jasmina

Members
  • Content count

    211
  • Joined

  • Last visited

About jasmina

  • Rank
    Member

Informacije o profilu

  • Lokacija
    zlatibor
  • Interesovanja
    jorkiji,ronjenje
  1. Pretpostavlja se da je nastao u vreme Elizabete I, ukrstanjem starog engleskog gonica sa harijerom. Da bi ovo moglo biti tacno potvrdjuje i njegov izgled koji dosta podseca na harijera, samo sto je nesto manji i kracih nogu. Prvi put se njegovo ime bigl srece 1475.g., a postoje i pisani dokazi da je sa ovim psom lovljeno u vreme Henrija VII. To je inace mali ali robustan, kompaktan i dobro povezan pas, koji nikad ne deluje grubo. Koristi se uglavnom za lov na zeca, ciji trag uporno prati. Glava je srednje duzine, snazna, bez grubosti, kod zenki nesto neznija. Nabori na celu se ne smeju uocavati. Lobanja je blago zaobljena, srednje siroka sa slabo izrazenom potiljnom kosti. Stop je jasno izrazen i deli glavu na dva jednaka dela. Rastojanje od vrha nosne pecurke do stopa jednako je rastojanju od stopa do potiljne kosti. Nosna pecurka je siroka najbolje crne boje, mada je kod svetlijih pasa dozvoljeno odstupanje u pigmentu. Oci su tamno braon ili lesnik braon boje, prilicno velike i usadjene relativno daleko jedno od drugog. Usi su duge, sa zaobljenim vrhovima, kada se povuku napred, dopiru skoro do vrha nosne pecurke, nisko su usadjene i tanke. Prednjom ivicom prilezu ravno uz obraz. Zubalo je pravilno, kompletno i makazasto, pri cemu sekutici gornjr vilice bez razmaka nalezu na one iz donje vilice. Vrat je blago zasvodjen, sa malo podgusnjaka, dovoljne duzine da omoguci psu da normalno trazi sa spustenim nosem. Plecke su dobro unazad postavljene i nikada nisu preopterecene. Prednje noge su ravne i vertikalne, dobro postavljene ispod psa. Vrlo je bitno da laktovi budu cvrsti, nisu okrenuti ni napolje ni unutra, a visina lakta je otprilike jednaka polovini visine grebena. Ledjna linija je ravna i horizontalna. Grudni kos se prostire do ispod laktova. Slabine su kratke i snazne i nikada nisu previse uzdignute. Butina je misicava, koleno dobro uglovano, a skocni zglob cvrst i nisko postavljen. Zadnje noge su gledano od pozadi medjusobno paralelne. Sapi su cvrste, dobro zatvorene i dobro uzglobljene sa snaznim jastucicima. Nokti su kratki i jaki. Rep je srednje duzine, snazan, visoko usadjen, radosno nosen ali ne zavijen iznad ledja. Dobro je odlakan, narocito sa donje strane. Ukretanju ledja moraju ostati ravna, bez tragova uvijanja. Iskorak je slobodan i dalek, bez visokog podizanja nogu. Potreban je snazan potisak zadnjih nogu. Noge u kretanju moraju ostati ravne i paralelne bez tendencije da se priblizavaju. Dlaka je gusta, kratka i otporna na vremenske uslove. Lepeza boja je veoma siroka. Dozvoljavaju se sve priznate boje kod pasa sa izuzetkom jetreno braon boje. Vrh repa je beo. Minimalna visina u grebenu je 33cm a maksimalna 40cm. Bigl mora biti stabilnog karaktera bez znakova ujedljivosti ili plasljivosti. Bigl je izuzetno brz pas, cvrstog temperamenta. Veoma je dobar gonic zeceva i lovac na srndace, divlje svinje i lisice. Melodicno lajanje copora biglova zvuci kao hor, pa su ih Englezi nazvali Singing Beagles.
