Sava

Members
  • Content count

    1073
  • Joined

  • Last visited

2 Followers

About Sava

  • Rank
    Hero Member

Informacije o profilu

  • Pol
    Not Telling
  • Lokacija
    Zvezdara
  1. Ja očekivao da neko pomene koze, ali ništa od toga ! Inače u pitanju je sam vrh Zvezdare, za mnoge popularno izletište, a na 20 m levo od uslikane lokacije je lepo dečije igralište. Deca ponekad priđu pa pomaze koze. Nijedan pas iz okruženja ne reaguje na koze uključujući i onog ranije pominjanog chaw-chaw. Jedna od njih je pokušavala da priđe mojoj keruši, ali joj nije bila zanimljiva. Eto, znači i u Beogradu imamo pastire !
  2. Kud pomenuh bugarče, vidi u šta se ovo pretvori !? Verujem da 99% učesnika ovog i sličnih foruma nema stado ovaca pa im tema i nije nešto zanimljiva jer pse drže kao ljubimce pa je daleko interesantnije videti šta i kako u takvom okruženju. Stičem utisak da na beogradskim ulicama ne postoji svetska rasa koja nije zastupljena pa zato ima i onih kojima to baš i nije prirodno stanišete, ali tako je i to treba shvatiti i prihvatiti. Stada ovaca u Beogradu još nisam sreo mada ima po koja koza : Sa druge strane kada se pomenu borbe meni su u glavi isključivo borbe rasa uglavnom namenjenih baš za to. Nije mi poznato da u Beogradu i relativno bliskom okruženju postoje neke druge vrste borbi. Sa tim sam se susreo prilično davno, još negde početkom 80-tih. Veliki deo te ekipe sam sretao na jednom novobeogradskom terenu, družili smo se i nikakvih problema nismo imali sa njima. Upoznao sam ih i shvatio kako razmišljaju i da je to poseban soj ljudi-vlasnika i to me je porazilo. Ne zaboravimo da su te borbe bile gotovo isključivo zbog novca, ponekad i lične sujete i da se veliki novac tu okretao. Najpoznatije mesto je bio gradić na nekoliko desetina km od Beograda. Dolazila je policija povremeno na teren gde su se skupljali i dogovarali sa svojim psima, legitimišu i odu jer u tom momentu nije bilo kršenja propisa. Lično nikada nisam prisustvovao niti imao želju da prisustvujem borbama jer sam ljubitelj pasa, a to je dokazivanje vlasnika, ne pasa. U suštini to je prava, istinska, žestoka kocka sa velikim ulozima. Tokom najveće inflacije kako su pominjali borbe su išle i po 1.000 maraka, a ko se priseća tog perioda zna da je to bio zaista ogroman novac! Moj drugar je dugo bio vet. tehničar na farmi svinja i odradio je valjda više carskih rezova od bilo kog veterinara u gradu i zato je tezgario kod jednog od njih. Tako sve do jednog dana kada ga je ovaj pozvao da idu u taj gradić i da on bude tu i krpi povređene pse! On kao veliki ljubitelj životinja bio je zapanjen, oterao veterinara u materinu i nikada više nije ni pomislio na saradnju sa njim! Koja je tu mera odgovornog vlasništva?
  3. Ma nismo se udaljili od teme jer meni je svejedno dal` će me izede bulgarsko kučeto ili karakondžula ! Uzgred, ovaj pas kojeg sam sreo nije toliko bogato odlakan kao ti sa slike, ali kućni je pas pa verovatno zbog toga. Bez pardona sam pitao vlasnika zašto ljudi uzimaju psa kojeg celog života vode na povocu. Rekao mi je da je slučajno došao do njega i da se dosta trudio da ga socijalizuje, odlazio i na Taš gde se pas družio sa drugima, ali ipak to nije to. Takođe ima i mladog malog šnaucera (zbog kojeg sam i prišao) i kojeg sasvim normalno trpi. U međuvremenu je pritrčala i jedna ženka koja se bukvalno bacila na bugarčeta i ovaj ju je baš onako sa radošću zagrlio da tako kažem. Ispostavilo se da je prema ženkama kako treba, a da ima problema sa mužijacima što je poprilično normalno. Vlasnik je fin i kulturan mlad momak koji želi dobrog i socijalizovanog psa pa je sigurno zato i taj primerak bugara sasvim korektan uz nadzor vlasnika.
  4. Sada si me zbunio! Možda je bio i karakacanski ovcar!? U čemu je razlika među njima? Ovaj je imao jedno uvo kupirano i vlasnik kaže da se to radi da bi navodno bolje čuo. Nisam se dalje raspitivao zašto onda nisu oba itd., prešli smo na neke druge priče.
