witch

Members
  • Content count

    114
  • Joined

  • Last visited

1 Follower

About witch

  • Rank
    Newbie

Informacije o profilu

  • Pol
    Not Telling

Recent Profile Visitors

827 profile views
  1. Prodat vam je pas pomeranac koji ne liči na pomeranca niti na nemačkog špica i vi se pitate da li je istina da je čovek prevarant? Da li ste dobili rodovnik za psa? Koliko vidim iz oglasa prodaje jorkširce, engleske i francuske buldoge, špiceve i jednog kavkasca (kojeg usput i iznajmljuje) što i nije toliko strašno, mnoge odgajivačnice drže po dve tri rase ali imati štence tokom cele godine, svih uzrasta, to je već sumnjivo. Kao šlag na tortu čuveno "vršimo dostavu".
  2. Tako što se pas odvede kod veterinara koji će uraditi testove (pregled skarifikata) i ustanoviti da li se radi o demodikozi, šugarcu, alergiji, gljivicama ili nečem drugom i da li postoje i sekundarne bakteriološke infecije kože koje zahtevaju tretman. Veterinar nakon toga prepisuje terapiju i određuje dozu (uglavnom bravecto tablete i/ili kupanje rastvorom amitraz-a i/ili antiobiotici). Kupanje amitrazom se sada smatra malo "zastarelim" i ne koristi se ako pas ima uznapredovali demodeks/šugu sa otvorenim ranama. Pretpostavljam da sebe ne lečite uz pomoć interneta već se obratite lekaru kada ste bolesni. Makar pročitajte nekoliko stranica ove teme pa će te videti različita iskustva koji su vlasnici imali sa tretiranjem ove bolesti. Pojačana ishrana je malo širok pojam. Nije dovoljno davati psu više hrane već je potrebno hraniti ga kvalitetnije i podići mu imunitet.
  3. Rista je sada u ovoj ambulanti (isto u YBC-u) http://www.pvcb.rs/
  4. copy/paste sa sajta kinološkog saveza Srbije: https://ksrs.rs/formulari/ "Prijava legla vrši se u roku od tri meseca od dana štenjenja. Po isteku tri meseca prijavu može odobriti samo vođa rodovne knjige KSS. Popunjena prijava legla mora biti overena od strane kinološkog društva koje potvrđuje verodostonost upisanih podataka.Uz prijavu legla OBAVEZAN je overeni obrazac „Potvrda o parenju“......" Pretpostavljam da si psa uzeo od vlasnika mužjaka koji je štene uzeo kao naknadu za parenje. On bi morao da zna bar da li je odgajivaču potpisao potvrdu o parenju. Odgajivač (vlasnik ženke) je sa tom prijavom trebao da prijavi leglo do starosti od 3 meseca mada na sajtu piše da se upis može odobriti i naknadno (verovatno samo u nekim izuzetnim slučajevima). Ako želiš da saznaš da li je leglo uopšte bilo prijavljeno trebao bi bar da znaš koja je ženka u pitanju odnosno ko je odgajivač i da njega kontaktiraš pa zatim da se obratiš kinološkom savezu. Rotvajler se ne može upisati u u rodovnu knjigu na način na koji se upisuju autohtone rase, rodovna knjiga je zatvorena a i u svakom slučaju ne može biti nadležan naš kinološki savez već nemački. Jedini način da dođeš do rodovnika je da kreneš polako sa skupljanjem informacija o tome ko je odgajivač, da li je prijavljeno leglo pa dalje sa kinološkim savezom.... Uzimanje nekog drugog rodovnika za tvog psa (ovo moram da naglasim jer mnogima pada na pamet i to) u kojima ne bi bili upisani pravi roditelji je krivično delo (falsifikovanje dokumenta) a sa kinološke strane nanosi samo štetu rasi jer se danas-sutra štencima tvog psa neće znati pravi preci i može doći do neželjenog parenja u srodstvu, neće biti moguće ispravno praćenje genetskih (naslednih) mana i td. Nije na kraju krajeva ni moralno. Ako ne izvučeš rodovnik nije kraj sveta, uživaj sa psom, a niko ti ne brani da polako počneš da posećuješ izložbe, upoznaš se i družiš sa odgajivačima, stekneš iskustva vezana za rasu, genetske mane, saznaš malo više o standardu, ocenjivanju, genetskim manama, testovima, snimcima kukova i eventualno ako ti se priča sa izložbama dopadne nabaviš još jednog psa, kvalitetnog i perspektivnog sa rodovnikom kojeg ćeš izlagati.