  2. Radi se o zoonozi,uzrocnik je helmint iz roda Dirofilaria-Dirofilarioa immitis. Odrasla zenka duga je oko 27cm, a muzjak oko 17cm i nalaze se obicno u plucnim arterijama i desnom delu srca. Mikrofilarije kao infektivni razvojni oblici se oslobadjaju u krvotok i u njemu ostaju 1-3 godine. Njihov broj u krvi pasa se povecava za vreme vecih temperatura, posle obroka i kasno nocu. Bolest sa inficiranog na zdravog psa prenose komarci. Larva se razvija u koamrcu iz L1 u L3 stadijum za sta su potrebni odgovarajuci uslovi i to pre svega temperatura. Na temperaturi od 30 cel. stepeni dovoljno je 8 dana, dok je na temperaturi -18cel. stepeni za razvoj larve potrebno 28 dana. Kada komarac napadne zdravog psa, on kroz ubodnu ranu unosi larvu treceg stepena. Jedan koamrac moze da prenese 10-12 ovakvih larvi. Narednih 100 dana larva migrira kroz tkiva do plucnih arterija. Za to vreme se razvije u stadijum L5 i tada je duga oko 1-2cm. Ova larva se nalazi uglavnom u kaudalnim distalnim plucnim arterijama. Sledeca 2-3 meseca sazreva do odraslog parazita i odlazi u desnu komoru. Odrasli paraziti mogu da zive 3-5 godina. Bolest se kod muzjaka javlja 4 puta csce nego kod zenki. Psi koji zive van kuce imaju 4 puta vise sansi da budu zarazeni, cesca je infekcija kod vecih rasa pasa. KLINICKA SLIKA Klinicka slika moze da se ispolji kod pasa starijih od 6 meseci jer toliko traje prepatentni period. Ona zavisi od stadijuma zivotnog ciklusa u kome je parazit, od jacine infekcije i od odgovora domacina. Ulazak L5 larvi u krvotok dovodi do intenzivne eozinofilne reakcije i dufuzne radioloske senke. Pas moze da pocne da kaslje 2-3 meseca pre nego sto se pojave mikrofilarije. Klinicka dijagnoza u tom ranom stadijumu bolesti je veoma teska. Kod pasa moze da se javi smanjena radna sposobnost zbog srcane slabosti. Kod tezeg oblika bolesti javljaju se nespecificni simptomi: gubitak tezine, groznica, otezano disanje. Moze da se razvije i ascites. Mnogi psi su i bez ikakvih simptoma. DIJAGNOZA Knott-ov test i filter test uspesno se koriste za otkrivanje mikrofilarija u krvi 60%pasa. Mikrofilarije D.immitis treba razlikovati od nepatogenih D.repens i Dipetalonema reconditum. U odredjenim slucajevima i pored prisustva odraslih parazita u krvi nema mikrofilarija. Ovo se javlja kada su paraziti mladji od 6 meseci, kada je samo jedan parazit ili kada su svi istog pola. Psi koji se preventivno tretiraju svakog meseca takodje nece imati mikrofilarije u krvi pored prisutnih parazita, jer dolazi do embriostaze kod zenki. Serioloska ispitivanja: Otkrivanje cirkulisucih antigena se radi imunoloskim testovima. Najcesce se koristi tehnika imunofluorescentnih antitela ELISA. Radi se o antigenima koji su poreklom iz uterusa. Zato, ukoliko se radi o nezrelim parazitima ili su prisutni samo muzjaci ili mali broj zenki, ova diajgnostika nije pouzdana. Radiografija: Rendgenogram grudnog kosa moze biti od velike pomoci u postavljanju dijagnoze. Kod pasa mogu biti povecane plucne arterije kao i desan srcana komora. Promene u parenhimu mogu biti difuzne ili granulomatozne. Pregledom krvi ne uocavaju se bitne promene. Prisutna je eozinofilija i bazofilija kao i kod drugih parazitskih infekcija. TERAPIJA KOD PASA Sledeci su koraci u terapiji pasa inficiranih D.immitis: 1. otkriti skrivena obolenja, narocito jetre i bubrega 2. adilticidna terapija, da bi se uklonili odrasli paraziti 3. period odmora od 4-6 nedelja da bi se pas oporavio od ostecenja pluca koja su u vezi sa uginucem parazita 4. mikrofilaricidna terapija ako je poterbno 5. test za otkrivanje mikrofilarija da bi se videlo koliko je bila uspesna terapija 6. antigen test da se vidi uspesnost adulticidne terapije 7. preventivna medikacija Adulticidna terapija uklanja odrasle parazite i omogucava reparaciju promena. Thiacetarsamid (2.2mg/kg, 4IV doze u toku 2 dana)ubija vecinu muzjaka i neke zenke, ali je neefikasan protiv nezrelih oblika parazita. Ovaj lek ispoljava dva nezeljena efekta: aplikovan paravenozno jako iritira tkivo i moze dovesti do ostecenj jetre. Melarsomin(2.5mg/kg, dve IM doze za 24h) ubija vise od 95% parazita. Ipak, naglo uginuce velikog broja parazita moze dovesti do tezih komplikacija. Zato se kod tezih infekcija daje jedna doza, a zatim se za mesec dana daju dve IM doze. Komlikacije u vezi uginuca parazita su smanjena funkcija pluca i ostecenje krvnih sudova kao i intravaskularna koagulacija. Dispneja nakon terapije je urgentno stanje. Obezbedjivanje kiseonika i davanje brzodelujucih kortikosteroida u antisok dozama su bitni za pravilnu oksigenaciju tkiva i za smanjenje ostecenja pluca. Mesec dana nakon tretiranja adultnih oblika tretiraju se mikrofilarije. Za unistavanje mikrofilarija koriste se ivermectin i milbenycin. Efikasnost terapije se proverava koncentracionim testom. Protiv mikrofilarija moze se koristiti i levamisol. 