Sava

Members
  • Content count

    1040
  • Joined

  • Last visited

2 Followers

About Sava

  • Rank
    Hero Member

Informacije o profilu

  • Pol
    Not Telling
  • Lokacija
    Zvezdara
  1. Znači savetuješ mi da krenem da lovim "skakavci, buašvabe, cvrčci, balegari, tvrdokrilci i njihove larve, kišne gliste, puževi,miševi, sitne ptice, mladunčadkrupnih ptica" kako bih nahranio ježeve ! Apropo Brema. Tu knjigu sam kupio još u osnovnoj školi i pročitao sam je više puta, gotovo da je znam napamet. Kada mi je nešto nejasno zavirim u tu knjigu. Tako da kada sam primera radi "otkrio" veverice shvatio sam da ne znam mnogo o njima. Onda sam se malo i razočarao jer od njih praktično nikakve koristi, više su štetočine. Postoji čitav jedan dobar deo knjige o psima koji je vrlo interesantan. Recimo da sam iz te knjige saznao da je postojbina dalmatinaca Indija! Posebno mi je interesantna priča o pustinjskim pacovima - lopovima. Opet, Brem je interesantan, ali ga uzimam sa rezervom jer on je bio prirodnjak koji je ponajviše sakupljao tuđa znanja i i skustva tako da nije sasvim precizan i pouzdan.
  2. Hvala na odgovoru. Da, shvatio sam da sada izlaze malo kasnije, pre par meseci su bili u potrazi za hranom već tu negde odmah posle 20 sati. Problem je što tu ima baš mnogo mačaka koje žive, najmanje ih je desetak. Probaću da nabavim malo te hrane za mačke pa probam da im ostavim na ivici te "provalije". Meni je simpatično što su onako mali, a samo špartaju. Deluju da su spori, ali samo kada malo okrenem glavu eno ih već na drugom kraju solitera.
  3. E dobro je da sam video temu jer mi treba savet u vezi ishrane ježeva. U mom kraju na mestu gde uveče šetam psa ima nekoliko ježeva. Radi se o prostoru sa nekoliko solitera pored kojih je zelena površina širine cca 30 m i dužine više stotina metara koja se završava naglim padom, da ne kažem provalijom prema kućama ka glavnoj ulici. Upravo na početku tog pada živi nekoliko komada. Ranije su izlazili nešto posle 20 sati, sada ih ne vidim i pretportavljam da zbog vrućine kasnije izlaze. Jedan ili dva su manji od ostalih pa pretpostavljam da je to podmladak. Tu švrljaju pa idu skroz oko solitera u potrazi za hranom. Tu je mahom đubre koje stanari bacaju sa terasa. Moja keruša ih ne dira, a oni nisu mnogo plašljivi, ako ima baš sasvim priđem samo se umire. Odužih, a u stvari imam želju da im nešto ostavim za jelo, ali ne znam šta jedu. Mislio sam možda malo mlevenog mesa da im ostavim. Eto, treba mi savet vas koji ih poznajete oko toga šta da im ostavim. Doduše tu je i dosta mačaka koje će to pojesti, ali dobro, možda će i ježevi. Da ih vidim stavio bih bukvalno pred njih.
  4. Možda i u Srbiji ima tih malih pakovanja, ne znam, nikada nisam pitao. Kada god sam kupovao u apoteci dobijao sam onu od 1/2 l, male nabavljam na drugoj strani.
  5. P.S. @SaltNPepa Molim te samo nemoj meni da repliciraš već ako imaš drugo mišljenje napiši detaljno kao ja kako ti smatraš da je potrebno čuvati i koristiti fiziološki rastvor. Ovde govorimo isključivo o ispiranju očiju, ne koristim ga za drugu namenu. Mislim da bi tako bilo mnogo korisnije čitaocima. Još da dodam kako je fiziološki rastvor toliko jeftin (cca 100 dinara) da uopšte nije problem da se često menja flašica. U apotekama nalazim jedino flaše od 500 mll (kakva je na prethodnoj fotografiji) i ne znam imaju li manja pakovanja, a u bolnicama imaju pakovanja od 100 mll koja su mnogo praktičnija. To je ovo:
  6. Izgleda da se ne razumemo. Igla (jedan jedini put) zabodena u flašicu (i tako ostaje do daljneg), uvučem rastvor u špric, skinem špric sa igle i samo špricem (znači bez igle) isperem oko. Vratim špric na iglu (koja je zabodena na flašicu) i tako ostavim do sledeće upotrebe. Nigde ne nosim tu flašicu, ona mi stoji u kupatilu tako da ništa ne moram da demontiram. Tvoj način upotrebe očigledno ima sasvim drugu svrhu. Ovako kako ja radim rade i sestre po bolnicama koje su me i naučile tom sistemu. Kada se više puta bode ista rupa ona se poveća i kada se flaša okrene curi tečnost kroz nju. Ovako ja to čuvam, a na slici se vidi samo jedna jedina rupa u gumi:
  7. Odlično Nebojša, to je jako dobro, raduje me da je tako! Moji seteri kod otvorene kapije se ponašaju isto tako, ali ja nemam poverenja ni dan danas. Doduše, seter je impulsivan pas pa se uvek bojim da ne istrči na ulicu ako ugleda pticu ili nešto slično. Rus je tu daleko staloženiji i stabilniji. Plašim se automobila naravno, sigurno neće nikuda da odu (osim kada namirišu teranje). Sviđa mi se pas sa slike, rekao bih da je onaj hrtastijeg, vitkijeg izgleda i laganijeg koraka. Apropo dresure za čuvanje objekata, napad i odbranu. Nisam hteo da širim priču o rukavu, samo ostajem pri tvrdnji da ako su psi unapred određeni za kućne ljubimce to po meni nije poželjno raditi. Naravno, pas mora da ispuni norme iz standarda uključujuči i narav da bi bio pozitivno ocenjen i time stekao pravo na priplod. Međutim, bilo da se radi o službenim bilo lovačkim psima uvek postoje dve kategorije pasa - izložbeni i radni. Za priplod se po pravilu biraju primerci iste kategorije. Ima odgajivača koji se trude da spoje obe kategorije što je naravno najbolje, ali i najteže pa ih zato i nema mnogo. Službe koje imaju namenske rase samo u izuzetnim slučajevima nabaviće pse od tebe ili mene. Obratiće se drugim službama koje imaju pse proverenih karakteristika. Kod rasploda se izuzetno pazi i u službi postoje posebno odabrani psi za priplod sa željenim karakteristikama. Zatim sledi nekoliko selekcija dok se ne dođe do psa koji će zaista i da radi. E sada ima i stine i u tvrdnjam druge struje. Urađen pas će da reaguje predvidivo jer je kanalisan, neurađen može da reaguje nepredvidivo, ali to nije kritično za kućnog psa. Taj vid dresure budi nagone koji imaju svi psi u većoj ili manjoj meri. Moju lovačku kerušu sam još kao štene vodio na teren, često i svakodnevno i to joj je toliko produbilo nagone da i dan danas (12 g.) prilkom redovnih šetnji po obližnjoj šumi proganja i tamani piliće svraka i sivih vrana. Taj toliko jako ispoljen nagon je teško kontrolisati. Kod pasa koje nisam vodio na teren neuporedivo lakše sam kontrolisao njihov nagon. Verujem da će tvoj pas biti odličan čuvar, a ako želiš da ideš na utakmice to je onda sasvim druga priča. Mislim da je najbolji tekst na ovoj temi napisao martin nl pa ga pročitaj još jednom.
  8. Hvala na odgovoru.
  9. @Red Army Red, ajde da mi nešto objasniš. Razumem poentu čuvanja objekata i to je u redu. To je po pravilu zatvoreni prostor i to shvatam. Iskreno, ne razumem poentu napada/odbrane!? Mislim, naravno da razumem u službene vojno-policijske svrhe, ali ne razumem poentu kod kućnih pasa!? Čemu to služi? Pisao sam da mi je drugar platio kaznu od 1.000 e i ide na parnicu zbog napada njegovog psa. Kao neko će da me napadne pa će pas da me odbrani? Pa koliko puta u životu te je neko napao pa je pas morao da te brani? Jednom (jako davno u normalno vreme) policajac je dizao pištolj na mene i mog psa, ja na njega ciglu! Nije pucao, to je bilo socijalističko vreme kada nisu olako pucali. Da li bi me pas spasao da je pucao? Nema šanse! Drugi put (post socijalističko vreme) u šumi bio sam sa jednom devojkom i naša dva psa kada je jedna budala potegla pištolj. Da li bi me pas spasao? Nikako! Možda da smo imali dva obučena psa bi i pocepali tog napadača, ali šta bi pre toga bilo samnom može samo da se nagađa! Sve sam rešio smirenim razgovorom pa se i budala smirila i svi smo ostali živi i nepovređeni. Uživajte ljudi sa svojim psima, ne pravite oružije od njih pogotovu ako ne umete da ih kontrolišete! Dreseri treba da dresiraju i vlasnike, a to ne rade! Ja nemam pištolj iz samo jednog jedinog razloga - sigurno bih ga upotrebio kada mi pukne film, a to nije retko!
