jasmina

Members
  • Content count

    211
  • Joined

  • Last visited

About jasmina

  • Rank
    Member

Informacije o profilu

  • Lokacija
    zlatibor
  • Interesovanja
    jorkiji,ronjenje

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Tokom poslednjih 15-ak godina od kako su se prvi primerci rase pojavili u Jugoslaviji,spektakularne price,koje su verovatno imponovale vlasnicima,dostigle su vrhunac u fami o vukolikoj i poludivljoj rasi koja se ne moze dresirati.Eksperiment Beogradskog ZOO vrta da pare aljaskog malamuta sa vukom je,mada zooloski veoma interesantan,samo doprineo daljem sirenju fame.Pa ipak,ova rasa je u Italiji statusni simbol,u SAD se koristi za vodjenje slepih,u Australiji kao pas cuvar,a da ne spomonjemo Eskime koji su ovoj rasi vekovima poveravali svoje zivote. Slicnost vuku svodi se na fizicku slicnost,na njihovu sposobnost da se odrze u svim uslovima pa i u divljini,i na cinjenicu da ovi psi ne laju vec zavijaju,mada i to retko.Iako je sposoban za opstanak u svim zivotnim uslovima,pokazalo se da malamut ima blag i nezan temperament,da je plemenit prijatelj i savrseni kucni pas.Masna dlaka se savrseno samoodrzava,tako da je kupanje retko kada potrebno,a uvek su besprekorno cisti.Nemaju nikakav miris,a dlaku menjaju dva puta godisnje,na jesen i na prolece a u medjuvremenu se ne linjaju. POREKLO Pleme Mahlemuta je naselilo obale reke Kotzebue duboko na zapadu Aljaske.Ovo pleme je bilo daleko inteligentnije i kreativnije od ostalih plemena sa ovog podrucja i obe ove karakteristike su doprinele oblikovanju jedinstvene rase severnih pasa,koje je njihovo pleme ljubomorno cuvalo.Ras koju su odgajili je bio snazan -tegljac- sposoban da radi bez predaha u surovoj i smrtonosnoj zemlji ponocnog sunca.Psi mahlemutskih eskima su bili deo domacinstva,ziveli su u domu sa gazdom i s njima se postupalo sa postovanjem zbog njihovih izuzetnih osobina i prirodne zavisnosti coveka od dobrog psa na Aljasci.Svesni njihove vrednosti,mahlamutki eskimi nisu dozvoljavali da se mesaju sa drugim rasama i tako su odrzali cistocu rase kroz vekove.U surovim uslovima dalekog severa,prirodna selekcija je privilegovala snaznije pse(legenda kaze da su Mahlemuti ostavljali zenke da se upare sa vukovima kako bi pojacali otpornost i ojacali svoje pse).Privilegovani su bili i oni sa najboljom orijentacijom,najbolji cuvari,najbolji lovci i najbolji ribolovci.Aljaski malamut je savrseni sklad izmedju psa i njegove prirodne sredine.Ujedno je,bog ucesca u porodicnom zivotu negovana blaga narav,nezan temperament,radne karakteristike,sklonost ka timskom radu.Mahlemutski eskimi su imali neograniceni poverenje u svoje pse i prepustali su im inicijativu kad god su prelazili ledene povrsine i narocito kada je bila smanjena vidljivost usled sneznih oluja.Sledeci svoj instikt,ovi psi su izbegavali tanak led,jame i ostale opasnosti i nepogresivo pronalazili najkraci put do odredista.Nije bilo lako prvim istrazivacima da ubede pleme da im prodaju nekoliko primeraka malamuta jer su ih oni,znajuci njihovu vrednost,ljubomorno cuvali.Tek posle,1890.g. nekoliko primeraka je dovedeno na tzv.civilizovane teritorije.1935.g.svrstani su na zvanicnu listu americkog kinoloskog drustva.Svi danasnji malamuti vuku poreklo od dve osnovne linije malamuta koji su tada dovedeni sa Aljaske i to Kotzebue i M*loot koji nose obelezja izuzetnog stasa,naravi i njihovog sklada. NARAV Aljaski malamut je nezan,prijateljski pas.On je odan i veran prijatelj,razigran na poziv,ali nakon sazrevanja uglavnom izaziva divljenje svojom otmenoscu.Malamut nije pas jednog gospod sto je posledica zivotaar u plemenskoj zajednici.Veoma je tesko ostvariti apsolutnu zavisnost malamuta od gospodara,i kad bi se to ostvarilo cena bi bila gubitak izrazene individualnosti rase.Malamuti se mogu lepo obuciti i cesto prijatno iznenade