witch

Members
  • Content count

    105
  • Joined

  • Last visited

1 Follower

About witch

  • Rank
    Newbie

Informacije o profilu

  • Pol
    Not Telling

Recent Profile Visitors

701 profile views
  1. ovo je copy/paste iz zakona, celog člana 7, ništa nije preskočeno. Nigde ne piše da se pas cuva pod ključem, još manje u sefu već piše da prostor/objekat u kome se drži pas mora biti zaključan. Evo i linka ka pravilniku. Pas se može smatrati oružjem ako sam ga ja upotrebila kao takvo (rukovala sa njim ili naterala na napad) i odgovorna sam za njegovo ponašanje na javnom mestu. U mom zaključanom dvorištu, dok mene nema pas je "stvar". Ako mi neko preskoči ogradu, obije kuću, uzme moj pištolj i upuca se u nogu ja se ne mogu smatrati odgovornom po zakonu.
  2. Napisah komentar na temi CAC Surcin 2017 gde sam između ostalog spomenula da li se može čuti javno opis koji sudija daje psu ali se rasprava manje više pokrenula na temu kompetentnosti sudija/nameštanja izložbi pa ću moj odgovor dati ovde da ne spamujemo podforum komentari na izložbu. Nisam ni razmišljala o slučaju da sudija može javno da ocrni nečijeg psa i to neosnovano mada je i to moguće. Ja sam išla logikom da su valjda kompetentni da ocene. Jednom sam izvodila psa (davno beše), samo da bi dobio ocenu za priplod, i tada je pisalo dobra uglovanost, pigmentacija, zubalo, ništa posebno. Nisam išla logikom da može da bude problem sa se opis psa čuje "javno" jer sam očigledno zaboravila na kompetentost i nameru (nekih) sudija. Ja nemam psa kojeg mogu da izlažem, nemam ni sredstva potrebna da se kinologijom bavim onako kako smatram da bi trebalo (snimci kukova, laktova, DNA, radni ispit, itd) a ne želim istom da se bavim polovično. Samo sam konstatovala da bi meni, kao i drugim posetiocima značilo da čuju opise radi učenja odnosno da vide kako se ono što je napisano u standardu prijenjuje/tumači u praksi. Nije mi ni u jednom trenutku palo na pamet ono što je pomenuo @Vuk2 u svom odgovoru a to je da neki vlasnici ne žele da se javno čuje opis njihovog psa ili da neki sudija može da ocrni psa bezveze. Opet @Pitagora smatra da je to bruka za sudiju a ne za vlasnika. Velika odstupanja od standarda i jako loše kretanje svaki laik može da primeti ali šta raditi u gorenavedenom slučaju kada pas sa anataomskim manama stalno pobeđuje? Zainteresovani za izložbe koji dođu da vide kako šta ide i u kom pravcu onda stiču utisak da tako treba da izgleda njihov budući pas. I kako i na koji način sudija opisuje takvo kretanje? Kao što rekoh izložbe posećujem nekad, očogledno nisam upućena u problematiku u koju upadaju odgajivači samo znam koliko je meni značilo da čujem opise za neke pse i potvrdim/opovrgnem svoje mišljenje i tumečenje. Na tim izložbana nije bilo razglasa ali su se opisi mogli jasno čuti. Dodatni problem je što se zaista povećao broj jedinki sa baš onako vidnim manama a o zdravlju pasa i da ne govorim i to drastično za ovih 15-20 godina koliko povremeno odem kao posmatrač na neku izložbu. Kada jedna takva jedinka osvoji i titulu onda nešto gadno ne valja ni kod sudija ni kod odgajivača/izlagača.