  5. I ja sam mojim radila samo "medicinski". Snimak "za ocenu" ne može da se radi tako rano (moralo bi da bude zreo pas) veterinar mora da bude "ovlašćen", položaj psa na snimku precizniji, izdaje se potvrda o stanju kukova po gradacijama, upisuje se u rodovnik za zadnje strane. "Ovlašćen" je takođe širok pojam. Konkretno za nemačke ovčare (bar dok sam ja bila u toku) postoje ovlašćeni od strane kluba nemačkih ovčara u Srbiji a samo retki (mislim na dva mesta u BG) su mogli da naprave snimke koje je priznavao nemački klub. Mislim i da je tad važilo pravilo da je veterinar ovlašćen za izradu snimka a za čitanje, tumačenje i overu se slalo u Nemačku. Onaj kome je bitno da se pas izlaže na stranim izložbama i ima velike svetske izložbene ambicije morao je da ispoštuje takvu proceduru (i da je plati naravno). Snimak kukova (na žalost) nije obavezan kod nas za određene rase tako da psa možete da izvodite na izložbu. Za "kućno leglo" je sasvim dovoljno da psa izvedete na izložbu da dobije ocenu a radi vas i radi dobrobiti rase je dobro uraditi snimke kukova/laktova, potvrditi da je pas zdrav, dobrog zubala i da nema neke teške mane koje će prenositi na potomstvo.
  6. Izvinite što sam gruba ali ukrštanje u srodstvu je ozbiljna tema i problematika, vama je bilo mrsko da pročitate 6 strana a želite da postanete odgajivač... Da li je štetno toliko parenje u srvodstvu?-Verovatno, naročito što je rađeno neplanski i bez ikakvih genetskih testova, ali je o tome trebao da razmišlja onaj koji je tako upario njene roditelje a vi tu ništa ne možete da promenite osim da sprečite da se greška nastavlja odnosno da ne dozvolite da se vaša kuja ponovo pari u srodstvu Naravno pre nego što razmislite o parenju treba da uradite neki minimum testova, snimke kukova, laktova, i obzirom da vam je kuja toliko uparena u srodstvu bilo bi lepo da je testirate i na genetski prenosive bolesti (štitna žlezda, degenerativna mijelopatija, srce). Naravno proverite sluh i oči. Da sačekate minimum da napuni 2-2,5 godine, da je kuja u standardu, nema zdravstvene probleme, ima ispravno i potpuno zubalo i sve ostalo se valjda podrazumeva. RR nije baš česta rasa kod nas pa će traženje mužjaka (koji bi isto trebao da ispunjava neke osnovne uslove po pitanju zdravlja) u Srbiji biti teško a još teže ako ne planirate da izađete iz grada. Ako želite da budete odgajivač (odgovoran) savetujem vam da "pronađete živce" i počnete da čitate, počev od standarda rase, preporuka matičnih klubova, kontaktirajte eventualno druge odgajivače, potražite savete na izložbama...
  7. U narodu se koriste izrazom "probila vakcina" onda kada je pas "vakcinisan" a ipak se razboli od bolesti protiv koje je vakcinisan. Čitala sam o takvim slučajevima, ljudi koji se pojave ovde na forumu ili FB (uglavnom sa temama tipa HITNO- pas mi već 5 dana povraća... Šta da radim? ). Uglavnom je slična priča, pas je "dobio vakcinu" kod odgajivača (štancera), dokaz za to ne postoji ili su im odgajivači pokazali "flašice" ili im je psa vakcinisao prijatelj/komšija ili neodgovorni veterinar koji flašice sa sobom nosi u zadnjem džepu, nije ispoštovan karantin, redosled vakcinacije, nije ni očišćen od parazita ili pas nije ni bio zdrav kada je primio vakcinu odnosno simptomi bolesti se pojave par dana posle vakcinacije. Ljudi onda to prepišu "probijanju vakcine" kao da je to normalna pojava a ne greška izazvana ljudskim faktorom. Razmaci između vakcina/revakcina i karantin (naročito kod nas gde su bolesti česte) se moraju poštovati jer štene ne stiče imunitet odmah po dobijanju vakcine nego kad se stvori dovoljna količina antitela u krvi. Ispravnost vakcine odnosno njeno čuvanje na određenim temperaturama da ne spominjem. Ako štene ne postigne određeni nivo antitela u krvi nakon vakcinacije a bude izloženo virusu može se razboleti i onda se kaže "vakcina probila", zato se moraju