svoje vlasnike.Sta ako je gazda u nesvesti?Vecina sluzbenih pasa ostace pored gazde cekajuci naredbu koja nece doci.Malamutu bi u takvoj situaciji terbalo tri sekunde da shvati da gazda vise nije u igri,i narednih pet sekundi da sam odluci sta da preduzme.Ukoliko zelite da radite sa psom neophpdno je da se postavite kao vodja copora.To je veoma inteligentan pas kojem nikako ne terba popustiti,jer ni u coporima severnih polarnih pasa psi nikada ne prate vodju u stopu;minimum individualnosti je neizbezan i biva respektovan.Karakteristicno je za malamute da svaku naredbu ispunjavaju na sebi svojstven nacin isticuci time svoju individualnost.Tako,npr. pre ce shvatiti i ispuniti zelju vlasnika da ne sme preci ulicu nego komandu pored.Malamut moze da se koristi i kao pas cuvar ali je veoma tesko koristiti ga za psa za odbranu.To nikako nije ista stvar.U SAD se koriste za vodjenje slepih,otkrivanje droge,kao psi spasioci.Preporucuju se onima koji imaju dovoljno prostora za velikog psa i koji se ne plase zime,kise i izleta u prirodu.Ako ste dinamican tip,koji zeli prelepog i inteligentnog prijatelja ili izlozbenog psa,malamut je pravi izbor za vas.Ostavljati ga samog u kuci ceo dan je za njega najveca kazna.ovaj pas je poznat po nadimku-Snezna lokomotiva-. STANDARD(FCI No 243 USA) Malamut je krupan,snazan pas,cvrste gradje sa dubokim grudima i snaznim,kompaktnim telom.Glava treba da odaje visok stepen inteligencije.Siroka je i snazna u odnosu na druge primitivne rase pasa,ali mora biti u srazmeri sa telom kako ne bi davala nezgrapan i grug izgled.Lobanja treba da je siroka izmedju usiju,blago se suzavajuci prema ocima i zaobljena ka obrazima koji treba da su umereno rvni.Ceona brazda mora biti plitka.Linija od vrha nosa i vrha cela je skoro ravna i postoji tek blagi nagib na mestu gde se spajaju.Njuska mora biti snazna i masivna,u srazmeri sa velicinom lobanje i tek se blago suzava od korena do vrha nosa;usne cvrste;nos crn,gornja i donja vilica siroka sa velikim zubima;zubalo makazasto.Oci su braon boje,bademastog oblika,srednje velicine,koso postavljene na lobanji.Pozeljne su tamnije oci.Usi su srednje velicine ali male u odnosu na glavu.Gornji deo usiju je trouglastog oblika sa lako zaobljenim vrhom,siroko postavljenih na spoljnoj strani glaveDonji deo uveta se spaja sa glavom u ravni sa spoljnim uglom ociju,odajuci utisak kada su uspravne da vrhovi odstupaju od glave.Kada su uspravne,usi su blago nagnute napred,ali kada pas radi skoro su uvek povijene uz glavu.Vrat treba da je snazan i umereno povijen. Grudi treba da budu snazne i duboke.Telo snazno kompaktne gradje,ali ne prekratko.Ledja treba da su ravna sa blagim padom prema kukovima.Bedra treba da su misicava,greben se umereno spusta,prednje noge su misicave sa jakim kostiam i ravne do zgloba,koji treba da su kratki i snazni i skoro vertikalni,posmatrani iz profila.Sape su velike i kompaktne.Prsti cvrsto povezani i dosta savijeni,jastucici su debeli i otporni,nokti kratki i jaki.Treba da poseduju zastitnu dlaku izmedju prstiju.Zadnje noge su siroke i veoma misicve u butinam.Koleno umereno savijeno,skocni zglob sirok i jak,umereno savijen i pravilno postavljen.Zadnje noge,posmatrano iz profila,moraju biti paralelne sa prednjim nogama u stoju i pokretu.Peti prst je nepozeljan i otklanja se. Rep je srednje postavljen,na korenu prati liniju kicmenog stuba,veoma je odlakan,nosen na ledjima dok nije u poslu.Treba da ima izgled perjanice. Malamut treba da ima gustu,ne previse ostru zastitnu dlku koja nije ni preduga,niti previse mekana.Poddlaka je gusta,mastna i vunasta,2.5-5cm duzine.Boje se obicno krecu od svetlo sive preko svih nijansi do crne.Obavezne su bele fleke na stomaku,delovima nogu i lica.Treba da iam sare na licu koje se sastoje od kape prevucene preko glave dok je ostatak glave jednobojan,obicno siv ili beo,ili od maske.Bela strafta na celu,i/ili vratu kao i fleka na ledjima je dozvoljena.Postoji prirodna varijacija u velicini ove raes.Pozeljna velicina za radne pse preko 58.5cm do grebena za zenke i 33.9kg,a za muzjake preko 63.5cm do gerbena i 38.4kg.