  3. Da se malo priklučim temi (sa zakašnjenjem). Naročito na temu kometara na Batajnički indident. Stil pisanja u blic-u je već odavno poznat, klasični click bait naslovi, sve je horor, užaš i tragedija. Groblje (odmah pored pijace) i železnička stanica (okretnica 73-ke) su klasična mesta gde se psi izbacuju. Dakle ti psi su bivši vlasnički i formiraju čopore ali ja lično nikad nisam imala problem da pored istih prođem čak ni sa psom. Da je Batajnica "puna čopora" kako navode komentatori baš teško da je tačno, čak mislim da ih ima daleko manje nego u drugim naseljima pogotovo recimo NBG gde između svakog para zgrada stanuje jedan lokalni čopor. Da se kultura držanja pasa u Batajnici malo poboljšala to stoji ali mnogi i dalje svoje pse puštaju da se šetaju noću sami ili jednostavno drže otvorene kapije pa je pas ispred kuće. Upravo čopori koji se mogu videti noću da bazaju po naselju su ti vlasnički pušteni da se malo prošetaju, danju su uredno u dvorištima pa se vlasnici prave fini. Vidim i da mnogi u komentarima prozivaju zaštitare "gde su sad da ih sklone?" iako su upravo tim lokalnim zaštitarima koji sklanjaju i udomljavaju izbačene pse sa ulica mogu da zahvale što su u čoporu po 5-6 pasa a ne po 30. Pominju i Orku koja navodno izbacuje pse iz kamiona (jasno obeleženog). Orca je (po meni) neka kvazi organizacija, sa jakim PR-om, po mom ličnom mišljenju peru pare i svi pomisle na njih kada se kaže "zaštitar" ne bave se nikakvim terenskim radom, naročito ne skupljanjem (i istovaranjem pasa). Može da bude u pitanju Veterina Beograd koja pse pokupi, vakciniše, steriliše a one koje ne dobiju neku zaraznu bolest dok prođu kroz azil i prežive vraćaju "na lokaciju". Ovo vraćanje na lokaciju je diskutabilno i moguće je da istovaruju pse gde stignu. Drugim rečima 90% komentara nema veze sa realnim životom i našli su se pametni da nešto lupnu po tastaturi. Iako psi sigurno imaju svoj neki "pseći razlog" zbog kojeg su napali (loše predhodno iskustvo, štenci, gađali ih ljudi, jurili kišobranom kakav je na kolicima) građani naravno imaju puno pravo da zahtevaju od nadležnih da na ulici budu bezbedni ali oni iz nekog razloga već godinama ne primenjuju zakon, ne kažnjavaju vlasnike koji izbace pse na ulicu, ne kontrolišu da li su psi po dvorištima čipovani, vakcinisani a sredstva iz budžeta u te svrhe su uredno odvojena (a verovatno i potrošena). Ti isti građani naravno komentarišu po vestima ali se niko ne seti da se dopisom obrati nadležnima za info kakav je plan i na šta su potrošena sredstva. Neka to će da obave omraženi zaštitari (nisam zaštitar, ni blizu toga ali mi je više muka da te ljude stavljaju pod isti koš sa organizacijama za pranje para) Kada sam se doselila '96 u Batajnicu jednom ili dva puta godišnje su veterinari obilazili domaćinstva. Dobar dan, da li vam je pas vakcinisan, pokažite potvrdu, hvala doviđenja. Od 2000-te pa na ovamo ih nijednom nisam videla. Veterina Beograd čak sad i ne kontaktira vlasnike čije čipovane pse pokupi a kamoli da podnosi prijve. Gurnu ih u azil, obrišu podatke sa čipa i ćao zdravo. Ovo se desilo ženi koja je mesec i nešto dana tražila psa po Beogradu, čak i kontaktirala veterinu nekoliko puta da proveri i na kraju lično otišla kod njih kada je njen vet obavestio da je neko obrisao podatke o vlasništvu u bazi da bi našla psa kod njih, pokupili ga prvog dana kada je nestao. Što se tiče zakona kod nas piše ovako ODLUKA O DRŽANJU DOMAĆIH ŽIVOTINJA I KUĆNIH LJUBIMACA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA ("Sl. list grada Beograda", br. 37/2011 i 55/2011) Čl 19. st 2. "Držalac životinje, kao i lice koje izvodi psa, snosi punu odgovornost za njegovo ponašanje na javnoj površini." U prevodu po zakonu sam ja kao vlasnik dužna da sprečim da se nečije dete unese mom psu u facu i izazove napad. Što se tiče pasa čuvara oni spadaju po zakonu u "opasne pse" a PRAVILNIK O NAČINU DRŽANJA PASA KOJI MOGU PREDSTAVLJATI OPASNOST ZA OKOLINU ("Sl. glasnik RS", br. 65/2010) Član 2 Pas koji se drži kao kućni ljubimac, a koji može predstavljati opasnost za okolinu (u daljem tekstu: opasan pas), u smislu ovog pravilnika, jeste bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je: 1) bez očiglednog povoda napala čoveka i nanela mu telesne povrede ili smrt; 2) bez očiglednog povoda napala drugog psa i nanela mu teške telesne povrede ili smrt; 3) uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom; 4) namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar; 5) rase pit bul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja; 6) rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa. Zatim kaže Član 7 Vlasnik opasnog psa mora da obezbedi da taj pas, bez obzira na njegovu starost, bude obeležen mikročipom, u skladu sa posebnim propisom. Vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne. Na ulazu u prostor, odnosno objekat u kome se drži opasan pas mora da bude vidljivo istaknuto upozorenje: "OPASAN PAS". Ulaz u prostor ili objekat u kome se drži opasan pas mora se držati pod ključem. Dakle zakon jasno definiše da pas može da ima povod za napad u određenim situacijama i ne karatkeriše se automatski kao agresivan odnosno ne uspavljuje se po automatizmu već se procenjuje njegovo ponašanje i uzimaju u obzir okolnosti napada. Kao drugo moj pas je čipovan, dvorište i kuća (prostor i objekat u definiciji zakona) su ograđeni i zaključani tako da pas ne može da izađe, i tabla "opasan pas" stoji na ulazu u kapiju u visini očiju. Ko je čorav i previdi tablu naićiće na zaključanu bravu. Onaj ko mi uđe u dvorište ne može nikako da kaže da je "slučajno" ušao, ili je obio ili je preskočio 1.9 metara ograde i pored jasno istaknutog upozorenja ujeo ga je pas i za to ne mogu biti odgovorna. Mogu samo da mi provere dokumentaciju o vakcinaciji i da psa stave na posmatranje da bi se isključilo besnilo. Kao što ne možete tužiti proizvođača fena ako vas udari struja pod parolom "nisam pročitao upozorenje da fen ne smem da koristim pod vodom". Slično bi bilo kada bi ja provalila na uredno ograđeno gradilište i tužila vlasnika jer sam se povredila na njegovim stepenicama koje nemaju geledner. Ako nema upozorenja ja sam kriva a ako ima a neko nije pročitao kriv je sam.
  4. Ugrabih malo vremena da otkucam i ja koji red (bolje ikad nego nikad). Uglavnom sve je već rečeno, lepi tereni, hladovina, dovoljno mesta za parking. Takođe pozdravljam odluku da se baš maloj deci ne dozvoli izvođenje. Sve pohvale Uglavnom ne obilazim izložbe, više sam kinofil nego kinolog. Uglavnom BG i okolina i nekad davno specijalke NO u organizaciji ANOS-a. Došla sam sa prijateljicom da ona dovede kćerku koja je jako zaineterovana za pse i želi jednog pa da malo razgleda i vidi rase. Najviše sam vremena provela upravo kod NO i zaista, mnogi psi ni u ringu nisu znali da se ponašaju, ne odazivaju se, otimaju se izlagačima, neki su pokazivali strah i uznemirenost kada im je sudija prilazio, zaista za jednu rasu kojoj karakter i radne sposobnosti treba da budu primarne osobine bruka teška. Nismo ostali do dodele pehara ali verujem da bi me ponašanje na bini još više razočaralo. Kao ljubitelju pasa neshvatljivo mi je to da vlasnik toliko malo kontakta ima sa psom da se isti ni na ime ne odazivaju (više njih). Ring u blizini, akita vezana za drvo na metar ipo-dva metra kanapa, vlasnici nonšalantno sa druge strane drveta sede i razgovaraju i ne obraćaju pažnju na svog psa koji je dva puta skočio na pse koji su prolazili u blizini. Prvi put nisu ni odreagovali, samo su izvirili glavu iza drveta i konstatovali da je devojka uspešno uspela da skloni kineskog ćubastog u naručje a drugi put su samo pozvali psa ka sebi (koji se inače vratio sa druge strane posle 5 minuta). Jako neogovorno! Onaj ko mu je prolazio u blizini nije mogao znati da pas ima dva metra slobodno od mesta gde leži, očigledno je raspoložen za tuču a vlasnici ga ne drže ni u vidokrugu. Nisam stručan kinolog, ne mogu detaljno kometarisati rase ali jedan bernski planinski pas mi je zapao za oko. Toliko ševrdao zadnjim nogama u hodu da je sudarao pete, kravlji hod je bio toliko očigledan da me je prijateljičino dete pitalo "da li kucu bole noge". Vidim da je sudija za NO posvetio vremena svakom psu, detaljno opisivao, čak u par navrata i savetovao vlasnike oko postaljvanja psa ali na žalost ništa nisam mogla da čujem iako sam stajala jako blizu. Ne znam ni na koji bi način bilo izvodljivo ali mislim da bi posetiocima i naročito mladim izlagačima značilo da mogu da čuju komentare sudija kako bi i sami unapredili kinološko znanje i lakše u budućnosti prepoznavali mane/vrline pasa odnosno naučili izraze i tumačenje anatomije/standarda. Ovo nije zamerka organizatorima već samo jedno opšte razmišljanje. Retko sam na izložbama mogla da čujem opis sudija a tamo gde sam mogla puno mi je značilo. @Petite Drago mi je bilo da sam imala prilike upoznati vas lično, naročito mamu Slobodanku (za svoje godine žena zmaj) i čuvenog Reda. Pratim forum još od vremena dial up-a, uglavnom ne komentarišem lične teme pa koristim priliku da vam kažem "kapa dole".