poštovati periodi revakcinacije i karantin. Copy/paste, sve se može izguglati za dve sekunde: Vanguard 5- Vakcina koja sadrži živi virus štenećaka (soj N-CDV), živi Adenovirus pasa ti 2 (soj NL-CPI-5), živi Parvovirus pasa (soj NL-35-D). Obično se daje u kombinaciji sa vakcinom za leptospirozu (vanguard plus 5/L). Trebalo bi da imate nalepnice u knjižici, u njima piše protiv kojih bolesti je vakcina. Treća vakcina (druga revakcina) se obično daje 4 nedelje posle druge, nisam čula da nijedan veterinar preporučuje tek nakon 6 meseci. Vakcina protiv besnila (opet copy/paste sa googla)-Našim zakonom je propisano da se svaki pas i mačka moraju obeležiti mikročipom do navršenih 90 dana starosti, kao i da se svi psi i mačke stariji od tri meseca moraju vakcinisati protiv besnila jednom godišnje. Poštujte savete veterinarske struke i ne bi trebalo da bude problema sa "probijanjem". Više o vakcinama možete pročitati ovde, upravo na podforumu na kojem ste postavili pitanje
  8. Blicovo pisanje se svodi na limunadaste srceparajuće priče sa naslovom "a onda se desilo OVO" to su uglavnom copy/paste priče iz nekog kraja sveta ili na stvarne priče iz Srbije koje uglavnom počinu sa "horor" itd. Na žalost (zahvaljujući bombastičnim naslovima) u Srbiji su mnogo čitaniji od ozbiljnih novinskih portala a komentare smislene često ne objavljuju. Pritom primetila sam da često prećutkuju neke činjenice ili čak i izmišljaju i nadodaju kako bi čitaoce priklonili nekom mišljenju. U slučaju akita napala maltezera su uredno napisali kako je vlasnik akite ponudio da uspava svog "agresivnog psa" što vlasnica maltezera nikad nije izjavila (pratila sam prepisku na FB pre nego što je vest dospela u novine). Zatim su probali malo da se operu i saslušaju vlasnika akite. Pogrešne reakcije oba vlasnika su dovele do ovog incidenta. Vlasnik maltezera nije trebao da pusti da njegov pas laje i kinji akitu (iako je bio na povocu) a vlasnik akite je trebao da je veže kad je video da im prilazi lajuckavi maltezer kojeg vlasnik ne opominje. Da je bilo ko od njih ispravno postupio do incidenta ne bi došlo. Ovako pogrešili su oboje, veću odgovornost možda nosi vlasnik akite jer je par veći, bio je pušten (mada u vreme kada je to dozvoljeno) ali i vlasnici malih pasa treba da shvate da to što je njihov pas mali i ne može da nanese štetu drugima ipak može da izazove incident svojim ponašanjem i napravi štetu sebi. Pas ne mora da bude obučen da bi reagovao. Moja prva kuja NO je itekako reagovala i to često bez upozorenja kada je smatrala da ja ugrožena, dvorište ili naše stvari iako nikad nije obučavana. Jednom mi se desilo, sneg veje, nas dve u šetnji, nigde žive duše, ona puštena ali ide meni uz nogu. Nailazi čovek, deluje malo pripito, ide drugom stranom prilično široke ulice (tri trake). Odjednom počinje da se dere na mene i mlatara rukama a pas se za sekundu stvorio pored njega, dok je bila u skoku (krenula da ga ujede za ruku) uspela sam da dreknem FUJ! i da je zaustavim. Nije htela da se odmakne od njega i otkružila je oko njega tri kruga režeći pre nego što sam uspela da je dozovem. Imala je tada 1,5 godinu i to je bio prvi put da sam je videla da reaguje, doduše to je bio i prvi put da je imala razlog. Nakon toga sam ja bila opreznija i naučila da prepoznajem moguće opasne situacije: kada neko trči ka meni, kada viče neko na ulici, kada mi poznanik nailazi u susret a pruža ruku ka meni "malo življe". Komšije dok su radile fasadu skinuta je ograda između nas da bi se postavila skela, radnici su bez problema radili oko komšijine kuće i pas ih je ignorisao sve do trećeg dana kada su prišli kolima u mom dvorištu sa najboljom namerom da isti pokriju najlonom kako ga ne bi slučajno isprskali malterom. Ta ista kuja se tada stuštila na njih iz drugog kraja dvorišta, auto je ostao pokriven do pola a oni su se srećom dokopali skele ali ih više nije