todos

Members
  • Content count

    490
  • Joined

  • Last visited

2 Followers

About todos

  • Rank
    Member
  • Rodjendan 29.08.1971.

Informacije o profilu

  • Pol
    Male
  • Lokacija
    Čačak
  • Interesovanja
    Kinologija, kompjuteri (hardver), fotografija, graficki dizajn, biciklizam, stoni tenis, flightradar, facebook...

Recent Profile Visitors

1121 profile views
  1. Danas dve godine. Ne bledi sećanje na nju. Nije ni čudo kad je toliko bila pametna i meni privržena. Mimi neka ti je laka zemlja. A drvo ruža preko njenog groba u dvorištu sve veća i veća.
  2. Evo u ovoj temi da obavestim sve ljubitelje svih ljubimaca da je moja MIMI preminula u 15-oj godini života. Ja rečima ne mogu da kažem koliko sam tužan, koliko sam izgubio i šta sam izgubio. Toliko sam je voleo da nemam reči. Prošli smo mnogo toga zajedno a nikad se nismo razdvojili više od sedam dana i to u specifičnim situacijama. Jutros kad sam došao sa posla ni slutio nisam kakav će dan biti a mogao sam ipak osetiti da neće sve ići kako treba. Naime imala je tumor na materici i mokraćnim kanalima koji je toliko narastao da je jedina kakva takva šansa bila operacija. Znao sam i ranije pre godinu dana šta je u pitanju i dok je bio mali ali jedan drugi veterinar je i tad rekao da je to vrlo teška operacija. Ona je sa svojih tadašnjih 13 godina bila u top formi i pošto je po nekom nepisanom pravilu ispunila godine života kažu za šnaucere od 10-12 ja i tetka se nismo usudili da je operišemo tad. Izgleda da smo pogrešili, možda i nismo, šta znamo sad je sve gotovo. Ove prve dve slike su od pre dva dana. Ona je jela i pila vodu do zadnjeg momenta. Tako je dobro ručala da je to radila više i bolje od ove druge dve koje imam. Ne pamtim da je nekad odbila ponuđeno. Jedino što sam je navadio zadnjih godinu dana da mi jede iz ruke. To je nešto najlepše što sam doživeo od nje. Družili smo se išli u šetnju, spavali zajedno, putovali jedno vreme na izložbe... Ko me dočeka i kako me dočekao... Ko me se radovao kad me video... Ko me nikad popreko nije pogledao... Ko me je gledao direktno u oči... Moja Mimi, nadam se da ćemo se jednog dana videti na lepšem i boljem mestu od ovoga. Nisam dao da je sahrane bilo gde, već će biti sutra sahranjena u mom dvorištu gde će preko nje biti lepa zelena travica. MIMI-MONA 06.02.2001 - 18.04.2015
  3. Evo da predsavim moju miljenicu mešanca. Želim da je izdvojim iz teme gde mi se nalaze dve ženke velikih Šnaucera. Malo da opišem način na koji sam došao do Zorice. Sedim u nekoj kafani kad po sred puta vidim neko crno belo klupče, zaustaviše se automobili, ja kažem konobarici da izleti i uhvati ga. Da ga ostavimo, ne znamo gde i ja pošto sam na bicikli imao korpu, stavim je u njoj i poteram kući. Znao sam da će biti problema. Dve Šnaucerke suvereno vladaju svojom teritorijom i pribojavao sam se kako će se privići sa njima. Ja i moja Tetka smo se složili da je zadržimo. Inače ona je jedna vrlo humana osoba koja je uvek imala životinje. Ranije je imala i po pet šest mačaka, sve dok se nije u dvorište ušetala Šnaucerka Mona koju od milja zovemo Mimi. Da se vratim na temu. Mlađa MariaAntoineta je prihvatila kao svoje dete i dala joj mleko. Faktički joj bila druga majka. I dan danas se ne odvajaju s' tim što je Zorica sad tek nešto malo manja od MarieAntoinete. A ima oko 6-7 meseci. Ko zna našta smo naleteli. Prvobitno se Zorica zvala Zelenko. To ime je dugo vladalo, međutim pošto je Ona žensko, moralo je i da se promeni. Ime je dobila po jednoj junakinji sa poznate televizije. Inače Zelenko je dobila tako što sam farbao neku policu, prosula se zelena boja po njoj. Sada je ona samo crno bela i vrlo lepo izgleda. Dobila je vakcine i tablete, sve po redosledu. Dobro jede... Jedino je pomalo štetočina voli da gricka nameštaj i slične stvari. Ali sve je to sastavni deo odrastanja bilo kog kućnog ljubimca. Trenutno sam na putu, za neki dan ću okačiti i slike.
  4. Eto imam dve Šnaucerke. jedna od devet i po godina, a druga skoro 4. Iako imaju dvorište i boks (u koji ne ulaze ni u kom slučaju) žive u kući. Takođe u kući provode 90% svog vremena, po njihovom izboru, nikad ih ne teram na silu da izađu napolje, čak i kad dođu gosti. Oni za mene imaju prednost. Svaki dan bila kiša ili 40 stepeni, sneg do kolena idu u šetnju na obližnju reku zvanoj zapadna Morava. Šetnja traje do 1 sat kao što rekoh svaki dan. Oni vole da se kupaju bilo -15, bilo 40 u plusu. Ništa im ne branim, štetu mlađa i dalje pravi. Čipovane su obadve i redovno idu na sve vakcinacije, i uzimaju tablete protiv parazita. Postaviću i slike, samo da vidite šta je ova mlađa uradila tapacirungu od mojih kola VW(kombi)...