  5. Trenutno imam kuju od 12 godina sa zaista teškom displazijom oba kuka, uglavnom stanje na jednoj strani kao na ovoj slici a na drugoj ovako slično, uglavnom zglob kuka maltene nema. Otkriveno je otprilike slično kao i kod tvog psa, negde u šestoj- sedmoj godini kada smo došli kući i shvatili da se pas uopšte ne oslanja na jednu nogu, misleći da je nešto povredila odveli smo je na snimanje. Radi se o kuji NO koja je tada imala oko 27 kila, kod mojih roditelja je kao kućni ljubimac, nije planirana za priplod te joj nisu ni rađeni snimci kad je bila mlađa, oba roditelja bez displazije. Do tada nikakvih vidnih problema nije pokazivala mada je bila uvek "lenjo" i mirno štene u odnosu na druge koji su non-stop jurcali po dvorištu (možda je i to bio uzrok). Uglavnom i nama su tad predočena slična rešenja odnosno: 1. Za nas nenormalno skupa ugradnja oba veštačka kuka u inostranstvu (primera radi porodični auto je tada mogao da pokrije 1/4 cene operacije oba kuka) 2. Ukljanjanje glave butne kosti 3. Neki su predlagali momentalnu eutanaziju Raspitivali smo se oko operacije glave butne kosti kod raznih ortopeda (i na VET fak i po nekim privatnim ordinacijama) + pročitano gomila literature sa net-a. Neki vet-ovi su bili za to da se odmah uradi operacija (tipa "u koliko sati da vam zakažem sutra") ali mi se nije svidelo što mi baš oni nisu objasnili ništa oko operacije, oporavka, posledica a bili su voljni da mi odmah sutra uzmu pare. Od drugih sam dobila informacije da ukljanjanje glave butne kosti nije baš idealno rešenje za pse težih rasa (ovaj podatak neki tekstovi potvrđuju a u nekima je pisalo da ne utiču na ishod). Oni koji su bili vojlniji da mi detaljno obajsne tu operaciju su mi objasnili da se zapravo ceo zglob uklanja odnosno da ceo kuk nakon operacije drže samo mišići i neki ligamenti koji se prilikom operacije ukrste/premeste kako bi čvršće držali "kuk" (tako sam shvatila). Operacija nije naivna i oporavak je minimum 6 meseci a ne garantuje da neće biti bolova pogotovo u starosti. Kako je ona tada imala preko 6 (možda i 7) godina to bi značilo da dok uradimo jedan kuk pa prođe oporavak pa drugi kuk pa oporavak ona bi već imala oko 8,5 godina (svi sa kojima sam pričala su rekli da se ne rade oba kuka u isto vreme). Slično mišljenje su imali i mnogi ortopedi sa kojima sam tad razgovarala dakle operacija ne garantuje uspešnost, proces oporavka je dugotrajan i mučan + njene godine kao faktor i ispada da bi joj od preostalih 5-6 godina života oduzela 1,5 na operacije i oporavak a pitanje da li bi rešila problem. Sve u svemu operaciju nismo radili, vetovi su nam rekli i da se tad verovatno "cimnula" nezgodno pa je počela da šepa, dok smo se mi raspitivali okolo i vagali odluku ona se odmarala, bila na analgeticima i počela da se kreće "normalno" kao i do tada. Operaciju nismo radili, davali smo joj suplemente i živimo u prizemnoj kući sa 4 stepenika na ulazu. Kratke šetnje, bez napora, nikakvo istrčavanje (kao što rekoh ni kao mlađa nije baš bila orna za neko trčanje) i održavanje težine. Kako su godine odmicale tako smo primetili da prilikom ustajanja sve više i više prebacuje težinu na prednje noge ali sve do 11 godine se relativno normalno kretala i trčala kad poželi. Tek od pre godinu dana su postali vidni problemi pa je počela da dobija analgetike, nekim danima je bolje, nekima gore (kao i svaki matorac u skladu sa vremenom ). Pored toga počela je da ima probleme