ignorisala, posadila se ispod skele, gledala u njih non-stop i upozoravala da će napasti ponovo čim pokušaju da siđu. Nije ih ostavila na miru dok mi nismo došli sa posla a onda ih je ponovo stavila na "ignore". Moja sadašnja kuja (njena kćerka, sada 12,5 godina) ima slične reakcije stim što ona ima upozorenje, ja to zovem "žuti karton". Na primer postavila se jednom između mog prijatelja i njegovog petogodišnjeg sina kada je on ka njemu potrčao raširenih ruku i vikao u isto vreme (u igri). Zato nikad ne ostavljam psa u dvorištu samog sa gostima ili decom, čak i kad ulazim u kuću na minut po vodu jer znam kako će moj pas da odreaguje u nekim situacijama ali moji gosti ne znaju koje su to sve situacije i ne želim da nastaje belaj zato što je moj gost rešio recimo da ode do prozora i podigne saksiju sa cvećem da je pogleda dok ja zakuvam kafu. Sebe smatram odgovornom za svaki postupak mog psa (bio on opravdan ili izazvan od strane drugog lica ili ne) na javnom mestu i u mom dvorištu kada sam ja kući. Moram da znam kako će moj pas da odreaguje u nekim situacijama i da te situacije sprečim. Ako znam kako pas reaguje i ne sprečim da napravi incident kriva sam. Ako ne znam kako će moj pas da reaguje i dođe do incidenta opet sam kriva, nepoznavanje mog psa me ne oslobođa odgovornosti. Ali ako neko pored svih upozorenja preskače moju ogradu i obija moju kuću, ja nisam tu da sprečim prirodnu reakciju mog psa sebe lično ne smatram odgovornom. Moj pas nije krvoločan, zaustaviće se kada uljez prestane da pruža otpor ali će ga držati u dvorištu i neće mu dati da mrdne dok ja ne dođem da spašavam situaciju. Ja to gledam ovako: preskočiš noću ogradu zološkog vrta, obiješ uredno obeležen kavez sa tigrovima i uđeš kod istih i tigar te isfroncla.... Ko je tu kriv? Zoo koji je sve uradio da situaciju spreči, tigar koji je reagovao očekivano i u skladu sa prirodom ili provalnik? Pas se po zakonu može smatrati oružjem onda kada ga čovek koristi kao isto (kao što možete koristiti šrafciger), smatra se stvari po pitanju vlasništva, vrednosti, kupoprodajnih ugovora itd ali se u svom ostalim situacijama posmatra kao životinja za čije je ponašanje i reakcije odgovoran vlasnik a opravdanost reakcije psa se ocenjuje od slučaja do slučaja. Da pravilnik predviđa da mogu da postoje opravdani razlozi govore i članovi koji počinju sa "bez očiglednog povoda napala...". Ko i na koji način razmatra opravdanost postupaka samog psa ne znam jer nemam javno objavljene primere iz prakse mada oni sigurno postoje. Na sreću situacije provalnik-pas su izuzetno retke jer kao što reče Tuncay lopovi izbegavaju i sami takve situacije. Kada su komšiji obili šupu i garažu tragovi su išli i do moje ograde. Videli su psa, procenili da im se ne isplati da se zezaju i odoše kod komšije.
  9. Da li je istegnuće tetiva konstatovao neki veterinar-ortoped, da li su rađeni snimci ili ste sami zaključili da pas ima istegnuće tetiva? Najbolje je da psa pregleda stručan veterinar i da vam da smernice/predloge kako i šta dalje pogotovo što se radi o teškom psu. Što se tiče uglovanosti zadnjih nogu najbolje je da slikate psa u stavu sa strane i od pozadi (čučnete i slikate psa) kako bi se lepo video stav nogu i da slike postavite na temi rase kavkavski ovčar gde vam ljudi upućeni u rasu mogu dati odgovor.
  10. ovo je copy/paste iz zakona, celog člana 7, ništa nije preskočeno. Nigde ne piše da se pas cuva pod ključem, još manje u sefu već piše da prostor/objekat u kome se drži pas mora biti zaključan. Evo i linka ka pravilniku. Pas se može smatrati oružjem ako sam ga ja upotrebila kao takvo (rukovala sa njim ili naterala na napad) i odgovorna sam za njegovo ponašanje na javnom mestu. U mom zaključanom dvorištu, dok mene nema pas je "stvar". Ako mi neko preskoči ogradu, obije kuću, uzme moj pištolj i upuca se u nogu ja se ne mogu smatrati odgovornom po zakonu.