12-16 nedelja nakon adulticidne terapije antigen test bi trebao da bude negativan. Ukoliko je pozitivan, treba ga proveriti za mesec dana i tek onda ponoviti terapiju u slucaju pozitivnog rezultata. PREVENTIVA Treba obratiti paznju na to da komarci ne dodju u kontakt sa psima. Postoji preventivna medikacija. Psi stariji od 6 meseci pre preventivne medikacije moraju biti testirani na prisustvo mikrofilarija i antigena u krvi. Psi koji su mladji mogu da prime medikamente, ali moraju biti testirani 6 meseci do godinu dana kasnije. Za preventivu se koriste diethyilcarbamazin citrat i to svaki dan od jednog meseca pre do dva meseca posle sezone komaraca; ivermectin i milbemycin oxime se daju jednom mesecno i to 1 mesec posle pocetka sezone koamraca do 1 mesec od zavrsetka ove sezone. Preventivna medikacija kod pasa moze se vrsiti i levamisol hidrohloridom i to 10mg/kgPO dnevno tokom 14 dana, u intervalima od 6 meseci.
  3. Tokom poslednjih 15-ak godina od kako su se prvi primerci rase pojavili u Jugoslaviji,spektakularne price,koje su verovatno imponovale vlasnicima,dostigle su vrhunac u fami o vukolikoj i poludivljoj rasi koja se ne moze dresirati.Eksperiment Beogradskog ZOO vrta da pare aljaskog malamuta sa vukom je,mada zooloski veoma interesantan,samo doprineo daljem sirenju fame.Pa ipak,ova rasa je u Italiji statusni simbol,u SAD se koristi za vodjenje slepih,u Australiji kao pas cuvar,a da ne spomonjemo Eskime koji su ovoj rasi vekovima poveravali svoje zivote. Slicnost vuku svodi se na fizicku slicnost,na njihovu sposobnost da se odrze u svim uslovima pa i u divljini,i na cinjenicu da ovi psi ne laju vec zavijaju,mada i to retko.Iako je sposoban za opstanak u svim zivotnim uslovima,pokazalo se da malamut ima blag i nezan temperament,da je plemenit prijatelj i savrseni kucni pas.Masna dlaka se savrseno samoodrzava,tako da je kupanje retko kada potrebno,a uvek su besprekorno cisti.Nemaju nikakav miris,a dlaku menjaju dva puta godisnje,na jesen i na prolece a u medjuvremenu se ne linjaju. POREKLO Pleme Mahlemuta je naselilo obale reke Kotzebue duboko na zapadu Aljaske.Ovo pleme je bilo daleko inteligentnije i kreativnije od ostalih plemena sa ovog podrucja i obe ove karakteristike su doprinele oblikovanju jedinstvene rase severnih pasa,koje je njihovo pleme ljubomorno cuvalo.Ras koju su odgajili je bio snazan -tegljac- sposoban da radi bez predaha u surovoj i smrtonosnoj zemlji ponocnog sunca.Psi mahlemutskih eskima su bili deo domacinstva,ziveli su u domu sa gazdom i s njima se postupalo sa postovanjem zbog njihovih izuzetnih osobina i prirodne zavisnosti coveka od dobrog psa na Aljasci.Svesni njihove vrednosti,mahlamutki eskimi nisu dozvoljavali da se mesaju sa drugim rasama i tako su odrzali cistocu rase kroz vekove.U surovim uslovima dalekog severa,prirodna selekcija je privilegovala snaznije pse(legenda kaze da su Mahlemuti ostavljali zenke da se upare sa vukovima kako bi pojacali otpornost i ojacali svoje pse).Privilegovani su bili i oni sa najboljom orijentacijom,najbolji cuvari,najbolji lovci i najbolji ribolovci.Aljaski malamut je savrseni sklad izmedju psa i njegove prirodne sredine.Ujedno je,bog ucesca u porodicnom zivotu negovana blaga narav,nezan temperament,radne karakteristike,sklonost ka timskom radu.Mahlemutski eskimi su imali neograniceni poverenje u svoje pse i prepustali su im inicijativu kad god su prelazili ledene povrsine i narocito kada je bila smanjena vidljivost usled sneznih oluja.Sledeci svoj instikt,ovi psi su izbegavali tanak led,jame i ostale opasnosti i nepogresivo pronalazili najkraci put do odredista.Nije bilo lako prvim istrazivacima da ubede pleme da im prodaju nekoliko primeraka malamuta jer su ih oni,znajuci njihovu vrednost,ljubomorno cuvali.Tek posle,1890.g. nekoliko primeraka je dovedeno na tzv.civilizovane teritorije.1935.g.svrstani su na zvanicnu listu americkog kinoloskog drustva.Svi danasnji malamuti vuku poreklo od dve osnovne linije malamuta koji su tada dovedeni sa Aljaske i to Kotzebue i M*loot koji nose obelezja izuzetnog stasa,naravi i njihovog sklada. NARAV Aljaski malamut je nezan,prijateljski