  10. Fino Nebojša. Neću da ti kasapim post, samo ću kratko da se osvrnem na neke detalje. Vidim da si Došena brzo "otkrio" i to je sigurno dobro. Ameri su mnoge rase upropastili u pravom smislu reči (američki koker na primer) pa će i ovu. Srećom fizički smo daleko pa će osnova ostati u Evropi! Ja obožavam velikog šnaucera pa su mi i rusi brzo postali bliski. Doduše srećem dva tipa, jedan hrtastiji koji više liči na šnaucera i jedan zdepastiji koji mi se baš i ne sviđa preterano. Zaista ne znam koji je tip ispravniji. U suštini jedino što mi se ne sviđa je temperament koji nije pravi terijerski. Koliko sam primetio svi primerci su rezervisani prema nepoznatima, što jasno pokazuje deo njegovog karaktera. Mislim da sam pomenuo kako zamalo umesto setera da kupim rusa. Prvi put u životu sam na brzinu hteo da kupim novog psa i nisam mogao da nađem dobrog irskog setera, a suviše dobro ih poznajem da bih uzeo bilo šta. U tom intervalu sam poželeo rusa, ali kako ništa o njima ne znam zapitao sam se na šta ću da naletim i nisam želeo da testiram svoju sreću.
  11. Mislim da je za ovu namenu sasvim u redu ono što sam napisao. Znači igla ostaje zabodena u gumu, a špric se vrati na iglu. Špric hermetički zatvara i ništa ne može da uđe u flašicu. Drugo, igla se ne bode pa zato je ne treba menjati kod svake upotrebe. Naprotiv, ako bi ste više puta boli igle kroz gumu na vrhu flašice pojavilo bi se više rupa kroz koje je moguće da uđu mikroorganizma.
  12. Izneću svoja razmišljanja isključivo o čuvanju objekata, napad/odbrana su za mene drugi par cipela. Iz policijske prakse je jako dobro poznato da će prosečan lopov da zaobiđe kuću koja ima psa. Ako je kuća tipovana od strane profesionalaca tu nikakve pomoći nema, zaštita ne postoji. Nijedan alarm nije prepreka, takođe ni jedan pas. Setite se ubistva u Pohorskoj beše, ubijen je i pas (rot ili doberman koliko se sećam). Zbog toga je dovoljno već imati setera kao mog koji će da urla na nepoznate. Ubedljiva većina lopova slabo poznaje pse i neće se usuditi da uđe na takav posed. U mojoj praksi ljudi koji čitaju struju i vodu nemaju herca da uđu pored mog setera i traže da sklonim psa. Sa iznetog smatram da je i neobučen za tu namenu ogroman ruski terijer veoma dobra zaštita poseda. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- P.S. Mala digresija. Ajde neko ko poznaje materiju neka mi objasni zašto se ta rasa zove crni ruski terijer, ja ih u drugoj boji nikada nisam video.
  13. @Nebojsa77 Zaboravih da ti pomenem jednu simpatičnu stvar. Ruska ambasada organizuje smotre ruskih rasa koje su revijalnog tipa sa prigodnom ceremonijom i poklončićima. Poslednja za koju znam je bila na Šupljoj steni. Ako ti je to interesantno pozovi ambasadu pa se raspitaj kada je sledeća.
  14. Meni rus ne deluje problematično. Izuzev tog prvog kojeg sam pomenuo svi ostali koje sam sretao su vrlo pitomi i odmereno druželjubivi. Moja bivša koleginica recimo retko ima problema osim problema veličine pa se ljudi boje i sklanjaju svoje pse. Što se šetajućeg šišanja tiče sretao sam pse ošišane praktično na nularicu što je po vrućinama sigurno i korisno. Najinteresantniji mi je retriver kojeg gazdarica obavezno šiša na nularicu i samo ostavi perčin na vrhu repa !
  15. Pa da, to sam otprilike i napisao. Kada sam govorio o umetnosti mislio sam samo na izložbe, naravno. Da, pas OBAVEZNO mora da se sudi i rukama, a ne samo očima, ali ubedljiva većina sudija kao da se gadi da pipne psa. Neki nose flašu alkohola da odmah operu ruke ako ne daj Bože pipnu nekog psa! Živa istina. Odlakani psi umeju u radu da budu vrlo problematični. Na terenu se napune čičkovima pa treba mnogo vremena da se to reši. Najgore je kada se uvuče popino prase jer onda se kod odlakanih često to i previdi, a rus recimo ima dosta gustu dlaku, ova trava može da se zabode u kožu, uđe ispod pa prošeta po telu. Jednako važi i za službene i lovačke. Zimi je veliki problem kada odlakana šapa napuni snegom pa pas ne može da hoda. Zato ja već dugo šišam samo između prstiju mom psu, to je dovoljno. Ma sve ovo nije ni bitno, meni je priča pomalo bezvezna. Poenta je da onaj ko hoće psa mora da je spreman i na ozbiljno održavanje, manje ili veće.