  11. Napisah komentar na temi CAC Surcin 2017 gde sam između ostalog spomenula da li se može čuti javno opis koji sudija daje psu ali se rasprava manje više pokrenula na temu kompetentnosti sudija/nameštanja izložbi pa ću moj odgovor dati ovde da ne spamujemo podforum komentari na izložbu. Nisam ni razmišljala o slučaju da sudija može javno da ocrni nečijeg psa i to neosnovano mada je i to moguće. Ja sam išla logikom da su valjda kompetentni da ocene. Jednom sam izvodila psa (davno beše), samo da bi dobio ocenu za priplod, i tada je pisalo dobra uglovanost, pigmentacija, zubalo, ništa posebno. Nisam išla logikom da može da bude problem sa se opis psa čuje "javno" jer sam očigledno zaboravila na kompetentost i nameru (nekih) sudija. Ja nemam psa kojeg mogu da izlažem, nemam ni sredstva potrebna da se kinologijom bavim onako kako smatram da bi trebalo (snimci kukova, laktova, DNA, radni ispit, itd) a ne želim istom da se bavim polovično. Samo sam konstatovala da bi meni, kao i drugim posetiocima značilo da čuju opise radi učenja odnosno da vide kako se ono što je napisano u standardu prijenjuje/tumači u praksi. Nije mi ni u jednom trenutku palo na pamet ono što je pomenuo @Vuk2 u svom odgovoru a to je da neki vlasnici ne žele da se javno čuje opis njihovog psa ili da neki sudija može da ocrni psa bezveze. Opet @Pitagora smatra da je to bruka za sudiju a ne za vlasnika. Velika odstupanja od standarda i jako loše kretanje svaki laik može da primeti ali šta raditi u gorenavedenom slučaju kada pas sa anataomskim manama stalno pobeđuje? Zainteresovani za izložbe koji dođu da vide kako šta ide i u kom pravcu onda stiču utisak da tako treba da izgleda njihov budući pas. I kako i na koji način sudija opisuje takvo kretanje? Kao što rekoh izložbe posećujem nekad, očogledno nisam upućena u problematiku u koju upadaju odgajivači samo znam koliko je meni značilo da čujem opise za neke pse i potvrdim/opovrgnem svoje mišljenje i tumečenje. Na tim izložbana nije bilo razglasa ali su se opisi mogli jasno čuti. Dodatni problem je što se zaista povećao broj jedinki sa baš onako vidnim manama a o zdravlju pasa i da ne govorim i to drastično za ovih 15-20 godina koliko povremeno odem kao posmatrač na neku izložbu. Kada jedna takva jedinka osvoji i titulu onda nešto gadno ne valja ni kod sudija ni kod odgajivača/izlagača.
  12. Da se malo priklučim temi (sa zakašnjenjem). Naročito na temu kometara na Batajnički indident. Stil pisanja u blic-u je već odavno poznat, klasični click bait naslovi, sve je horor, užaš i tragedija. Groblje (odmah pored pijace) i železnička stanica (okretnica 73-ke) su klasična mesta gde se psi izbacuju. Dakle ti psi su bivši vlasnički i formiraju čopore ali ja lično nikad nisam imala problem da pored istih prođem čak ni sa psom. Da je Batajnica "puna čopora" kako navode komentatori baš teško da je tačno, čak mislim da ih ima daleko manje nego u drugim naseljima pogotovo recimo NBG gde između svakog para zgrada stanuje jedan lokalni čopor. Da se kultura držanja pasa u Batajnici malo poboljšala to stoji ali mnogi i dalje svoje pse puštaju da se šetaju noću sami ili jednostavno drže otvorene kapije pa je pas ispred kuće. Upravo čopori koji se mogu videti noću da bazaju po naselju su ti vlasnički pušteni da se malo prošetaju, danju su uredno u dvorištima pa se vlasnici prave fini. Vidim i da mnogi u komentarima prozivaju zaštitare "gde su sad da ih sklone?" iako su upravo tim lokalnim zaštitarima koji sklanjaju i udomljavaju izbačene pse sa ulica mogu da zahvale što su u čoporu po 5-6 pasa a ne po 30. Pominju i Orku koja navodno izbacuje pse iz kamiona (jasno obeleženog). Orca je (po meni) neka kvazi organizacija, sa jakim PR-om, po mom ličnom mišljenju peru pare i svi pomisle na njih kada se kaže "zaštitar" ne bave se nikakvim terenskim radom, naročito ne skupljanjem (i istovaranjem pasa). Može da bude u pitanju Veterina Beograd koja pse pokupi, vakciniše, steriliše a one koje ne dobiju neku zaraznu bolest dok prođu kroz azil i prežive vraćaju "na lokaciju". Ovo vraćanje na lokaciju je diskutabilno i moguće je da istovaruju pse gde stignu. Drugim rečima 90% komentara nema veze sa realnim životom i našli su se pametni da nešto lupnu po tastaturi. Iako psi sigurno imaju svoj neki "pseći razlog" zbog