sa nervima u zadnjim nogama, problem koji je verovatno nevezan sa displazijom ali ima utivaja na njeno opšte stanje. Do sada se nisam pokajala što operaciju nismo uradili, možda mi se desi u danima kad je baš drmnu bolovi da razmišljam dali bi uradila nešto drugačije ali onda shvatim da i mene već sad sa 33 godine ponekad boli koleno i šta će me sve boleti (i koliko) kad budem imala 80 (ako i doguram dotle). Opet sa druge strane bolove je mogla imati i sa operacijom a kako bi taj "kuk" držali mišići kada oslabe u tim psećim godinama to je tek pitanje. Majka joj je doživela 11 godina (kancer pluća) a 12 godina su fine godine za NO. Bolovi još uvek nisu toliki tako da i u najgorima danima zna da potrči ka nama kad dolazimo kući da nas pozdravi i mislim da bi joj više umanjila kvalitet preostalog života da smo operaciju obavili. Vesela je, jede fino i dremka po dvorištu kao i svaki penzioner. Dobro izvagaj odluku, konsultuj se na više strana i zahtevaj da ti detaljno objasne oporavak i posledice operacije u starosti odnosno kad pas te težine dogura do 10 godine. Oba kuka kod moje kuje su bila u daleko gorem stanju od tvoje koja jedan kuk ima relativno zdrav. Ne znam da li je to plus ili minus što se tiče odluke da se gori kuk operiše. Godine moje kuje su naravno imale najveći uticaj na odluku da ne uradimo operaciju kao i pitanje šta će se desiti sa drugim kukom dok prođe oporavak prve operacije odnosno ako se bude mesecima oslanjala samo na taj jedan (isto loš) kuk, veterinari su bili slučnog mišljenja pa se može reći da nisam radila protiv njihove odluke. Ima i po youtube-u gomila snimaka post fho surgery dogs pa pogledaj da otprilike znaš šta da očekuješ što se tiče oporavka. Sastavite sebi spisak pitanja i ne žurite, pas živi već 3,5 godine sa problemom kukova, rešite ligamente kolena pa polako izvagajte šta i kako dalje. Želim vam sve najbolje.
  6. Da li je štene vakcinisano i očišćeno od parazita? Da li ima temperaturu, da li je možda imao krpelja na sebi? Odvedite psa veterinaru, možda nije ništa a može biti parvoviroza, štenećak, babezioza (piroplazmoza)...
  7. NIkako, osim baš da čekate da se okoti. Ako je niste namerno parili (što baš i ne bi trebalo obzirom da ima 9 godina) trebalo bi da je odvedete veterinaru jer "naduveni" stomak bi mogao da bude i znak nekog drugog problema, oticanja jetre, skupljanja vode.... Porazgovarajte sa veterinarom o sterilizaciji, obzirom na njene godine postoji i velika mogućnost da dobije piometriju (upalu materice). Dakle pravac veterinar.
  8. Evo čak i imamo neku zakonsku osnovu http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2015/4444-14 lat.pdf Zakon se odnosi na kretanje ljudi sa psima itd ali nigde nisam uspela da nađem nijedan zakon koji bi se odnosio na registraciju psa kao pomagala što bi pretpostavljam bio preduslov da država finansira nabavku istog o trošku fonda. Mislim da bi promotivna kampanja u medijima bila ključna da se malo omekša stav prema psima. Od velike koristi bi bile organozovane posete školama gde bi se deca od malena (a mogli bi malo i roditelji) učili kako da se ponašaju sa psima (kako vlasničkim tako i prema psima vodičima, službenim psima pa i uličnim). Kako da prilaze psima i kako da se ophode prema istom ako je u njihovom vlasništvu. Osim par dobrovoljaca i školica za obuku koji su samostalno zalazili u škole ne znam da postoji organizovan program za školsku decu po tom pitanju.