pas.On je odan i veran prijatelj,razigran na poziv,ali nakon sazrevanja uglavnom izaziva divljenje svojom otmenoscu.Malamut nije pas jednog gospod sto je posledica zivotaar u plemenskoj zajednici.Veoma je tesko ostvariti apsolutnu zavisnost malamuta od gospodara,i kad bi se to ostvarilo cena bi bila gubitak izrazene individualnosti rase.Malamuti se mogu lepo obuciti i cesto prijatno iznenade svoje vlasnike.Sta ako je gazda u nesvesti?Vecina sluzbenih pasa ostace pored gazde cekajuci naredbu koja nece doci.Malamutu bi u takvoj situaciji terbalo tri sekunde da shvati da gazda vise nije u igri,i narednih pet sekundi da sam odluci sta da preduzme.Ukoliko zelite da radite sa psom neophpdno je da se postavite kao vodja copora.To je veoma inteligentan pas kojem nikako ne terba popustiti,jer ni u coporima severnih polarnih pasa psi nikada ne prate vodju u stopu;minimum individualnosti je neizbezan i biva respektovan.Karakteristicno je za malamute da svaku naredbu ispunjavaju na sebi svojstven nacin isticuci time svoju individualnost.Tako,npr. pre ce shvatiti i ispuniti zelju vlasnika da ne sme preci ulicu nego komandu pored.Malamut moze da se koristi i kao pas cuvar ali je veoma tesko koristiti ga za psa za odbranu.To nikako nije ista stvar.U SAD se koriste za vodjenje slepih,otkrivanje droge,kao psi spasioci.Preporucuju se onima koji imaju dovoljno prostora za velikog psa i koji se ne plase zime,kise i izleta u prirodu.Ako ste dinamican tip,koji zeli prelepog i inteligentnog prijatelja ili izlozbenog psa,malamut je pravi izbor za vas.Ostavljati ga samog u kuci ceo dan je za njega najveca kazna.ovaj pas je poznat po nadimku-Snezna lokomotiva-. STANDARD(FCI No 243 USA) Malamut je krupan,snazan pas,cvrste gradje sa dubokim grudima i snaznim,kompaktnim telom.Glava treba da odaje visok stepen inteligencije.Siroka je i snazna u odnosu na druge primitivne rase pasa,ali mora biti u srazmeri sa telom kako ne bi davala nezgrapan i grug izgled.Lobanja treba da je siroka izmedju usiju,blago se suzavajuci prema ocima i zaobljena ka obrazima koji treba da su umereno rvni.Ceona brazda mora biti plitka.Linija od vrha nosa i vrha cela je skoro ravna i postoji tek blagi nagib na mestu gde se spajaju.Njuska mora biti snazna i masivna,u srazmeri sa velicinom lobanje i tek se blago suzava od korena do vrha nosa;usne cvrste;nos crn,gornja i donja vilica siroka sa velikim zubima;zubalo makazasto.Oci su braon boje,bademastog oblika,srednje velicine,koso postavljene na lobanji.Pozeljne su tamnije oci.Usi su srednje velicine ali male u odnosu na glavu.Gornji deo usiju je trouglastog oblika sa lako zaobljenim vrhom,siroko postavljenih na spoljnoj strani glaveDonji deo uveta se spaja sa glavom u ravni sa spoljnim uglom ociju,odajuci utisak kada su uspravne da vrhovi odstupaju od glave.Kada su uspravne,usi su blago nagnute napred,ali kada pas radi skoro su uvek povijene uz glavu.Vrat treba da je snazan i umereno povijen. Grudi treba da budu snazne i duboke.Telo snazno kompaktne gradje,ali ne prekratko.Ledja treba da su ravna sa blagim padom prema kukovima.Bedra treba da su misicava,greben se umereno spusta,prednje noge su misicave sa jakim kostiam i ravne do zgloba,koji treba da su kratki i snazni i skoro vertikalni,posmatrani iz profila.Sape su velike i kompaktne.Prsti cvrsto povezani i dosta savijeni,jastucici su debeli i otporni,nokti kratki i jaki.Treba da poseduju zastitnu dlaku izmedju prstiju.Zadnje noge su siroke i veoma misicve u butinam.Koleno umereno savijeno,skocni zglob sirok i jak,umereno savijen i pravilno postavljen.Zadnje noge,posmatrano iz profila,moraju biti paralelne sa prednjim nogama u stoju i pokretu.Peti prst je nepozeljan i otklanja se. Rep je srednje postavljen,na korenu prati liniju kicmenog stuba,veoma je odlakan,nosen na ledjima dok nije u poslu.Treba da ima izgled perjanice. Malamut treba da ima gustu,ne previse ostru zastitnu dlku koja nije ni preduga,niti previse mekana.Poddlaka je gusta,mastna i vunasta,2.5-5cm duzine.Boje se obicno krecu od svetlo sive preko svih nijansi do crne.Obavezne su bele fleke na stomaku,delovima nogu i lica.Treba da iam sare na licu koje se sastoje od kape prevucene preko glave dok je ostatak glave jednobojan,obicno siv ili beo,ili od maske.Bela strafta na celu,i/ili vratu kao i fleka na ledjima je dozvoljena.Postoji prirodna varijacija u velicini ove raes.Pozeljna velicina za radne pse preko 58.5cm do grebena za zenke i 33.9kg,a za muzjake preko 63.5cm do gerbena i 38.4kg.