kojeg su napali (loše predhodno iskustvo, štenci, gađali ih ljudi, jurili kišobranom kakav je na kolicima) građani naravno imaju puno pravo da zahtevaju od nadležnih da na ulici budu bezbedni ali oni iz nekog razloga već godinama ne primenjuju zakon, ne kažnjavaju vlasnike koji izbace pse na ulicu, ne kontrolišu da li su psi po dvorištima čipovani, vakcinisani a sredstva iz budžeta u te svrhe su uredno odvojena (a verovatno i potrošena). Ti isti građani naravno komentarišu po vestima ali se niko ne seti da se dopisom obrati nadležnima za info kakav je plan i na šta su potrošena sredstva. Neka to će da obave omraženi zaštitari (nisam zaštitar, ni blizu toga ali mi je više muka da te ljude stavljaju pod isti koš sa organizacijama za pranje para) Kada sam se doselila '96 u Batajnicu jednom ili dva puta godišnje su veterinari obilazili domaćinstva. Dobar dan, da li vam je pas vakcinisan, pokažite potvrdu, hvala doviđenja. Od 2000-te pa na ovamo ih nijednom nisam videla. Veterina Beograd čak sad i ne kontaktira vlasnike čije čipovane pse pokupi a kamoli da podnosi prijve. Gurnu ih u azil, obrišu podatke sa čipa i ćao zdravo. Ovo se desilo ženi koja je mesec i nešto dana tražila psa po Beogradu, čak i kontaktirala veterinu nekoliko puta da proveri i na kraju lično otišla kod njih kada je njen vet obavestio da je neko obrisao podatke o vlasništvu u bazi da bi našla psa kod njih, pokupili ga prvog dana kada je nestao. Što se tiče zakona kod nas piše ovako ODLUKA O DRŽANJU DOMAĆIH ŽIVOTINJA I KUĆNIH LJUBIMACA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA ("Sl. list grada Beograda", br. 37/2011 i 55/2011) Čl 19. st 2. "Držalac životinje, kao i lice koje izvodi psa, snosi punu odgovornost za njegovo ponašanje na javnoj površini." U prevodu po zakonu sam ja kao vlasnik dužna da sprečim da se nečije dete unese mom psu u facu i izazove napad. Što se tiče pasa čuvara oni spadaju po zakonu u "opasne pse" a PRAVILNIK O NAČINU DRŽANJA PASA KOJI MOGU PREDSTAVLJATI OPASNOST ZA OKOLINU ("Sl. glasnik RS", br. 65/2010) Član 2 Pas koji se drži kao kućni ljubimac, a koji može predstavljati opasnost za okolinu (u daljem tekstu: opasan pas), u smislu ovog pravilnika, jeste bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je: 1) bez očiglednog povoda napala čoveka i nanela mu telesne povrede ili smrt; 2) bez očiglednog povoda napala drugog psa i nanela mu teške telesne povrede ili smrt; 3) uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom; 4) namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar; 5) rase pit bul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja; 6) rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa. Zatim kaže Član 7 Vlasnik opasnog psa mora da obezbedi da taj pas, bez obzira na njegovu starost, bude obeležen mikročipom, u skladu sa posebnim propisom. Vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne. Na ulazu u prostor, odnosno objekat u kome se drži opasan pas mora da bude vidljivo istaknuto upozorenje: "OPASAN PAS". Ulaz u prostor ili objekat u kome se drži opasan pas mora se držati pod ključem. Dakle zakon jasno definiše da pas može da ima povod za napad u određenim situacijama i ne karatkeriše se automatski kao agresivan odnosno ne uspavljuje se po automatizmu već se procenjuje njegovo ponašanje i uzimaju u obzir okolnosti napada. Kao drugo moj pas je čipovan, dvorište i kuća (prostor i objekat u definiciji zakona) su ograđeni i zaključani tako da pas ne može da izađe, i tabla "opasan pas" stoji na ulazu u kapiju u visini očiju. Ko je čorav i previdi tablu naićiće na zaključanu bravu. Onaj ko mi uđe u dvorište ne može nikako da kaže da je "slučajno" ušao, ili je obio ili je preskočio 1.9 metara ograde i pored jasno istaknutog upozorenja ujeo ga je pas i za to ne mogu biti odgovorna. Mogu samo da mi provere dokumentaciju o vakcinaciji i da psa stave na posmatranje da bi se isključilo besnilo. Kao što ne možete tužiti proizvođača fena ako vas udari struja pod parolom "nisam pročitao upozorenje da fen ne smem da koristim pod vodom". Slično bi bilo kada bi ja provalila na uredno ograđeno gradilište i tužila vlasnika jer sam se povredila na njegovim stepenicama koje nemaju geledner. Ako nema upozorenja ja sam kriva a ako ima a neko nije pročitao kriv je sam.