  9. Problem je naravno prvenstveno na državnom nivou. Nema dobrog zakona koji reguliše kretanje sa psom vodičem ili psom asistentom a još manje postoje propisi koji se tiče sertifikacije i obuke takvih pasa. Nije samo problem zakona već i opšte obrazovanosti nažalost. Mnogi ljudi u Srbiji su malko zatucani po pitanju pasa, te su prljavi, džukele šire bolest, zveri silne čeljustima kidaju decu i nemoćne, drama se diže ako uvedeš pekinezera u autobus a kamoli da probaš da uđeš u prodavnicu. Nikakvu razliku ne prave ljudi ovde ako je u pitanju pas vodič/asistent Što se zakona i obuke tiče zaista bi bilo lepo da RZZO to finansira ali se ne može tražiti od države da finansira nabavku i obuku pasa ako mi nemamo sertifikovane vodiče. Nadam se da je upravo to i krajnji cilj udruženja "beli štap", prvo obuka instruktora pa dobijanje sertifikata pa tek onda se može tražiti od države da finansira psa jer nije samo problem skupiti pare i obučiti instruktora. Obrni okreni ti psi će cenovno biti nedostupni mnogima a mnogi neće biti ni obavešteni da takva mogućnost postoji. Cifra od 15.000€ se ne odnosi samo na obuku psa, u tu cifru je uključeno njeno putovanje u Sloveniju i njena obuka tamo i još posle putovanje i smeštaj istruktora u BG i dodatna obuka ovde. Upravo na tome može da se uštedi. Posle toga se može preći na terapijske pse mada to treba uvoditi postepeno, zbog našeg mentaliteta koji ne verujem da će uskoro moći da proguta psa u bolnici. Možda bi im bilo pametno da udruže snage sa drugim udruženjima koji se bave problemima ljudi sa invaliditetom. Gluvima i ljudima u kolicima bi psi bili itekako korisni i svima bi bilo u interesu da ova priča prođe a ako više ljudi bude vršilo pritisak na državu veće su šanse da se nešto tu pokrene. Ideja sa vojskom uopšte nije loša, psi koji ne odgovaraju za vodiče i asistente mogu ostaviti sebi za druge vidove obuke. Ne znam samo koliko je udruženje upućeno u pokretanje postupka za finansiranje od strane EU a opet i za to treba uključiti državu što je realno itekako moguće ako se pritom uključe i ostala udruženja čiji bi članovi imali koristi od obučenih pasa.
  10. Nemoj davati psu kalcijum napamet. U pravu si što misliš da ne treba da dobija previše kalcijuma. N&D su kvalitetne granule i trebalo bi da imaju sasvim dovoljno kalcijuma u izbalansiranom odnosu sa fosforom. Možeš mu dodavati mladog sira, surutke ali ne bih koristila suplemente da sam na tvom mestu. Vodi računa samo da se ne pregoji u periodu rasta, bolje je i da bude mrvu mršaviji nego debeljuškast. Šetnje prilagodi uzrastu i kada se štene umori pusti ga da odmori, odspava, nemoj ga fizički forsirati. Bitno je i da neko vreme u toku dana provodi na suncu (ovo mnogi zanemare ako je pas u kući/stanu ili boksu sa nadstrešnicom a šetaju ga samo uveče), dovoljno je pola sata-sat u toku šetnje. Naravno ne treba forsirati štene da se prži na suncu ako su velike vrućine. Prati mu razvoj, obrati pažnju na šape, zglobove i ako su čvrsti i pravi nema potrebe za suplementima. Svaki pas ima svoj "ritam rasta" i imaju periode kad džigljaju brzo pa malo stanu pa opet naglo rastu pa nemoj da se brineš ako se i to desi.
