timon

Moderatori
  • Content count

    1902
  • Joined

  • Last visited

3 Followers

About timon

  • Rank
    Hero Member
  • Rodjendan 01.01.1914.

Informacije o profilu

  • Pol
    Not Telling

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Doberman je nemacka pasmina nastala mešanjem više rasa pasa. Obično se koristi kao pas čuvar ili policijski pas, ima reputaciju psa odanog porodici i gospodaru, i nezgodnog ako se sa njim ne postupa kako dolikuje. Pošto se doberman najčešće koristi kao pas čuvar, i zbog nekih njegovih uloga na filmskom platnu, mnogi ljudi se plaše dobermana; mnogi ne razumeju kakav je on ustvari. U suštini, doberman je inteligentana i pažljiva rasa koja napada ljude samo kad oseti da je sam ili njegovo vlasništvo i porodica u opasnosti. Ženka dobermana je do grebena visoka oko 64-68 centimetara i teška 34 do 36 kilograma, dok je za mužjake standard visina do grebena leđa 68 do 72 cm (tolerancija +2 cm) a težina oko 41-45 kg. Istorija Dobermana je prvi odgojio Luis Doberman u Nemačkoj oko 1890. godine. Kao porezniku, trebao mu je pas za zaštitu, pa je odlučio da odgaji novu rasu, koja bi po njegovom mišljenju bila idealna kombinacija snage, odanosti, inteligencije, i neustrašivosti. Razvoj i usavršavanje rase su nastavili Oto Goler (Otto Goeller) i Filip Gruning (Philip Gruening). Veruje se da je doberman nastao ukrštanjem više rasa koje su imale osobine koje su tražene u dobermanu, uključujući pinčera, rotvajlera, turinškog ovčara (Thuringian Shepherd Dog), crnog hrta, nemačku dogu, vajmarovog trkača (Weimaraner), nemačkog kratkodlakog ptičara i nemačkog ovčara. Tačan odnos mešavine krvi, pa čak i rase, ostali su nepoznati do današnjeg dana, mada mnogi stručnjaci veruju da je doberman kombinacija najmanje četiri od pomenutih rasa. Jedini izuzetak je dokumentovano ukrštanje sa hrtom. Takođe je rasprostranjeno mišljenje da je nemački ovčar dao najviše gena u uzgoju ove rase. Boja Većina ljudi poznaje dobermana kao crnog psa sa braon paležom. Međutim, postojanje dva različita gena za boju uzrokuju četiri različita fenotipa boje kod dobermana. Tradicionalna boja se javlja kada su oba gena dominantna, i takav doberman se obično naziva crnim, dok je, zbog toga što je jedan od gena recesivan, najčešći takozvani crveni doberman, koji je crveno-smeđ sa bronzanim mrljama - mi ga nazivao BRAON doberman. Kada je prvi gen dominantan a drugi recesivan, dobija se takozvani plavi (sivi) doberman, dok se kod najmanje verovatne kombinacije gena (oba recesivna) dobija doberman srneće (svetlosmeđe) boje, poznat i kao apricot. Po FCI standardu se priznaju samo crni i braon doberman. U novije vreme u USA se proširio uzgoj i prodaja pete sorta dobermana, nazvane beli doberman. Dobermani ove boje imaju genetsku mutaciju, koja, nezavisno od genotipa bilo kojeg od dva gena za boju, sprečava stvaranje proiteina pigmenta, tj. životinja je albino. Mada mnogi potencijalni vlasnici dobermana nalaze da je boja dopadljiva, albino doberman kao i svaki drugi albino, ima mnogo veću verovatnoću dobijanja raka i drugih bolesti i treba što manje da se izlaže suncu. Popularnost belog domermana je znatno opala nakon što su rizici postali široko poznati, te mnogi pozivaju na prestanak uzgoja i prodaje belog dobermana, jer se to može shvatiti i kao surovost prema životinji. U nekim zemljama je nameran uzgoj belog dobermana nezakonit mada, kao i sa ljudima, nasumične genetske mutacije i dalje dovode, u potpuno nepredvidljivim i veoma retkim slučajevima, do albinizma kod dobermana. Rep Mnoge ljude, koji su videli da dobermani imaju repove samo nekoliko centimetara dugačke, može iznenaditi podatak da se doberman zapravo rađa sa repom koji je duži nego kod većine drugih rasa. Doberman pinčer obično nekoliko dana posle rođenja biva podvrgnut kupiranju, postupku u kome mu se odseca veći deo repa. Objašnjenje za ovo je „izgled“ koji bi pas trebao da ima, onako kako je Luis Doberman prvobitno zamislio psa. To takođe psa čini neustrašivim i čvrstim na izgled. Sem ovih razloga za tretiranje životinje na takav, neki bi rekli nehuman, način, postoji i praktičan razlog — to uklanja zgodnu „ručku“ za koju bi kriminalac ili napadač mogao