  13. Ugrabih malo vremena da otkucam i ja koji red (bolje ikad nego nikad). Uglavnom sve je već rečeno, lepi tereni, hladovina, dovoljno mesta za parking. Takođe pozdravljam odluku da se baš maloj deci ne dozvoli izvođenje. Sve pohvale Uglavnom ne obilazim izložbe, više sam kinofil nego kinolog. Uglavnom BG i okolina i nekad davno specijalke NO u organizaciji ANOS-a. Došla sam sa prijateljicom da ona dovede kćerku koja je jako zaineterovana za pse i želi jednog pa da malo razgleda i vidi rase. Najviše sam vremena provela upravo kod NO i zaista, mnogi psi ni u ringu nisu znali da se ponašaju, ne odazivaju se, otimaju se izlagačima, neki su pokazivali strah i uznemirenost kada im je sudija prilazio, zaista za jednu rasu kojoj karakter i radne sposobnosti treba da budu primarne osobine bruka teška. Nismo ostali do dodele pehara ali verujem da bi me ponašanje na bini još više razočaralo. Kao ljubitelju pasa neshvatljivo mi je to da vlasnik toliko malo kontakta ima sa psom da se isti ni na ime ne odazivaju (više njih). Ring u blizini, akita vezana za drvo na metar ipo-dva metra kanapa, vlasnici nonšalantno sa druge strane drveta sede i razgovaraju i ne obraćaju pažnju na svog psa koji je dva puta skočio na pse koji su prolazili u blizini. Prvi put nisu ni odreagovali, samo su izvirili glavu iza drveta i konstatovali da je devojka uspešno uspela da skloni kineskog ćubastog u naručje a drugi put su samo pozvali psa ka sebi (koji se inače vratio sa druge strane posle 5 minuta). Jako neogovorno! Onaj ko mu je prolazio u blizini nije mogao znati da pas ima dva metra slobodno od mesta gde leži, očigledno je raspoložen za tuču a vlasnici ga ne drže ni u vidokrugu. Nisam stručan kinolog, ne mogu detaljno kometarisati rase ali jedan bernski planinski pas mi je zapao za oko. Toliko ševrdao zadnjim nogama u hodu da je sudarao pete, kravlji hod je bio toliko očigledan da me je prijateljičino dete pitalo "da li kucu bole noge". Vidim da je sudija za NO posvetio vremena svakom psu, detaljno opisivao, čak u par navrata i savetovao vlasnike oko postaljvanja psa ali na žalost ništa nisam mogla da čujem iako sam stajala jako blizu. Ne znam ni na koji bi način bilo izvodljivo ali mislim da bi posetiocima i naročito mladim izlagačima značilo da mogu da čuju komentare sudija kako bi i sami unapredili kinološko znanje i lakše u budućnosti prepoznavali mane/vrline pasa odnosno naučili izraze i tumačenje anatomije/standarda. Ovo nije zamerka organizatorima već samo jedno opšte razmišljanje. Retko sam na izložbama mogla da čujem opis sudija a tamo gde sam mogla puno mi je značilo. @Petite Drago mi je bilo da sam imala prilike upoznati vas lično, naročito mamu Slobodanku (za svoje godine žena zmaj) i čuvenog Reda. Pratim forum još od vremena dial up-a, uglavnom ne komentarišem lične teme pa koristim priliku da vam kažem "kapa dole".
  14. Trenutno imam kuju od 12 godina sa zaista teškom displazijom oba kuka, uglavnom stanje na jednoj strani kao na ovoj slici a na drugoj ovako slično, uglavnom zglob kuka maltene nema. Otkriveno je otprilike slično kao i kod tvog psa, negde u šestoj- sedmoj godini kada smo došli kući i shvatili da se pas uopšte ne oslanja na jednu nogu, misleći da je nešto povredila odveli smo je na snimanje. Radi se o kuji NO koja je tada imala oko 27 kila, kod mojih roditelja je kao kućni ljubimac, nije planirana za priplod te joj nisu ni rađeni snimci kad je bila mlađa, oba roditelja bez displazije. Do tada nikakvih vidnih problema nije pokazivala mada je bila uvek "lenjo" i mirno štene u odnosu na druge koji su non-stop jurcali po dvorištu (možda je i to bio uzrok). Uglavnom i nama su tad predočena slična rešenja odnosno: 1. Za nas nenormalno skupa ugradnja oba veštačka kuka u inostranstvu (primera radi porodični auto je tada mogao da pokrije 1/4 cene operacije oba kuka) 2. Ukljanjanje glave butne kosti 3. Neki su predlagali momentalnu eutanaziju Raspitivali smo se oko operacije glave butne kosti kod raznih ortopeda (i na VET fak i po nekim privatnim ordinacijama) + pročitano gomila literature sa net-a. Neki vet-ovi su bili za to da se odmah uradi operacija (tipa "u koliko sati da vam zakažem sutra") ali mi se nije svidelo što