  4. Polovinom XIX veka i u Americi bile su veoma popularne borbe pasa.Vlasnicima dobrih borbenih pasa ova vrsta takmicenja donosila je dosta para.Tako su mnogi odgajivaci bili zainteresovani da odgoje i stvore ratoborne i pse jake volje.Oko 1870.g.radnicki sloj u Americi u okolini grada Bostona,u saveznoj drzavi Masacusets,poceli su svoje prve pokusaje da od vec duze vreme poznatih borbenih pasa stvore novi tip borbenog psa.Osnovu ove nove rase cinio je engleski borbeni buldog i u to vreme poznati bul terijer. Po misljenju tadasnjih odgajivaca,ovi su hibridi bili bolji za borbu od osnovnih rasa.Dakle,postojecem bul terijeru dodato je vise ososbina buldoga.Posebno se pazilo na temperament i okretnost,sto su vec dobili u nasledje od terijera,a te su se osobine i pospesivale.Ovi psi nisu odgajani da bi se stvorila nova rasa,nego samo za koriscenje u borbama pasa.Prvi pas ove pasmine,koji se moze naci u tadasnjim knjigama odgajivaca,bio je Judge.Odgajio ga je izvesni Langdon i zatim ga predao Vilijemu O Brajanu.Najzad je Judge 1875.g. dosao do izvesnog R.C.Hupera i dobio konacno ime-Hoopers Judge. Kao slavan borbeni pas,pojavljuje se u istoriji uvek iznova.Po tipu bio je vise engleski buldog,dugih nogu i dobrih proporcija,tezine 32 engleske funte,imao je minimalan predgriz,bio je meliran sa belom lisom.Paren je sa belom zenkom po imenu Burnets Gyp,a zvana je i Burnets Kate.Iz ove veze proistekao je i muzjakWels Eph,koji je usao u istoriju borbenih pasa sa ovog podrucja(Boston).Paren je sa kujom Tobins Kate.Iz ove veze proistekla su dva muzjaka 1877.g.,koji zauzimaju vazna mesta u istoriji Boston terijera.Zvali su ih Bernards-Tom i Atkinson Tobey,pri cemu ovaj prvi zauzima vaznije mesto u nastanku rase. Kennel klub iz Masacusetsa priredio je 1878.g. izlozbu u Bostonu na kojoj su prikazani prvi primerci ove rase,a medju njima i ova dva primerka.Svrstani su u klasu bulterijera. Parenjem primeraka u bliskom srodstvu,koji vode poreklo od Bernards-Toma,ucvrscene su rasne odlike.Americki Kennel klub uvrstio je ovu rasu u rodovnik 1891.g. pod nazivom americki bulterijer.Godinama je nazivan Boston bul,dok na kraju nije usvojen naziv Boston terijer. Bez obzira na poreklo,ovaj pas je veoma ziv,inteligentan i miroljubiv i postao je prijatan pas za drustvo.Uravnotezen karakter i umiljatost koje su doprinele njegovom uspehu u SAD,ocigledno je posledica ukrstanja sa Francuskim buldogom,na koga veoma lici.Veoma je vezan za gospodara,strpljiv i nezan prema deci. Telo Bostonskog terijera je proporcionalno i odaje utisak mirne snage i gracioznosti.Krece se ritmicnim korakom,a sve cetiri noge se ujednaceno krecu.Lobanja mu je cetvrtasta,bez nabora,pljosnata u donjem delu.Celo je pravo a stop veoma izrazen.Njuska je kratka,siroka i uskladjena sa lobanjom.Usne dobro pokrivaju pravilne zube.Blagi donji prognatizam daje njusci cetvrtast izgled.Okrugle tamne oci su siroke i razdvojene.Usi koje podsecaju na usi slepog misa su prirodno uspravne,ili stanjenje secenjem.Vrat je blago savijen.To je cvrst pas,sa sirokim grudnim kosem,kratkim ledjima,blago zaobljenim sapima i misicavim slabinama.Prednje noge su prave i cvrste.Rep je nisko postavljen,kratak,prav ili uvijen i stoji horizontalno.Ima kratku,tanku i sjajnu dlaku koja ne opada.Veoma je trazena crvenkastosmedja tigrasta dlaka sa belim oznakama,iako je crna boja sa belim oznakama takodje dozvoljena.Beline moraju biti pravilno rasporedjene po njusci,u vidu siroke lise na celu i lobanji,oko vrata,na grudnom kosu i prednjim nogama kao i na donjem delu zadnjih nogu.Visina je od 25-40cm,a tezina od 7-11kg.