  11. Gđa Vesna Nestorović već par godina promoviše program i skuplja sredstva za školovanje intruktora za obuku pasa vodiča. Njen pas Astor je školovan u Mariboru, kompletna cifra je čini mi se iznosila 15.000€ što je prilično nedostižno za veliku većinu slepih u Srbiji. Više puta se pojavljivala u medijima ističući probleme koje slepe i slabovide osobe (i ostala lica sa invaliditetom) imaju pri kretanju gradom. Parkirana vozila na taktilnim stazama za slepe, rampe za invalidska kolica pod nenormalnim nagibom itd... Na žalost nekoliko puta je imala i jako neprijatne situacije odnosno nekoliko puta je izbačena iz vozila GSP-a jer je ušla sa "džukelom" iako po zakonu ima prava da uđe sa psom vodičem. U Srbiji pored nepoznavanja propisa postoji i problem nedostatka kulture u odnosu prema ljudima sa invaliditetom a naročito prema psima vodičima. Nigde u svetu vam neće neko pritrčati da mazi ili da se poigra sa psom vodičem dok je "na poslu" (u uniformi) a da pritom ne pita vlasnika da li može dok se to gđi Nestorović dešavalo. I sami znamo sa kakvim reakcijama se suočavamo kada se kroz grad krećemo sa "običnim" psom (dobacivanja, komentari) pa mogu samo da zamislim kakve su reakcije kada sa psom (pokušaš) da uđeš u neku instituciju ili prevozno sredstvo. Savez udruženja slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“ čiji je predsednik Vesna Nestorović je član EGDF-a (European Guide Dog Federation) pa se iskreno nadam se da će istrajati u svojoj nameri i da će Srbija konačno dobiti instruktora. Još neki članci na tu temu: http://www.politika.rs/sr/clanak/379311/Astor-i-dalje-jedini-srpski-pas-vodic-slepih#.WQncBlVbyU0 http://www.blic.rs/vesti/beograd/neverovatno-sat-vremena-nakon-pisanja-blica-slepa-zena-izbacena-iz-prevoza-jos-jednom/4zg2xc1 I FB link ka profilu gđe Nestorović https://www.facebook.com/coka.nestorovic
  12. Drugi članci u vezi ovog slučaja pružaju malo drugačiji pogled na situaciju: https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2017/mar/29/man-mauled-to-death-by-dog-during-interview-bbc-film-crew-staffordshire-bull-terrier https://www.thesun.co.uk/news/3214323/mario-perivoitos-mauled-to-death-staffordshire-bull-terrier-bbc-film-crew/ Komšije kažu da je u stanu uvek bio haos, tuče, svađe, korišćenje narkotika. Postoji i sudska zabrana da dovodi ljude u stan da bi se sprečile haotične situacije koje su nastajale. Yahoo koristi (kao i naš Blic) senzacionalne naslove koristeći reči "jezivo", "strašno", "tragedija", "čeljusti", "vrištanje" a u člancima preskoče da napomenu ključne činjenice koje predhode nekom događaju. BBC je snimao dokumentarac, odbijaju da kažu o čemu se radi ali se pretpostavlja da je intervju namenjen za krimi-policijski serijal. Komšije kažu: “I heard someone shouting ‘get the dog off me, get the dog off me Mario’. That’s when I heard the dog really start and Mario must have stepped in. I heard them shouting for the dog to get off him and that’s when it must have bitten him. I heard screaming for help.” i “I heard shouting saying ‘get the dog off me’ - the dog was barking really loudly". Izgleda da pas prvo lajao na nekoga drugog u stanu, vlasnik se umešao, nastalo je komešanje i pas je ujeo vlasnika. Biće da, kao što je lepo naglasila Tuncay, vlasnik nije imao autoritet, pas je u nekom trenutku neko ponašanje smatrao neprimerenim i krenuo da zavede red a šta se dalje desilo i kako je došlo dotle da pas ujede vlasnika to se verovatno neće saznati. Vlasnik ne može da svedoči a ljudi koji nisu upoznati sa psećim načinom razmišljanja svaki napad tumače kao bezraložan iako pas uglavnom ima (sa pseće tačke gledišta) logičan razlog. Očigledno je da niko od prisutnih u stanu pa ni sam vlasnik nisu bili u stanju da primereno odreaguju da spreče a ni da prekinu napad.
