Sava

Members
  • Content count

    877
  • Joined

  • Last visited

1 Follower

About Sava

  • Rank
    Advanced Member
  • Rodjendan

Informacije o profilu

  • Pol
    Not Telling
  • Lokacija
    Zvezdara
  1. E bravo, bar jedna dobra vest u toj nesreći!
  2. Ova situacija je dosta komplikovana. Lično ne volim male pse jer se stalno motaju po nogama, ali pomeranci su divni sa neverovatno mekanom dlakom koja me oduševljava. Ima ga moja poznanica i ne propuštam priliku da izmazim tog psića od 1.8 kgr težine! Iz napisanog shvatam da je sve bilo normalno do dva dana pred uginuće. Sada ne pozajem baš tu bolest najbolje, ali drugaricina šnaucerka se borila danima pre nego je uspavana i odrađena sva moguća ispitivanja. Hoću da kažem kako mi je malo čudno da nikakvih predznaka nije bilo. Neću da sumnjam u nalaz tog veterinara, a sada verovatno više nema prilike za još jedno mišljenje za svaki slučaj. To što nemate ugovor je i vaš propust jednako koliko i odgajivača. Mesec dana je poprilično vremena i mislim da odgajivač više nema obavezu. Čak i u krivičnom pravu (bar po starom zakonu) postoji neki rok od 30 dana u okviru kojeg se smrt može prihvatiti kao posledica krivičnog dela, posle toga se gleda odvojeno. Da li ste kontaktirali odgajivača pre pisanja ovog teksta? Teško je dati pametan savet.
  3. Jeste Tuncay, skroz sam zaboravio jer su meni opasni psi potisnuti u glavi, a uzgred ni jednom u mom kraju vlasnici ne stavljaju korpe. Po odluci o držanju pasa u Beogradu obavezan je samo povodac, a po posebnoj odluci o držanju opasnih pasa koja je menjana milion puta i korpa i još neke obaveze.
  4. Korpa nije obavezna, bar ne u Beogradu, ne znam pouzdano kako to rešavaju druge opštine. casper2 u većini stvari se slažem sa tobom po pitanju rasa o kojima se raspreda već cela stranica. Ti psi su preozbiljni za prvog psa (iako deluje da si imao psa ranije), posebno su preozbiljni za to da ih deca izvode samostalno. Ima ih naravno predivnih i moja keruša se često izdere na jednu ženku asta čuvajući svoju lopticu, ova se malo naroguši i nikom ništa, idemo dalje i družimo se redovno. Što reče Tuncey ja se bojim vlsnika tih pasa, a ne samih životinja. Mator sam i mnogo pamtim pa i prvog bul terijera donetog u Beograd i ko ga je doneo i sa kojom namerom. Pričao sam tu priču već negde na forumu. Nije to davna istorija, otprilike početak 80-tih što je za nas matore bilo juče . Nije ni bitno, držite se vi onih rasa sa kojima unapred znate da nećete imati nikakvih društvenih problema i da mogu i deca da ih izvode bez bilo kakvih trauma. Hoću da vam skrenem pažnju na nešto drugo. Dobro bi bilo da uzmete štene od par meseci uz sve teškoće koje to donosi i da odrasta zajedno sa vašom porodicom. Međutim, dosta je komplikovano uzeti "zimsko štene" i za vlasnika i za psa. Zato bi bilo dobro da se još malo strpite, razmislite o svemu i sačekate toplije dane kada i vi i pas možete biti duže napolju.
  5. Ovo su poražavajući podaci!
  6. Izvinjavam se zbog nepažnje, bio sam ubeđen da sam pročitao 2 i 5 godina!
