbog toga sam ti ranije napisao PROFESIONALAC VINKO. 
 
Ali da  ponovim, fenotipskim intervencijama tipa dresure genotip se ne menja!
 
 
                                                                                                                Pozdrav od vašeg druga Mitje


#15 vinko

vinko

    Guru

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 7478 postova

Postovano 31 March 2013 12:58

Imam potpitanje za tebe,zasto se događa kod pitova,lovackih pasa i jos nekih drugih pasmina da ako se svi stenci,kasnije odrasli psi ne upotrebljavaju u radu dolazi do toga da 2-3 steneta buduca psa imaju upitni karakter.?Zbog cega ih forsiraju u radu kad je dovoljno da imaju genetsko nasljeđe.I time je sve rijeseno.

 

Poslacu ti na pp,sto tocno mislim.

 

 

Kratko.



#16 mitja

mitja

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 223 postova

Postovano 31 March 2013 16:23

Imam potpitanje za tebe,zasto se događa kod pitova,lovackih pasa i jos nekih drugih pasmina da ako se svi stenci,kasnije odrasli psi ne upotrebljavaju u radu dolazi do toga da 2-3 steneta buduca psa imaju upitni karakter.?Zbog cega ih forsiraju u radu kad je dovoljno da imaju genetsko nasljeđe.I time je sve rijeseno.

 

Poslacu ti na pp,sto tocno mislim.

 

 

Kratko.

 

Nemoj mi više slati pp,

jer ih ne čitam.Tačnije za ovo vreme koje učestvujem na forumu sam dobio samo jednu poruku na koju sam odgovorio (samo zato što je bila korektna i ticala se dresure-opšte, pitajte bokija ako mi ne verujete).

Ja ovde upravo pišem da bi neka moja znanja,veštine javno saopštio a sve zbog dobrobiti rase KO na ovim prostorima. To je kompenzacija zbog toga što nisam u stanju da gajim KO (onako kako ja želim, na 20 ari gde bi pas u boksu bio zatvoren sedmično dva tri sata) a ujedno i moj doprinos rasi. Problem je ovde što i ne pripadam tim vašim klanovima i istrajavam na reklamiranju jedne linije KO koja je kroz Cara iz Petra Velikog prošle godine dala najbolje rezultate na CAC CACIB  i Specijalkama na Balkanu (ovo ne baš zbog titula već zato što upravo taj pas povezuje nekolko odgajivačnica na ovim prostorima koje su međusobno poremetile odnose) videti http://ingrus.net/ka...ls.php?id=6737

Zbog toga ovde pišem, znam da vam izgledam kao da sam pao sa Marsa (da sam zanesenjak)... 

 

Osvrnuću se na tvoj post tačnije na ono boldovano.

 

Vinko mnogi ljudi rade neke stvari iz neznanja, neki drugi rade nešto zato što im je neko rekao da je tako dobro (fenomen guruizma u bilo kojoj oblasti,ali manipulisanom čoveku je tako lakše nema obavezu da razmišlja, nema odgovornost)

Međutim kod ovog tvog boldiranog primera se radi o zameni teza, nije sporan rad. Sporno je to što ti kažeš da ćeš radom na roditeljima štenaca dobiti željene osobine kod štenaca. Ja verujem da si ti dobar dreser, ljudi koji te znaju vidim da te poštuju (ja sam ti zahvalan zbog onog snimka kod nike).Ali zamisli da neki lovac zahteva od tebe da naučiš njegovog KO da markira na fazana i da podigne nogu kao NKP. Ti to uradiš, a on kaže da će ti platiti kad se bude uverio da će njegovi štenci takođe markirati na fazana jer je čitao na tvom postu da se rad na roditeljima  prenosi u sledeću generaciju.

Ako neko hoće da popravi neku liniju zbog toga i toga potrebno je samo ukrštati sa jedinkama koje imaju izraženu baš tu osobinu, čiji potomci već pokazuju dominantno tu osobinu to se radi pametnom selekcijomi ukrštanjem (pogledajte ovaj link http://www.spbih.com...ravila-i-metode)

 

Znači broj radnih (lepih, žutih, visokih,...uzeti bilo koji kriterijum) pasa u leglu ne zavisi od rada sa roditeljima već od broja radnih  (lepih, žutih, visokih,...uzeti bilo koji kriterijum) predaka tačnije od njihovih gena.

Znači samo od njihovih gena. 



#17 Tuncay

Tuncay

    Hero Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 4310 postova

Postovano 31 March 2013 16:34

Mitja,

mozemo li da pogledamo taj sporni post recimo ovako: 

svakako stoji to -  genetsko nasledje je dovoljnio da se prenese na stenad i ne zavisi uopste od toga da li ce mi pas lezati na kaucu ili aktivno izbijati na adekvatan nacin, kod mnogih rasa u radu, svoju energiju. 

Staro od onih desetak pravila i topla kinoloska  voda, nauceni rad se nece preneti. 

 

Ali ! Poenta, kako je bar ja citam u vinkovom postu, mozda gresim, mozda je hteo reci nesto sasvim drugo:

ako mi KO lezi kao plisani medvedic na kaucu ili jos gore zarobljen u boksu ili na lancu necu znati sta je u njemu. Njegove urodjene osobine ipak moram proveriti. Znaci rad i provera su mi ipak potrebni da vidim sta je u njemu. Nemamo svi odgovorno kazem nesrecu da nam pse proveri sam zivot. U vidu lopova.