  5. Meni odgovara što nema divljači jer ova moja ovako matora bi se previše trošila. I ovako je stalno na oprezu, veverice vidi na kilometar iako iskreno nemam pojma kako i odjuri za njima. U suštini ima jak gen i juri sve što se kreće, a popadale piliće svraka stigne i dan danas. Postoje lovišta koja nisu mnogo daleko od mesta gde živim i tamo sam odlazio veoma često, jedno vreme i svakodnevno. Pa ni ja ne prilazim baš svakom psu. Bugarskom ovčaru recimo nisam smeo, a i vlasnik me je upozorio. Sa masiljavima zaista nije bilo ni nagoveštaja nezgodi. Meni su oni lepi i rado im priđem.
  6. Vlasnici labradora su divni ljudi, ali dvojica sinova i otac, mnogo vlasnika ! Puštaju ga sinovi, ali i njima nekad dođe, nekad kad hoće. Pas sada ima mislim jedno 5-6 godina tako da je sve prekasno. Kao što rekoh u startu su ga ispustili i ovo su posledice toga. U Zvezdarskoj šumi nema divljači iako neki tvrde da ima lisica. Možda ih je bilo nekada davno dok je to bila puka usamljena periferija. Ceo život sam proveo tu i nikada nisam video lisicu. Pominju se i zmije, ali ima samo onih malih slepica i cuvarkuca. Automobili, roštilji, divlje deponije... danas je ta šuma jako bolesna sa preko 1.000 stabala popisanih za seču tako da ni koprive više nema, a kamoli divljači. Ima onih standardnih šumskih životinja tipa veverica, krtica, od ptica uglavnom svrake i sive vrane. Ne, taj mastiljavko jednostavno luta, često se pridruži lokalnim čoporima kojih sada gotovo i da nema (preko 30 pasa je pobijeno kreozanom u jednom potezu!). Mislio sam na odnos mastiljavka prema ljudima. Ne srećem chaw-chaw baš svakog dana, ali one koje sam sretao bez problema sam mazio i gazde me nisu upozoravale da to ne radim. Ne bune se ali sam stekao utisak da ih to i ne zanima, očigledno su samostalci.
  7. Juče sam malo duže razgovarao sa vlasnikom mastiljavog, doduše ne predugo jer je padala kiša. Ima 18 meseci i tu je od prvog dana i sreće povremeno sve pse iz kraja. Za labradora sam napisao "Labradora poznajem od prvog dana i to je jako dobar (po naravi) pas, ali uvek i usvakoj situaciji hoće da dominira, ali nije kavgadžija". Pri tome sam hteo da kažem ovo što sledi, a naravno nije namenjeno tebi već nekim početnicima, a pominjao sam ranije. Sa radnim psima mora da se radi od prvog dana i ako se ispuste u startu nametnuće svoju volju i izduvaće se na svoj način. To se odnosi na ovog labradora, a takođe i na mastiljavog. Zato ih ne puštaju sa povoca jer neće da im dođu na poziv pa moraju da ih čekaju dok ne izduvaju svoje. Ima dosta takvih pasa nažalost, a među njima i pravih terorista i prema ljudima i prema psima. Vlasnik caw-caw mi je takođe rekao da se mnogi boje izgleda njegovog psa pa ih zaobilaze, a to je i dodatni razlog zašto ga ne pušta. Meni ti psi deluju krajnje dobroćudno i nikada nisam imao problema sa njima. U Zvezdarskoj šumi ima jedan mužijak koji je stalno pušten, tumara okolo naokolo i nikoga ne dira niti je agresivan. Doduše poduže ga nisam video.
  8. Tog mastiljavka srećem povremeno i ne baš predugo. Nisam sa vlasnikom pričao detaljnije, ali hoću, obećavam. Nije uredan u vreme kada ja izlazim. Labradora poznajem od prvog dana i to je jako dobar (po naravi) pas, ali uvek i usvakoj situaciji hoće da dominira, ali nije kavgadžija. Nisam poznavalac rase, ali vrlo brzo sam ukopčao otprilike sve to što si i napisala pa sam zato i savetovao vlsnicima da ne dozvole da se to ponavlja jer bi zaista moglo da dođe do problema. Mi u kraju nismo navikli na probleme, svi smo opušteni vlasnici pasa. Ne znam jedino kakva je budućnost sa akitom, ostaje da se vidi. Ima i malih i velikih pasa i svi se druže ili ne, ali problema nema. Nisam stigao ranije da komentarišem. NO imaju poseban način prikazivanja. U konkretnom primeru decidno sam pomenuo Benčića koji je izlagao engleske setere, tu je izlaganje nešto drukčije. U principu to jeste egzibicija koju je prikazivao pre svega nama izlagačima, ali to je zaista visok stepen ring dresure. Benčić, Šignjar, ja i još par izlagača smo bili savremenici i najviđeniji seteraši, ali Benčić je odskakao sa ring dresurom. Imao je lepog psa i zaista prirodno predstavljanje tako da je lagano pobeđivao kod nas, a i napolju je dobro prolazio. Ko se opredeli za izložbe mora između ostalog da ima i vrhunsku pripremu, a to se odnosi kako na kondicione tako i na estetske pripreme (frizura), a pre svega na ring pripremu. Kod dobrog sudije ništa ne može da se sakrije jer pas se sudi i rukama, a ne samo očima. Nažalost, danas sve ređe koliko sam video.