  7. Klasična roditeljska zamka!!! Kupiti psa kao igračku deci od 2 i 5 godina!!! Moja najstarija unukica od 5,5 godina kaže da će da bude veterinar i slatko se izigra sa mojim psom kada dodje! Njena majka je htela psa u jednom trenutku, ali sam je odgovorio. Ona je imala psa i jako dobro zna kolika je to obaveza posebno pored dece, a na poslu je bukvalno ceo dan. Žestoko sam protiv ovakvog razmišljanja koje pokazuje da nemate nikakvo predznanje o psima! Morate znati da je to pas roditelja, a ne dece. Da, video sam da ste to pomenuli, ali nisam siguran koliko ste i svesni toga jer pas je velika obaveza po pitanju higijene, ishrane, šetnje i svega ostalog, posebno prvih nedelja po dolasku u kuću. Pročitajte u celosti sledeće mučenje žene trudnice koja je sebi uzela igračku pa razmislite još malo (mnogo!): Ako ipak pogrešite pa uzmete psa znajte da je ispravan odabir rase ključ za dobar suživot. Pas se prvenstveno bira prema sopstvenom temperamentu. Ako ste vi inertni pa uzmete terijera na primer to je propast za sve zajedno. Naravno i obratno. Takođe je važno znati koji su psi podložniji kućnoj dresuri, a to su po pravili psi namenjeni baš za stan kao što su pudele i slične rase. Zatim je vrlo bitna i vrsta dlake. Svaki pas se linja to da vam bude jasno, neki više, neki manje što zavisi od rase i ishrane. Važno je znati da je duga dlaka povoljnija varijanta od kratke i oštre dlake. Duga dlaka na tepisima lako se vidi i čisti četkom usisivača ili nekom drugom četkom. Najvažnije je da duga dlaka ne može da uđe u usta jer morate da je osetite. Duga dlaka traži održavanje, a neke rase i redovno šišanje. Kratka i oštra dlaka se zavlači svuda i jako se teško čisti, a lako se proguta jer se gotovo i ne oseti. Eto, samo sam nabacio nekoliko napomena, a vi sada razmišljajte dalje.
  8. Pa da, ali moraš da se preseliš u Japan da bi tablica vredela ! Ćuti, samo Bog zna pravu istinu! Jednako se nadam da će i moja seterka koja je sada u 12-oj godini prebaciti prosek posebno što nikada nije bila bolesna u životu. No bolje da ćutim, sve je ipak u Božijim rukama, a ja se samo trudim da pomognem koliko mogu!
  9. Bilo bi dobro da pogledate i druge tabele koje se odnose na veličinu pasa i predviđanje koliko još vaš pas može da poživi za koju je link u samom tekstu (https://www.psychologytoday.com/blog/canine-corner/201505/how-long-will-your-dog-live). Japan je u pitanju, posmatrano 300.000 pasa kroz dve godine.
  10. Ne umem da ti dam dobar savet i ne znam kako to može da se dresira, ali moguće je da može. Po mom iskustvu rekao bih da je u pitanju priroda psa. Sedam meseci nije mnogo, moguće je da se promeni sa protekom vremena. Ja držim setere celog života i svi su bili dobri "čuvari" bez ikakave dresure. To su naravno lovački psi pa sam zato stavio navodnike, ali u osnovi i nije šala jer u njihovoj karakteristici i stoji da su dobri čuvari. Naravno, ne znaju da ujedu. U praksi to znači da svi poznati iz ulice mogu da prođu nekažnjeno, ali ako samo neko nepoznat priđe kolima koja su na ulici alarm se dernja ko lud! Nikda se ne dernja bez veze pa tako uredno oblajava i ptice, mačke, veverice i ostalo što im je u krvi.
  11. To stoji, nije sporno. Ne slažem se sa tvojim zapažanjem, upravo mislim suprotno: mnogo je incesta među uličnim psima jer oni i žive u čoporu. Više puta sam ovde ponovio da je naziv "psi lutalice" koji upotrebljava i zakonodavac generalno pogrešan jer se psi vezuju za teritoriju sa hranom, nisu generalno nomadi! Dobro je zapaženje da među potencijalnim partnerima ima i onih koji jesu ili nisu incest. Preciziraću tvoju rečenicu "moze da bude vise razlicitih oceva". Keruša može da napravi štence sa tri različita mužijaka zato što je za razliku od žene plodna tri dana. Kada žive generacijski u sličnom čoporu logično je da tu ima dosta incesta. Konkretno u mojoj ulici je 4 komada od kojih je samo jedan "pridružen", ostali su od istih roditelja. Ulica niže tri komada od istih predaka. To kao meni fizički najbliži primer. Ja nigde nisam pomenuo da su ulični psi lošeg zdravlja već da je