  5. Ovaj veoma rasprostranjeni pas,svakako potice od barbea iz Severne Afrike,koga su Arapi doneli na Iberijsko poluostrvo,gde je verovatno ukrstan sa portugalskim vodenim psom,pre nego sto se prosirio po citavoj Evropi.Smatra se da on verovatno duguje svoje ime pojmu -canichon- koji je nekada oznacavao istovremeno malog patka i psa koji ga je lovio.Na nemackom se zove pudel(od pudden,brckati se u vodi) Pas za lov u mocvarama,pudla je usla u salone pod Lujem XV i pocela je da biva minijaturizovana pod Lujem XVI.Drugo carstvo je bilo doba velike popularnosti pudle,koja je sa frizurom poput lavlje grive,carovala u tada popularnim salonima.Iako je jos uvek na snazi veoma usavrsen nacin sisanja,u vidu lavlje grive,koje zapravo sluzi samo da olaksa kretanje psa kroz vodu,pudle se mogu osisati i na savremeni nacin. Vesela i zabavna,privrzena,drustvena i veoma inteligentna,pudla se lako obucaav,sto je odvelo u cirkuske arene.Ponekad se koristi kao vodic slepih ili za otkopavanje tartufa.Zbog svog porekla,ovaj pas je strastveni ljubitelj kupanja.Da bi odgovorili velikoj potraznji,neki odgajivaci vrse intenzivnu proizvodnju ovih pasa,sto steti kvalitetu rase.Zato treba biti veoma oprezan prilikom kupovine. Visina:muzjak i zenka:Veliki od 45-55cm,Srednji:od 35-45cm,Patuljasti od 28-35cm,Minijaturni:manje od 28cm.Tezina:Veliki oko 22kg,Srednji oko 12kg,Patuljasti oko 7kg,Minijaturni manje od 7kg.Skladan i elegantan,ovaj pas skakutavog i laganog hoda,ponosito drzi glavu oble i pomalo ispupcene lobanje.Stop je blago naglasen.Brazda izmedju ociju je izrazena.Na cvrstoj njusci je velika crna ili smedja pecurka,zavisno od boje dlake,sa siroko otvorenim nozdrvama.Pomalo zakosene oci,prijateljskog izraza,crne su ili tamno smedje kod crnih,belih ili sivih pasa,a cesto boje cilibara kod smedjih pasa.Dugacke pljosnate usi,zaobljene na krajevima,i prekrivene dugackom talasastom dlakom,padaju duz obraza.Cvrsti vrat bez podgusnjaka,cini blagi luk.Grudni kos je prilicno sirok,ledja prava i kratka,a krsta misicava.Podignuti stomak i bokovi istanjuju siluetu.Pudla cvrsto stoji na pravim prednjim nogama,i snaznim,misicavim butinama.Ima male ovalne sape.Rep,postavljen prilicno visoko i skracen,podize se kad je pas aktivan.Zadnje noge prave i misicave. Prema vrsti dlake razlikuju se dva varijeteta pudle.Pudla sa kovrdzavom dlakom ima gusto,vunasto krzno,bogato,elasticno,fine strukture,otporno na pritisak ruke,jednake duzine.Retki varijete pudle sa upletenom dlakom ima bogato,vunasto dlacni pokrivac,sa finom,zbijenom dlakom upletenom u konopcice,od najmanje 20cm jednake duzine.Koza je elasticna i na ceni je srebrnasta kod bele pudle.Boje su bela,crna,braon,siva ili aprikol.Braon mora biti cista,prilicno tamna,ujednacena i topla,siva i aprikol takodje moraju biti ujednacene i ciste.Minijaturna pudla se cesto naziva -toy-.