  9. Za Tuncay Evo mastiljavog iz mog kraja kojeg sam pominjao. U pitanju je mlad mužijak, mislim da reče 16 meseci ili tako nešto. Fotografija je interesantna zbog toga što ga je zreli i vrlo snažan mužijak labradora žestoko zaskakao više puta. Vlasnik mastiljavog kaže da njegov nikada nije zloćudno reagovao, ali ovo je bilo baš žestoko dominantno zaskakanje pa je u jednom trenutku zaržao i to je bilo sve. Predložio sam im da ne dozvole više naskakanje jer oba vezana i to nije dobro. Žao mi je što nije naišao i klinac sa zrelom ženkom ast-a koju obožavam zbog toga što je vrlo temperamentna što volim, a pri tom je i vrlo pitoma. Moja bakica je više puta žestoko režala na nju, a samo jednom je umereno odreagovala zbog nekog drveta koje je moja nosila, ali na prvi povišeni ton je stala. Napomena: fotografija je napravljena sinoć na brzinu pa je slabog kvaliteta, a lice vlasnika mastiljavog sam odsekao jer ga nisam pitao da li mogu fotografiju da objavim.
  10. Naravno, tako i treba! Tema je o IS pa neću sada da je punim slikama sa ES, ali moja je svakodnevno bila u barama i blatu do očiju, a reka joj dođe kao premija! To je seter, uvek hiperaktivan, često eksplozivan, a ni jedan teren nije prepreka !
  11. Tako zadovoljni seter treba da izgleda kod svakog izlaska na bilo kakav teren !
  12. Baš tako. Nažalost ne umemo da cenimo ono što je naše i imamo pri ruci. Nismo znali da cenimo ni vanserijskog i vanvremenskog i verovatno najboljeg frizera-umetnika u Evropi Acu Mitrovića pa je otišao sa ovog sveta. Sirko je jedan od onih vanserijskih i vanvremenskih talenata i svakako najkompletniji dreser i prirodnjak kojeg smo ikada imali u Srbiji, verovatno i mnogo šire. Više je cenjen napolju. Hvala Bogu živ je i zdrav i još uvek aktivan pa svako može da komunicira sa njim. Umesto to da duboko cenimo i koristimo njegova saznjanja mi izmišljamo krive Drine i pominjemo neke novotarije koje to uopšte nisu.
  13. Evo napisa o Sirku koji sam na brzinu našao i koji dovoljno govori o njemu. Jako dugo se nismo sreli i sada je matora drtina koliko vidim na slici, ne bih ga ni prepoznao na ulici! http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:642532-Pricam-sa-vukom-svakog-dana
  14. Nisam blizak sa tom rasom, ali imam dva komada u okruženju. Jedan je sasvim mlad i odskora je u kraju i uglavnom ga viđam na povocu. Drugi je stariji i nikada, ali aposlutno nikada nije bio na povocu. Veliki mužijak je u pitanju. Vlasnik je mlad čovek i nije imao pre njega psa tako da je bio neiskusan. Sa druge strane momak je špricer, sasvim opušten i hladnokrvan i deluje kao da ništa ne može da ga uzbudi. Takav mu je otprilike i pas. Jedino što sam primetio znao je dok je bio mlađi jednostavno da ode negde napred sam. Pitam ga gde ode pas, a on onako smireno kaže da je otišao prema kući i nastavi da priča samnom. Međutim, išao je trotoarima. Baš smo se juče sreli i pas je sada stariji i nigde se više ne udaljava od njega.
  15. Asociraš me na prošlost pa ću malo biti off, nadam se da nike neće da zameri. Prvi put sam se sreo sa tim čudnim stvarima kao mlad službenik sa Poljacima. Na ručku se pomene pasoš i kada su čuli da mi je pasoš negde kod kuće bili su poprilično začuđeni. Onda ih pitam gde oni drže pasoš i kažu čim se vrate predaju policiji do sledeće prilike!!! Bio sam zapanjen. Kasnije sam kod Čehoslovaka video da moraju da pređu YU granicu do ponoći i budu u Mađarskoj recimo! Govorim o poslovnim ljudima koji su dolazili da rade posao, ne o turistima. Opet, viđao sam solidan broj Mađara na evropskim izložbama i to sa lepim psima. A Sirko je posebna priča i o njemu i njegovom radu mora da zna svako ko se iole ozbiljno bavi psima. Nažalost mnogi nisu ni čuli za njega, a ima ga i na televiziji povremeno.