to teško ispravno sagledati jer ih mali procenat preživi već i prvu godinu života. Pazi, ja svakodnevno šetam šumom u kojoj je pregršt krpelja. Ovi ulični koji tamo žive budu napunjeni krpeljima, a preživljavaju! Moje dve keruše su dobile krpeljsku groznicu (jedna u februaru!) čim sam im skinuo ogrlice! Očigledno da ulični stiču neki imunitet koji kućni nemaju. Doduše, ne vidim one koji se negde sakriju dok boluju pa ako prežive eto ih opet tu negde ili jednostavno nestanu. Međutim, nisu imuni na mnoge druge bolesti tako da sam ih na ulici viđao i ozbiljno bolesne, a neki jednostavno nestanu. P.S. Tema je o rasnim psima pa bih predložio da u tom smislu nastavimo, ulični su druga priča.
  12. Koliko da dodam u vezi ranije pomenutog incesta. Lično sam protiv incesta zbog toga što većina odgajivača nema blage veze šta i kako treba da se radi (uključujući i mene bez obzira na iskustvo), zato što je to jako komplikovana oblast. Međutim, kontrolisani incest je dobra i vrlo poželjna stvar u razvoju rase. Sada da se vratim na ulične pse. Nigde nije izraženiji incest nego kod ove populacije. Nekada je bilo sramota da kažete kako imate džukca, a danas je to in . Uvek sam pokušavao ljudima da objasnim da je pas pas i ako imate sreće sa pribavljanjem uličnog džukca možete imati sjajnog psa. Koja je glavna razlika između nerasnih i rasnih pasa? Kod nerasnih ne znate u šta će da izrastu počev od gabarita, da li su pareni u incestu, da li imaju naslednih pre svega psihičkih bolesti ili bilo kakvih drugih bolesti itd. Dakle, vraćam se na početak bez pretencioznosti da sam samo ja u pravu jer opipljivih istraživanja nema. Sa rasnim psima sve je predvidivo, sa nerasnim nije gotovo ništa. To se odnosi i na dužinu života, naravno.
  13. U najmanju ruku napisano nije provereno, a slobodno mogu da kažem i da nije tačno! Tolike godine sam na prostorima sa uličnim psima da prilično meritorno mogu to da tvrdim. Ono što ljudi ne vide je koliko uličnih štenaca ne preživi već prvu godinu života. Ne ulazim u to da li ih je zgazio auto, da li su otrovani ili bilo šta drugo, jednostavno samo manji broj uličnih štenadi preživi prvu godinu života. Jako starih uličnih pasa je jako malo. U celom mom kraju gde ih ima poprilično samo je jedan jako star mužijak reda 13 godina. Siguran sam da u svakom kraju postoje tako samo 1-2 komada jako starih uličnih pasa.
  14. Nisam se upuštao u kvalitet analize koja je statistička kako je navedeno jer nemam podataka za tako nešto i nema ih niko u Srbiji koliko znam. Sa druge strane rezultate treba posmatrati sa stanovišta jedne kinološki vrlo zatvorene zemlje tako da rezultati ne moraju biti identični kao u Skandinaviji ili Španiji na primer. Opet, trudili smo se i uspevali od Engleza da pribavimo neke primerke kokera, setera, poentera... koji su bili jako dobri komadi i dali odličan porod. Meni je ova analiza interesantna jer neku drugu nisam našao. Nikada me nisu zanimale američke jer je zemlja predaleko i prave dosta varijeteta poznatih rasa, razlike u svemu su prevelike.
  15. Na jednoj temi o kokeru pomenuo sam istraživanje na temu životnog veka pasa. Posebno mi je bila interesantna emisija na nekom od Discovery kanala koja je govorila baš o ovome i u potpunosti se slaže sa mojim iskustvom da manji psi generalno žive duže. Analiza je rađena u Engleskoj i ne mislim da je pretenciozna, više je statistička. Mislim da je sasvim dovoljno indikativna za obrađenih 165 rasa. Evo tog članka: https://www.psychologytoday.com/blog/canine-corner/201509/the-life-expectancy-165-breeds-dogs