  6. Gordon seter je temperamentan i zivahan pas.Potreban mu je veci prostor za trcanje gde ce moci da utrosi svoju energiju,da se izigra i smiri svoju lovacku strast.Gordon seter po najstarijim zapisima potice iz Skotske.U prvoj polovini 16 veka vojvoda Gordon u Gordon Castleu,po kome je rasa dobila i ime,uzima rasu pod svoje i poboljsava njen kvalitet.Prvi Gordon seteri su nepoznati tako da je usvojeno misljenje da je ova rasa rezultat parenja poentera i spanijela,kao i nekih drugih rasa od kojih je dobio impozantnu velicinu.Njegova crno crvena boja je velika nepoznanica.Posto se palez javlja na istim mestima kao i kod drugih rasa i kod spanijela,to govori u prilog da je spanijel predak gordon setera. Gordon seter je budan,zivahan i temperamentan,a istovremeno i elegantan,dostojanstven i inteligentan.Malo je manji od irskog i engleskog setera,i mozda bas zbog toga temeljniji prilikom pretrazivanja terena od drugih rasa.Ima veoma osetljiv nos i skoro nepogresivo primeti svaku divljav,zato ga mnogo koriste u lovu.Ima i izraziti smisao za grupni rad i u kombinaciji sa njemu jednako vrednim psima je nepobedljiv. Njegovo misicavo telo odaje neverovatnu izdrzljivost i upornost u celodnevnom poljskom lovu.Pogodan je i za lov u vodi jer vodu veoma voli,odlican je i u izlozbenom prostoru. STANDARD,Velika Britanija Opsti izgled:elegantan pas sa konturama punokrvnog grla.Gradja tela je uravnotezena i moze se uporediti sa upotrebljivoscu lovackog konja.Puna harmonicna proporcionalnost. Narav:Inteligentan,upotrebljiv,plemenite hladnokrvnosti.Hrabar,uravnotezen i prijateljski raspolozen pas. Glava i lobanja:Glava pre duboka nego siroka,lobanja sira od njuske sa prepoznatljivim prostorom za mozak.Lobanja blago zaobljena,najsira izmedju usiju,izrazen stop.Duzina od potiljne kosti do stopa veca nego od stopa do nosa.Iznad i ispod ociju suva.Obrazi medjusobno toliko uski koliko odgovara suvoj glavi.Njuska duga sa gotovo paralelnim linijama koje se ne zavrsavaju ni otvoreno,ni slabo ni spicasto.Usne nisu opustene,jasno su izrazene.Nos veliki,sirok i crn.Nozdrve siroko otvorene,njuska nije toliko duboka koliko je duga. Oci:Tamno braon,inteligentnog izraza. Usi:Srednje velike i tanke,nisko usadjene i dobro prilezu na glavu. Zubalo:Makazasto Vrat:Dug,suv,povijen,bez slobodne koze na gusi. Prednje noge:Duga lopatica koja je dobro unazad postavljena.Lopaticna kost siroka i ravna,na grebenu zatvorena.Plecka nije preopterecena.Laktovi dobro ispod postavljeni i cvrsto prolezu uz telo.Prednje noge su snazne i ravne,dosaplje uspravno. Telo:Srednje dugo,duboko.Rebra dobro zaobljena,slabine siroke i blago napete,grudi nisu siroke. Zadnje noge:Duge izmedju kuka i skocnog zgloba,siroke i misicave.Rastojanje od skocnog zgloba do jastucica kratko i ravno.Snazno dosaplje.Dobro uglovani koleni zglob.Sape su ovalne,zatvorene,sa dobro uzglobljenim prstima. Rep:Ravan ili blago sabljast ne dopire dalje od skocnog zgloba.Nosen vodoravno ili ispod linije ledja.Jak u korenu suzava se ka vrhu.Zastavica pocinje u blizini korena repa,dlaka je duga i ravna i ka vrhu se ravnomerno smanjuje. Dlaka:Kratka i tanka na glavi,prednjim delovima nogu,vrhovima usiju,srednje ravna bez kovrdza ili talasa,na ostalim delovima tela.Dlaka na gornjim delovima usiju je duza i svilenkastija.Na postranim delovima ledja i nogu duga,tanka,ravna i prava.Zavesice na stomaku mogu se produzavati do grudi i vrata i pri tome su koliko je moguce bez kovrdza i talasa.Boja je crna i veoma sjajna,bez rdjastog preliva,sa kestenjasto crvenim,tj.svetlecim palezom.Dozvoljene su crne linije preko prstiju i crna linija ispod vilice. Palez:Dve jasno uocljive tacke iznad ociju koje ne smeju imati vise od 2cm u precniku.Na stranama njuske jasno ogranicavaju kraj njuske.Na gusi je jedna a na grudima dve vece,jasno ogranicene fleke,na unutrasnjim stranama zadnjih nogu,butine,sve do prednje strane kolena i na bocnoj strani skocnog zgloba do prstiju.Na zadnjim stranama prednjih nogu do laktova,a na prednjoj strani dopire do saplja ili nesto iznad njega.Okrugao oko cmara,dozvoljena je vrlo mala belina na prsima. Visina muzjaka je 66cm,a zenke 62cm.Tezina muzjaka je oko 29,5kg,a zenke oko 25kg. Ovaj pas je odlican aporter koji ume nezno da stisne zube.Harmonican i uravnotezen,gordon seter je idealno gradjen za galop.