da zgrabi životinju dok obavlja čuvarsku ili policijsku dužnost. Još jedan razlog jeste da se psima koji imaju tip repa kao doberman (dugačak sa vrlo malo dlaka ili mesa koje ga pokriva) veoma često dešava „slomljeni rep“. Slomljeni rep može biti sve od stvarnog loma repnih pršljenova pa do mnogo češće povrede kože, koje je veoma teško zalečiti zbog nemogućnosti zavijanja i zaštite repa. Šta god ljudi mislili o tome, malo kupaca dobermana ima izbor što se tiče dužine repa; kupiranje se mora odraditi ubrzo posle rođenja psa, što znači da odluku skoro uvek donosi odgajivač pre nego što pas bude ponuđen na prodaju. Usi Ovo međutim ne važi za kupiranje ušiju, koje treba odraditi između 7. i 9. nedelje, mada se može odraditi i nesto kasnije (do 3. meseca), te se obično prepušta na volju vlasniku. Podrezivanje (kupiranje) odrađeno posle 12. nedelje u velikom broju slučajeva ne uspeva tj. uši ne postaju uspravne. Postupak uključuje odsecanje dela ušiju životinje i uspravljanje ostatka uz pomoć podupirača, trake ili zavoja, što dozvoljava hrkavici da se razvije u upravan položaj kako štene raste. Štene će i dalje imati sposobnost da spusti uši nazad ili dole. Postupak traje od par nedelja do par meseci. Ako se traka previše zategne može doći do problema u protoku krvi. Zbog toga to mora da uradi veterinar ili iskusan odgajivač. Iako nije sprovedeno istraživanje koje bi upoređivalo dobermane podrezanih i nepodrezanih ušiju, veruje se da podrezivanje značajno smanjuje pojavu ušnih infekcija i podliva (krvavih žuljeva nastalih oštećenjem uha, najčešće zbog snažnog trešenja glave). Mada se postupci podrezivanja ušiju i kupiranja repa mnogina čine nehumanim, tradicionalni doberman je uvek imao i jedno i drugo. U nekim zemljama su danas ti postupci nezakoniti, ali na nekim izložbama, naročito u Sjedinjenim Državama, dobermani mogu da se takmiče jedino ako imaju tradicionalni izgled. Zdravlje Očekivani životni vek zdravog dobermana je oko 12 godina, s tim da većina dobermana umire između 11. i 13. godine. Uobičajeni zdravstveni problemi su proširena kardiomiopatija (Dialated Cardiomyopathy), Von Vilebrandova bolest (von Willebrands Disease; poremećaj u krvarenju koji se može testirati genetski), torzija (izvrnuce) zeluca, hipotiroidnost (hypothyroidism), rak, a kod plavih i srnećih i alopecija (alopecia — opadanje dlake).
  2. Srecno.... To je stara nemacka rasa koja se u srednjem veku upotrebljavala za lov na medvede (tri psa), na lavove (cetiri psa), kao i u borbi sa bikovima. Misli se da je nastala ukrstanjem mastifa (engleska rasa) sa domacim psima u Nemackoj (manji psi). Takvim ukrstanjima dobijen je tip psa, koji je u Nemackoj nazvan Bullenbeisser, koji se smatra zacetnikom rrase aktuelnog boksera. Sadasnji bokser, kakvog ga mi znamo, nastao je tek krajem XIX veka, kao rezultat ukrstanja Bullenbeissera i buldoga. U Minhenu 1895. po prvi put je predstavljen jedan bokser i od tada je zvanicno priznat kao rasa. Standard je sastavljen jos 1905.g. i on je jos i danas na snazi. Beli i crni bokseri su iskljuceni iz odgoja 1925.g. a sareni bokseri 1938.g. Boksera definisu kao-psa prekrasne ruznoce. To je pas srednje velicine, glatke dlake, cvrst, kratkog kvadratastog trupa, snaznih kostiju. Za pse priplodnjake odredjena je visina od 57-63cm, a za zenke od 53-59cm. Visina se meri stapom dok pas stoji, i to od grbena niz lakat do tla. Snazno je razvijen i suvih misica, koji se plasticno isticu. Kretnje su zivahne, pune snage i plemenitosti. Bokser ne sme biti ni grub,ni tezak, ni suvise mrsav, niti previse lagan i visok. Veliki je prijatelj dece. Glava daje bokseru karakteristican izgled. Mora biti pravilnih proporcija sa ostalim delovima tela i ne sme biti ni prelagana ni preteska. Gornji deo glave treba da je sto uzi i cetvrtastiji bez istaknutih nabora, njuska sto je moguce sira i veca. Lepota glave pociva na harmonicnom odnosu velicine njuske i gornjeg dela glave. Skoje god strane posmatrali glavu, ona uvek mora biti u pravilnom odnosu prema telu, tj. nikad ne sme delovati kao premalena. Glava treba da je dosta suva, dakle bez nabora i bez fanona (podgusnjaka). Kad pas podigne usi prirodno je da se celo nabora. Od korena nosa, sa