mi baš oni nisu objasnili ništa oko operacije, oporavka, posledica a bili su voljni da mi odmah sutra uzmu pare. Od drugih sam dobila informacije da ukljanjanje glave butne kosti nije baš idealno rešenje za pse težih rasa (ovaj podatak neki tekstovi potvrđuju a u nekima je pisalo da ne utiču na ishod). Oni koji su bili vojlniji da mi detaljno obajsne tu operaciju su mi objasnili da se zapravo ceo zglob uklanja odnosno da ceo kuk nakon operacije drže samo mišići i neki ligamenti koji se prilikom operacije ukrste/premeste kako bi čvršće držali "kuk" (tako sam shvatila). Operacija nije naivna i oporavak je minimum 6 meseci a ne garantuje da neće biti bolova pogotovo u starosti. Kako je ona tada imala preko 6 (možda i 7) godina to bi značilo da dok uradimo jedan kuk pa prođe oporavak pa drugi kuk pa oporavak ona bi već imala oko 8,5 godina (svi sa kojima sam pričala su rekli da se ne rade oba kuka u isto vreme). Slično mišljenje su imali i mnogi ortopedi sa kojima sam tad razgovarala dakle operacija ne garantuje uspešnost, proces oporavka je dugotrajan i mučan + njene godine kao faktor i ispada da bi joj od preostalih 5-6 godina života oduzela 1,5 na operacije i oporavak a pitanje da li bi rešila problem. Sve u svemu operaciju nismo radili, vetovi su nam rekli i da se tad verovatno "cimnula" nezgodno pa je počela da šepa, dok smo se mi raspitivali okolo i vagali odluku ona se odmarala, bila na analgeticima i počela da se kreće "normalno" kao i do tada. Operaciju nismo radili, davali smo joj suplemente i živimo u prizemnoj kući sa 4 stepenika na ulazu. Kratke šetnje, bez napora, nikakvo istrčavanje (kao što rekoh ni kao mlađa nije baš bila orna za neko trčanje) i održavanje težine. Kako su godine odmicale tako smo primetili da prilikom ustajanja sve više i više prebacuje težinu na prednje noge ali sve do 11 godine se relativno normalno kretala i trčala kad poželi. Tek od pre godinu dana su postali vidni problemi pa je počela da dobija analgetike, nekim danima je bolje, nekima gore (kao i svaki matorac u skladu sa vremenom ). Pored toga počela je da ima probleme sa nervima u zadnjim nogama, problem koji je verovatno nevezan sa displazijom ali ima utivaja na njeno opšte stanje. Do sada se nisam pokajala što operaciju nismo uradili, možda mi se desi u danima kad je baš drmnu bolovi da razmišljam dali bi uradila nešto drugačije ali onda shvatim da i mene već sad sa 33 godine ponekad boli koleno i šta će me sve boleti (i koliko) kad budem imala 80 (ako i doguram dotle). Opet sa druge strane bolove je mogla imati i sa operacijom a kako bi taj "kuk" držali mišići kada oslabe u tim psećim godinama to je tek pitanje. Majka joj je doživela 11 godina (kancer pluća) a 12 godina su fine godine za NO. Bolovi još uvek nisu toliki tako da i u najgorima danima zna da potrči ka nama kad dolazimo kući da nas pozdravi i mislim da bi joj više umanjila kvalitet preostalog života da smo operaciju obavili. Vesela je, jede fino i dremka po dvorištu kao i svaki penzioner. Dobro izvagaj odluku, konsultuj se na više strana i zahtevaj da ti detaljno objasne oporavak i posledice operacije u starosti odnosno kad pas te težine dogura do 10 godine. Oba kuka kod moje kuje su bila u daleko gorem stanju od tvoje koja jedan kuk ima relativno zdrav. Ne znam da li je to plus ili minus što se tiče odluke da se gori kuk operiše. Godine moje kuje su naravno imale najveći uticaj na odluku da ne uradimo operaciju kao i pitanje šta će se desiti sa drugim kukom dok prođe oporavak prve operacije odnosno ako se bude mesecima oslanjala samo na taj jedan (isto loš) kuk, veterinari su bili slučnog mišljenja pa se može reći da nisam radila protiv njihove odluke. Ima i po youtube-u gomila snimaka post fho surgery dogs pa pogledaj da otprilike znaš šta da očekuješ što se tiče oporavka. Sastavite sebi spisak pitanja i ne žurite, pas živi već 3,5 godine sa problemom kukova, rešite ligamente kolena pa polako izvagajte šta i kako dalje. Želim vam sve najbolje.
  15. Da li je štene vakcinisano i očišćeno od parazita? Da li ima temperaturu, da li je možda imao krpelja na sebi? Odvedite psa veterinaru, možda nije ništa a može biti parvoviroza, štenećak, babezioza (piroplazmoza)...