  7. Erdel terijer spada u grupu terijera. Kroz posed Jorksirske grofovije protice reka Er, a dolina koju ta reka stvara zovu Erdel, odakle i potice ime nejveceg terijera u psecem carstvu. Domaci pas erdelske doline bio je neodredjene boje i niskih nogu, a imao je ostru i tvrdu dlaku. Upotrebljavali su ga za lov na ribe, patke, zeceve, lisice, jazavce i pacove. On je postepeno selekcionisan da bi na kraju postao cuvar. U nastanku erdel terijera ucestvovale su sledece rase pasa: Otter-hund, velsterijer i engleski buldog. Ove tri rase cine osnovu erdel terijera. Neki tvrde da je u njegovom konacnom formiranju dodata i krv blek-en-ten terijera i kolija. To je zivahan pas, brzih pokreta, uvek spreman na bilo kakav pokret. Izraz ociju i nacin nosenja usiju i repa ukazuju na karakter psa. Pojedini delovi tela treba da su u skladu sa drugim, stvarajuci simetrican izgled. Pri pokretu noge treba da nosi pravo napred, tako da prednje noge budu okomite i paralelne sa trupom. Snagu pokreta daju zadnje noge, a savrsenstvo akcije zasniva se na tome sto terijer ima dugacke butine, a muskulozna golenica je povijena u kolenu, sto dopusta snazno izbacivanje skocnih zglobova. Prednje noge-posmatrane spreda-treba da se nalaze u produzetku linije, paralelne su, tako da je razmak izmedju laktova i izmedju sapa isti. Tesko je, kad pas nije u pokretu, odrediti da li ima neznatno isturene plecke, ali kada se krece, nedostatak se, ukoliko postoji, lako uocava jer prednje noge pokazuju tendenciju da se preplicu. Nasuprot tome, ako je pas uskih pleca, sape prilikom kretanja idu u stranu. Ako su skocni zglobovi okrenuti unutra (kravlji stav), kolena su okrenuta ka spoljnoj strani, sto ima za posledicu ozbiljan nedostatak u snazi pokreta. Ako su skocni zglobovi istureni, zadnje noge pokazuju tendenciju preplitanja. Lobanja treba da bude dugacke i ravna, ne preterano siroka izmedju usiju, i da se blago suzava prema ocima. Glava trebe da bude proporcionalno gradjena, sa jedva vidljivom razlikom u duzini izmedju lobanje i njuske. Lobanja treba da je bez nabora, sa jedva vidljivim stopom i suvim, ravnim obrazima. Njuska treba da je dobro ispunjena ispred ociju, ne prcasta ili da se naglo spusta ispod ociju, ali sa druge strane, fino gradjena glava ne treba da bude klinasta i gruba. Vilice treba da su duboke, snazne i misicave, jer vrlo je pozeljno da erdel terijer ima snaznu njusku, ali to ne znaci da vilice treba da budu preterano razvijene, da obrazi izgledaju obli i puni, posto puni obrazi nisu pozeljni. Usne treba da su cvrsto priljubljene, a nos treba da je crn. Oci su tamne boje, male i neizbuljene, za terijera specificno izrazajne, pronicljive i inteligentne. Usi su u obliku slova V, nosene sa strane, male ali u srazmeri sa velicinom psa. Gornja linija povijenog uva treba da se nalazi iznad lobanje. Vrat je prav, muskulozan, umerene duzine i debljine, postepeno se siri ka pleckama, ne sme da ima podgusnjak. Zubi su snazni, pravi i makazasti. Visoko postavljen rep nosi veselo. Dlaka je ostra i gusta, ojacana kratkom i mekom poddlakom. Dlaka je crveno-smedje boje sa velikim crnim ili tamnosivim plastom. Vunasta dlaka, lose drzanje repa ili usiju, crne oznake na usima ili plast koji se suvise siri po nogama, smatraju se ozbiljnim nedostatcima. Visina muzjaka je od 58-64cm,a zenke od 56-61cm.Tezina je oko 20 kg.