obe strane njuske bore su uvek malo naglasene. Tamna maska je ogranicena na njusku i mora jasno odudarati od boje glave, da lice ne bi delovalo tmurno. Njuska treba da je snazna u sve tri dimenzije. Njen oblik zavisi od oblika obeju vilica, od polozaja zuba u vilicama i od gradje labrnja. Obe vilice se ne zavrsavaju spreda u istoj vertikalnoj ravni, vec donja prelazi gornju i lako se savija prema gore-bokser je normalno predgrizac-. Obe vilice su vrlo siroke u svom prednjem delu. Ocnjaci treba da budu udaljeni jedan od drugog sto vise. Sekutici se nalaze u jednoj ravni a srednji sekutici ne treba da strce. Zubalo treba da bude sto je moguce vise pravilnije. Gornja usna je siroka i oborena, spreda ona ispunjava udubljenje koje stvara donja isturena vilica. U isto vreme nju podupiru ocnjaci donje vilice, pa zato treba da je dovoljno dugacka. Posledica toga je da prednja povrsina njuske postaje siroka, skoro cetvrtasta i da zklapa tup ugao sa nosnikom. Donja ivica gornje usne dodiruje ivicu donje usne. Zubi donje vilice ne treba da budu vidljivi kada je njuska zatvorena, a bokser sta vise, ne sme pokazivati jezik kada je njuska zatvorena. Gornji deo glave je lako zaobljen, ni ravan, ni suvise sirok. Potiljacna kost ne sme biti suvise izrazena. Celo stvara sa lobanjom vidljivo naznacen stop. Odnos izmedju duzine nosa i gornjeg dela glave je 1:2. Vrh nosa je postavljen nesto malo iznad korena nosa. Obrazi su podeseni prema jako razvijenom zubalu, pa su takodje jako razvijeni, ali nisu bucmasti. Usi su visoko usadjene i srednje su duzine. Ne kupiraju se. Oci su tamne boje sa tamnim ivicama kapaka. Vrat je okrugao, ne prekratak i debeo, vec prilicno dugacak, snazan i misicav, bez fanona, sa jasno ocrtanim zatiljkom u blagom luku, prelazi u ledja. Trup je cetvrtast, sto znaci da linije koje ga ogranicavaju, i to jedna vodoravna po ledjima i po jedna uspravna uz vrh ramena spreda i uz sedistnu kost straga, stvaraju kvadrat sa linijom tla. Trup pociva na cvrstim pravim nogama snaznih kostiju. Grudni kos je dubok i dopire do lakta, rebra su dobro zasvodjena, ali nisu bacvasto okrugla i dopiru daleko unazad. Slabine su kratke, cvrste, napete, donja linija stomaka je kratka i u blagom luku se uzdize prema zadnjem delu tela, plecke su duge i kose. Nadlaktica je duga i sklapa sa lopaticom prav ugao. Obe prednje noge, gledano spreda, moraju biti prave, medjusobno paralelne, snaznih i dobrih zglobova. Sape su male, stisnutih i zaobljenih prstiju. Greben treba da je dobro naznacen, citava ledja kratka, ravna, siroka i snaznih misica. Zadnje noge imaju snazne misice i gledano otpozadi trba da su prave. Tezina kod muzjaka je 30 kg, a kod zenki 25kg. Dlaka je kratka, sjajna i sasvim prileze uz telo. Boje su zute i prugaste (tigraste-tamne pruge na zutoj ili mrkoj osnovi). Zuta se pojavljuje u raznim nijansama, od tamne jelenje do svetlo zute. Tigrasta vrsta ima na zutoj podlozi, gore navedene nijanse, tamne ilicrne porecne pruge koje ne smeju biti preguste. Osnovna boja ne sme biti prljava. Boja pruga i osnovna boja ne smeju se nejasno mesati tako da nestaje prugaste slike. Bokseri cija je osnovna boja bar jednom trecinom bela, a takodje icrni, kao i sasvim beli ili neke druge boje ne upisuju se u rodovnu knjigu. Narav boksera je veoma vazna i treba je brizno negovati. Poznata je njegova privrzenost i vernost gospodaru i clanovima porodice, njegova budnost, neustrasiva hrabrost kao branioca i cuvara. On je bezazlen u krugu porodice, ali nepoverljiv prema strancima. Veselog je temperamenta u igri, ali strasan u slucaju potrebe. Lako se dresira zbog njegove poslusnosti, hrabrosti i urodjene ostrine i dobrog njuha. Zbog skromnosti i cistoce, on je podjednako ugodan i vredan u porodici kao i sluzbeni pas, pas cuvar i pas pratilac. Njegov karakter je otvoren, bez podmuklosti i neiskrenosti, i u odmakloj starosti. Zamera mu se da preterano luci pljuvacku. Tacno je da naglasena deformacija lica predodredjuje neke primerke ove rase da luce pljuvacku preko mere, ali to nije uopstena karakteristika rase. Zive otprilike oko deset godina. Naginje reumi pa ga treba dobro obrisati posle setnje po kisi. Zubima je potrebna redovna veterinarska kontrola.