Sava

Members
  • Content count

    917
  • Joined

  • Last visited

2 Followers

About Sava

  • Rank
    Advanced Member
  • Rodjendan

Informacije o profilu

  • Pol
    Not Telling
  • Lokacija
    Zvezdara
  1. Aha ok. Neću davati svaki dan, već samo sa drugim sirovim mesom. Kada kupujem junetinu zamolim kasapina da mi iseče na kocke i onda rasporedim u obroke, uvijem pa u friz. Samo ću dodati jetru u svaki obrok srazmerno količini.
  2. Ja sam iz tekstu koji sam ispratio shvatio da je to moguće davati svaki dan. Opet, mislim da to dodajem sirovoj junetini, ne drugoj hrani. Keruša dobija recimo dva dana piletinu pa dva dana junetinu pa jedan dan ribu i tako otprilike u krug. To bi u praksi ispalo otprilike par puta nedeljno.
  3. Vidi, moj prvi seter je otrovan još davne 1978.g. sa 10 godina starosti tako što je jedna budala trovala mačke pa su se tako otrovala i uginula i tri kućna psa iz kraja. Da sam tada znao ko je to uradio sigurno bih ga ubio, ali sam to saznao tek 15 godina kasnije, a taj je u međuvremenu umro. Od tada sam opterećen otrovima. To znači da jako pazim šta pas uzima sa ulice. Suvu kost je teško otrovati, ali istini za volju ne i nemoguće. Sveže joj za svaki slučaj ne dozvolim da uzme. Ovde se uglavnom radi o sasušenim kostima koje ni lokalni džukci neće pa ostave , ali zato je to neviđena poslastica za naše foteljaške mezimce. Stvarno je izuzetno mala verovatnoća da takva kost bude zatrovana. Više razmišljam o nekim bolestima koje tako mogu biti prenete, ali takve kosti obično dovoljno dugo budu napolju na vetru i kiši tako da je i ta mogućnost minimalna, ali postoji naravno.
  4. Ovoj keruši nikada nisam davao slezinu koja je u određenoj količini vrlo korisna jer od nje dobije proliv. Bubrege nikada nisam davao ni jednom svom psu. Juneće srce da, ponekad i sirovo. Teleću i juneću jetru da, ali kuvanu. Sve to normalno podnosi tako da joj dodatak jetre neće smetati. Samo dodatak, kao što sam napisao, glavna hrana je sirova kvalitetna junetina i kuvana piletina/kokoš. Kosti nisu hrana i nemaju nikakvu hranljivu vrednost. Kosti su desert psima. Mladim psima se daju kao izvor kalcijuma, ali već sa 12 meseci se potreba za kalcijumom smanjuje, a kod pasa starijih od 5 godina je dovoljno unošenje kroz drugu vrstu hrane, a veća količina može da stvori ozbiljne probleme sa (pre)tvrdom stolicom do začepljenja. Ovo je ukratko ono što može da se pročita u svakoj knjizi kao npr. u "Pas moj prijatelj", strana 183. Što se tiče zuba moja keruša ih ima začuđujuće dobre za uzrast (12-ta godina). Sa veterinarkom u obližnjoj veterinarskoj apoteci se večito ubeđujem oko prirodne i dehidrirane hrane za koju ona kao jedan od argumenata iznosi izbeljivanje zuba. Jednom prilikom sam joj pokazao zube moje keruše i nije mogla da veruje kako dobrio izgledaju kod psa na pretežno prirodnoj hrani. Da, dajem kosti, ali jako umereno i zato joj ne branim da pokupi i neku sa ulice ako nije pileća (a hvala Bogu kod nas oko zgrada đubreta koliko ti duša hoće).
  5. Ovo je stari pas pa su kosti odavno izbačene. Mislim, dobije povremeno kao poslasticu, a ne branim joj ni na ulici da pokupi poneki komadić ako nije pileća. Od sirovog mesa isključivo joj dajem juneći vrat i ribić, ređe but. Iznutrice sam odavno prestao da joj dajem, a teleću jetru dobije retko i samo prženu što naravno nije najbolje, ali to dobije kada je i ja jedem. Sada planiram malo da izmenim i obogatim jetrom. Od sirovih iznutrica jedino sam davao srce povremeno, uglavnom je bilo kuvano. Prosto sam pitao zbog toga što je jetra filter pa sam se zapitao koliko toksičnih materija je moguće da ostane u njoj. Naravno, mislim isključivo na teleću, eventualno juneću jetru.