  13. Mnogi članovi ovde (i na drugim forumima) preporučuju ambulantu Devete Brigade 57 Niš 066 9078666 Ne odustajte, budite uporni. Kao što su vam ostali članovi napomenuli pas može da se izvuče ako je parvo. Infuzije, sprečavanje dehidratacije i sekundarnih infekcija je ključno. Napomenite obavezno veterinarima i da je imao par krpelja na sebi jer je možda zakačio i babeziju (piroplazmozu, krpeljsku groznicu). Tamna mokraća i žutica su simptomi. Leči se imizolom ali nemoj nikako dozvoliti da mu imizol daju napamet nego neka isto urade test jer je imizol jako štetan a on je slab trenutno. Vakcini na slici nije istekao rok (17 oktobar 2017). Problem sa vakcinom može da bude i to što je vakcine potrebno držati u frižideru (koliko ja znam, neka me ispravi neko ako grešim) na temperaturi do 8 stepeni a "terenski" veterinari ih nosaju po džepovima a i pas nije revakcinisan. Sad je bitno izvući psa a kad se oporavi pomoćićemo ti ovde na forumu savetima oko vakcinacije i zaštite od krpelja (koje treba sprovoditi i kod nerasnih pasa). Ako je parvo u pitanju znaj da je jako zarazan i ostaje u prostoriji i dvorištu godinu dana pa pripazi ako u okolini ima drugih pasa i nevakcinisanih štenaca da ne ulaze u dvorište. Javljaj nam kako teku stvari, srećno.
  14. Ja se iskreno nadam da je rešeno tako što ste uzeli novac nazad umesto da vam uvale drugo štene. Sa li ste bili kod njih lično i videli "odgajivačnicu" roditelje šteneta? Da li ste dobili rodovnik, knjižicu sa vakcinama? Stefijano kennel (Snežana Janev i Boris Janev) su čuveni štanceri / preprodavci / prevaranti / farma pasa ili kako već želite da ih nazovete. 1400€ ste dali a da se niste ni raspitali o "čuvenoj odgajivačnici". Prostim guglanjem "Boris Janev" ili "Snežana Janev" mogli ste da naletite na nekoliko priča o sličnim iskustvima. Pogledajte linkove priča1 priča2 priča3 priča4 ili izguglajte sami.... Na ovom forumu je bilo priče o raznim prevarantima i preprodavcima i na tim temama postoje i saveti kako da se kupac zaštiti od istih Tema1 Tema2 Najžalije mi je što u ovoj prevari osim prevaranta koji izvlači debelu korist i prevarenog koji ostaje bez novca i sa tužnim iskustvom imamo i pse koje sve to plate životom.
  15. Najbolje je kao što je rekao Olikan da kontrolišeš njihovu debljinu. Ako primetiš da nabacuju salce malo smanji. Svaki pas je priča za sebe pa imaju različite faze rasta. Ako može da ti posluži kao orijentir moje štene nemačkog ovčara je "mrškasto" trenutno, trudim se da takav bude, ne vide se rebra se ne vide ali se vidi "struk". Zadnji put je meren sa 4 meseca i imao je 22kg i napredniji je nego što bi trebalo, nikad mi nijedno štene nije izraslo toliko naglo u tom uzrastu. Počeo je naglo da raste u visinu u trećem mesecu i tad je bilo potrebno da mu pojačamo hranu jer je počeo da "mršavi" a od kad je napunio 4 meseca usporio je sa rastom tako da mu već 2 nedelje ne pojačavamo dozu. Nije meren od početka decembra jer sad već brat zajedno sa njim probija 120kg na vagi pa moramo da čekamo posetu veterinaru Uglavnom nemoj se puno opterećivati gramima i tablicama, one mogu da posluže kao orijentir ali je najbolje da pratiš stanje "salca" na štenicma. Nemoj ni da te brine što je jedna naprednija od druge, možda neće ni biti iste visine a možda su jednostavno u različitim fazama rasta, kao što neka deca izrastu naglo u 7-mom razredu a neka tek u drugoj godini srednje. Kada sam gajila jedno leglo štenaca davne 2005 (4ž+2m) čas su jedni brže napredovali, a za dve nedelje ih drugi stignu i prestignu Težine mojih odraslih pasa: Ženka nem ovčara 11 godina visoka u ramenima 57cm, klasične ženske građe 25kg zbog problema sa zglobovima je držimo uvek fit Ženka nem ovčara 6,5 godina 61cm, krupna i muškobanjasta 32kg, recimo da ima 2kg viška Mešanka terijera 9 godina visoka 37cm široke grudi, buraste građe, mišićava (kao mini staford) 10kg Terijerka jede skoro pola koliko jedu nemački ovčari a tri puta je lakša tako da se nemoj opterećivati gramima. Svaka čast što si spasio i udiomio malene, pružiće ti mnogo zauzvrat. Dobrodošao u kučkarske slatke muke.