  2. Polovinom XIX veka i u Americi bile su veoma popularne borbe pasa.Vlasnicima dobrih borbenih pasa ova vrsta takmicenja donosila je dosta para.Tako su mnogi odgajivaci bili zainteresovani da odgoje i stvore ratoborne i pse jake volje.Oko 1870.g.radnicki sloj u Americi u okolini grada Bostona,u saveznoj drzavi Masacusets,poceli su svoje prve pokusaje da od vec duze vreme poznatih borbenih pasa stvore novi tip borbenog psa.Osnovu ove nove rase cinio je engleski borbeni buldog i u to vreme poznati bul terijer. Po misljenju tadasnjih odgajivaca,ovi su hibridi bili bolji za borbu od osnovnih rasa.Dakle,postojecem bul terijeru dodato je vise ososbina buldoga.Posebno se pazilo na temperament i okretnost,sto su vec dobili u nasledje od terijera,a te su se osobine i pospesivale.Ovi psi nisu odgajani da bi se stvorila nova rasa,nego samo za koriscenje u borbama pasa.Prvi pas ove pasmine,koji se moze naci u tadasnjim knjigama odgajivaca,bio je Judge.Odgajio ga je izvesni Langdon i zatim ga predao Vilijemu O Brajanu.Najzad je Judge 1875.g. dosao do izvesnog R.C.Hupera i dobio konacno ime-Hoopers Judge. Kao slavan borbeni pas,pojavljuje se u istoriji uvek iznova.Po tipu bio je vise engleski buldog,dugih nogu i dobrih proporcija,tezine 32 engleske funte,imao je minimalan predgriz,bio je meliran sa belom lisom.Paren je sa belom zenkom po imenu Burnets Gyp,a zvana je i Burnets Kate.Iz ove veze proistekao je i muzjakWels Eph,koji je usao u istoriju borbenih pasa sa ovog podrucja(Boston).Paren je sa kujom Tobins Kate.Iz ove veze proistekla su dva muzjaka 1877.g.,koji zauzimaju vazna mesta u istoriji Boston terijera.Zvali su ih Bernards-Tom i Atkinson Tobey,pri cemu ovaj prvi zauzima vaznije mesto u nastanku rase. Kennel klub iz Masacusetsa priredio je 1878.g. izlozbu u Bostonu na kojoj su prikazani prvi primerci ove rase,a medju njima i ova dva primerka.Svrstani su u klasu bulterijera. Parenjem primeraka u bliskom srodstvu,koji vode poreklo od Bernards-Toma,ucvrscene su rasne odlike.Americki Kennel klub uvrstio je ovu rasu u rodovnik 1891.g. pod nazivom americki bulterijer.Godinama je nazivan Boston bul,dok na kraju nije usvojen naziv Boston terijer. Bez obzira na poreklo,ovaj pas je veoma ziv,inteligentan i miroljubiv i postao je prijatan pas za drustvo.Uravnotezen karakter i umiljatost koje su doprinele njegovom uspehu u SAD,ocigledno je posledica ukrstanja sa Francuskim buldogom,na koga veoma lici.Veoma je vezan za gospodara,strpljiv i nezan prema deci. Telo Bostonskog terijera je proporcionalno i odaje utisak mirne snage i gracioznosti.Krece se ritmicnim korakom,a sve cetiri noge se ujednaceno krecu.Lobanja mu je cetvrtasta,bez nabora,pljosnata u donjem delu.Celo je pravo a stop veoma izrazen.Njuska je kratka,siroka i uskladjena sa lobanjom.Usne dobro pokrivaju pravilne zube.Blagi donji prognatizam daje njusci cetvrtast izgled.Okrugle tamne oci su siroke i razdvojene.Usi koje podsecaju na usi slepog misa su prirodno uspravne,ili stanjenje secenjem.Vrat je blago savijen.To je cvrst pas,sa sirokim grudnim kosem,kratkim ledjima,blago zaobljenim sapima i misicavim slabinama.Prednje noge su prave i cvrste.Rep je nisko postavljen,kratak,prav ili uvijen i stoji horizontalno.Ima kratku,tanku i sjajnu dlaku koja ne opada.Veoma je trazena crvenkastosmedja tigrasta dlaka sa belim oznakama,iako je crna boja sa belim oznakama takodje dozvoljena.Beline moraju biti pravilno rasporedjene po njusci,u vidu siroke lise na celu i lobanji,oko vrata,na grudnom kosu i prednjim nogama kao i na donjem delu zadnjih nogu.Visina je od 25-40cm,a tezina od 7-11kg.