  6. Nemam dogu, ali je moja drugarica imala i godinama smo se družili. Ono čega se najviše sećam je da kada dođu kod mene pa posle odu stalno sam se pitao otkuda mi sive fleke na sve strane, čak i na slikama na zidu! E te fleke su od doginih bala kada protrese glavu, a u maloj sobi onda otisci ostaju bukvalno na svim stranama ! Slušaj, probaj da ne pitaš veterinare o ishrani već odgajivače. Veterinari pojma nemaju o ishrani jer o tome i ne uče na fakultetu, odnosno jako malo. Potraži ovde po forumu grupu o dogama, malo (više!) pročitaj pa ćeš shvatiti ko spada u ozbiljnije odgajivače. Dobro je primiti savet od onih koji imaju ili su imali više od jednog psa, a posebno je važno da se raspitaš koliko su im psi dugovečni. Budi vešt pa pokušaj posredno da dođeš do tih informacija i pronađeš takvog ovde na forumu. Niko ne može bolji savet da ti da od takvog vlasnika. Možeš i da pročitaš ovde na forumu deo o ishrani pasa generalno, doga nema neki poseban specifikum u tom smislu koliko se sećam. Što se lečenja tiče drugarica je lečila svoju dogu kod Novaka i bila sa njim jako zadovoljna. Ja sam neuspešno lečio svoju kerušu kod Novaka i bio izrazito nezadovoljan sa tom ambulantom.
  7. Ha, ha, dobro si me nasmejala sa onim da si gradsko dete pa zato ne znaš nikoga ko lovi ! Ne da sam gradsko dete nego sam zakucan ovde (po ocu došli u 19. veku, a po majci prvih godina 20. veka) i ne znam da imam ikoga na nekom selu i nikada nisam ni prenoćio na selu. Kao i ti žalim zbog toga jer nisam imao babu i dedu na selu pa da letnji raspust provedem kod njih tako da nisam ni upoznao selo, a meni i dalje sve to deluje idilično pa možda pomalo i bajkovito. Znači da to nema veze sa lovom. Ja sam to nadomestio životom na periferiji sa šumom u blizini i dosta zelenih površina (bilo nekada!). Možda je to razlog zbog kojeg volim prirodu i dosta vremena provedem u šetnji i biram setere celog života. Na početku kučkarske karijere (ne smem ni da izgovorim kada je to bilo i sam se uplašim!) imao sam vrhunskog lovca i dresera lovačkih pasa dve kuće od mene pa me je on i uveo u taj svet. Koliko sam samo vukao pera fazana i zečiju kožu po predivnoj prostranoj poljani na kojoj je danas Olimp verovatno su se stanari obližnjih solitera upišavali od smeha gledajući klinca sa psom! Zato ono što sam napisao je iz ličnog iskustva. Recimo da mi je prethodna keruša takođe instiktivno markirala vrabce i svrake po zelenim površinama, ali na terenu je bila loša i nezainteresovana za ozbiljan rad tako da kasnije nije ni izvođena na teren.
  8. Aha, hoćeš da kažeš kako svaki labrador koji trči za lopticom ima urođeni lovni nagon? Ako je tako onda je većina lovnih jer većina sumanuto juri za lopticom ili nekim drvetom. Vidi, gotovo svaki seter instiktivno markira sivu vranu u parku, mačku ili bilo šta, ali to nije dokaz da ima kvalitetne urođene osobine. To samo pokazuje da ima neko interesovanje. Tek na pravom lovnom terenu sa pregršt mirisa to može uspešno da se proveri. Nije samo nos ključan, tu je i način kretanja, dužina udaljavanja, reagovanje na pucanj i mnogo toga još. Da li ti imaš nekoga u svom okruženju koji lovi sa labradorom? Po meni bi bilo jako interesantno preneti to iskustvo jer kažem da nisam imao prilike da vidim labradora na terenu niti da razgovaram sa bilo kojim vlasnikom zainteresovanim za lov.
  9. Pa ne, nisam ni rekao da nema nikoga da lovi sa labradorom već da meni nije poznato, a meni je poznat samo delić lovnog resursa. Ovde u Beogradu najviše je labradora i retrivera koje srećemo svakodnevno i družimo se i nikada nisam čuo ni jednog vlasnika da je pomenuo lov ni u najavi. Kada vratim film dosta godina unazad nikada nismo ni razgovarali o lovu.
  10. Ne sećam se da sam ikada video labradora u lovu u Srbiji. Mislim da to generacijski dovodi do bitnog potiskivanja urođenih osobina. Za inostranstvo ne znam, nisam dublje upućen u problematiku labradora. Da imam labradora samo bih ga vodio na kupanje i uživao u njihovom besprekornom plivačkom stilu (kod većine) ! Ispit u radu može da se položi na razne načine tako da to i nije neka garancija. Jedino na terenu to može uspešno da se prikaže i pokaže.