 

Zajednicka aktivnost sa psom primerena rasi a to rad jeste otkriva vam sta se u tom psu krije. Dakle ono sto upravo vi tvrdite i to ispravno - da li taj pas zadovoljava kriterijum karakternog i da zahvaljujuci svojim urodjenim osobinama koje su se manifestovale i u radu ima pravo da ide dalje u uzgoj. Ako ne radim i ne proveravam nista znatno je veci rizik da cu u uzgoj pustiti sve, ili one prevashodno lepe ne hajuci za karakter. A takva neadekvatna selekcija odrazice se i za nekoliko generacija na potomstvo. 

 

Na recima nas vlasnika su nam svi u svim rasama karaktera upravo onakvog kako propisuje standard. Retko cujem da neko otvoreno kaze - e ovaj moj pas Ch. je predivan ali po naravi, brate, los. 


Izmenio Tuncay, 31 March 2013 16:38.


#18 DON-Jelena

DON-Jelena

    Hero Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 1085 postova

Postovano 31 March 2013 17:23

Cestitke svima na osvojenim rezultatima na predhodnim izlozbama...
 
Sada malo da se pohvalimooo ...
            DOMINO EFFECT UN PASSO AVANTI je danas na CACIB Vrsac u konkurenciji od 8 pasa osvojio PRM, JBOB i BOB! 



#19 mitja

mitja

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 223 postova

Postovano 31 March 2013 17:55

Mitja,

mozemo li da pogledamo taj sporni post recimo ovako: 

svakako stoji to -  genetsko nasledje je dovoljnio da se prenese na stenad i ne zavisi uopste od toga da li ce mi pas lezati na kaucu ili aktivno izbijati na adekvatan nacin, kod mnogih rasa u radu, svoju energiju. 

Staro od onih desetak pravila i topla kinoloska  voda, nauceni rad se nece preneti.

 

Ali ! Poenta, kako je bar ja citam u vinkovom postu, mozda gresim, mozda je hteo reci nesto sasvim drugo:

ako mi KO lezi kao plisani medvedic na kaucu ili jos gore zarobljen u boksu ili na lancu necu znati sta je u njemu. Njegove urodjene osobine ipak moram proveriti. Znaci rad i provera su mi ipak potrebni da vidim sta je u njemu. Nemamo svi odgovorno kazem nesrecu da nam pse proveri sam zivot. U vidu lopova.

 

Zajednicka aktivnost sa psom primerena rasi a to rad jeste otkriva vam sta se u tom psu krije. Dakle ono sto upravo vi tvrdite i to ispravno - da li taj pas zadovoljava kriterijum karakternog i da zahvaljujuci svojim urodjenim osobinama koje su se manifestovale i u radu ima pravo da ide dalje u uzgoj. Ako ne radim i ne proveravam nista znatno je veci rizik da cu u uzgoj pustiti sve, ili one prevashodno lepe ne hajuci za karakter. A takva neadekvatna selekcija odrazice se i za nekoliko generacija na potomstvo. 

 

Na recima nas vlasnika su nam svi u svim rasama karaktera upravo onakvog kako propisuje standard. Retko cujem da neko otvoreno kaze - e ovaj moj pas Ch. je predivan ali po naravi, brate, los. 

 

 

  • genetsko nasledje je dovoljnio da se prenese na stenad i ne zavisi uopste od toga da li ce mi pas lezati na kaucu ili aktivno izbijati na adekvatan nacin" :thumbup: 

     Upravo sam o tome i pisao u dva poslednja posta, Vinko je predlagao rad i u trećoj generaciji uspeh, neka on objasni šta je hteo da kaže

 

  • "mozda je hteo reci nesto sasvim drugo"

     Rekao je šta je rekao, pa ponovio-možete proveriti, ja sam reagovao po mojoj savesti i ostajem pri tome

 

  • "Dakle ono sto upravo vi tvrdite i to ispravno - da li taj pas zadovoljava kriterijum karakternog i da zahvaljujuci svojim urodjenim osobinama koje su se manifestovale i u radu ima pravo da ide dalje u uzgoj."

      Ako nam je stalo do rase KO, do pravilne selekcije i eksterijer i urođene osobine treba da budu osnovni kriterijum, ali koliko ja vidim ovde na Balkanu postoje vidljivi i nevidljivi psi rase KO.

1.Vidljivi se pojavljuju na izložbama, oni se pare, imaju legla, štenci često imaju neke mane (neko ih vidi neko ne, zavisno o kom se klanu radi )

2.Nevidljivi su karakterni, žive u pričama starijih odgajivača, u sećanjima odabranih

      ​Za ukrštanje treba koristiti one koji zaista postoje, koji su dostupni ako već nema ovih drugih. 

  • A takva neadekvatna selekcija odrazice se i za nekoliko generacija na potomstvo. 

     Rešenje je upravo prava selekcija, po tačno utvrđenim kriterijumima.

 

Međutim da ne ispadne da sam ja baš previše naivan, sve ove polemike se vode iz drugih razloga...

 

                                                                                                                             pozdrav od vašeg druga Mitje


Izmenio mitja, 31 March 2013 17:58.


#20 mitja

mitja

    Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkica
  • 223 postova

Postovano 31 March 2013 18:01

Petru Velikom, Đorđu i Jeleni čestitam na uspesima ovog vikenda