  11. Po toj tvojoj logici svaki lovački pas koji je uveden u lov bi morao da bude agresivan! Pa nije tako. Osim toga zaista mi nije poznato koliko jake urođene osobine imaju labradori koji se ovde već poduže prodaju praktično kao ukrasni psi. A što se tiče linjanja praktično svaki pas se linja, neki manje, neki više. Kvalitetna ishrana i četkanje bar dva puta dnevno suštinski smanjuju količinu dlaka po kući. Ja imam dugodlakog psa (seter) i to je jako zahvalna dlaka jer se lako pokupi četkom od usisivača. Istina labrador je po tom pitanju problematičniji, ali na kraju krajeva koji se kučkar nije najeo dlaka sopstvenog psa i nije pravi kučkar !
  12. Imam starog psa kojem je osnovna hrana sirova junetina (vrat, ribić, but) i kuvana piletina (celo pile bez kostiju) i povremeno riba. Znam da je dobro starom psu dodati oko 20 % jetre, ali razmišljam da li bih smeo da dajem sirovu zbog toga što znam kakva je funkcija jetre.
  13. Imam setere mnogo decenija, ali kada mi je uginula prethodna keruša malo je falilo da kupim ruskog terijera. Posle setera najomoljeniji su mi veliki šnaucer i ruski terijer. Uzgred, moj poznanik je prošvercovao iz Rusije prvi komad kod nas. Divni psi! Kako se osećaš nažalost odlično znam. Ako ti je za bilo kakvu utehu doživeo je vrlo duboku starost za tako velikog psa!
  14. Ne daj mu da te on vodi u šetnju, moraš ti njega da vodiš. Kako sam ti objasnio komandu "pored" za početak skrati povodac tako da bude pored tebe. Počni da vežbaš šetnju sa njim, krajnje je vreme. Sa prvim puštanjima sa povoca biće ti potrebna i komanda "dođi" koja je jako bitna. Noćno lajanje nije preporučljivo. To se koriguje smirenim ućutkivanjem u trenutki lajanja. Kažem smirenim jer kada pas oseti da smo mi smireni i da nema neke opasnosti shvatiće da ne treba da laje. Seter ume da bude lajav, ali i to može da se koriguje. Jednu seterku sam tako obučio da popodne od 3-5 i uveče posle 10 nema lajanja. Da, oni imaju urođeni biološki sat i precizno znaju koji je deo dana u svakom trenutku. Ovu sadašnju kerušu nisam smirivao zato što je noću unutra u kući, a preko dana povremeneo laje. Pa pas je i mora da laje, ali ne preterano ipak smo u urbanom naselju. E sada, ova moja nikada ne laje bez veze ili su tu ptice ili neko nepoznat ulazi u dvorišta do mog ili prilazi kolima na ulici. Jedino kada se mačka popne na zid prema komšiji i tu stoji ova poludi pa moram da je smirujem. A to što gleda u živu ogradu pa u tebe je nagonski. On zapravo čeka da pucaš i ubiješ divljač pa da aportira. On je svoje obavio našao je "divljač". Baci neki kamenčić prema mački da bi lajanje prestalo, a njega tog trenutka pomazi uz "bravo pas" i tako ga smiri. Što se mačaka tiče seter ne kolje mačke, samo bi hteo da ih onjuši, a one to naravno ne daju. Po pravilu će da juri mačku koja beži, a da zaobiđe mačku koja stoji i nakostreši se. Pokušaj da me nešto poslušaš. Psa hrani u isto vreme i izvodi u šetnju u isto vreme. To kod psa stvara stabilnost i predvidljivost. Tako ćeš recimo moći da koriguješ psa gde da vrši nuždu kada izađe napolje jer će i stolicu imati u isto vreme. Takođe to pomaže i kod njegovog adrenalina pre izlaska napolje, tačno možeš da predvidiš njegovo ponašanje i da ga koriguješ po potrebi. Samo pazi na to tvoje noćno izlaženje u gaćama, nemoj da neka komšinica to protumači na svoj ženski način pa da moraš onda da radiš duplu šihtu !
  15. Apropo njuha. Neko veče sam gledao emisiju na nekom od onih Discovery kanala o psu tragaču za nestalima u ruševinama. U redu, namenski dresiran pas, ali njemu je samo kanalisan izvanredan njuh. Test koji je izveden je sledeći: velegradske ulice prepune ljudi, čovek je prošao 1,7 km dugu stazu menjajući pravac, vrteći se u krug oko bloka, prolazeći kroz pijacu sa gomilom ljudi i raznih mirisa, posipajući vodu preko svojih tragova... Sat vremena nakon toga psu je dato da omiriše deo odeće čoveka i onda je krenuo sa vodičem. Mislite da je spustio glavu i njuškao po asfaltu? Ne, naravno, glava podignuta i nozdrve koje igraju i mirišu vazduh. Nepogrešivo je pratio trag i došao do čoveka kojeg su tražili. Fascinantno? Naravno da jeste, ali je lako objašnjivo i poznato onome ko zna šta je dobar nos kod psa. Seter na lovnom terenu radi istu stvar i traži određeni miris.